Порекло презимена Терзић

16. март 2012.

коментара: 70

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ТEРЗИЋИ

(у Жабљаку)

Вукота Урошев Терзић, из села Бујака код Пљеваља, 1956. године дошао је у Жабљак као милиционер на рад у Станицу милиције. Оженио се од братства Ковачевића из Ковачке Долине и остао да живи на Жабљаку. Има два сина: Веселина и Жељка.

Славе Аранђеловдан.

____________

ТЕРЗИЋИ су огранак братства Мандића, од кога су се давно одвојили. Не зна се шта је с њима било, да ли су се иселили или изумрли. Топоними „Терзићи“ у Придворици и „Терзића продо“ у Јаворју, у Језерима, подсјећају на ово братство.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

_____________________

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (70)

Одговорите

70 коментара

  1. Фамилије-презимена Терзић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Терзић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бачевци
    -Доња Буковица
    -Дупљај
    -Кланица
    -Лукавац
    -Миличиница
    -Попучке
    -Рајковић

    • Дражан Тодорић

      Поштовани господине Милодане,
      Захваљујем се на информацијама које сте систематски и сажето давали у својој преписци на овом порталу.
      Моје презиме је Тодорић ,али сам по очевој линији (баба Наталија је девојачко ТЕРЗИЋ са још 4 брата и сестре ) . Терзићи су били најбогатија породица са великим бројем чланова породице. Живе у селу Рајковић, код Ваљева. Слава ЂУРЂЕВДАН.
      Дошли су из СТАРЕ ХЕРЦЕГОВАЧКЕ ПИВЕ, племе ДРОБЊАЦИ , највероватније 1738. или 1790. године.
      Њихова типична одлика је имају стара лепа српска имена Наталија, (рођ. 1892) , Светислава, Адам , Гина, Света (Светислав), све браћа и сестре, рођени од 1892год . па надаље…

  2. Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Терзић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Терзић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Вреоци
    -Цветовац
    -Медошевац
    -Соколово

  3. Svjetlana

    Imam pitanje za majku devojačko Terzić. Slavila jw Đurđevdan. Rođena u Sisku. Živela u Brđanima kod Siska i Sunje Hrvatska. Hvala

  4. Жељка

    Прије пар дана сазнала сам за Терзиће из Херцеговине, у разговору са Мирком Бабићем из Бијељине, кустосом. Терзићи су према његовој теорији дошли 1740. године у село Пушковац код Угљевика, Република Српска. Од њих су настали Поповићи у Коренити, Трифуновићи у Горњем Магнојевићу, Ереговићи и Јовановићи у Пушковцу.
    Терзићи су дошли одмах иза Чарнојевића, који су се под Арсенијем Чарнојевићем населили у Милином селу прије Челића (Тузлански кантон).

    • Ivan

      Prvom polovinom 18 veka su se doselili Terzici u Cikote kod Loznice
      Iz Hercegovine kazu
      Slavimo Jovanjdan

    • Нокола

      Поштована ја сам 99% од тих Терзића. Моји преци су се доселили из Невесиња крајем 18 века из Невесиња. Дошла су три брата, само за мог директног претка знам име звао је се Сима Терзија. Дошли су због крвне освете у село Цикоте (Лозница) ту и дан данас живимо мада смо мало расејани. Променили су презиме из Терзије у Терзић. А славу су задржали славимо Св.Јован.

  5. milenko terzić mezgraja

    odakle su se doselili terzići uzlo selo -podgora

  6. Има их и Херцеговини, окупљени у и око Гацка. Колико ми је знано, славе Аранђеловдан…

  7. slavisa terzic

    Ja sam iz sela crgova opstina nevesinje republika srpska i slavim jovan dan a ima terzica u selu bratac i slave arandjelov dan

    • Vladimir Terzic

      Postovani Slavisa, moji preci su po kazivanju iz okoline Nevesinja a mi smo do rata 99-te ziveli na Kosovu -Metohiji, selo.Begov Lukavac,opstina Istok kao i u Peci.Zaista bih voleo.da stupim u kontakt sa prezimenjacima iz tog kraja Srpske a mozda i svojim.dalekim rodjacima…veliki pozdrav iz Sumadije

      • Milorad Terzic

        Bio sam u Đurakovcu 1993. u gostima kod Terzića. Oni vuku poreklo iz Crgova kod Nevesinja. Slave istu Slavu. Terzići iz Bratača slave svetog Aranđela i nemaju zajedničkog pretka poslednjh 200 godina sa Terzićima iz Crgova. Naši najbliži rođaci su Terzići iz Bodežišta kod Gacka. Moj čukundeda Pero se doselio u Bratač kod Nevesinja 1830, oženio se iz porodice Perišić iz Budisavlja i dobio 5 sinova, Trifka, Luku. Sima, Jova, Milutina i kćer Đurđu. Moj pradeda Luka Terzić, u bici na Vučijem Dolu, dobio je medalju za hrabrost, koja je nažalost zagubljena u požaru kuće 1943.godine. Jedan brat čukundeda Pera je ostao u Bodežištima , treći brat je otišao u Čičevo kod Konjica. Svi Terzići u Čičevu i Konjicu, pobijeni su od strane ustaša u drugom Svetskom ratu.

        • Никола Лакета

          ” Терзић (Бак, Дубрава,борачка села) породица шумара Марка Терзића,стигла из Братача (Невесиње)
          на Бак седамдесетих година 20. вијека. У Дубрави се 1925. године помиње смрт Васкрсије Терзић рођене у
          Бодежиштима (Тунгуз 2007: 90). Терзића има у Колешку,слава Јовањдан, Бодежиштима,слава Аранђеловдан,
          где су дошли из Трновице (Билећа), те Чапљини и Поткому (Дабар). За ове прве сматра се да су дошли из
          Црне Горе, а за ове друге (у Поткому) да су стара породица и да су тамо дошли из подножја Голије (Шобајић
          1954 : 42). Терзићи у Коњицу такође се сматрају веома старом породицом (Мулић 1990 : 212). Најстарији су
          били Терзићи у Церници ( Гацко), који се у дубровачким изворима помињу 1428. и 1442. године (Мандић 1995:
          473-474). Терзића Муслимана има у Шаранима (Требиње), Солаковој Кули, Љубушком и Мостару
          (Хасандедић 1990 : 274 ; Носић 1998 : 312). Презиме је често распрострањено . Бројне су породице у Босни
          ( Власеница, Сарајево, Пале, Мокро, Зеница, Бусовача итд.). (Јањатовић 1993 : 357-358.).
          Присутни су ” у скоро своим крајевима Србије ” ( Радић 2005 : 276) ”. (Милош Окука, Ономастика доњег
          Борча, Бања Лука 2018 : 378.). Терзићи Хрвати живе око Вареша у Босни и у Барањи Хрватска.
          Презиме Терзић распрострањено на српско-хрватском говорном подручју у светри вјере и нације:
          српској, хрватској и бошњачкој нацији.

      • Milorad Terzic

        Vladimire, javi se. Mogu Vam pomoci i dati pregrst informacija.

    • Ivan

      Cikote kod Loznice slavimo Jovanjdan takodje..msm da smo dosli negde otud 18.veku

  8. Јоксим

    Славиша да ли сте размишљали да урадите ДНК тест по мушкој линији, у оквиру акције Хецеговина у српском ДНК пројекту?

  9. nikola

    ja sam iz zete selo Srpska po pricama sto se prenosilo sa koljena na koljeno Terzici iz Zete su dosli iz hercegovine, sto se mene licno tice znam 11 predaka pocev od mog oca e sad ja sam racunao da su prosjecno zivjeli oko 60 godina sto dolazi do 1400 godine. postoji cak i crkva u kojoj je na prevaru uhvacen i drzan knjaz Danilo i tracen otkup za njega od strane Osmanlija, na ulazu u tu istu crkvu je sahranjen jedan od mojih predaka Jovan Terzic , erzici iz Srpske slave NIKOLJDAN

    • Бранко Тодоровић

      Драги Никола,

      Прерачунали сте се. 😉 Без обзира колико неко живео, рачуна се да је потомство добио око тридесете године свога живота, па се онда број познатих генерација тако и рачуна, у вашем случају 11 × 30 = 330, а реални неки опсег постаје 300-350 година, што значи да ако ви сад имате рецимо 30 година, ваш најстарији познати предак могао је бити рођен око 1684. године (+/- опет нпр. ~30 година), што је опет немали и значајан распон, с обзиром да за већину презимена не знамо даље од друге половине XIX века. 😉

      С поштовањем,
      Defendor

    • Aleksandra

      Poštovani,
      Terzići čine većinu stanovnika sela Rudenice kod Aleksandrovca Župskog, ali ih ima u mawem broju i u drugim selima toga kraja. Slave Svetog Nikolu kao krsnu slavu i Svetog Agatonika 4. 09. Agatonika slave i Terzići iz obližnjeg sela Golubovac. Predsanje kaže da su u bliskim porodičnim vezama sa prezimenom Ibrovac iz okoline Trstenika, koji takođe slave Agatonika. Doselila se u Rudenice početkom XIX veka udovica sa četiri sina i od taga žive u tom selu. Volela bih da ustanovimo odakle zaista potičemo. 🙂 Pozdrav

  10. nikola

    uhhh,daaaa, hvala na ispravci totalno sam se preracunao skoro sam poceo da istrazujem svoje prezime i porijeklo i polako slazem kockice ako imate jos neku sugestiju dobro bi dosla,hvala jos jednom,

    • Бранко Тодоровић

      Ништа за то, сви смо грешили. 😉 Што се тиче сугестија, ми смо вам ту на располагању за све што вас интересује. Ако сте тек кренули са проучавањем, моја препорука је да све бележите на једно место, и да активно радите на изради или сређивању родослова. 🙂 Ако имате неких додатних питања, можете отворити тему о свом истраживању и на форуму, тамо већ има сличних тема и људи ће припомоћи колико ко може. Срећан рад вам желим. 😀