Порекло презимена Терзић

16. марта 2012.

коментара: 51

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ТEРЗИЋИ

(у Жабљаку)

Вукота Урошев Терзић, из села Бујака код Пљеваља, 1956. године дошао је у Жабљак као милиционер на рад у Станицу милиције. Оженио се од братства Ковачевића из Ковачке Долине и остао да живи на Жабљаку. Има два сина: Веселина и Жељка.

Славе Аранђеловдан.

____________

ТЕРЗИЋИ су огранак братства Мандића, од кога су се давно одвојили. Не зна се шта је с њима било, да ли су се иселили или изумрли. Топоними „Терзићи“ у Придворици и „Терзића продо“ у Јаворју, у Језерима, подсјећају на ово братство.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

_____________________

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (51)

Одговорите

51 коментара

  1. Goran

    Terzici koji slave sv Stefana,poreklo i odakle su dosli,pozz

  2. Blagoje

    Terzici,slave Svetog Nikolu.Odakle poticu???

  3. Boban Terzic

    NAJ.mnogobrojniji slave Svetog Arandjela
    XVALA.

  4. Anagard

    Terzici poreklom iz mesta Bujaci kod Pljevalja Crna Gora. Slave krsnu Slavu Arandjeldan.
    Ako neko ima sa tog kraja ili rodoslov neka se javi.
    Inace nas puno masala ima po Srbiji.

  5. Бранислав

    Терзићи су добили презиме по занату којим су се већином бавили. Терзије. Уз херцеговине околина Требиња. Много прије турака су се настанили у Зети надомак Подгорице, село Српска. Славе Св Николу. Одатле су се даље расељавали по сјеверу ЦГ, Косову…
    Карактеристично је да се не женимо и удајемо истоименим презименима.
    Било је много родослова у манастиру Дајбабе као и много других вриједних рукописа. Преживјели су турке, аустроугаре, њемце али на жалост комунисти су спалили највећи дио тога блага. Било је још негдје дупликата у некој од цркава или манастира по сјеверу ЦГ али и то је успјешно уништено.
    Да се зна, како ми је рекао један свештеник из цркве у Српској, нема других Терзића. Сви су братство. А славе су узимали углавном по мјестима гдје су се настањивали али би требало сви да славе Св Николу.