Порекло презимена Сантрач

16. марта 2012.

коментара: 2

Презиме Сантрач среће се у Босанској крајини. Сарадник портала Порекло Александар Маринковић написао је следећи прилог о овом презимену:

Реч ”сантрач” има више значења, нпр. врста ражња, карирано платно, део сукнарске ступе итд. По народним тумачењима значи и горњи део зиданог бунара.

Презиме Сантрач је осим у Суваји, забележено и у селима Врањска, Велики и Мали Радић код Босанске Крупе, затим у Бравском пољу, у Рисовцу и Крњеуши код Босанског Петровца. Сантрача има и у Никшићу, а доста их је исељено и широм Војводине. Вероватно сви славе Св. Пантелију, што би указивало и на заједничко порекло.

Сантрачи у Суваји живе у засеоку званом Долина Сантрачка, у четири куће. Сви су дошли из Трновца око 1865. године.

У Крњеуши, Сантрачи живе на три локације: у Крњеуши (3 куће), Брду (7 кућа), и Под Гредом (7 кућа). У њиховој близини живели су Мандићи и Миљуши.

Постоји предање да су Сантрачи у Босну дошли из Црне Горе (можда Колашин) и да су се звали Вукмановићи.

ПОЗНАТИ: Слободан Сантрач, фудбалер

КРСНА СЛАВА: Св. Пантелија

 

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Војислав Ананић

    САНТРАЧ, ријеч странога поријекла, значи ограду од брвана, на којој се што друго изграђује. Ватра се љети у Црној Гори ложи пред вратима фуруне – на оџаку – а оџак је на темељу званом сантрач. Ограда бунара, тј. сантрач је од букових или храстових греда; на њега се поставља камени или циглани зид (по Србији, Македонији, око Крушева, Прилепа). Дрвена ограда (сантрач) служи и за набоје кућа, а тим именом названо је и народно платно, карирано дебљом основом и поутком (25, XIV, 617-618).
    Ово објашњење значења ријечи казује и о поријеклу Сантрача. Они су из околине Колашина, одакле су се почетком XIX вијека одселили на више страна (село Слатина у Сарајевском пољу, околина Бос. Крупе, Кнежица). Славе Пантелијевдан (4, 249).

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.

  2. Sladjana

    Bravo za informacije.Moji Santraci,’45 su kolonizacijom stigli u Novi Sad-Futog iz Bos.Krupe selo Zalin.Slava Pantelijevdan.