Презиме Сантрач среће се у Босанској крајини. Сарадник портала Порекло Александар Маринковић написао је следећи прилог о овом презимену:
Реч ”сантрач” има више значења, нпр. врста ражња, карирано платно, део сукнарске ступе итд. По народним тумачењима значи и горњи део зиданог бунара.
Презиме Сантрач је осим у Суваји, забележено и у селима Врањска, Велики и Мали Радић код Босанске Крупе, затим у Бравском пољу, у Рисовцу и Крњеуши код Босанског Петровца. Сантрача има и у Никшићу, а доста их је исељено и широм Војводине. Вероватно сви славе Св. Пантелију, што би указивало и на заједничко порекло.
Сантрачи у Суваји живе у засеоку званом Долина Сантрачка, у четири куће. Сви су дошли из Трновца око 1865. године.
У Крњеуши, Сантрачи живе на три локације: у Крњеуши (3 куће), Брду (7 кућа), и Под Гредом (7 кућа). У њиховој близини живели су Мандићи и Миљуши.
Постоји предање да су Сантрачи у Босну дошли из Црне Горе (можда Колашин) и да су се звали Вукмановићи.
ПОЗНАТИ: Слободан Сантрач, фудбалер
КРСНА СЛАВА: Св. Пантелија
Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
6. јул 2018. у 07:00
Војислав Ананић
САНТРАЧ, ријеч странога поријекла, значи ограду од брвана, на којој се што друго изграђује. Ватра се љети у Црној Гори ложи пред вратима фуруне – на оџаку – а оџак је на темељу званом сантрач. Ограда бунара, тј. сантрач је од букових или храстових греда; на њега се поставља камени или циглани зид (по Србији, Македонији, око Крушева, Прилепа). Дрвена ограда (сантрач) служи и за набоје кућа, а тим именом названо је и народно платно, карирано дебљом основом и поутком (25, XIV, 617-618).
Ово објашњење значења ријечи казује и о поријеклу Сантрача. Они су из околине Колашина, одакле су се почетком XIX вијека одселили на више страна (село Слатина у Сарајевском пољу, околина Бос. Крупе, Кнежица). Славе Пантелијевдан (4, 249).
Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.
10. април 2020. у 23:12
Sladjana
Bravo za informacije.Moji Santraci,’45 su kolonizacijom stigli u Novi Sad-Futog iz Bos.Krupe selo Zalin.Slava Pantelijevdan.
8. јануар 2022. у 00:50
Nataša
Moj deda je poreklom iz sela Zborište, opština Velika Kladuša, Republika Bosna i Hercegovina. Tokom II svetskog rata dosao u Srbiju kao decak od 11 godina. Jedini preziveli od cele nase porodice Santrač posle ustaskog masakra. Srpska nacionalnost. Slava je Sv. Pantelije. Moj pradeda se zvao Marko Santrac, a prabaka Anđa rođ.Vajagić. Iz prica mog dede Milosa u secanju mi je ostalo i ime mog čukundede Nikola. Ukoliko neko zna nesto iz nekih prica ili prepozna ova imena , mozda je kojim slucajem ostalo jos prezivelih clanova porodice ,sve su bila jako mala zenska deca.
20. децембар 2022. у 20:15
Fajko
U selu Zboriste gdje sam nekad zivio u mom komsiluku je zivjelo dosta ljudi sa prezimenom Santrac,to su bili jako fini i cestiti ljudi,samnom od 1 do 4 razreda je isla Zorica Santrac