На данашњи дан: Рођен Бранко Радичевић

15. марта 2012.

коментара: 0

15. марта 1824. –

Рођен је српски писац Бранко Радичевић, лирски песник младости, љубави и патриотског заноса. Као одушевљени присталица језичке реформе Вука Караџића, први је почео да пева на народном језику и у духу српске народне поезије. Песничким слободама означио је продор у нову епоху. Песме су му пуне ведрине, виталности, враголанске жудње и уживања у природи, али је у некима предосетио и сопствену рану смрт.

Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, где је студирао права и медицину и ушао у најужи круг Караџићевих присталица и пријатеља. Најлепше дане младости провео је у Сремским Карловцима, чије су лепоте, посебно узвишење Стражилово, биле његова лирска инспирација. У својој најпознатијој песми, “Ђачки растанак”, опевао је Сремске Карловце и ђачке радости, дубину и мисаоност исказао је у песми “Туга и опомена”, а у сатиричној песми “Пут” исмејао је противнике Караџићеве реформе.

Умро је у Бечу 1853, а касније је сахрањен на Стражилову.

Песма Бранка Радичевића:

ОЈ МОРАВО

Ој Мораво, што би без Србиња,

Што би Србињ без срца јуначка,

Што би јунак без деснице руке,

Што би рука без те сабље бритке,

Што би сабља без вешта ковача,

Што би ковач без тог тврдог гвожђа,

Што би гвожђе да г’ у брду није,

Што би брдо да му горе није,

Што би гора да нема дрвета,

Што би дрво да нема лишћа,

Што би лишће да му тица није,

Што би тице да им песме нема,

Што би песма да од срца није,

Што би срце да младости није,

Што би младост да милости нема,

Што би милост да девојке нема,

Што девојка кад јој венац узму,

Што би венац без љупкога цвећа,

Што би цвеће без те росе сјајне,

Што би роса без зорице беле,

Што л’ зорица без брата сунашца,

Што би сунце да му неба нема,

Што ћеш песмо, што ћеш срце моје,

Далеко је ведро небо твоје.

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.