Порекло презимена Слијепчевић

12. марта 2012.

коментара: 6

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ СЛИЈЕПЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Слијепчевић

Хаплогрупа: I2a кластер E

Порекло: Банија, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Војислав Ананић

    СЛИЈЕПЧЕВИЋ (п.м). Слијепчевићи (п). у Самобору (Гацко) и Ивици (Љубиње). Даљим су поријеклом из Дробњака у Црној Гори, одакле су им преци дошли у првој половини 16. вијека. Тамо су се звали Омакаловићи. Један од четворице синова Марка Омакаловића, Милош, био је, каже легенда, слијеп и по њему су се његови потомци прозвали Слијепчевићи. Славе Св. Саву. У Ивицу су доселили око 1760. године од Гацка. Славе Ђурђевдан (59:196.280: 222:24,25). У сарајевским изворима помињу се Слијепчевићи као досељеници из Самобора. Почетком 18. вијека у Сарајево је дошао Ристо Слијепчевић “да изучи ћурчијски занат” (147:593). Од Слијепчевића из Самобора потичу и познате сарајевске породице Деспићи. Из Самобора је и познати интелектуалац Ристо Слијепчевић (1888-1964). Студирао је германистику и филозофију у Бечу, докторирао у Фирбоургу  (Швајцарска) с тезом о будизму у њемачкој књижевности. Био је секретар сарајевске Просвјете, професор Велике медресе у Скопљу, редовни професор Филизофског факултета у Скопљу, шеф катедре за њемачки језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Међу његовим студијама и есејима из разних научних области истичу се: О савременом васпитању народа, о Лучи микрокозма, о Ристи Радуловићу, Томасу Ману… Најзначајније његово дјело посвећено домаћој књижевности су Сабрани огледи, а студија Шилер у Југославији најзначајнији му је рад у области германистике. У више наврата писао је и о Гетеовом односу према нашој народној поезији (77/7:226). Слијепчевићи (м) су живјели у Гранчареву (Ластва, Требиње). По једном предању “они су даљи рођаци православне породице Слијепчевића из гатачке опћине”. Прича се да им је давни предак био богумил и да се звао Петко који је, преласком на ислам, “добио од клобучког капетана Агбабића земљу у Гранчареву и овдје се стално настанио” (97:292). Сада их има настањених у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  2. Milan Slijepčević

    Poštovani,
    Potkrala se gruba greška u desetom redu teksta, jer nije reč o Ristu Slijepčeviću (1888-1964), već o Peru, od oca Đurice. Risto mu je bio stric.

    Izvori:
    Dušanka Slijepčević Lesov – Poreklo i stablo porodice Slijepčević 1650-2010, Beograd 2011.
    Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske – Sabrana dela Pera Slijepčevića, 2013.

  3. Sreten Neskovic Buradja

    Po tabeli koju imam rodonačelnik Slijepčevića je Sava od oca Miloša, da dodam brat Milošev bio Risto, od njega Despići, drugi brat Rašo, preko sina Luke su Rašovići, njihov otac je Simo, pa dalje Sava pa Miloši do Marka Omakalovića samoboranina iz Samobora kod Gacka. Pozdrav i pročitajte moje komentare za Daboviče i Staroviće

  4. Filip Slijepčević

    Poštovani,
    da li mi možete reći ko se i kada od Slijepčevića doselio na opštinu Prnjavor,Republika Srpska?