Порекло презимена Слијепчевић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ СЛИЈЕПЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Слијепчевић Хаплогрупа: I2a кластер E Порекло: Банија, Хрватска Крсна слава: Контакт: __________ [toggle title="ТЕСТИРАНИ СЛИЈЕПЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Слијепчевић Хаплогрупа: I2a кластер E Порекло: Банија, Хрватска Крсна слава: Контакт: __________ Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Слијепчевић

Порекло презимена Слијепчевић

ТЕСТИРАНИ СЛИЈЕПЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Слијепчевић

Хаплогрупа: I2a кластер E

Порекло: Банија, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (2)

  • Војислав Ананић

    СЛИЈЕПЧЕВИЋ (п.м). Слијепчевићи (п). у Самобору (Гацко) и Ивици (Љубиње). Даљим су поријеклом из Дробњака у Црној Гори, одакле су им преци дошли у првој половини 16. вијека. Тамо су се звали Омакаловићи. Један од четворице синова Марка Омакаловића, Милош, био је, каже легенда, слијеп и по њему су се његови потомци прозвали Слијепчевићи. Славе Св. Саву. У Ивицу су доселили око 1760. године од Гацка. Славе Ђурђевдан (59:196.280: 222:24,25). У сарајевским изворима помињу се Слијепчевићи као досељеници из Самобора. Почетком 18. вијека у Сарајево је дошао Ристо Слијепчевић “да изучи ћурчијски занат” (147:593). Од Слијепчевића из Самобора потичу и познате сарајевске породице Деспићи. Из Самобора је и познати интелектуалац Ристо Слијепчевић (1888-1964). Студирао је германистику и филозофију у Бечу, докторирао у Фирбоургу  (Швајцарска) с тезом о будизму у њемачкој књижевности. Био је секретар сарајевске Просвјете, професор Велике медресе у Скопљу, редовни професор Филизофског факултета у Скопљу, шеф катедре за њемачки језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Међу његовим студијама и есејима из разних научних области истичу се: О савременом васпитању народа, о Лучи микрокозма, о Ристи Радуловићу, Томасу Ману… Најзначајније његово дјело посвећено домаћој књижевности су Сабрани огледи, а студија Шилер у Југославији најзначајнији му је рад у области германистике. У више наврата писао је и о Гетеовом односу према нашој народној поезији (77/7:226). Слијепчевићи (м) су живјели у Гранчареву (Ластва, Требиње). По једном предању „они су даљи рођаци православне породице Слијепчевића из гатачке опћине“. Прича се да им је давни предак био богумил и да се звао Петко који је, преласком на ислам, „добио од клобучког капетана Агбабића земљу у Гранчареву и овдје се стално настанио“ (97:292). Сада их има настањених у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Milan Slijepčević

    Poštovani,
    Potkrala se gruba greška u desetom redu teksta, jer nije reč o Ristu Slijepčeviću (1888-1964), već o Peru, od oca Đurice. Risto mu je bio stric.

    Izvori:
    Dušanka Slijepčević Lesov – Poreklo i stablo porodice Slijepčević 1650-2010, Beograd 2011.
    Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske – Sabrana dela Pera Slijepčevića, 2013.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top