Порекло презимена Самарџић

11. март 2012.

коментара: 57

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (57)

Одговорите

57 коментара

  1. 13. фебруар 2013. у 16:13

    Небојша Новаковић

    Са језичког гледишта, презиме је настало од именице самарџија, турског назива за занатлију који израђује самаре, дрвена седла која се стављају на леђа товарне стоке, најчешће коња и магараца. Реч самар је балканизам грчког порекла (старогрчки-сингамарион; новогрчки-самаре, Сомару и турски-семер).

    Презиме Самарџић се на простору Црне Горе јавља веома често и то у различитим крајевима. Истог је језичког порекла као и презиме Самарџија.

    У Старој Црној Гори, етнолог Јован Ердељановић је забележио Самарџиће у Цуцама и Кривошијама још почетком 20.века.
    Самарџићи из Кривошија пореклом су из Чарађа (Гацко). Потомци су једног од четворице браће: Бајка, Бјелана, неној и Цеја. Занимљиво је да сви славе Јовањдан, осим Чејових потомака. Разлог томе је то што се Чејо вратио у Гацко и тамо примио ислам. Од њега сада воде порекло тамошњи Ченгићи.

    Етнолог Андрија Јовићевић пак сматра да су Самарџићи пре доласка у Гацко, живели у Соколу на Дрини (Босна), и да су се презивали Цакић, те да су преко Херцеговине стигли дао Кривошија. Иако већи број породица из овог братства слави Св. Јована, Самарџићи су, живећи заједно са Мартиновићима у Бајицама, променили своју славу и узели за крсно име Малу Госпојину. Ову славу и даље славе неки Самарџићи и њихови огранци. Предак ових Самарџића звао се Саво, а његово потомство се преселило се на Кривошије. Један од његових потомака преселио се у Подгорицу, тако да их данас има и тамо.

    И свештеник Саво Никћеновић, у свом делу “Бока”, потврђује причу о досељавању Самарџића из Бајица у Кривошије. Он наводи да је та сеоба била у 17. веку.
    Веома је занимљива прича о пореклу племена Бајице, а тиме и презимена Самарџић. Ова прича везује се за име Павла Орловића, легендарног барјактара кнеза Лазара и косовског јунака, свима нама познатог и са уметничког дела Уроша Предића “Косовка девојка”. Према једној причи воде порекло директно од Павла Орловића, а према другој, од Павловог унука Баја. Постоји и трећа верзија за оне који верују да Павле Орловић није имао потомака, по којој воде порекло од брата Павла Орловића, Радета.
    Према једном предању, директни предак Самарџића био је Комнен Бајица, син Орловића Павла, а први помен овог презимена датира од 1570. године, када се спомиње Сава Самарџић.

    У Кобиљем Долу (Цуце), такође постоји породица Самарџић. Они су пореклом из Невесиња, а предак им се ту населио после српско-турског рата 1878. године као “усташ”. Пре Невесиња воде порекло из племена Пивљана.

    Самарџића има иу околини Билеће, тачније у Лађевићима (источна Херцеговина). Пореклом су из чувеног племена Дробњак, од братства Гредељевића са Дужи. Презиме су добили по претку који је правио самаре. Ових Самарџића има и у Невесињу и Дабру, и сви они славе Ђурђевдан.

    Самарџића такође има пуно иу Херцеговини, где су дошли углавном са Кривошија.

    Читајући дело етнолога Риста Милићевића “Херцеговачка презимена”, пронашао сам “чудан” податак. Наиме, тамо се тврди да су Самарџићи са Кривошија и они у Билећи (Лађевићи), истог порекла, што није могуће, с обзиром да смо видели да је реч о две гране које нису сродне. Овде се ради о генерализовању, што није редак случај када је у питању одређивање порекла презимена.

    Можемо закључити да су се Самарџићи у Херцеговину досељавали махом из Кривошија, али и из Дробњака (они који славе Ђурђевдан), тако да их из тог разлога тамо има пуно. Било их је у Невесињу, Дабру, Билећи, Требињу и другим местима по Херцеговини. Према подацима Обрада Самарџића, “херцеговачка група Самарџића” броји преко 300 породица несељених широм старе Југославије, а има их и у иностранству.

    Од ових херцеговачких Самарџића потиче више познатих личности: Ристо Самарџић-Ринда (1904-1930), истакнути активиста радничког покрета у Југославији пре Првог светског рата; Драго Самарџић, борац невесињског устанка 1941. године; Радован Самарџић (1922-1994) писац и историчар, као и многи други.

    Као што можемо видети, постоје барем три несродне гране Самарџића, али највећи утисак оставља она пореклом из Кривошија у Црног Гори, чијих огранака има по Херцеговини али и широм региона. Самарџићи су по свему судећи продорни, храбри и успешни људи, што им на неки начин потврђује и само порекло. Напоменимо још да од овог истакнутог рода води порекло и наш популарни певач, Жељко Самарџић.

    Одговори

    • 21. јануар 2022. у 12:36

      Ivan Samardzic

      Koliko ja znam, a i svi Samardzici iz sela Ladjevici u Bileci, nasa stara slava je bila Jovanjdan. Samardzici u Ladjevicima su je promenili u Djurdjevdan zato sto su se pojedini, uoci prirpeme slave, smrzli. To je lokalna prica koju svako zna u tom kraju, a zapisana je i u knjizi Obrada Micova Samardzica o poreklu naseg prezimena.

      Одговори

    • 11. март 2022. у 11:35

      Borislav Samardžić

      Hercegovacka bratstva – Samardzići i Golijani
      Istorija – porijeklo Samardžića

      Bratstvo Samardžića vodi porijeklo od Vojvode Orlovića Pavla.Poslije bitke na Kosovu (1389.god) pred Turskom najezdom porodica Orlovića seli se u Čaradju kod Gacka, a odatle u razne krajeve Crne Gore i Hercegovine.Prezime Samardžići pominje se prvi put oko 1570.god.(Savo). Savov praunuk Nikola sa sinovima i rodjacima doselio se iz Bajica u Risan. Iz Risna Samardžići 1692. godine sele se u Krivošije i na tom prostoru ostaju do danas, preko 300 godina. Iz Krivošija Samardžići su se naseljavali u sve krajeve Jugoslavije i u mnoge zemlje sveta.

      Kneževina Krivošije

      Samardžići zajedno sa ostalim bratstvima, oko 1710.godine isterali su Turke iz Krivošija i tako je nastala slobodna teritorija “KNEŽEVINA KRIVOŠIJE”. Na tromedji izmedju Otomanske imperije, Mletačke republike i Crne Gore na dodiru civilizacija i u vrijeme sudara vjera nastala je Kneževina Krivošije, koja je postojala preko 170 godina (sve do 1882.god).

      Krivošijski ustanak

      Na prostoru Boke Kotorske ratovale su najmoćnije sile Evrope i Mletačka republika, Turska, Francuska, Austrougarska i protiv njih su dizane bune i ustanci i nijedna od njih za ovih 170 godina nije uspostavila vlast nad Krivošijama.Austrija je 1869.godine pokušala, primenjujući zakon o mobilizaciji, da pritom zabrane nošenje oružja i kroz naplatu poreza zagospodari Krivošijama. Krivošijani to nisu prihvatili i digli su se na ustanak. Nakon tromesečnih krvavih borbi pobijedili su Austriju i 1870.god. potpisali su mirovni ugovor. Krivošijanima su vraćene sve ranije povlastice i plaćena ratna ošteta.

      http://www.samardzici.org.yu/istorija.html

      Одговори

  2. 22. фебруар 2014. у 21:56

    Предраг

    Ево ме по други пут. Пошто је презиме мајке мог оца Самарџија желео бих да се и оно опише тј најпре унесе у списак.У књизи о презименима Радомира Ракића и његове супруге обрађено је ово презиме у више облика, колико се сећам, нпр: Самарџ()ђија, Самарџ(ђ(ијев))ић. Што се тиче презимена Самарџија, моје покојне баке, знам да је пореклом са Кордуна и да славе Ђурђевдан. За сад толико

    Одговори

  3. 20. април 2014. у 01:16

    zoran samardzic

    moje ime je zoran samardzic,oca branka,dede djordja,mitra,luke,andrije,gavrila

    inace poznati pod GUSEVICI,GAVRILOVOG potomstva,DABRANI u hercegovini.
    1845 je andrija dosao u hercegovinu sa KRIVOSIJA.
    slavimo SV.JOVANA,MALU GOSPOJINU prislavljamo.

    Одговори

  4. 20. април 2014. у 01:30

    zoran samardzic

    .
    gavrilo je imao 5 sinova:vuleta,krstu,djuru,mog ANDRIJU i petra.moj ANDRIJA je imao KOJU,mog LUKU,TRIFKA koji je imao zensku decu,SPASOJU i JOVANA,sve potomke ovih ljudi imam,pa ako nekog zanima,moze da se javi.

    hocu da sirim i dalje:gavrilov otac MILOS je imao jos LAKU,JOKANAILIJU i MARKA
    vec tu od MARKA idu maskovici
    MILOSEV brat VUK je imao samo VULETU,otuda VULECOVICI

    MILOSEV i VUKOV otac je imao brata MARTINA,od koga poticu tutinovici,matosevici,garovici,savanovici i od komnena golubovici itd

    martinov i damjanov otac se zvao NIKOLA….itd ja imam sve do SAVE SAMARDZICA koji je prvi ponio prezime

    naravno da ne zaboravim sina mog LUKU.

    POZDRAV.

    Одговори

  5. 20. април 2014. у 01:47

    zoran samardzic

    od poznatih SAMARDZICA bih izdvojioVOJVODU PETRA SAMARDZICA,draganovog brata,kako NEBOJSA kaze.

    popa MARKA PETROVOG SAMARDZICA,koga je omer becic na prevaru ubio

    PETRA-PULETAMASKOVA SAMARDZICA

    ako pope na OMUTIC podjes
    sokolova da imades krila
    zivu glavu iznjeti neces

    PULE sa vojvodom ANTOM DAKOVICEM potuko beciceveturke,glavu omerovu nabi na kolac,i sina omerovog nuska ubiju

    PULE zapjeva:

    veselite se kosti popa MARKA
    i druzine sanjim poginule,
    na OMUTIC u ravne RUDINE
    u mene je OMEROVA glava

    Одговори

  6. 11. новембар 2014. у 06:51

    Dejan Todorović

    Moja rodbina po majčinoj liniji je Samardžić, oni su poreklom iz Ivanjice, tj iz Rokca kod Ivanjice. Mi verujemo da su se doselili iz Crne Gore, Krivošija ali ne znam koji moj pradeda je to učinio i kada, pretpostvka je u 18 veku. Baka mi je devojačko Samaržić, njen je otac Vučić (1900-1980) a njegov otac je Petko Samardžić… ima li neko neku informaciju za ovaj ogranak Samardžića koji je rasprostranjen sada po Ivanjici i okolini. Hvala

    Одговори

    • 11. новембар 2014. у 07:27

      Небојша Новаковић

      Дејане, Самарџићи су по свему судећи из тих крајева. Било би добро да имамо тестиране Самарџиће (днк). Ова породица се везује за племе Орловића.

      Ми у днк пројекту имамо дефинисан кластер који одређује ово племе.

      Одговори

  7. 7. март 2015. у 18:37

    marko samardzic

    Pozdrav bratstvu,pozivam rodjake is Krivosija a I ostale da se jave,radi uspostavljanja veza I okupljanja!Moj broj je 0038765816920,Marko Samardzic,Pale,Istocno Sarajevo

    Одговори

  8. 8. јун 2015. у 00:54

    Ermin Samardzic

    Zelio bih i ja da dodam jos jednu cinjenicu posto sam nasao da je prezime Samardzic dosta rasprostranjeno i u hrvatskoj jos od pocetka 18 stoljeca odmah od 1720-tih godina.
    Ali pored toga za sve koji se prezivaju Samardzic treba da znate da postoji veliki broj nas i u Bosni i Hercegovini u Krajini blizu Cazina postoje 2 odvojena naselja sa imenom Samardzici u kojima se nalazi veliki broj porodica.Citam dosta o tome da smo porijeklom iz Crne Gore iako bi se tesko onda objasnilo zasto imamo ovoliko velik broj clanova u samom kraju Bosne najdalje od Crne Gore.Ali eto bitno je da nas ima…

    Одговори

    • 1. јул 2018. у 12:14

      srbo

      Ermine,ima dosta i tog i drugih prezimena,sa drugim imenima,što niti je čudno ni loše,kao i moje,samo nemamo mnogo rasejane pameti,e tu manjkamo.Zbog toga je dobro da se pametni javljaju i razmenjuju mišljenje.Pozdrav,čestitim ljudima.

      Одговори

  9. 26. јул 2015. у 13:01

    ljubisa

    pozdraV..ja sam Ljubisa selo Donji Palackovci kod PRNJAVORA I DERVENTE …hocu da kazem da ovde dosta Samardzca ima znam da mi je djed govorio dok sam bio mali da smo iz bratske CRNE GORE…ZANIMA ME IMAL IKO PODATAK KAD SU SE NASELJAVALI U OVAJ DIO TERITORIE POST MAHOM DOSAT IH JE U HERCEGOVINI POZDRAV..

    Одговори

  10. 2. август 2015. у 10:14

    zoran samardzic

    postovani ERMINE.

    vasa grana SAMARDZICA je meni veoma bliska,kad se krenilo iz KRIVOSIJA,moja grana je 1845 dosla u DABAR ( PODKOM ),jedna grupa je dosla do MOSTARA,druga do OTOKA kod SINJA,danas katolici,a jedna grupa do V.KLADUSE i CAZINA,danas muslimanske veroispovesti.svim ovim grupama je zajednicki SV.JOVAN.

    imao sam,a mislim da imam jos negde bas podatke za ovaj dio kod KLADUSE.

    Одговори
1 2 3 4