Рудић

10. март 2012.

коментара: 8

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Војислав Ананић

    РУДИЋ (п) у Ошанићима, Дабрици и Дубравама (Столац) и у Љубињу. Поријеклом су из Црне Горе. Њихов предак Рудо дошао је са три сина: “Један се насели у Ошаниће, други у Дабрицу, а трцћи у Дубраве”. У Дабрици и Дубравама нису се дуго задржали. Браћа су се вратили “најстаријем брату у Ошаниће”. По оцу Руди назвали су се Рудићи. У Љубиње су дошли из Ошанића 1952. године (155:505).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Митар

      Ако су Рудићи дошли од Никшића са Рудина из племена Никшића они су тамо имали ово презиме. Небих рекао да има везе са поменутим именом претка.

      • Rudić

        Svi Rudići potiču iz Nikšićkih Rudina, tu je i nastalo prezime.U 17.veku su se podelili, jedni ka Bijelom Polju, drugi ka drugim krajevima.S obzirom da je kolevka stara hercegovina, genetska slika Rudića može biti i mešovita.Isto tako testirani Rudić iz krajine koji nosi prezime Rudić, ima običnu krajišku genetiku.I drugi Rudić iz Bijelog Polja ima I1 haplogrupu i pripada Drobnjacima Novljanima.Drugih testiranih nema, ali sigurno da su Rudići pre 17 veka živeli u Nikšićkim Rudinama verovatno sa slavom sveti Jovan, jer je karakteristična za prostor Banjana, a Rudići iz Bosne slave Jovanjdan, dok Rudići sa Pala slave Arhangel Mihaila isto kao i Rudići iz Bijelog Polja, sto govori da su se iz Bijelog Polja jedni preselili ka Bosni.Moguće je i da Rudići pripadaju nekom bratstvu sa područja stare hercegovine i da je zbog sukoba sa turcima neko iskovao ovo prezime.

  2. Ostoja

    Рудићи су пре задњих ратних дешавања живели у крајишким општинама: Мркоњић Град, Грахово, Глина, Шибеник и другим као и расељени широм света. Углавном су славили Јовањдан. Један тестирани који живи у Ванкуверу им хаплогрупу N-P189.2.
    Поред ових Рудићи су живели код Бијелог Поља и на Палама, славили су Аранђеловдан.
    Познати ватерполиста Ратко Рудић пореклом је из Далмације.

  3. Митар

    Презиме Рудић се појављује у именику братовштине св. Јурја из 1668 г. са Дрвеника Великог и Малог (реф. Ivan Pažanin -Split, Pravilnik bratovštine ……Veliki i Mali Drvenik i Vinišća)
    У Сарајеву живе муслимани са презименом Рудић који потичу од Вишеграда.

  4. Vlado

    Ako je neko zainteresiran neka kuca na YouTube
    Rudici Barijada,postoji par snimaka na kojima se može vidjeti okupljanje Rudica kog Mrkonjić Grada
    Ko želi cak može i da posjeti

  5. Стефан Рудић

    Постоји више легенди о Рудићима из Никшићких Рудина. Једна је да су су у ливади која је била окружена шумом више браће Рудића (негдје пише 3, негдје 7, негдје 9 браће) косила траву. Изненадна их нападну Турци, нека браћа успију да се одбране и побјегну али су неки и страдали. Ови који су се спасли када су бјежали објесили су косе о букве и каже предање да су у буквама и зарасле. Једам брат побјегне ка српском дијелу Задра (углавном негдје у Далмацији), други према Босни односно Крајини или Босанском Грахову (углавном Купрес и Мркоњић град), трећи према Бијелом Пољу. Сви ти Рудићи су из једног племена иако славе различите славе. Неки Рудићи из Босне славе Светог Јована а неки Светог Пантелејмона, док ми Рудићи из Бијелог Поља славимо Светог Архангела Михаила као и ови Рудићи са Пала. Наши рођаци из Мркоњић града одражавају сваке године скуп братства на Преображење (ако се не варам у селу Подбрдо или Подбрђе) и који се зове Рудића “Баријада”.
    Рудића има у више села око Бијелог Поља: Расово, Медановићи, Ракоње, Припчићи, Крушево и Равна Ријека и имају ако се не варам двије куће на Кисјелим Водама. Мој отац и стриц говоре ми да има једна кућа Рудића у селу Слатка (Стожер- западни дио бјелопољске општине). Писали смо књигу 2016. године о нашем братству Рудића из Бијелог Поља. Колико се Рудића из Рудина доселило у Бијело Поље не зна се као ни временски период тачније година досељавања. Зна се овако усмено као да су Рудићи из Расово и ови из Равне Ријеке најстарији односно да се од њих гранају ови из осталих села. Лично радим на томе да спојим сва породична стабла Рудића из Бјелопољског краја, како бих од прилике могао знати период насељавања у Бијело Поље (морам да се пожалим да не наилазим на подршку старијих Рудића за то).
    Лично бих волио да знам нешто више о Рудићима са Пала јер славе исту славу са нама из Бијелог Поља, па би се могло рећи да у нам ближи. Само знам за оног рођака који је Олимпијац у скијању.

    Први пут гдје се помиње презиме Рудић у писаној форми јесте ако се неварам неки списи о породичном поријелклу архимандрита Арсенија Гаговића који пише да је постојао један кнез Вукашин Рудић који је имао два сина, један се од њих замонаши у монашкој породици Соколовић и постане монах Саватије потоњи митрополит херцеговачки, касније и патријарх српски и подиже чувени манастир Пива из 1573.године у којем се чува његов ктиторски портрет. Више о манастиру има да се нађе свуда. Други сина кнеза Вукашина Рудића звао се Гаврило- Гаго и од њега су Гаговићи, који акос е не варам и дан данас живе на простору око Пиве. Кнез Вукашин је имао свој двор и придворну цркву Светог Николе. Двор се наводно налазио у некаквим забаченим стијенама кањона Пиве и Таре код Шћепан Поља.

    Постоји једно предање о једном Ђури Рудићу који је живио у Метохији код Призрена село Петерпоље. Населио се и околини Гацка и своје село назвао Метохија да га подсјећа ма стари крај. Једног дана њенова жена Слава изузетне љепоте прала је на једном извору веш, који касни по њој носи име “Слављан”. У једно доба наилази нека Потурица или Турчин и донације јој “гле у влахиње бијелих ногах”. Све је она то испричала Ђуру који ријеши да убије тог Турчина. Оде он код ченгића (тада представници турских власти у једном крају) који му говоре да ако убије као Србин овог Турчина одма ће бити осуђен као разбојник, а као га убије као потурица да ће се то водити као нормално, као нешто што је тај и залужио. Ђуро служи и оде у Стамбол, потурчи се и постаде Мехмед- паша Звиздић. Врати се у свој крај и овај Турчин када је за то чуо почео је коњу окретати потковице како би заварао траг. Углавном Ђури однсони сада већ Мехмед, убија га негдјена некој лађи на Дрини. Својој ђеци и себи подиже градску џамију у Гацку, су част својој жени Слави подиже цркву Светог Николе у Грачаници код Гацка.