Порекло презимена Радовановић

8. марта 2012.

коментара: 73

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ РАДОВАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Радовановић

Хаплогрупа: I2a DN род Љешњани-Војинићи

Порекло: Мркоње, Горња Јабланица, Србија / старином из Лијешње, Ровца, Црна Гора

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

Радовановић

Хаплогрупа: I2a DS род АГ

Порекло: Рогозна, Лепосавић, Србија

Крсна слава: Лучиндан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

РАДОВАНОВИЋИ су огранак Лазаревића са Превиша. Не зна се кад су се од њих одвојили, ни кад су се одселили. Прича се да су се одселили заједно с Котарчевићима.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (73)

Одговорите

73 коментара

  1. Marko Radovanovic

    Zivim u selu Bogovadja kod Valjeva, interesuje me (kao i ostatak rodjaka) istorisko poreklo mojih predaka. Postoje neka predanja u porodici da ja moja familija prva naselila Bogovadju a da su se doselili sa Rudnika (PRVI Radovanovic je Kosta). Radovanovici su po predanju dosli na Rudnik iz Crne Gore iz sela ispod Lovcena odakle je predak pobegao od krvne osvete. Pre bekstva se po redanju prezivao Radovic, krsnu slavu je zadrzao (Arandjelovdan).

  2. Mladen Radovanović

    Iz Beograda sam, poreklom „Podavalac” – Beli potok… mesta pod Avalom. I moja porodična istorija, bolje reći legenda kaže da smo došli iz Crne Gore, albanskog plemena „Kuči”, što nači crven, i to da je odatle došao Vasa Čarapić, pa kad je osvojio Beograd, a osmanlije ponovo napale, on je naredio da sve žene i mala deca u porodici uzmu prezimena Pavlović, Aksentijević i Radovanović da bi izbegli osmanlijsku odmazdu.

  3. Postovani, javljam vam se iz sela Barje Ciflik kod Pirota. Prica se da nam se prvi predak doselio iz mesta TRN kod Bugarske i zvao se Kosta i njegov brat Raden bi je prvi kmet u selu posle oslobadjanja od Turaka. Sad u nasoj familiji “radenovci” postoje dva prezimena – Radovanovic i Kostic.

  4. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    РАДОВАНОВИЋ

    -Непричава*. прва половина 18. века, Доње Полимље, Аранђеловдан.
    *Радовановићи су од бајевачких Катанића, старином из Пипера, па се често тако и зову.
    -Баталаге, друга половина 18. века, Зајача у Јадру, Јовањдан.
    -Врело-1, друга половина 18. века, Туђин у Подгорини, Јовањдан.
    -Врховине, друга половина 18. века, Медошевац-округ београдски, Јовањдан.
    -Радљево-1, друга половина 18. века, Јабучје у околини, Ђурђиц, прешли уз матер.
    -Стубленица-1, друга половина 18. века, Котешица у Колубари, Јовањдан.
    -Врело-2, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Св. Јован Милостиви.
    -Врело-3, после 1827. године, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
    -Јабучје, после 1827. године, Скобаљ-округ београдски, Ђурђиц, прешли на имање Јоргића.
    -Кожуар, после 1827. године, Тиквеш у Македонији, Никољдан.
    -Коцељева, после 1827. године, Котешица у Колубари, Стевањдан.
    -Милорци, после 1827. године, Причевић у Подгорини, Никољдан.
    -Новаци, после 1827. године, Баталаге у области, Јовањдан, угледна и виђена задруга.
    -Орашац-1, после 1827. године, Грабовац у околини, Аранђеловдан, доводци.
    -Орашац-2, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.
    -Скела, после 1827. године, Тузла, Јовањдан.
    -Скобаљ, после 1827. године, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
    -Стубленица-2, после 1827. године, Паљуви у суседству, Св. Врачи.
    -Таково, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Св. Јован Милостиви.

  5. Ivana Radovanović

    Radovanovići su se iz Bugarske, mesto Trn, doselili u Malu Planu. Doselila su se tri brata Zlatko, Milenko i Andrija. Krsna slava nam je Sv. Nikola. Naš poznati komičar, muzičar i glumac Jova Radovanović je iz ove familije. Ako neko zna nešto više o ovoj familiji neka piše, potrebno mi je da bih dopunila svoj rodoslov.

    • Nemanja Radovanovic

      Ok, moj pradeda se zvao Andrija (slava Sv. Nikola) za sada znam da je on ziveo u Kursumliji. Ako mi napises jos nesto o toj braci ili njihovim potomcima mozda mogu jos da ti pomognem

  6. radovanovići poreklo

    Бориша И Радовановић,. Радовановићи из Двизовића у Осату : родослов књига,Kragujevac

  7. Фамилије-презимена Радовановић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Радовановић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Беомужевић
    -Бобова
    -Бошњановић
    -Велишевци
    -Веселиновци
    -Вировци
    -Врагочаница
    -Врачевић
    -Вртиглав
    -Гуњица
    -Драгијевица
    -Дупљај-1
    -Дупљај-2
    -Дучић
    -Златарић
    -Јајчић
    -Команице
    -Крчмар
    -Доњи Лајковац
    -Лелић
    -Миличиница
    -Мионица
    -Доњи Мушић
    -Наномир
    -Прњавор (Боговађа)
    -Стрмово
    -Стубао
    -Толић
    -Тубравић
    -Цветановци

  8. radovanovići poreklo

    ima Radovanovića u selu Dvizovići ( Skelani) u Osatu

  9. Презимена-фамилије у Шумадији, Радовановић.
    Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Белосавци
    -Водице
    -Горње Јарушице
    -Крњево
    -Мађуп
    -Симић

  10. srdjan

    ja sam Radovanovic i s Vlasica sam iznad Travnika slava nam je sv Simeon 16.2