Порекло презимена Радојевић

8. март 2012.

коментара: 42

Презимена

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

РАДОЈЕВИЋИ

(на Мокром)

Потичу од Тољића из Горњег Поља код Никшића. Даљња старина им је са Чева, одакле су под притиском Озринића морали да се иселе и дођу у Никшићко поље – Кочане и Заврх. У Никшићу су се развили у јако братство, од којих се посебно истакао Угрен, по коме су се доцније називаж и Угреновићи, који су у то вријеме били најмоћнија властела Оногошта. По једном предању код Угрена се налазио Никша, који је био слуга на двору Угреновом. Он је наводни оснивач града Никшића. Даље предање казује да су Никшини синови једном приликом убили бана Угрена и да су они преузели примат у никшићком крају.

Из 1699. године помиње се Шћепан Тољић-Угреновић, као кнез села: Студенаца, Растовца, Горњих и Доњих Кочана и др. Угреновићи су гинули у ратовима против Турака, нарочито у устанку војводе Грдана 1597. године, у Кандијском (1645-1669) и Морејском рату (1684-1699), као и у борбама које су вођене око Никшића почетком 19. вијека. Након честих ратова у којима су Угреновићи-Тољићи имали значајну улогу, долазило је до њиховог честог исељавања у друге крајеве. Селили су у Црногорско приморје, у Босну на Гласинац и др. Њима су сродници: Бабићи, Вујичићи, Јушковићи, Пејовићи, Пиљевићи, Пантовићи, Мијановићи, Мумовићи, Ђапићи, сви у Горњем Пољу; Голубовићи на Малинску, Лазовићи на Кутњој Њиви, Мучалице у Горњој Морачи и на Годијељима, Лековићи у Вранешу и Јушковићи у Морачи. Свима им је заједничка слава Аћимовдан.

Почетком 19. вијека од овог братства био је позант Радојица Тољић, који је сарађивао са митрополитом Петром I. Радојица је за потребе црногорске војске заробио седамнаест Турака и предао их владици Петру I, који их је замијенио за Црногорце које су Турци били заробили. Радојица је имао браћу: Радована, Марка, Јована, Милована, Милоша, Риста и Завишу. Они су учествовали у борбама с никшићким Турцима у којима су погинули: Радован код Грачанице, Марко на Крнову, Јован на Језерима, Милован и Радојица у Дуги. Од Радојице је остало потомство, а Милош и Ристо су се под презименом Ружичићи одселили у село Затон код Бијељине. Завиша се вратио да живи у Горње Поље.

Радојица је имао синове Радоја и Драга и живјели су у Жупи никшићкој код ујчевине Бојовић. Драго се одселио у Нову Варош, а Радоје се ода хајдуковању. Налазио се међу браниоцима Острога од 7. до 15. јануара 1853. године.

Након припајања једног дијела Дробњака Црној Гори 1858/59. године, књаз Данило је додијелио Радоју земљу на Мокром, гдје се он 1860. године населио.

Радоје је имао три сина Радојицу, Неђељка и Милована, који се по свом оцу Радоју прозваше Радојевићи.

Сва тројица су учесници балканских и Првог свјетског рата. Неђељко је погинуо на Гласинцу 1914. године и од њега није остало потомство.

Радојица Радојев је имао сина Радисава, који је са својим синовима био учесник НОР-а 1941-1945. године. Погинуо је на Сутјесци 1943. године у педесет петој години живота заједно са својим сином Радошем, а други његов син Вељко је био на одговорним функцијама у јединицама НОВ-е; био је у Четвртој црногорској бригади са својим оцем и братом Радошем, а касније комесар команде мјеста у Шавнику. Носилац је Партизанске споменице 1941. Његова браћа Михаило и Милић су за вријеме рата живјели у Београду и радили за циљеве НОП-а. Поред њих, Радисав је имао још Драга и Владимира.

Милован Радојев је имао сина Мира, а Миро Радоја – учесника НОР-а, Светозара, Јована и Данила. Радоје, Јован и Данило су афирмисани књижевници и ствараоци у области књижевности.

Ово братство није у сродству с Радојевићима у Тимару, Градини и Шаранцима.

Подаци о породичној традицији узети су из рукописа Мира М. Радојевића: Сјећање за потомство, који ми је уступио Данило Миров.

Славе Аћимовдан.

_____________

РАДОЈЕВИЋИ

(на Барама Сировачким)

Поријеклом су од Радојевића из Доње Мораче, из Јасенове, одакле сус е око 1870. године браћа Перован и Мијајло доселили на Баре Сировачке. Род су са Јасеновцима, који су узели презиме по мјесту Јасенови.

Ћетко Радојевић из Сировца је учесник првих ратова. Погинуо је у чувеној Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године.

Нијесу у сродству са Радојевићима у Тимару, на Мокром, нити са онима у Градини у Шаранцима.

Славе Срђевдан.

_________________

РAДОЈЕВИЋИ

(у Градини и Жабљаку)

Радојевићи су се средином 19. вијека у шаранско село Градину доселили из Чавња, из Затарја. Њихова старина је на Чеву, одакле су се врло давно иселили у Љешанску нахију, а одатле пређу у ровачко село Лијешње, гдје су се намножили у веома бројно братство. Неки од ових Радојевића из Лијешња преселе се у Чавањ, гдје су живјели све до 1860. године, када су се завадили са Ђурђевићима и двојицу убили, па су због тога Сава, Добрица, Ђурица и Окица ускочили у шаранско село Градину.

У Херцеговачком устанку 1875-1878. године активно су учествовали Мијајло, који је погинуо на Стожеру 1877. године, те Димитрије и Секуле, који су погинули на Крупицама 1877. године.

У НОР-у су погинули Радоман Радулов на Бељину Брду 1941. године и његов син Радомир на Градини код Бијелог Поља 1944. године, као припадници јединица НОВ-а.

Крајем 19. вијека Ђорђије се из Градине преселио у село Мотички Гај код Жабљака, одакле се оженио, али се истржи не оставивши мушких потомака.

Неколицина пређе да живи и ради у Жабљак, гдје су се стално населили.

Славе Ћириловдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (42)

Одговорите

42 коментара

  1. 30. децембар 2015. у 14:33

    Vladimir Radojević

    Moji su porijeklom također iz CG (ima li i jedan Srbin da nije?) ali su se doselili na područje između Glasinca i Rogatice (selo Sočice,Golubovići) u Republici Srpskoj.
    Rad sam da pravim porodično stablo ali ne znam odakle da krenem? Trenutno živim u Zvorniku,RS
    Ako neko može da mi pomogne bio bih mu zahvalan.
    Pozdrav
    Vladimir

    Одговори

  2. 9. фебруар 2016. у 20:30

    Радојевић

    Мој отац(од оца Добрија) је рођен у Дријену, Зубин Поток, не знам кад су се ту доселили и одакле су дошли.

    Одговори

  3. 9. фебруар 2017. у 21:24

    Lazar Radojevic

    Zdravo ja sam od Radojevica moji su se doseli li iz CG iz Berana.Dosao je Radoj po kome se prezivam Radojevic i on je dosao sa jednim Zivadinom danasnji Zivadinovic i Zivadinovom sestrom Velom i oni su naselili jedno mesto kod Deligrada opstina Aleksinac ja vam pisem akomozete da m pomognete ili ako neko zna da se poklapaju informacije da se javi.

    Одговори

  4. 21. децембар 2017. у 23:10

    Goran

    ja sam iz sela Beljina-Barajevo. Spominje se prezime na izgradnji seoske crkve 1813-1817. I slave Nikoljdan

    Одговори

  5. 8. јануар 2018. у 20:07

    Radojevic

    Oko 1800. godine Radojevići su iz Crne gore došli u Čučale(selo blizu Blaca) i kasnije oko 1900. se moj čukun deda ozenio ženom koja je iz Ravni i tu su Radojevići nastavili da žive.Dok u Čučalama nema više Radojevića,ali moja porodica ne zna ni jednog Radojevića koji je iz Čučala.Radojevići su svu zemlju koji su imali u Čučalama dali crkvi.Ako ima neko sa istom pričom neka se javi..

    Одговори

  6. 13. март 2018. у 08:10

    Ђорђе

    Ја сам Радојевић из Крагујевца, отац ми је родом из Мокре Горе код Ужица. Порекло презимена је из златиборског села Пањак. Славимо Св. Јована 20. Јануара

    Одговори

  7. 2. новембар 2018. у 05:57

    Војислав Ананић

    РАДОЈЕВИЋ (п.к). Радојевићи (п). веома стара Требињска породица. Око 1280. године помиње се Првослав Радојевић као казнац (благајник) краљице Јелене. На православном гробљу Мркаље код Добромана у Подбрђу налази се крст са натписом који нам казује да је ту сахрањен Иваниш Радојевић (124:119,199). Радојевићи су били настањени и у Коритима (Билећа). У документима Дубровачког архива с краја 15. вијека помињу се двојица Радојевића из овог села: Петар и Радоња. Радоња је прешао на католичку вјеру и добио име Марко (146:99). Радојевићи (к), стара породица у Попову. Помиње се у 17. Вијеку, али се у изворима не наводи мјесто. У матичним књигама жупе Град у Дубровнику из 1658. године забиљежено је вјенчање Ивана, сина Мате Радојевића из Попова (213:160).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

  8. 2. мај 2019. у 19:54

    Lazar Radojevic

    Imali nekoga iz Radojeica koji takodje slavi Lazarevu subotu?
    Od Radojevica iz beograda, 3. koleno iz beograda pre toga iz CG

    Одговори

  9. 25. август 2019. у 18:22

    Berilje-Radojevici

    Да ли неко има информацију одакле из Црне Горе су се доселили Радојевићи са славом Света Петка ,који су 1937. живели у Бериљу, Прокупље? Била бих веома захвална на томе било пратиоцима овог изузетног сајта било администраторима који помажу колико год је у њиховој могућности. Свима велики поздрав.

    Одговори

  10. 25. новембар 2019. у 18:54

    Jovan

    Moji su iz okoline Cacka selo Becanj postoji podrucje koje se zove Radojevica brdo znaji da su dosli iz okoline uzica pre prvog ustanka sto se i vidi na groblju bolo ih je dosta pricaju crnogorskim dijalektom sada neznam dali ih ima jos svi su se raselili bgd ko zna vise neka pise

    Одговори

    • 6. април 2020. у 17:01

      Miroslav

      Moja majka je iz Bečnja i prezivala se Radojević u Bečnju trenutno ima tri kuće Radojevića nema ih mnogo ali ih još ima.Ko je tebi iz Bečnjaako je po muškoj liniji kako su ti se zvali otac,deda i po mogućstvu i pradeda i znaš li možda kada su otišli iz Bečnja.-veliki pozdrav za rođaka- Miro

      Одговори
1 2 3