Порекло презимена Радојевић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

РАДОЈЕВИЋИ

(на Мокром)

Потичу од Тољића из Горњег Поља код Никшића. Даљња старина им је са Чева, одакле су под притиском Озринића морали да се иселе и дођу у Никшићко поље – Кочане и Заврх. У Никшићу су се развили у јако братство, од којих се посебно истакао Угрен, по коме су се доцније називаж и Угреновићи, који су у то вријеме били најмоћнија властела Оногошта. По једном предању код Угрена се налазио Никша, који је био слуга на двору Угреновом. Он је наводни оснивач града Никшића. Даље предање казује да су Никшини синови једном приликом убили бана Угрена и да су они преузели примат у никшићком крају.

Из 1699. године помиње се Шћепан Тољић-Угреновић, као кнез села: Студенаца, Растовца, Горњих и Доњих Кочана и др. Угреновићи су гинули у ратовима против Турака, нарочито у устанку војводе Грдана 1597. године, у Кандијском (1645-1669) и Морејском рату (1684-1699), као и у борбама које су вођене око Никшића почетком 19. вијека. Након честих ратова у којима су Угреновићи-Тољићи имали значајну улогу, долазило је до њиховог честог исељавања у друге крајеве. Селили су у Црногорско приморје, у Босну на Гласинац и др. Њима су сродници: Бабићи, Вујичићи, Јушковићи, Пејовићи, Пиљевићи, Пантовићи, Мијановићи, Мумовићи, Ђапићи, сви у Горњем Пољу; Голубовићи на Малинску, Лазовићи на Кутњој Њиви, Мучалице у Горњој Морачи и на Годијељима, Лековићи у Вранешу и Јушковићи у Морачи. Свима им је заједничка слава Аћимовдан.

Почетком 19. вијека од овог братства био је позант Радојица Тољић, који је сарађивао са митрополитом Петром I. Радојица је за потребе црногорске војске заробио седамнаест Турака и предао их владици Петру I, који их је замијенио за Црногорце које су Турци били заробили. Радојица је имао браћу: Радована, Марка, Јована, Милована, Милоша, Риста и Завишу. Они су учествовали у борбама с никшићким Турцима у којима су погинули: Радован код Грачанице, Марко на Крнову, Јован на Језерима, Милован и Радојица у Дуги. Од Радојице је остало потомство, а Милош и Ристо су се под презименом Ружичићи одселили у село Затон код Бијељине. Завиша се вратио да живи у Горње Поље.

Радојица је имао синове Радоја и Драга и живјели су у Жупи никшићкој код ујчевине Бојовић. Драго се одселио у Нову Варош, а Радоје се ода хајдуковању. Налазио се међу браниоцима Острога од 7. до 15. јануара 1853. године.

Након припајања једног дијела Дробњака Црној Гори 1858/59. године, књаз Данило је додијелио Радоју земљу на Мокром, гдје се он 1860. године населио.

Радоје је имао три сина Радојицу, Неђељка и Милована, који се по свом оцу Радоју прозваше Радојевићи.

Сва тројица су учесници балканских и Првог свјетског рата. Неђељко је погинуо на Гласинцу 1914. године и од њега није остало потомство.

Радојица Радојев је имао сина Радисава, који је са својим синовима био учесник НОР-а 1941-1945. године. Погинуо је на Сутјесци 1943. године у педесет петој години живота заједно са својим сином Радошем, а други његов син Вељко је био на одговорним функцијама у јединицама НОВ-е; био је у Четвртој црногорској бригади са својим оцем и братом Радошем, а касније комесар команде мјеста у Шавнику. Носилац је Партизанске споменице 1941. Његова браћа Михаило и Милић су за вријеме рата живјели у Београду и радили за циљеве НОП-а. Поред њих, Радисав је имао још Драга и Владимира.

Милован Радојев је имао сина Мира, а Миро Радоја – учесника НОР-а, Светозара, Јована и Данила. Радоје, Јован и Данило су афирмисани књижевници и ствараоци у области књижевности.

Ово братство није у сродству с Радојевићима у Тимару, Градини и Шаранцима.

Подаци о породичној традицији узети су из рукописа Мира М. Радојевића: Сјећање за потомство, који ми је уступио Данило Миров.

Славе Аћимовдан.

_____________

РАДОЈЕВИЋИ

(на Барама Сировачким)

Поријеклом су од Радојевића из Доње Мораче, из Јасенове, одакле сус е око 1870. године браћа Перован и Мијајло доселили на Баре Сировачке. Род су са Јасеновцима, који су узели презиме по мјесту Јасенови.

Ћетко Радојевић из Сировца је учесник првих ратова. Погинуо је у чувеној Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године.

Нијесу у сродству са Радојевићима у Тимару, на Мокром, нити са онима у Градини у Шаранцима.

Славе Срђевдан.

_________________

РAДОЈЕВИЋИ

(у Градини и Жабљаку)

Радојевићи су се средином 19. вијека у шаранско село Градину доселили из Чавња, из Затарја. Њихова старина је на Чеву, одакле су се врло давно иселили у Љешанску нахију, а одатле пређу у ровачко село Лијешње, гдје су се намножили у веома бројно братство. Неки од ових Радојевића из Лијешња преселе се у Чавањ, гдје су живјели све до 1860. године, када су се завадили са Ђурђевићима и двојицу убили, па су због тога Сава, Добрица, Ђурица и Окица ускочили у шаранско село Градину.

У Херцеговачком устанку 1875-1878. године активно су учествовали Мијајло, који је погинуо на Стожеру 1877. године, те Димитрије и Секуле, који су погинули на Крупицама 1877. године.

У НОР-у су погинули Радоман Радулов на Бељину Брду 1941. године и његов син Радомир на Градини код Бијелог Поља 1944. године, као припадници јединица НОВ-а.

Крајем 19. вијека Ђорђије се из Градине преселио у село Мотички Гај код Жабљака, одакле се оженио, али се истржи не оставивши мушких потомака.

Неколицина пређе да живи и ради у Жабљак, гдје су се стално населили.

Славе Ћириловдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић