Порекло презимена Добриловић Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' ДОБРИЛОВИЋИ Добриловићи с Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' ДОБРИЛОВИЋИ Добриловићи с Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Добриловић

Порекло презимена Добриловић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ДОБРИЛОВИЋИ

Добриловићи су се из Бањана доселили у Дробњак с осталим Новљанима, када су насељавали дробњачку територију. Доласком у Дробњак, населили су дробњачко село Комарницу. Предање зна за Мата Добриловића, који је био поп и имао је осам синова. Године 1732. у Дробњаку је харала опака болест куга која је однијела како кажу, велики број дробњачког становништва, а међу њима и седам синова попа Мата Добриловића. Остане му само син Маринко, који наслиједи оца и запопи се. Поп Маринко имао је два сина – Јанка и попа Станка. Обојица су били добри људи и јунаци. Јанка је објесио Сулејман-паша Скопљак, када је дошао да угуши устанак у Дробњаку 1805. године. Јанко је имао синове Саву, Тривка, Марка и Видака, који се по оцу Јанку прозваше Јанковићи. Од попа Станка није остало потомство.

Одмах по досељењу Добриловића у Дробњак, од њих се одвоје Шаровићи и Глуваћи.

Зелен Добриловић, са синовима Арсенијем и Јевђаном, одсели се, крајем 18. вијека на Гласинац, гдје и данас живе њихови потомци.

Сада се нико у Дробњаку не презива презименом Добриловић, јер су се разгранали на Јанковиће, Шаровиће и Глуваће.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (3)

  • vojislav ananić

    ДОБРИЛОВИЋ
    Поријекло из Црне Горе

    Добриловићи су се расељавали из Црне Горе под овим или другим презименом у Србију, Босну и Херцеговину и на сјеверозапад све до Истре. Пошто славе различите славе не може се са сигурношћу тврдити да су истог поријекла.
    Љубиша Добриловић је рођен у Сарајеву, али наводи да је његов отац родом из села Мандре (Соколац). О поријеклу не зна много, а у породици је сачувано предање да би могли бити негдје из Црне Горе. Наводи претке: Јован (отац), Љубо (дјед) и Лазар (прадјед). Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевђан.
    На основу наших сазнања Добриловића нема нмого по Босни и Херцеговини. Крајем прошлог вијека евидентирани су у парохијама: Соколовић (Рогатица) и Врело (Бихаћ), а славе Ђурђевдан.
    Постоје и насеља са називом Добриловићи. На подручју Вишеграда у селу Сетихову један од заселака је и заселак Добриловићи. Поред тога постоји село Добриловићи на подручју Прибоја. У Црној Гори постоји село (Мојковац) али и заселак (Жабљак) са називом Добриловина.
    Претпоставка да су Добриловићи поријеклом из Црне Горе, могла би имати реалну основу. У селу Мандри било је између два свјетска рата око десет кућа Добриловића. У то вријеме је забиљежено предање да су поријеклом из Дробњака. Из Мандре су се селили у Врапце (Власеница) и одатле у Сајице (Соколац) послије окупације 1878. године. Установили смо да су Добриловићи дробњачко братство и да припађају племену Новљанима. У Комарницу (Шавник) Добриловићи су се доселили из Бањана. Од Добриловића су се одвојили Шаровићи и одсељени Глувићи, а почетком деветнаестог вијека и остатак Добриловића промијени презиме и прозову се Јанковићи, тако да данас на овом подручју нема породица са презименом Добриловић. Сви они славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.
    У Ријечкој нахији већину становништва Добрског Села чине братства Горњевучани и Добриловићи. Од Добриловића су братства: Ђурановићи, Средановићи, Вукићи, Рајовићи, Вујовићи, Милановићи и Поповићи. Сви они воде поријекло од Шћепана Добриловића и славе Никољдан.
    У селу Пишчу (Пива) Добриловићи славе Јовањдан и старином су из Плужина (Пива). Прича се да је од ових Добриловића Стојан Чупић, јунак из Првог српског устанка. Од ових Добриловића су Добриловићи у Тршићу који такође славе Јовањдан. Доселили су се у Тршић у другој половини XVIII вијека. У Доброти (Бока) било је почетком овог вијека четири куће Добриловића. Они су се у Доброту доселили из Црне Горе у XVII вијеку. Славе Ивањдан.
    У Глухом Долу (Црмница) предак Шуштера, према предању, пребјегао је „од крви“ из Враке код Скадра. За нас је интересантно да су се ови Шуштери до 1768. године
    презивали Добриловићи. Презиме Шуштер добили су због тога што је њихов предак Лука Добриловић био шустер, израђивао је и поправљао ципеле.
    По једном попису, непосредно послије Другог свјетског рата, Добриловића је било на више мјеста у Хрватској. Највише их је у то вријеме било у Истри и то у Врање Селу (Пореч) петнаест домаћинстава са укупно 68 носилаца овог презимена. Било их је и у околини Пореча и Пазина. У Истри постоје и насеља Добрили (Пазин) и Добриловићи (Бује). Неколико породица Добриловића 1948. године пописано је и у околини Јастребарског, а у Загребу је пописано девет породица са 42 носиоца овог презимена.
    На крају треба рећи да су Добриловићи поријеклом из Црне Горе и да су се одатле расељавали под овим или другим презименима у Србију, Босну и Херцеговину и даље на сјеверозапад све до Истре. Пошто славе различите славе нисмо сигурни да су истог поријекла.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ДОБРИЛОВИЋ (п), бивши род у Жабици (Љубиње). У овом селу живио је неки Реро Добриловић, звани Периша који је у свађи убио Турчина и побјегао у гору. У потјери за њим „натури“ се неки други Турчин и рани га. Рањени Перо повика: „Покажи ми се, јуначе, да видим ко ме уби!“ Турчин му се показа, а Добриловић “дочека из пушке и убије и њега“. Тако су погинули, један крај другог, и Перо и Турчин који се звао Дулаћ. У Жабици и данас постоје топоними Перишин гроб и Дулаћева љут (84:172).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top