Poreklo prezimena Dragašević

7. marta 2012.

komentara: 4

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (4)

Odgovorite

4 komentara

  1. Vojislav Ananić

    Da bismo došli do današnjih Dragaševića, moramo poći od despota Dejana, zeta cara Dušana i osnivača Dejanovića. Umro je 1371. i imao je tri sina i ćerku. Despot Jovan Dragaš, umro 1378. je imao sinove Dejana i Bratana. Konstantin Dragaš je umro 1395. i imao je ćerku Jelenu Dragaš, koja je imala sinove Tomu i Konstantina Dragaša Paleologa, vizantijskog cara. Treći Dejanov sin Jakub je primio islam i rođen je 1394. Dejanova ćerka se zvala Teodora. Umrla je 1402. godine i imala sina Mrkšu. Prodiranjem Turaka, potiskivani su ili nestajali i Dragaši. Dosta kasnije će se pojaviti kao naslednici loze Dragaša, trojica braće Dragaševića: Petar (Džida), Jovan i Vidojko. Petar Dragašević je imao sinove Dimitrija (Đinu), Milojka i Stamenka. Dimitrije (Đina) je imao sina Jovana Dragaševića (1836-1915), koji je bio đeneralštabni pukovnik i počasni đeneral srpske vojske i u to vreme poznati pesnik i istoričar. Njegov sin je bio Borivoje, đeneralštabni pukovnik, a njegov sin Dragor, vojnosudski major. Dragorov sin je Bora Dragašević, koji je napunio 90-tu i danas živi u Kanadi. Ima tri sina, ćerku i sedmoro unučadi.

  2. Vojislav Ananić

    “Jeka od gusala” je pesma Đenerala Jovana Dragaševića, iz koje je nastala zavetna poruka „Samo sloga Srbina spasava“ ukazujući da se ne valja uzdati u tuđina, i da se za slobodu moramo sami izboriti. Ova krilatica je posebno smetala našim neprijateljima, koji su se vodili onom starom „zavadi pa vladaj“.

  3. Vojislav Ananić

    General, književnik, utemeljivač vojne štampe i autor krilatice „Samo sloga Srbina spasava“
    Autor: Ana Stjelja

    Mnogo puta smo čuli čuvenu krilaticu „Samo sloga Srbina spasava“ kao svojevrsni poziv na jedinstvo naroda te kao putokaz čemu treba da stremimo. A da li zapravo znamo ko je autor ove nadaleko čuvene krilatice? Mnogi verovatno i ne znaju da je reč o srpskom generalu, književniku, akademiku Jovanu Dragaševiću.

    Ovaj znameniti Srbin imao je blistavu vojničku i bogatu naučnu, prosvetnu i književnu karijeru. Činjenica da se ostvario u nekoliko značajnih oblasti i da je sa podjednakom strašću i žarom posvećenički radio za dobrobit svog naroda, govori o tome koliki trag je ostavio u srpskoj istoriji.

    Jovan Dragašević je rođen 1836. godine u Požarevcu. Potekao je iz siromašne sredine, ali je uprkos tome, svojom upornošću, velikim trudom i željom za znanjem, uspeo da se uzdigne do nivoa najobrazovanijeg sloja srpskog društva, te da se ostvari i kao vojni general, političar i književnik.

    Na osnovu njegove biografije možemo zaključiti da je bio svestrana ličnost kojoj nisu bili strani „ni mač ni pero“. On je kroz svoj životni vek uspeo da objedini vojni poziv, služenje svom narodu, ali i profesorski poziv, te da ostvari karijeru veoma plodnog književnika.

    Jovan Dragašević je svoje školovanje započeo u rodnom Požarevcu gde je završio osnovnu školu. Dalje školovanje nastavlja u Beogradu gde 1855. godine završava gimnaziju, a 1860. godine Artiljerijsku školu.

    Prosvetni rad Jovana Dragaševića

    Prosvetni rad je bio prvi u nizu delatnosti kojom se Jovan Dragašević bavio. Odmah nakon završetka Artiljerijske škole i nakon što je proizveden u čin artiljerijskog potporučnika, Dragašević počinje da radi kao profesor na Artiljerijskoj školi (kasnije Vojna akademija) gde je s kratkim prekidima radio sve do 1885. godine.

    Kao profesor, Jovan Dragašević predavao je opštu i srpsku istoriju, zatim istoriju ratne veštine, geografiju, strategiju, statistiku, kosmometriju i stilistiku.

    Širok dijapazon predmeta koje je predavao pokazuje njegovu posvećenost unapređenju vojnog školstva i naporima da u srpskoj vojsci stvori visoko obrazovan oficirski kadar. Treba naglasiti da je Jovan Dragašević radio i kao honorarni profesor na Velikoj školi gde je predavao uporednu geografiju i etnografiju.

    Ništa manje uspešno, Dragašević se posvetio i naučnom radu kome je dao poseban doprinos. Jovan Dragašević je u mnogo čemu bio pionir. Jedan je od utemeljivača srpske ratne veštine, prvi se u Srbiji sistematski bavio geografijom kao naukom, s posebnim osvrtom na vojnu geografiju koju je smatrao osnovom vojne strategije.

    Autor je više od 20 stručnih knjiga iz oblasti geografije, istorije i stilistike. To su knjige: „Vojna stilistika 1 i 2“ (1871−75), „Kronografija“ (1874), „Kosmometrija“, (1875) koja se smatra jednim od naših najstarijih udžbenika iz oblasti astronomije i koja je, kako je u samom naslovu navedeno, namenjena za potrebu pitomaca Vojne akademije i učenika Tehničkog fakulteta, „Vojna rečitost“ (1876), „Načela vojne geografije“ (1876), „Etnografska karta srpskih zemalja“ (1878) zatim spis „Makedonski Sloveni“ (1890) koji predstavlja kulturno-istorijsku i filološku studiju u kojoj je pokazao dar istinskog erudite, kao i vojno-političku studiju „Ilirsko tropolje“ (1901).

    Jovan Dragašević se posvetio i prikupljanju arhivske građe, kao prilog pisanju srpske istorije. Do koje mere je ovaj srpski oficir bio posvećen proučavanju srpske istorije, a naročito vojne istorije, govori u prilog i podatak da je 1865. godine podneo referat i plan u kome opisuje kako bi u Srbiji trebalo da bude organizovana vojnoistorijska delatnost.

    Zahvaljujući svom istrajnom i predanom radu u nekoliko naučnih oblasti, Jovan Dragašević je zaslužno postao član Društva srpske slovesnosti (1862), potom Srpskog učenog društva (1864) i Srpske kraljevske akademije (1869).

    Dragašević kao književnik

    Posebnu darovitost Jovan Dragašević je pokazao u oblasti književnosti. Njegova ljubav prema pisanoj reči datira još iz rane mladosti. Njegove prve pesme nastale su dok je još bio pitomac. Bio je plodan pesnik i pisac, ali i prevodilac.

    Svoju prvu pesmu „Molitva“ objavio je 1854. godine. Čuveni srpski istoričar književnosti Jovan Skerlić, u svojoj knjizi „Omladina i njena književnost“ pominje Jovana Dragaševića u kontekstu srpske romantičarske poezije u kojoj provejavaju istočnjački motivi: „…Kod Jovana Dragaševića ima i Bagdada, đulistana i hurija…“, ali takođe hvali i njegovo dramsko stvaralaštvo, napominjući da njegova drama „…Hajduk Veljko ima trajnog uspeha…“

    Upravo drama „Boj na Negotinu, ili smrt Ajduk-Veljkova“ (1862), predstavlja najpopularniju dramu srpskog pozorišta s kraja 19. i početka 20. veka.

    Još jedan istaknuti istoričar srpske književnosti ističe Dragaševićevo književno stvaralaštvo. Naime, Jovan Deretić u knjizi „Istorija srpske književnosti“, za istaknutog oficira srpske vojske kaže: „…bio je u mladosti pesnik borbenog budničarskog romantizma, vrlo popularan u omladinskim krugovima…“

    Deretić napominje da je Jovan Dragašević svoje dve zbirke pesama („Pesme“, 1860, 1862) objavio, a svoje pesničko delo završio i pre nego što su glavni pesnici romantičarske generacije objavili svoje glavne knjige.

    Takođe, navodi i da je pesma Jovana Dragaševića „Jeka od gusala“, spadala u omiljene patriotske pesme svoga doba. Svoje književne radove, objavljivao je u časopisima „Vila“, „Danica“, „Velika Srbija“ i „Šumadinka“.
    Osim kao književni stvaralac, Jovan Dragašević se istakao i kao pokretač vojnog časopisa čime je dao veliki doprinos razvoju vojne štampe.

    Bio je osnivač i urednik lista „Vojin“ (list za vojne nauke, veštine i novosti), pokrenutog 1864. godine, koji je ujedno i prvi vojni list na Balkanu. Takođe, uređivao je i vojni list „Ratnik“, čiju tradiciju danas nastavlja vojni časopis „Odbrana“.

    Vojnička karijera Jovana Dragaševića

    Vojnička karijera Jovana Dragaševića takođe može služiti za primer. Kao oficir srpske vojske, pukovnik i počasni general, Dragašević je u vojnoj istoriji ostavio neizbrisiv trag.

    Za vreme bombardovanja Beograda 1862. godine, komandovao je Đačkom legijom, a pet godina kasnije, bio je organizator i komandir Bugarske legije. U srpsko-turskim ratovima za slobodu, nalazio se u Štabu Vrhovne komande.

    Na Berlinskom kongresu (1878), bio je u sastavu srpske delegacije kao ekspert za teritorijalna pitanja. Bio je načelnik Istorijskog odeljenja Glavnog generalštaba i načelnik Glavnog generalštaba Srpske vojske. U vojnoj službi je ostao sve do penzionisanja 1888. godine.

    Zanimljivosti vezane za lik i delo Jovana Dragaševića

    Za Jovana Dragaševića vezuju se i određene zanimljivosti po kojima će u narodu ostati upamćen. Naime, on je autor nadaleko poznate krilatice „Samo sloga Srbina spasava“, koja zapravo predstavlja stih iz njegove poznate pesme „Jeka od gusala“.

    Nakon što se odomaćila u narodu, potpuno je zaboravljeno ko je njen autor. Još za života Dragaševića mnogi su mislili da je to neka narodna poslovica, što je njega lično povredilo pa je u pismu Jovanu Boškoviću (1834-1892) iz 1891. godine, uz prekor novim naraštajima, napisao:

    „Dragi Imenjače, Pre neki dan u “Dn. Listu” bijaše nekakav članak, koji je napred istavio moto: Samo sloga Srbina spasava, potpisav ispod toga: “srp, nar. pesma”. Na skoro iza toga iziđe u “Srp. Zastavi” članak, koji počinje sa izrekom “Samo Sloga Srbina Spasava” govoreći da je to “srp. nar. poslovica”. Ne umem da ti kažem šta je značio moj smej tada. Istina, milo bijaše mi, što se moja ta izreka unosi u narodne umotvorine, ali – i žao mi bijaše, da se moje lično od mene još za života otima. Srpska inteligencija za svaku izreku Šilerovu ili Geteovu… zna da je njihova, a izreku jednog svog radenika ne zna čija je! Molim te, rastumači mi to, i kaži mi, da li grešim, što mi je žao? Mnogo što šta ima od mene ukradenog i otetog, i ja sam uvek oćutao, što sam računao da to spada u smernost, koju treba da imam; al’ ovo već ide suviše daleko.“

    Takođe, zanimljiv je podatak i da je Jovan Dragašević bio veliki ljubitelj cvećarstva i voćarstva kojima se i bavio, tako postavši prvi Srbin koji je uzgajao neke nove vrste cveća i voća. Tako je u čast Jovanu Dragaševiću Srpsko poljoprivredno društvo jednu sortu jabuka po njemu nazvao – dragaševka.

    Sećanje na Jovana Dragaševića

    Jovan Dragašević srećom nije doživeo sudbinu mnogih velikana koji su zaboravljeni.
    Zahvaljujući Vojsci Srbije i Medija centru „Odbrana“, ali i njegovim naslednicima koji žive u Kanadi, Dragaševiću je odata počast u više navrata.

    Naime, 2015. godine obeležen je jubilej − sto godina od smrti Jovana Dragaševića, povodom kog je u holu Doma Vojske Srbije, otkriveno njegovo spomen-obeležje.

    Godinu dana kasnije, objavljena je i monografija pod naslovom „Jovan Dragašević: oficir, naučnik, pesnik, profesor i ratnik“, autora Božidara Jovovića i Radosava Šuljagića.

    Počasni general Jovan Dragašević, intelektualna veličina, ponos srpske vojske i srpskog roda, vojni, naučni i kulturni pregalnik, umro je u Nišu 1915. godine.

    Mudre reči koje zapisivao u svojim književnim delima, mogu se poput čuvene krilatice „Samo sloga Srbina spasava“ primeniti na bilo koje vreme, jer su vanvremenske i ostaju kao trajna posveta budućim generacijama.

    Jedna od takvih mudrih poruka Jovana Dragaševića jeste i ona koja je ispisana u posveti njegove knjige ̶ autobiografije „Istinske priče: avtobiografija u odlomcima 1“ (1888) koja 2018. godine proslavlja 130 godina od svog prvog izdanja, a koja glasi:

    Kad o drugom čitaš, misli i na sebe;
    Kod tog drugog ima, što sʼ tiče i tebe.

    Ana Stjelja