Prezime Progovac sreće se u Srbiji, u okolini Velike Plane. Vredan prilog o ovom retkom prezimenu poslao je naš saradnik iz Smedereva Vladimir Progovac. Njegov tekst prenosimo u celini:
Pre nego što pokušamo da da odredimo poreklo i nastanak ovog jedinstvenog prezimena treba napomenuti da svi koji nose ovo prezime poreklom su iz Miloševca (po muškoj liniji), sela u dolini Velike Morave, 30 km južno od Smedereva i 15 km severno od Velike Plane, kao što se to na geografskoj karti (desno) vidi. Ukoliko neko ima saznanja da Progovci imaju poreklo iz nekog drugog mesta molio bih da mi se jave na dole priloženi mejl.
Miloševac je staro selo i prvi put se pominje u smederevskom defteru (tefteru) iz 1476-1478. godine i imalo je veći broj stanovnika od mnogih gradova u tadašnjoj Srbiji.
Sama činjenica da Progovci vode poreklo samo iz Miloševca govori da je tu došla samo jedna porodica, koja je i ostala na tom mestu. Pri sakupljanju podataka za svoju knjigu „Smederevsko Podunavlje i Jasenica“ naš poznati etnolog dr Borivoje Drobnjaković proveo je u ovim krajevima u jesen 1923. godine i proleće 1924. godine skoro tri meseca, proučavajući sela od Starog Adžibegovca (Staro selo kod Vel. Plane) pa sve do Grocke, ukupno 43 mesta. U proseku po tri dana za sva ta sela. Pišući o miloševačkim porodicama na jednom mestu u knjizi je zapisao:
„Prugovci ( Petrovići, Radovanovići ) 45 kuća slava sv. Đurđic. Doseljeni iz Prugova (požerevački) kuće su im na kraju sela.“
Iz ovog teksta se vidi samo da su Petrovići i Radovanovići iz Prugova, a da se Progovci (kao i mnoge druge familije) koje se ne spominju i ako su u to vreme bili velika familija (posle Bogdanovića najveća) i da ima pisanih podataka da su se u Miloševcu nalazili i pre 1800 godine, pod tim prezimenom. Tačno je da većina Progovaca slavi sv. Đurđic, ali ima i jedan manji deo koji slavi i sv. Nikolu. I nije tačno da su im kuće na kraju sela već ih ima i u samom centru. Ali to je normalno jer je dr Drobnjaković imao malo vremena (oko tri dana za svako selo), a sela u dolini Velike Morave imale su i po nekoliko hiljada stanovnika, i veći broj familija, tako da nije imao vremena za neka detaljnija ispitivanja. U Miloševcu su glavna doseljavanja bila iz pravca Debra, južnog pravca dolinom Morave i Vardara i negotinske krajine pa je to putokaz gde treba tražiti poreklo porodica u njemu.
Prezimena u Srbiji dobijana su po imenima ljudi, mesta odakle su dolazili, osobinama i sl. Uglavnom svako srpsko prezime u sebi nosi neko značenje ili obeležje. Međutim, kod prezimena PROGOVAC nije taj slučaj. Ono nema nikakvo značenje što otežava pronalaženje njegovog porekla. Jedina logična pretpostavka da je pri nastanku imalo neko značenje, ali da se tokom vremena izgubilo. Greškom u izgovoru ili prilikom ispisivanja u knjigama i spomenicima koji su jedini izvor informacija. I sada na miloševačkom groblju mogu se naći spomenici sa prezimenom Prugovac, Pragovac, što je očigledna greška u klesanju prezimena. Mene su na primer, u Sloveniji prekrstili u Progovec, što je odgovaralo njihovom jeziku, kod Albanaca bi verovatno bio Prugovci i da ne nabrajam više varijacija na ovo prezime koje sam lično doživeo.
Polazeći od pretpostavke da je slovo O zamenilo neko drugo slovo koje bi dalo neko značenje prezimenu najbliže bi bilo da je umesto O bilo slovo U, jer bi onda prezime PROGOVAC bilo PRUGOVAC što bi već imalo nekoga smisla. Ako pogledamo geografsku kartu okoline Prištine (desno na slici) videćemo da je u neposrednoj blizini planina Prugovac, a na putu Priština Prokuplje nekih dvadeset kilometara severnije mesto Prugovac. I sada kad uzmemo u obzir da su seobe išle od juga prema severu moguće je da su Progovci iz tih krajeva namerno ili islučajno promenili slovo U u O. Ako idemo dalje na sever naići ćemo na planini Ozren kod Soko Banje malo mesto Prugovac (mapa dole levo).
Sve ovo mogu da budu samo puka razmišlanja, ali i ne mora. Ali pogledajmo ovu fotografiju koju je napravila Marija Progovac na obroncima Olimpa 2006. godine na groblju u mestu Litohoro. Ne znam grčki jezik ali sam ovo ime pročitao kao GEORGIOS PROKOVAS (slika dole desno). Sličnost je dosta velika i samo neko ko se stručno bavi ovom problematikom mogao bi reći da li ima sličnosti između ova dva prezimena i da li bi jezičkim promenama moglo doći do prelaska jednog u drugo. Posebno kada se uzme u obzir koliko su Grka živeli na ovim prostorima i kolike su sve migracije bile dolinom Morave i Vardara pa sve do Soluna. Preko internata došao sam do podatka da u Grčkoj ima dosta prezimena Prokovas.
U Poljskoj takođe postoji prezime Progovitz, dosta ih ima raseljenih u Americi. Kod njih itz znači sin, pa značenje ovog prezimena značilo bi PROGOV SIN. Lično mislim da to nije pravac u kome treba tražiti korene prezimena PROGOVAC, ali sam ga naveo samo radi poređenja.
S obzirom da su Progovci mala familija, to i nema nekih svojih istaknutih članova koji bi mogli biti pomenuti. Znam samo za Živojina Progovca (1830-1900) koji je bio predsednik opštine i Narodni poslanik u Skupštini Srbije, nisam sigaran u koje vreme, ali mislim da je to bilo za vreme vladavine kralja Milana.
Zamolio bih da ako neko zna da prezime Progovac postoji još negde, a da mu poreklo nije iz Miloševca, da mi javi na dole navedeni mejl.
AUTOR: Vladimir Progovac, Smederevo, [email protected]
Komentari (0)