Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ГВОЗДЕНОВИЋИ
(живе у Бијелој)
Поријеклом су од братства Гвозденовића из Ћеклића одакле се доселио Тодор због неког убиства. Тодор се у Бијелој оженио и имао је сина Гргура, а Гргур Остоју, Новака, Гвоздена, Вујадина и Миладина. Свих пет Гргуревих синова изгину и остану без потомства, а Гргур остане самохрани старац. Њега племеници натјерају да се ожени у дубокој старости, што он и учини оженивши се у деведесет четвртој години живота. Из овог бракак роди му се син Мирко око 1795. године. Гргур доживи сто пет година и тада су га никшићки Турци погубили 1805. године. Миро Гргуров имао је четири сина: Мића, Николу, Новака и Божа. Мићо се одселио у Босну око 1835. године.
Мишо и Јагош Гвозденовић су учесници балканских и Првог свјетског рата. Мишо је погинуо, а Јагош рањен у чувеној Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године.
Благота Ристов био је. припадник НОП-а 1941. године, погинуо је као пушкомитраљезац Петог батаљона Четврте црногорске бригаде 1943. године на Зеленгори.
Гвозденовићи су доласком у Дробњак узели за своју крсну славу Ђурђевдан, племенску славу, а прислуживали су Никољдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
10. децембра 2017. у 11:24
Milenko
U avvustu mesecu ove god, u mestu Bijela,Savnik,odrzan je prvi sabor brastva Gvozdenovi,sledeci je zakazan u avgustu 2018 u mestu Grancarevo Bijelo Polje,pozivamo sve srodnike da nam se pridruze
11. јануара 2018. у 18:21
gvozdenovic dalibor
Ja sam sa manjace ,ratkovo, pa me interesuje odakle poticemo pozdrav za sve gvozdenovice sirom svjeta
6. фебруара 2020. у 20:27
Zoran
Ja sam Zoran Dekic moji su sa Manjace selo Bunarevi i cuo sam da smo se pre prezivali gvozdenovic pa su ovi jedni placali racune od nekog ko je umro pa su se prebacili na Dekic i mi slavimo djurdjevdan i sada zivimo u jednom selu blizu novog sada
11. фебруара 2018. у 22:33
Borivoj
Poreklom sam iz race kod bajine baste.slava nam je sv.Nikola. Nemam podatke o poreklu mojih predaka.Ako neko zna nesto o tome znacilo bi mi.Unapred hvala
11. фебруара 2018. у 22:39
Borivoj
Poreklom sam iz race kod bajine baste.Slavimo sv.Nikolu.Ne znam puno o poreklu Gvozdenovica u Raci.ako neko ima nekih informacija,bio bih zahvalan.
13. фебруара 2018. у 23:07
Marija
Postovani, nedavno sam se jako zainteresovala po ovom pitanju pa bih htela dodatne informacije ako ste u mogucnosti. Naime ja sam iz istocne Srbije, grad Despotovac, deda mi je Gvozden rodjen 1943, njegov otac je Stanoje iz sela Bukovca kod Despotovca rodjen 1916 godine imam i informacija o njegovom bratu od strica koji se zove Zivadin, a od Stanoja Gvozdenovica otac se zvao Djurdje Gvozdenovic takodje iz Bukovca, imam informacija i Djurdjevom ocu tj od mog dede pradeda koji se zvao Gvozda, nazalost nemam informacija o njihovoj braci, nego samo jedna linija kao sto vidite pa ako neko zna dobro svoj rodoslov da mi kaze dodatno Gvozdinoj braci ili ako ima nekog ko je dodatno istrazivao i zna kako su moji zavrsili ovde u Istocnoj Srbiji. U nadi da cete mi odgovoriti, srdacan pozdrav….
14. фебруара 2018. у 17:55
Бранко Тодоровић
Марија, свратите на форум, и тамо поставите тему. Веће су шансе да неко упућенији одговори. Наведите и крсну славу, ако славите или сте славили. 😉
27. фебруара 2018. у 00:20
Бранко Тодоровић
Која вам је крсна слава, Марија?
6. октобра 2018. у 22:41
Marija
Slavimo Svetog Vartolomeja to je dedina slava…
24. октобра 2018. у 09:23
Војислав Ананић
ГВОЗДЕНОВИЋ (п). стара мостарска трговачка породица, даљим поријеклом из Црне Горе. Из ове породице потиче познати сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду Недељко Гвозденовић, рођен у Мостару 1902. године. За њега је речено да је одрастао у “релативном благостању” и да је за вријеме школовања у Мостару показао “неке посебности свог карактера: осетљив, радан, знао је јасно шта хоће”. Тада се код њега потпуно испољавају и “две његове животне склоности: љубав према сликарству и страним језицима”. Гвозденовић се, послије завршене класичне гимназије у Мостару, школовао у Минхену и Београду, боравио је у Паризу, излагао на бројним изложбама у Загребу, Љубљани, Братислави, Прагу, Будимпешти, Москви… Изабран је 1970. за редовног члана Српске академије наука и уметности.
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
12. марта 2019. у 00:50
Ivan Gvozdenovic
Gvozdenovici iz Toplice, Pradeda Spasoje sinovi Obrad, Radivoje, Krstivoj, Ja sam Obradov, sad zivimo u Kikindi .Sinovi Vuk i Milutin , slava Patelejmon. koliko znam od oca, iz Ceklica, odnosno Kolasina su dosli. Voleo bih da se povezem sa ostalima i vidimo gde je ko..
2. фебруара 2021. у 22:54
Gojko gvizdenovic
I ja sam iz toplice,rodom iz Mrljaka.Trenutno zivim u Doljevcu,slavim sv.Pantelejmona
16. маја 2020. у 23:13
Vesna Paunkovic
Dobro vece. Evo mene opet. Moji Gvozdenovici slave slavu Svetog Nikolu. Culi smo da nam je poreklo iz Crne Gore. Volela bi i ja a i moji da saznamo tacno odakle iz Crne Gore. Volela bi da nam neko ko zna pomogne. Unapred HVALA