Poreklo prezimena Brajović

5. mart 2012.

komentara: 78

Prezimena

Prezime Brajović prisutno je na prostoru Srbije i Crne Gore.

O Brajovićima iz sela Brezna kod Gornjeg Milanovca, kraći prilog poslao je naš saradnik Radojko Brajović. On je priložio i veoma lepo urađeno porodično stablo koje takođe objavljujemo.

Radojko piše da njegovi Brajovići žive u selu Brezna više od 200 godina. Rodonačelnik je Milić Brajović, učesnik Prvog i Drugog srpskog ustanka.

“Ova mala familija od tri domaćinstva dala je sjajne pojedince, ratnike, nosioce Karađorđeve zvezde, diplomirane pravnike u 19. veku, predsednike sudova itd. Razlog mog javljanja je da pronađem potomke građanskog dela ove familije, tačnije AGATONOVE POTOMKE, A JOŠ BLIŽE NASLEDNIKE MIODRAGA BRAJOVIĆA ZVANOG MIĆKO”.

S poštovanjem

[email protected]

PRILOG: Brajovići iz Brezne, rodoslov (klikni na link)

________________________

Vredan prilog o prezimenu Brajović poslao nam je i naš saradnik Zoran Đurov Šabović. Reč je o izvodu iz njegove knjige “Mojdež – prilozi za hroniku sela i rodoslove”, koju je objavio 2007. godine. Uz njegovu dozvolu objavljujemo celokupno poglavlje o bratstvu Brajovića iz Mojdeža (kod Herceg Novog).

Tekst je u PDF formatu i možete ga pročitati ako kliknete na link:  Brajovići iz Mojdeža

________________________

Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’

BRAJOVIĆI

(na Međužvalju)

Brajovići vode porijeklo iz sela Kozice kod Pljevalja, odakle su, sredinom 19. vijeka, uskočili u Šarance braća Jovan, Vuk, Sredo i Radovan. Oni 1861. godine, kao uskoci, dobiju zemlju na Međužvalju, gdje se i nasele. Od braće jedino je od Vuka ostalo potomstvo, i to jedna kuća sve do NOR-a 1941-1945. godine, kada su njihovog posljednjeg potomka na zvjerski način ubile neke komšije iz nepoznatih razloga, tako da se ovo bratstvo na Međužvalju istraži.

Od Brajovića se istakao u Hercegovačkom ustanku Obrad koji je poginuo 1875. godine na Tari.

Slavili su Nikoljdan.

IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić

 

 

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (78)

Odgovorite

78 komentara

  1. 27. jun 2018. u 21:56

    Budo Brajović

    Š E M A rodoslova Brajovića
    Bijeli Pavle
    Mitar
    Pavko(pa su Brajovići pored Pavićevića i Jovanovića i Pavkovići)
    BRAJO
    sinovi; Nikola, od kojeg su Erakovići
    Vukašin, (Kotlo) od kojeg su: Kotlešići( Radičići od Rada, Prinkovići od Prinka, Radanovići od kneza Radana, Radonjići od Radonje)
    Đureta, od kojeg su Đuretići , Ajkovići i Jahići.
    Vuloš (Laloš),
    Imao sinove Mirka i Lala od kojeg su Filip(Milo) – Filipovići
    Jovo- Jovovići Iko-Ikovići i
    Vuksana, od kojih su Tomkovići,
    PrelevićiČučkovići i Košutovići koji se dijele na : Savićeviće, Nikoliće, Jugoviće, Begoviće, Dunjiće i Sekuliće,

    Odgovori

  2. 7. jul 2018. u 15:19

    Slobodan Savićević

    Pozdrav mom dobrom rođaku i prijatelju Budu.

    Odgovori

  3. 7. jul 2018. u 20:23

    Budo Brajović

    Savić Brajović ;
    Gavrilo(Savićev) Savićević(i) stotinaš Brajovića i nosilac medalje Obilića;
    Mitar (Gavrilov)oficijer i komandir čete u balk.i l s. r. nosilac medalje Obilića i njegov sin Radoje takođe;
    Sin Savić(Mitrov)
    Rajo(Saviśev)
    Slobodan (Rajov); Pozdrav sinu slavnih predaka…

    Odgovori

  4. 14. jul 2018. u 16:34

    Budo Brajović

    13.jula u 17.ura u lijepo uređenom dvorištu ispred spratne kuće Želja- Brankova-Bogdana u Grliću kod Danilovgrada, sastali su se na zajedničkom ručku Brajovići(ogr. Čučkovići), više od 30 starijih i mladih. Najstariji Slavko, pa Milorad od glava porodice, do Njegoša mališana.Dugačka sofra a na stolovima bogate časti.Ipak najveće bogatstvo ovog okupljanja su đeca, koja su se lijepo družila i igrala.Ističem ovo kao najljepši primjer istinske bratcke sloge uz zahvalnost Želju i Vladimiru što bijag pozvan na ovo njihovo druženje.Bilo mi je zadovoljstvo.
    Neka ovaj događaj podstakne i druge bratstvenike da slijede njihov primjer.

    Odgovori

    • 16. jul 2018. u 17:30

      Vladimir

      Hvala vama što ste uveličali naš skup i prenijeli dio znanja na mlađe generacije, nadamo se da će ovakvi skupovi biti sve češći i masovniji.

      Odgovori

  5. 15. jul 2018. u 21:08

    Budo Brajović

    Knjaz Danilo je stradao u atentatu od Todora Kadiċa 13.8.1860.g
    Mladi klnjaz – naslednik prijestola Nikola Mirkov i kuća Petrovića učinjeli su veliku odmazdu i proćerali brojno stanovništvo iz Boana- sve Kadiće.Nije poznat broj ubijenih i proćeranih ali u selu niko ne osta, ono je napušteno i do današnjih dana.Stradanja ovog uglednog brastva bila bi još veća da im u pomoć i zaštitu nije priskočio vitezški knez Mušika a sa njim 265. Brajovića. Priskočila su u pomoć i osrala bratstva, posebno Kalezići. Knjaz Nikola je to dobro upamtio Mušiki i gledao na svaki način da mu se osveti.Postojala je osnovana sumnja da je on pomogao Omer- paši da se Mušiki dođe glave. Imao je i zašto i ne samo zbog toga. Na Mušikinu samovolju niko nije mogao uticati ni plemenska skupština a ni sami gospodar.Bilo je najlakše doći mu glave pa na bilo koji način. Nije bilo lako udariti na tri stotine Brajovića a kuća Petrovića se i te kako kritikovala u međ. krugovima za postupak pri progonu Kadića. Bilo bi to mnogo jer su Brajovići u to vrijeme činjeli oko.1/5 tetitorije i brojčanosti plemena bjelopavlićkog. Mušika (1797-1862) ne izdrža konjima na repove, već ispušti svoju plemenitu dušu u 65. g. života.

    Odgovori

  6. 17. jul 2018. u 13:10

    Vladimir Brajović

    Po zvaničnom rodoslovu Bjelopavlića,Bijeli Pavle je sin Leke Dukađina.Profesor Kljajević istoričar koji se bavi poreklom porodica tvrdi da dokumenti to dokazuju. Leka Dukađin (1410-1481) je bio savremenik Ivana Crnojevića koji je živio do 1490 čak su i drugovali po Dubrovniku. Brajo,praunuk Bijelog Pavla, je službovao i stradao od Ivana Crnojevića.Možda mi je nešto promaklo ali nije logično da je Brajo mlađi od čukundede Leka za nekih 30 godina kako se zvanično tvrdi

    Odgovori

  7. 17. jul 2018. u 14:36

    Joksim

    Sve je moguće po nadriistoričaru kljajevicu i pričama djedovim unucima i čak praunucima.

    Odgovori

  8. 17. jul 2018. u 15:00

    Budo Brajović

    Ako je Jelena (Ažujskog roda) vladala i Zetom do 309. g. a ako je tačno predanje da ju je Bijeli Pavle pratio na put ka Onogoštu, onda se ne poklapa da je Pavle Lekin. Oni su živjeli u različitom dobu.Ko je bio BP to istorija neće odgonetnuti.Sobzirom na ime (Pavle) mogli bi prepostaviti, da je bio Sloven.A kada je došao ?
    Prepostavlja se 1302. ,g.t j. za vrijeme kraljice Jelene.

    Odgovori

  9. 12. avgust 2018. u 18:21

    Natalija

    Zanima me gde bih mogla istraziti jos o Savicevicima, mom poreklu, kao i rodbini koju nisam imala priliku upoznati.

    Odgovori

  10. 19. avgust 2018. u 16:45

    Budo Brajović

    Natalija ,
    U Jelenku ( ako su Vaši porijeklom )
    Ima Savićeviċa- Brajovih potomaka.
    Ima ih u Spužu i u Pješivcima. Ako imate saznanje javite mi .Imate i moj tel gore na vajb. Pozdravv…

    Odgovori

    • 21. avgust 2018. u 19:22

      Natalija

      Hvala na odgovoru, nazalost ne znam nikog iz svoje familije, samo mesto porekla, ali bih volela barem neke naci pa makar na drustvenim mrezama ostvariti neki kontakt … Otac mi nije bio u dobrim odnosima sa dedom tako da nisam imala ni sanse da saznam mnogo… Deda mi je ziveo u Beogradu (Dusko Savicevic) i mislim da imam jos nekog u okolini Smedereva… Drugo vise nista ne znam ali ovde sam barem saznala nesto vise…

      Odgovori
1 … 3 4 5 6