Порекло презимена Поповац

5. марта 2012.

коментара: 4

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. nikola

    Поповци су из Бјелопавлића у Црној Гори. Пре него што су се доселили у Љубомоир, живели су дуго у Попову у селу Мркоњићима. Ту су убили неког Турчина и преселе се у Љубомир. Дотле су били Мркоњићи, а Љубомирци их прозваше Попвцима јер су из Попова. Славе Никољдан.

    Ali ja ne znam da li je sve ovo tacno zanima me opsirno (ja sam bio u Ljubomiru selo 2012 godine isli smo tamo i bila je neka porodica oni su nam rekli da je Premzime Popovac nastalo od nekog popa sto je tu bio, a da su odatle otisili 1912 godine POPOVCI i ATELJEVIĆI, pa mene zanima da li znate istaa ?
    JA sam Nikola imam 15godina ali me zanima mnogo toga o mojim korjenima. SLAVIMO NIKOLJDAN! Ako imate ista posaljite mi na E-mail [email protected]

    • Небојша Новаковић

      Никола,

      Поповци јесу из Бјелопавлића пореклом, али нису се презивали Мркоњић раније, већ су пре досељења у Љубомир живели у Мркоњићима (Попово). У Бјелопавлићима и не постоји презиме Мркоњић.

      Много презимена је настало на овај начин. Поповац је иначе био назив за човека из Попова Поља. Тако имамо једне Поповце који су се раније презивали Колак/Колаковић, али они славе Јовањдан.

      Атељевићи су староседеоци, славе Аранђеловдан. Не верујем да имају неке везе са Поповцима, осим што су живели на истим просторима.

  2. Stasa

    Popovac je devojacko prezime moje majke. Ovo prezime su obicno dobijali ljudi doseljeni iz Popovog Polja . Zahvaljujuci porodicnom predanju , ali i istrazivanju mog ujaka ,kao i skoro objavljenom popisu stanovnistva parohije Metkovic iz 1811. Godine koji je sacuvan u Zadarskom arhivu , u mogucnosti sam da sklopim neprekinutu liniju muskih predaka po majci od kraja 17. veka. Naime , prema porodicnom usmenom predanju oko 1690. godine dva brata , Luka i Nikola Boskovic kao momci , doselila su se u selo Glusca kod Metkovica iz sela Mrkonjici u Popovom Polju, te su ih nazvali Popovci.Tu su zasnovali porodice . Poznavali su zidarski zanat. Popovci se nisu dugo zadrzali u Gluscima . Preselili su se u Metkovic. Moj predak je Nikola .Njegov sin je bio Mihajlo, unuk Nikola rodjen 1741.praunuk Petar , rodjen 1799 , cukununuk Spiro , zatim moj pradeda Nikola , pa moj deda Spiro.Porodica slavi Svetog Nikolu.Postoje danas i direktni potomci Nikolinog brata Luke. Osim toga , u 19. veku je nastala i treca grana porodice tako sto je moj navrndeda Petar prihvatio sina svog rano preminulog brata i ostavio pola imanja njemu , a pola svom sinu. Od tog decaka nastala je treca grana porodice koja je kasnije postala i najimucnija zahvaljujuci trgovini. Eto toliko od mene.

  3. Војислав Ананић

    ПОПОВАЦ (п,м). Поповци (п). У Влашкој, Угарцима и Подворима (Љубомир), Требињу, Почитељу (Чапљина) и Срђевићима (Гацко). Према предању старином су из Бијелопавловића у Црној Гори. Прије досељења у Љубомир живјели су у Мркоњићима (Попово). По доласку у Љубомир прозвали су их Поповцима. Године 1900. на подручју Љубомира било је пет кућа Поповаца, а толико и 1970. године. У остала наведена мјеста дошли су из Љубомира. Има их у Зрењанину, Београду и другим мјестима Славе Никољдан (59:202,251:187:133,134.181). Поповци (м) су у Дубравама (Столац) и Мостару. Према “неким ауторима” старином су из Попова поља и потичу од неког попа који је прешао на ислам, а његов син наводно остао у православној вјери и одселио у Метковић. Има и мишљења да потичу од Капића из Херцег Новог одакле су и доселили у Попово, а одатле прешли у Дубраве и Мостар (Шефик Пашић, Ослобођење, Срајево 5.01.1972.г.).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.