Порекло презимена Вучићевић Reviewed by Momizat on . Презиме Вучићевић је веома раширено по свим областима где су живели или живе Срби. Како пише Велимир Михајловић у "Српском презименику", најстарији помен презим Презиме Вучићевић је веома раширено по свим областима где су живели или живе Срби. Како пише Велимир Михајловић у "Српском презименику", најстарији помен презим Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Вучићевић

Порекло презимена Вучићевић

Презиме Вучићевић је веома раширено по свим областима где су живели или живе Срби. Како пише Велимир Михајловић у „Српском презименику“, најстарији помен презимена Вучићевић налазимо у Лапцу (Лика) 1451; у Буђановцима (Срем) 1736. (Vuczitzevicli); у попису Срба граничара у Хрватској 1651; у Црној Гори 1794; у Сремској Митровици 1795. године; у следећим областима: у Боки Которској, Јасеници, Лепенипи, Пожаревачкој Морави, Подибру, Рађевини, Поповом пољу, Смедеревском Подунављу, Соколској нахији. Ужичкој Црној Гори, Гласинцу у Босни; у Хрватској: околица Војнића, Костајнице. Подравске Слатине, Петриње, Глине, Ораховице, Новске и Жупање.

Како нам пише наш читалац Урош Вучићевић, у његовој породици постоје два предања – једно по којем  Вучићевићи воде порекло из Херцеговине, а друго да су са Цетиња, од Његуша.

„Касније је породица Вучићевић била једна од многих које су, на позив Кнеза Михаила Обреновића, дошле у Србију. Вучићевићи су населили село близу Тополе, а затим прешли у Чачак. Тамо су били железничари, а онда 1941., после експлозије барута у смедеревској тврђави, моје деде долазе у Смедерево, јер је близу била пруга, па је доста железничара погинуло, тако да су били потребни радници“, пише Урош и додаје да слави Светог архангела Михаила.

КРСНА СЛАВА: Аранђеловдан

ПОЗНАТИ:

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (18)

  • Зоран Вучићевић

    Постоје Вучићевићи са Цетиња и они из Херцеговине, који међусобно нису у вези. Прве је један прота након сукоба са Његошем доселио у Ваљевски крај, док су ови други првобитно живели код манастира Дечани. Када је кратко време након Косовске битке Бајазит похарао тај крај, Митровићи и још једни су се потурчили и од њих су временом настале породице Тачи и Хајрадинај. Потоњи Вучићевићи су исламизацију избегли сеобом у стару Херцеговину, коју је краљ Никола након рата са Турцима припојио Црној Гори. Простирали су се са обе стране данашње границе, најпре у Бањанима горњим, али им се гробови налазе и у Гацком. Припадају роду Јововића. У време Првог српског устанка су се преселили из старе Херцеговине у Трнаву код Чачка, где их је у време кнеза Милоша косила колера, па се један део повратио натраг до Јавора, где су их позвали кумови Ћурчићи речима „спашавајте ђецу, дођите у брда“, који су се приликом сеобе ту задржали, док је други део остао код Чачка, у ком се крају појављују и као Вучићевићи и као Пропадовићи, што је био надимак који је временом некима прерастао у презиме које чува успомену на велику смртност током поменуте колере, због чега и Вучићевића са Јавора у крају у виду надимка алтернативно називају и Пропадовићима. Урошев навод да су се првобитно населили код Тополе ми није познат, а како је колера владала у време Хаџи Проданове буне, са горе изнетим се не уклапа Урошева прича да су Вучићевићи од Тополе у Чачак прешли на позив књаза Михаила Обреновића, јер је он владао након епидемије поменуте колере.

    Најстарији део сазнања од Дечана до старе Херцеговине Душан Вучићевић из Бруса црпе од свог деде који се ту доселио са Јавора. Сазнање о припадности роду Јововића у Бањанима и сеоби у време Карађорђа ми потиче из књиге „хроника ивањичког краја“, успомену на насељавање у Чачку, колеру и одласку код кумова Ћурчића на Јавор сам чуо од својих непосредних предака, причу о онима са истим презименом са Његуша сам чуо од ваљевских Вучићевића и једног историчара, а негде и прочитао, а од чачанских Вучићевића чуо за претка за кога је у књигама записано да је рођен код Гацка, у који реон спадају и поменути Бањани.

    Постоји и трећа књига коју нисам видео, али је мој рођак читао, по којој су Вучићевићи из Васојевића. Да ли су независни или повезани са старохерцеговачким или оним са Његуша, не знам.

    Поставља се и питање коме припадају Вучићевићи из Црмнице, тачније из села Глухов до, које се налази на путу од Подгорице преко Паштровске горе као Петровцу.

    Моја крсна слава је Свети Никола, док се овде у тексту о Вучићевићима помиње Свети Архангел Михајло, што би могло да упућује на закључак да је Вучићевић који је то написао, управо од Васојевића.

    Одговори
    • Oliver Gradinac

      Здраво Зоране, видим да доста знаш о презимену Вучићевић. Можеш ми рећи одакле имаш те информације собзиром да су се мој преци презивали Вучићевић, али су из непознатих разлога променили презиме. Прича се преносила са генерације на генерацију да смо из Црне Горе тј. вероватно из Херцеговине. Како бих ја могао да дођем до неких података о својим прецима. Поздрав Оливер

      Одговори
  • Зоран Вучићевић

    Миграција свих породица из старе Херцеговине је текла у два правца, један према Србији, а други према аустријској Војној крајини, што објашњава присуство Вучићевића и у оквиру авнојевских граница Хрватске.

    Одговори
  • Зоран Вучићевић

    Исправка – село у Црмници није Глухов до, већ Глухи до, одакле су се неки од њих одселили у Буљарицу, где носе презиме Вучичевић.

    Одговори
  • Урош Вучићевић

    Пронашао сам чукундедина документа. Он је рођен у селу Овсиште код Тополе, а као млад је са браћом отишао у Чачак како би похађао школу за железничара. Од њега потичемо ми смедеревски Вучићевићи, сви смо близак род. Прадеда је са мојим дедом и још три сина прешао 1941. у Смедерево и сви су радили у железници. Мој деда завршио је железничку школу у Смедереву и Машински факултет у Београду и радио као директор смедеревске луке. Мом оцу је мој прадеда испричао предање по којем смо се доселили из Херцеговине, али прича о Михаилу Обреновићу, била је конструкција мога оца, по претпоставци да су тек од тог периода Вучићевићи у Србији. По сазнањима до којих сам ја дошао преци су са многим породицама у Овсиште дошли још за Карађорђа и то из Сјенице. Међутим да нису староседеоци Сјенице говори то да су их све сјеничке породице звале Ерама, чак и док су живели код Тополе. Највероватније се то предање херцеговачког порекла односило на период пре 18. века.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    16 јула 1823, бр 1332:- „Дано објавленије Радосаву Павићу, Филипу Миловановићу, Раки Филиповићу, Николи Андрејићу, РАДОЈКУ ВУЧИЋЕВИЋУ и Милутину Терзићу из Катрга и Вучићу Каровићу из Цветака да иду по нахији Крагујевачкој и Смедеревској тражити место, за населеније и гди год нађу прилично, тамо да се населе.“
    (К.К., Нах. Порт. , Унутр. Преп. 1823.)

    Литература:
    -Насељавање Србије, Архивска грађа за насеља у Србији, Тих Р. Ђорђевић, год1926, стр 386

    Одговори
  • Vladan Vučićević

    Moj deda i pradeda su iz Brstice kod Krupnja toliko znam. Ako neko ima porodicno stablo Vučićevića neka se javi.

    Одговори
  • Lazar Vučićević

    U selu Vardište, SO Višegrad postoji familija Vučićević, odakle sam poreklom. U istom selu je takodje i familija Neskovic, po predanju ogranak iste loze. Obe familije slave Ivanjdan (7.jul). Nemam preciznijh podataka o poreklu, te molim one koji vise znaju da me na njih upute.

    Одговори
  • Novica Vučićević

    Mene interesuje odakle se doselili Vucicevici u Pozegu (Uzicku), tacnije selo Donja Dobrinja (zaseok Vucicevici), odakle sam i ja. Inace, Dobrinja je rodno mesto Milosa Obrenovica, mozda to ima neke veze sa doseljavanjem Vucicevica.

    Одговори
  • Boro Vucicevic

    Pisem na njemackoj tastaturi pa ne se moze vidjeti gdje je tvrdo a gdje meko c. Zato odmah na pocetku da objasnim prvo je tvrdo.

    Inace sam iz sela Josava (prije rata opstina Odzak), a sada poslije rata opstina Vukosavlje (Jakes) kod Modrice Republika Srpska. U salu nas ima dvadesetak kuca Vucicevica i svi smo rod. Usmeno znamo cetiri generacije, pismeno jos nisam nikada probao nesto da nadjem, ali cu se potruditi preko crkvenih knjiga nesto iskopati. Svi slavimo slavu Djurdev dan. Po prici moga oca imali smo nadimak Drinici i postoji ajmo reci legenda da je jedan nas predak ubio nekog Turcina (negdje oko Drine) i preko noci je pobjegao sa zenom i djecom na ovaj kraj.

    Koliko znam postoji u Dubrovniku novinar Goran Vucicevic jos uvijek aktivan.

    Nekad davno sam negdje citao neku knjigu narodnih pjesama u kojoj se spominje nekakav Vucicevic (nazalost sve mi je u ratu izgorilo pa ne mogu to da potvrdim) pa ako neko ima neki svezak raznih narodnih pjesama da malo ispita. Pozdrav svima Vucicevicima i ako nesta novog saznam javljam se.

    Одговори
  • Boro

    Pozdrav jos jedanput

    Htio sam dodati da smo svi plave i smedje kose i srednje tjelesne gradje

    Одговори
  • Boro

    Nasao sam nesto o porijeklu prezimena Vučićević,u Crnoj Gori pa vam saljem:
    http://www.montenegro.org.au

    Vučićević, Njeguši (Cetinje) u 16. v.; Gornji Pješivci, ranije Perović – Striković; Paštrović iz Crne Gore; Gluhi Do (Crmnica) i jedni sišli u Buljaricu, pa na Paštrovsku goru (1860. god.), ranije kao: Novaković, drugi u Čačak (Srbija); Zagora i Šišić (Grbalj), oni i isti u Zeti, kao i tamošnji: Vujić, Marović i Vojvodić u Gluhom Dolu; Sasovići, Herceg-Novi; Lukare (Novi Pazar) iz Vasojevića; Mala Pčelica u Lepenici (Srbija), porijeklom su iz Bijelog Polja (Crna Gora); Borač (Kragujevac), od rijeke Tare, kao: Ranin; Donje Dragačevo (Srbija), ogranak Nikolića, porijeklom su iz Vasojevića; Gotovuša (Pljevlja); Grbalj, porijeklom su iz Stare Crne Gore; Sutomore (Bar) 1869. god.; Bar; u Podgoricu su došli iz područnog Lješkopolja
    Vučićevići ili Strikovići (Perovići), bratstvo u Stubici
    Vučićevići, grana bratstva Kumpresa u Gluhom Dolu

    Evo i jedne adrese covjeke iz Crne Gore koji nudi pomoc oko prezimena Vucicevic:

    Bajko Vucicevic iz Crne Gore
    vbajko@cg.yu
    tel“+38169224377
    069224377

    Vucicevic Bajko
    Podgorica,Crna Gora

    poreklo prezimena Vucicevic

    Одговори
  • Boro

    Evo nadjoh jos novoga

    Pleme GLUHI DO

    Ovome plemenu znamo sjeverozapadnu granicu, prema Brčelima – od planine Bjelasice pa do Krnjka – i zapadnu i jugozapadnu, prema Paštrovićima, od Krnjka pa sve do Velje Vrsute pred Sutormanom. Odatle nastaje sjeveroistočna granica, najprije prema plemenu Limljanima. Od Velje Vrsute ona se nastavlja „kamivalom na Jakičev Krš“ i na Široko Ždrijelo, zatim na Krš od Velje Strane i na Franić-Krš, pa se penje na Krš na Mužica i dalje na Maraš-glavicu, zatim na Kapu („volat od stijene“) i odmah ispod nje rijekom Vranšticom ili Starom Rijekom od njena izvora pa sve do Rajkovića Mosta. – Od toga mosta se Gluhodoljani granice sa plemenom Sotonićima. Ta granica ide rječicom Starom Bistricom i preko visova: Bokanova Brijesta, Kameštice, Zaklopite Kamenice, Na Rast (više sela Mačuga) i preko Vrela Bukovičkog izlazi na planinu Bjelasicu.
    Možemo reći, da ime ovoga plemena, Gluhi Do, vrlo dobro objelježava zemljišni karakter njegove oblasti. Okružen sa tri strane (sa zapadne, južne i istočne) sve samim planinama od preko 1000 i blizu 1000 metara, a u sredini jako ugnut i spušten ka dolini Crmničke Rijeke, predio ovoga plemena liči na polovinu od ogromnog lijevka i u svome donjem, ujedno srednjem, dijelu čini utisak veoma velike, gluhe dubine i utonulosti. U tako duboko ugnutom i vrlo sklonitom predjelu, kome su na jednoj strani na domaku rodna polja oko mnogih rječica a na drugoj planine vrlo bogate pasom i gorom, razvilo se jako i veliko pleme Gluhodoljani. Jedna velika i veoma razgranata grupa od srodnih bratstava čini ogromnu većinu plemenskih porodica i pravi je predstavnik plemena. Oko nje su se morala okupiti sva ostala manja bratstva u plemenskoj oblasti. Jačina ovog plemena ogleda se i u tome, što je još odavno – od prilike u početku 17. vijeka – uspjelo, da preotme od Paštrovića cijelu planinu Sozinu.
    Pleme Gluhi Do se dijeli na Gluhi Do u užem smislu i na „selo“ ili „mahalu“ Bukovik.
    Gluhi Do
    je veliko naselje, koje zahvata cijelo ono veliko ugnuće svoje plemenske oblasti, o kome smo naprijed govorili. Njegove su kuće podignute po svima mogućim položajima, a kako su prikupljene oko najzgodnijih mjesta za život sastavljaju četiri „sela“ ili „mahale“. A u svakome od tih „sela“ jasno se izdvajaju grupe od kuća pojedinih velikih bratstava. Ali inače gotovo nijedno od tih velikih bratstava nije ograničeno samo na jednu „mahalu“, nego ima svojih porodica i po drugim „mahalama“. – Najdalje je na jugu i ujedno na najvećoj visini „mahala“ Donje Selo; sjevernije, a niže nje, Srednja Mahala; na istoku od ove „mahala“ Jasen; a sjeverozapadno od Srednje Mahale – Reljići.
    Izuzevši nekoliko malih bratstava sve ostalo stanovništvo ovog naselja čini jedna velika grupa od bratstava, koja su sva jednog porijekla. Svako od tih bratstava toliko se razgranalo, da se dijeli na mnoge „grane“ ili „zagranke“, od kojih se neki već stalno zovu i pišu svojim zasebnim prezimenima, tako da u stvari čine zametke novih bratstava. Kao i drugdje po Crmnici, prezimena pojedinih bratstava, a još mnogo češće njihovih „zagranaka“, kazuju se većinom u jednini, ma da obuhvataju po veliki broj porodica. Mi ćemo ih tako i navoditi, kako smo ih đe od naroda čuli. Najveće su od tih bratstava Vuletići (90 kuća; „grane“: „Bošković“, „Đurašić“, „Rajičević“, „Knežević“, Vuksanovići i pribraćeni „Spičanović“), zatim Ivčevići (50 kuća; „zagranci“: Vukčevići, Parađini, Marotići, Mišljeni, Mihaljevići, Đuranovići, Jankovići, Mahmutovići i „Ostović“), pa Kumpresi (36 kuća; „grane“: „Vojvodić“, „Buhić“ i „Vučićević“), Masloničići (36 kuća; „grane“: „Šarčević“, „Savić“, „Jovetić“, „Đuković“, „Vujović“ i „Šćepčević“), Gvozdenovići (33 kuće; oni se svi zovu i pišu tako, ali se i među njima razlikuju „grane“: „Gvozdenović“, „Stanišić“, „Pavlićević“, „Kiković“, „Petranović“ i „Radović“), Jovovići (31 „ognjište“; „zagranci“: „Jovović“, Gradinjani, Pavlovići, „Antović“, „Glavičić“, „Nikčević“ i „Šajinović“) i Brankovići – Čarapići (10 „ognjišta“; „zagranci“: „Đurišić“ i „Branković“).
    Ostala su bratstva, svako zasebnog porijekla: Dobrilovići – Šušteri (7 kuća; „zagranci“: Šušteri i Ćetkovići) sa Drešićima (7 kuća, koji su se njima „pribratili“; Kovačevići (8 kuća); „Ćeklić“ (2 kuće); „Zec“ (1 kuća) i Nikolići (2 kuće).
    Dakle od 313 porodica, koliko ima ukupno u ovom naselju, 286 dolazi na samu onu veliku grupu od srodnih bratstava, a to će reći: blizu jedanajest dvanajestina.

    Bukovik
    je „selo“ u sjevernom kraju plemena Gluhog Dola. Neki ga označavaju kao petu „mahalu“ naselja Gluhog Dola, u toliko prije što je i glavno stanovništvo u Bukoviku istog porijekla sa pomenutim glavnim bratstvima gluhodoljskim.
    Bukovik zahvata poglavito jedno poduboko i dosta široko ulegnuće, koje rastavlja poslednje izdanke dvaju planina: Bjelasice sa Balinama na sjeveru i Rasovatca na jugu. Dijelom je po dolovima toga ulegnuća a dijelom po donjim stranama planine Rasovatca.

    U Bukoviku se razlikuju „krajevi“ ili „mahale seocke“, svaka sa po jednim glavnim bratstvom. Najdalje su na sjeveru Bokani, u kojima su bratstva: „Bokan“ (18 kuća) i Ukmanović (1 kuća). Južnije su Radače sa bratstvima: Kaletićima (9 kuća), Tomaševićem (1 kuća) i Živkovićem (1 kuća). Dalje su na jugoistoku Lekići, a u tom je „kraju“ samo bratstvo „Lekić“ (16 kuća). Najzad je u blizini „kraj“ Rajkovići, u kome su bratstva: „Rajković“ (4 „ognjišta“) i Đurići (2 kuće; od Jovanovića iz Gluhog Dola).
    Glavna bukovička bratstva – Bokani, Lekići, Kaletići i Rajkovići – porijeklom su od četiri brata, čiji je otac opet bio rođeni brat pretku cijele one velike grupe srodnih bratstava, što smo je poznali u Gluhom Dolu. Ova četiri bukovička bratstva imaju zajedno 47 porodica, a njima treba dodati i one 2 kuće Đurića Jovovića, koje su istog porijekla sa njima, dakle 49. A u cijelom Bukoviku ima ukupno 52 porodice, dakle svega su tri drugačijeg porijekla nego ostale.

    Prema tome pleme Gluhi Do ima i po porijeklu svoga stanovništva vrlo homogen sastav. U cijelom plemenu ima 365 porodica, i od toga broja samo su 30 različitog porijekla, a svih ostalih 335 vode porijeklo od istog pretka.

    Одговори
  • Aleksandar Vucicevic

    Pozdrav svima. Moji baba i deda su rodom iz dobra a, pored arija.ja zivim u Beogradu, samo bih pozdravio moje prezimenjake i neka vas bog cuva.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ВУЧИЋЕВИЋ (к), у Требимљи (Попово). Доселили су из Дврснице. Огранак су православне породице Вучић која је живјела у овом селу. Презиме се помиње у Пећини, засеоку Дврснице, 1710. године (84:79,164; 214/7-8..96).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Sara

    Zdravo svima! Dolazimo iz Nove Varosi, Srbija. Moja baba je nosila kao devojacko prezime Vucicevic a zove se Vojislavka, znamo da je se njen otac zvao Njeguš a njegova Majka je po pricama koje znamo bila prava Crnogorka i da potiče iz Crne Gore neznamo tacno odakle.. zanima nas da li neko zna poreklo porodice Vucicevic iz Nove Varosi u selu Debelja i zasto nezna niko da ima Porodice vucicevic u novoj varosi. . Zahvaljujem se svima koji su dosad pisali sve sto znaju, pozdrav svima!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top