Порекло презимена Вејиновић

4. марта 2012.

коментара: 15

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Илија Шикман

Порекло: Мишљење је да воде порекло из јужних области (Херцеговина/Црна Гора), на шта указује и крсна слава Свети Василије (14. јануар). Непознато је да ли су из Средње Босне или од Рашке доспели у северну Далмацију. И Милан Карановић је покушао да одреди даље порекло овог рода, али није сигуран да ли је питању Босна или Рашка.

Имају сроднике и на Косову (дреничка област), где су се неки исељавали после Првог светског рата. Вејиновићима су сродни и Бајићи, Вигњевићи, Јакшићи, Шапоње, Павковићи, Лешпићи и Басте. Све ове породице славе Светог Василија. Родови су са сачуваним предањима да су некако једни па се разродили.

И презиме Вејин-Веин потиче од Вејиновића из Мокрог Поља код Книна и негде крајем 17. и почетком 18. века у Срб и дабашницу (Лика), затим у Нетеке и Беглуке (Крчко Брдо) и тада су евидентирани као Вејин или Веин. Један део рода отишао даље према Раковици, Плитвички Љесковац Грабовац (Кордун), а једна породица се населика код Глине (Банија). Након Великог рата један вејин је отишао у Америку, а Вејини Солунски добровољци у Банатско Аранђелово, Подлокањ (Кикинда). Једни су 1921. године из Беглука одселили у Рамиће (Кључ) и населили се у Копненицу и Саницу.

Банијски Вејини касније насељавају источну Бабино Брдо и Фердинадовац (Славонија) и у Инђију (Војводина). Након Другог светског рата из Лике се насељавају у Апатин.

У Босанској Крајини Вејиновићи су са 38 кућа у 12 насеља. Славе Светог Василија Великог (Мали Божић). Досељавају из северне Далмације и Лике. Најбољи су радници у свом роду и као да су присли за земљу.

Шематизмом Дабробосанске митрополије Вејновићи су пописани са славом Свети Василије (Мали Божић). Ради се о једној освној крсној слави и другој коју је вероватно предак променио у неком другом насељу или преузео од богате удаваче.

Презиме Вејиновић је данас врло ретко у Хрватској и сматрају да долази из Загреба, што је мало вероватно, ако се зна да их је у прошлом веку највише било у Модрином Селу код Книна.

Порекло презимена: Вејиновић је презиме у Србији које припада категорији презимена са завршетком -евић, -овић. По популарности у Србији се позиционира на преко 800-том месту. Већи и разгранати родови названи су по женама као и Вејиновићи. Презиме Веин забележено је у Унцу, пореклом из Далмације. У Хрватској је распрострањено у околини Слуња, Доњег Лапца и Вировитице. Др Велимир Михајловић у “Српском презименику” наводи да презиме Веин-Вејиновић настало од личног мушког имена Веја (Велимир, Велибор). Презиме Вејиновић забележено је у дванаест насеља у Поуњу (Босна). Савремено је у Руми (Срем). У Хрватској је најбројније у околини Книна, Коренице и Жупање

Миграција: Из раположивих података се може закључити да миграција Вејиновића (Вејновић, Веиновић, Вејин и Веин) полази из јужних области (Херцеговина/Црна Гора) на подручје Далмације, а вероватно и у Средњу Босну. Једни Вејиновићи се такође из Бјелајског Поља насељавају у Далмацију 1692. године. Даља сеоба Вејиновића иде према Лици, те на Кордун и Банију. Из Далмације и Лике једне фамилије се насељавају у Цазинску крајину (Поуње). После Првог и Другог светског рата се насељавају у Источну Славонију и Војводину.

Распрострањеност: Вејиновићи су области Босанске Крајине настањени су у:

Крупа-Вејиновићи 1 кућа, слава свети Василије. Дошли из Велике Рујишке.

Бенаковац (Крупа)-Вејиновићи 9 кућа, слава свети Василије. Доселили из Плавна (Далмација) око 1855. године.

Крндија (Цазин)-Вејиновићи 1 кућа, (1 кућа у Агића Крндији), слава Свети Василије. Доселили из Далмације око 1855. године. Слабо се множе. Познат је и по презимену Рашић. Овим презименом се звао што је био насељен на Рашића кућиште. Уочи Другог светског рата забележена је једна породица са 7 чланова. У рату гине 6 (85,71%) чланова. Душан се враћа из немачког заробљеништва на згаришште, засница нову породицу и 1963. године пресељава у Негославце (Вуковар).

На подручју Лике као Веиновићи су пописани 1712. године у: Дабашница (Срб) 2 куће, Дебело Брдо (Бунић) 3 куће, а као Вејновић у Толићу (Удбина) 26 кућа. Славе Светог Василију, дошли из Книна, Буковица.

У Далмацији су 1920. године пописани Вејновићи у:

Плавно (Книн)- Вејновић 1 кућа, славе Светог Василија. Дошли из Мокрог Поља.

Мокро Поље (Книн)-Вејновић, славе Светог Василију. У северну Далмацију (Мокро Поље) су дошли из Босне, тачније из Бјелајског Поља. Ова сеоба се према подацима Александра Бачка, десила крајем 17. века, тачније, у јуну 1692. године. У Далмацији су још распрострањени у: Модрино Село, Чучево, Тињ, сви са славом Свети Василије.

Данас су Вејиновићи у Хрватској распоређени у девет насеља. Највише из живи у Загребу (6), док их је у прошлом веку навише било у Модром Селу (Книн) 26 домаћинстава, пореклом из Босне.

У Босни и Херцеговини, у Републици Српској је пописано свега шест домаћинстава у четири насеља. Ни једна фамилија Вејиновића нема евидентирана у Федерација БиХ.

Вејиновићи су данас у Србији Вејиновићи су настањени 30 насеља са 78 домаћинстава. Највише их данас живи у Београду (24) и Умци (7).

Познати: Од истакнутих људи из рода Вејиновића познатих већем делу ове области је Перо Вејиновић из Велике Рујишке. Једно време имао је лађу, која је довозила из Србије шљивовицу и со камену у дућан у Новом, гдје и стајао. Не допадне му се чаршијски начин живота и трговина и поврати се на село. Брат му је Oстоја био вођа у једној чети у Устанку 1875-1878. године.

ИЗВОРИ:

– Прота Саво Накићеновић – Книнска крајина.

– Петра Рађеновића  – „Унац“ Београд 1925. године

– Милан Карановић – “Поуње у Босанској Крајини” Београд 1925. године

– Др Велимир Михајловић – “Српски презименик” Нови Сад

 

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (15)

Одговорите

15 коментара

  1. Синиша

    Да ли неко зна где могу погледати црквене књиге за Босанску Дубицу крај 19. века. Пронашао сам у Шематизму Вејновиће у Парницама одакле ми потичу прадеда и деда, али би ми значило да нађем матичне књиге да могу да пратим траг далје одатле.
    Хвала.

    • Милорад Богдановић

      Синиша, прво види са свештеником у својој парохији. Он треба да зна гдје су црквене књиге споменуте парохије, које су у БиХ вођене од 1881 године.
      Ако их у парохији нема, онда се вјероватно налазе у Општини, под условом да нису уништене од стране усташа или комунисти.

  2. Горан

    За Вејиновиће сам нашао и податак да потичу од Бошковића,који су живели у Далмацији,Буковици,па отишли у Босанско Грахово.У Далмацији су дошли из Мркоњића у Поповом пољу,а у Мркоњиће из Бјелопавлића.Неки Бошковић Војин да би се сакрио од крвне освете,своје име промени у Вејин по њему се потомци призову Вејиновић.Исто су племе са Павковићима и Шапоњама,који исто славе Св.Василија Великог.Сви су живели у Поповом пољу околини Мркоњића и Тврдоша,па иселили у Далмацију.