Порекло презимена Пејић

1. марта 2012.

коментара: 10

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ПЕЈИЋ

    -Каменица, стара изумрла породица.
    -Докмир*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.
    *Предак ове породице звао се Пеја Радуловић и био блиски сродник куће Хаџића из Бабине Луке и населио се у близини њиховој са друга стране Карауле, где су му потомци и данас.
    -Доње Црниљево*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан, уз Милаковиће.
    *Предак ових Пејића је Пеја Милаковић са браћом се доселио из Никшићке Жупе и први пут населио на левој обали Тамнаве, на старих Марића имању. Његови потомци су данас са обе стране Тамнаве, али највише у Влашићу.
    -Врховине, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Јовањдан, уз Недиће.
    -Стублине, друга половина 18. века, Сибница-округ београдски, Ђурђиц.

  2. Фамилије-презимена Пејић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Пејић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Белошевац
    -Дучић
    -Кунице-1
    -Кунице-2
    -Лесковице
    -Осеченици
    -Попучке
    -Робаје
    -Шушовка (Шушеока)

  3. Miljko Pejić

    Potičem od Pejića iz Lešnice kod Loznice! Moj predak (Mićo) je sa jednim od braće (Jakov) došao nakon 1805. (posle bitke na Lešnici u Prvom ustanku) u Biosku kod Užica, a treći brat je ostao u Lešnici. U sva tri krila familije rađala su se većinom ženska deca, pa su dve od tri grane već ugašene (jedna u Bioski i ona koja je ostala na imanju u Lešnici). Imali smo 7000 hektara u posedu (sada je to „privatizovani“ bivši PIK Gučevo), a ljubav prema zemlji nastavili su i moji preci, koji su u užickom kraju počeli od nule. Moj deda Miloje formirao je okućnicu od 5 hektara! Davao je dva lanca zemlje od miraza za lanac oko svoje kuće. Kuća u Lešnici je ostala prazna već skoro 80 godina (od 1937. nakon smrti Stake Pejić, udovice trgovca Milisava Pejića), pod zaštitom je države i nikada nije narušena ili naružena. Meštani poštuju uspomenu na familiju koja je obnovila crkvu i izgradila mnoge objekte u varošici i u Banji Koviljači. Slavimo sv. Alimpija Stolpnika i nikada nismo prekidali slavu. U biblioteci Triniti koledža u Dablinu (Irska) pronašao sam opis porodičnog grba, drovanog u 8. veku od ugarskog plemstva.
    Molio bih sve koji potiču od Pejića iz Lešnice i koji slave sv. Alimpija Stolpnika da se jave.
    Miljko Pejić
    Kristiansand, Norveška
    [email protected]

  4. slobodanka

    Rođena sam u Banjaluci, u porodici Pejić. Moj otac pok. Đorđo, rodjen je 1925.god. u Aleksićima, opština Laktaši, 25 km od Banja Luke. Moj djed pok. Dušan rođen je takođe u Aleksićima oko 1900, ne znam tačno. Imao je 13 djece, od kojih 6 sinova. Moj pok. tata je često pričao da mu je otac govorio da je njegov otac (djed moga oca) na područje Krajine došao negdje iz Hercegovine. Ne znam kako se o tome nije nikad puno pričalo tako da nikakve detalje ne znam o tome.
    Znam samo da će Pejića još dugo ovdje biti jer je moj djed od svojih sinova imao 5 unuka, i 5 praunuka Pejića. Stigla je i nova generacija Pejića. Da su moji otac i brat živi, sada sada bi uzivali u trojici parunuka, odnosno unuka Pejića.
    Dio naših Pejića porijeklom iz Aleksića, kolonizirani su poslije rata i uglavnom žive u Kaću i Novom Sadu. Kao i mnoge druge vremenom je nastupila udaljenost među tim familijama.
    Krsna slava mojim Pejićima je Sv. Pantelija 9. avgust . Istu slaviu slave i Pejići u Kaću i Novom Sadu.

    • Strahinja Pejić

      Ja sam slušao priče moga oca njegovi su kolonizovani u Lazarevo selo u vojvodini okolina Zrenjanina , sve veze sa familijom smo izgubili bar što se tiče onih sa istim prezimenom , inače otac kaže da je njegov djed došao tu iz jednog sela u okolini sanskog mosta .

    • Dragoljub

      Rodjen sam u Kacu od oca Boska,deda mi je bio Velemir,Veljko Pejic,rodjeni brat Dusana Pejica.U Kac su dosli tokom kolonizacije iz sela Aleksici u RS.Odakle je porodica Pejic dosla u Aleksice neznam o tome nisam pricao sa ocem.Bilo bi mi drago da mi se javis Slobodanka 065 5712 094.

  5. Војислав Ананић

    ПЕЈИЋ (к). у Сутини (Ракитно, Посушје). Поријеклом су из Совића код Груда, гдје се спомињу 1768. године. У Ракитном се спомињу 1876., “па се вријеме око те године може сматрати почетком насељавања Пејића у Ракитно”. Пејићи су се раселили из Ракитна. У вријеме истраживања (1967-1969) у Сутини је, у засеоку Заградина, живјела само једна породица. Године 1948. расељених Пејића било је у више мјеста Хрватске. али се све не могу “повезивати са совићким и ракитским Пејићима” (181:88). Пејића има настањених и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  6. Ilija

    Ja sam iz prnjavora kod sapca slavimo djurdjevdan.. i bezuspešno pokusavam da saznam odakle su se doselili moji preci