Порекло презимена Пејић

1. марта 2012.

коментара: 14

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (14)

Одговорите

14 коментара

  1. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ПЕЈИЋ

    -Каменица, стара изумрла породица.
    -Докмир*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.
    *Предак ове породице звао се Пеја Радуловић и био блиски сродник куће Хаџића из Бабине Луке и населио се у близини њиховој са друга стране Карауле, где су му потомци и данас.
    -Доње Црниљево*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан, уз Милаковиће.
    *Предак ових Пејића је Пеја Милаковић са браћом се доселио из Никшићке Жупе и први пут населио на левој обали Тамнаве, на старих Марића имању. Његови потомци су данас са обе стране Тамнаве, али највише у Влашићу.
    -Врховине, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Јовањдан, уз Недиће.
    -Стублине, друга половина 18. века, Сибница-округ београдски, Ђурђиц.

  2. Фамилије-презимена Пејић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Пејић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Белошевац
    -Дучић
    -Кунице-1
    -Кунице-2
    -Лесковице
    -Осеченици
    -Попучке
    -Робаје
    -Шушовка (Шушеока)

  3. Miljko Pejić

    Potičem od Pejića iz Lešnice kod Loznice! Moj predak (Mićo) je sa jednim od braće (Jakov) došao nakon 1805. (posle bitke na Lešnici u Prvom ustanku) u Biosku kod Užica, a treći brat je ostao u Lešnici. U sva tri krila familije rađala su se većinom ženska deca, pa su dve od tri grane već ugašene (jedna u Bioski i ona koja je ostala na imanju u Lešnici). Imali smo 7000 hektara u posedu (sada je to „privatizovani“ bivši PIK Gučevo), a ljubav prema zemlji nastavili su i moji preci, koji su u užickom kraju počeli od nule. Moj deda Miloje formirao je okućnicu od 5 hektara! Davao je dva lanca zemlje od miraza za lanac oko svoje kuće. Kuća u Lešnici je ostala prazna već skoro 80 godina (od 1937. nakon smrti Stake Pejić, udovice trgovca Milisava Pejića), pod zaštitom je države i nikada nije narušena ili naružena. Meštani poštuju uspomenu na familiju koja je obnovila crkvu i izgradila mnoge objekte u varošici i u Banji Koviljači. Slavimo sv. Alimpija Stolpnika i nikada nismo prekidali slavu. U biblioteci Triniti koledža u Dablinu (Irska) pronašao sam opis porodičnog grba, drovanog u 8. veku od ugarskog plemstva.
    Molio bih sve koji potiču od Pejića iz Lešnice i koji slave sv. Alimpija Stolpnika da se jave.
    Miljko Pejić
    Kristiansand, Norveška
    [email protected]

  4. slobodanka

    Rođena sam u Banjaluci, u porodici Pejić. Moj otac pok. Đorđo, rodjen je 1925.god. u Aleksićima, opština Laktaši, 25 km od Banja Luke. Moj djed pok. Dušan rođen je takođe u Aleksićima oko 1900, ne znam tačno. Imao je 13 djece, od kojih 6 sinova. Moj pok. tata je često pričao da mu je otac govorio da je njegov otac (djed moga oca) na područje Krajine došao negdje iz Hercegovine. Ne znam kako se o tome nije nikad puno pričalo tako da nikakve detalje ne znam o tome.
    Znam samo da će Pejića još dugo ovdje biti jer je moj djed od svojih sinova imao 5 unuka, i 5 praunuka Pejića. Stigla je i nova generacija Pejića. Da su moji otac i brat živi, sada sada bi uzivali u trojici parunuka, odnosno unuka Pejića.
    Dio naših Pejića porijeklom iz Aleksića, kolonizirani su poslije rata i uglavnom žive u Kaću i Novom Sadu. Kao i mnoge druge vremenom je nastupila udaljenost među tim familijama.
    Krsna slava mojim Pejićima je Sv. Pantelija 9. avgust . Istu slaviu slave i Pejići u Kaću i Novom Sadu.

    • Strahinja Pejić

      Ja sam slušao priče moga oca njegovi su kolonizovani u Lazarevo selo u vojvodini okolina Zrenjanina , sve veze sa familijom smo izgubili bar što se tiče onih sa istim prezimenom , inače otac kaže da je njegov djed došao tu iz jednog sela u okolini sanskog mosta .

    • Dragoljub

      Rodjen sam u Kacu od oca Boska,deda mi je bio Velemir,Veljko Pejic,rodjeni brat Dusana Pejica.U Kac su dosli tokom kolonizacije iz sela Aleksici u RS.Odakle je porodica Pejic dosla u Aleksice neznam o tome nisam pricao sa ocem.Bilo bi mi drago da mi se javis Slobodanka 065 5712 094.

    • Ljiljana

      Podaci se poklapaju. U Kadinjanima je porodično groblje Pejić. Moja grana je od deda Koste i slavimo Sv. Panteliju. Rode, veliki pozdrav! 😃🥂

    • Слободан Пејић

      Поздрав Слободанка!Ја се зовем Слободан Пејић рођен сам у Београду.Мој отац Урош је рођен у Србцу село Ситнеши,славимо светог Пантелију 9 август!Ако имаш података о пореклу презимена молио бих те да ми пошаљеш.Ја то годинама покушавам да истражим!Поздрав !!!

  5. Војислав Ананић

    ПЕЈИЋ (к). у Сутини (Ракитно, Посушје). Поријеклом су из Совића код Груда, гдје се спомињу 1768. године. У Ракитном се спомињу 1876., “па се вријеме око те године може сматрати почетком насељавања Пејића у Ракитно”. Пејићи су се раселили из Ракитна. У вријеме истраживања (1967-1969) у Сутини је, у засеоку Заградина, живјела само једна породица. Године 1948. расељених Пејића било је у више мјеста Хрватске. али се све не могу “повезивати са совићким и ракитским Пејићима” (181:88). Пејића има настањених и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  6. Ilija

    Ja sam iz prnjavora kod sapca slavimo djurdjevdan.. i bezuspešno pokusavam da saznam odakle su se doselili moji preci

    • Zarko Pejic

      Veliki Pozdrav za sve Pejice. Ja Sam sa planine Ozren Kod Maglaja. Kako I svi I Ja trazim odgovore o porijeklu. Slavim Krsnu Slavu Svetog Dordja. Po nekih pricama na Ozren su doselila dva brata Savo I Pejo. Navodno od Save su Savici a od Peje Pejici. Istina je da smo u krvnom rodstvu jer I Savici slave Svetoga Djordju. Ako neko raspolaze sa vise informacija molim da se javi.

  7. Veljko Pejic

    Pozdrav prezimenjaci

    Nasa porodica je iz sela Zitni Potok podno Radan planine. Pejici su se u ove krajeve doselili krajem 19 veka iz okoline Crne Trave nakon oslobodjenja Toplice i pustoreckog kraja od turaka. Pokojni otac je isao u Crnu Travu i pokusao da utvrdi neke detalje ali bezuspesno, jer su Bugari unistili skoro svu administrativnu i crkvenu dokumentaciju za vreme prvog i drugog svetskog rata. Dosao je do nekih informacija da nam je predak Radule Pejic, ili Peja Radulovic, po kome je njegov sin Cira uzeo prezime Pejic. On je prvi koji se doselio u Zitni Potok. Njegov potomci su Mihajlo, Milorad i Milic (Mihajlo i Milorad poginuli u prvom svetskom ratu) Mihajlovi naslednici su Velicko i Sibin, Tomislav je moj deda i Velickov sin, Zarko je moj otac.
    Slavimo Svetog Arandjela.