Пејиновић

1. март 2012.

коментара: 3

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Саша Панчевачки

    Пејиновића са варијантама презимена Пејновић, Пеиновић има у сремском селу Белегишу и њихова крсна слава је Аранђеловдан, надимак по коме су познати је Пејнови. Пореклом су из Крајине (по породичном предању из Лике) али не знају из ког места тачно. У Белегиш су дошли пред крај 18.века.
    Оно што је занимљиво је да се у Банату јавља презиме Пејин и да та породица слави Аранђеловдан. По предању једног од старијих чланова породице Пејини су староседеоци у Банату који су дошли пре Сеобе са Чарнојевићем 1690.године. Наводно су пореклом из Гораждевца у Метохији одакле су прешли на Рудник а одатле у Банат.

    • Jasmina Pejinović Jakšić

      Poštovani, moj deda Đuro Pejinović (Pejnović u originalu) došao je u Rastinu posle prvog svetskog rata. Došli su on i njegov otac Pero iz Tuka opština Bjelopolje iz Like. Deda je rođen 1892 godine i oženio je babu Milku od Žigića iz Trnavca. Baba je bila 1900. godište. Deda je bio jedinac od oca Pere Pejinovića. Krsna slava nam je Sv. Stefan 9. januara. Ako ima nekog od ove loze molim da mi se javi i da zna nešto više nego ja.

  2. Саша Панчевачки

    Најстарији Пејиновић/Пејновић/Пеиновић пронађен у оскудним матичним књигама у Белегишу био је Ђорђе Ђока Пејиновић (1874-1948). Његови отац и мајка могу бити Павле Пеиновић (1835-1917) и Алка (умрла у 93.години) али конкретних доказа у матичним књигама за то не постоји јер су матице сачуване тек од периода 30-тих година 20.века.