Порекло презимена Пауновић

108 коментара

1. 25. април 2012. у 11:11

   dragana

   odakle je poreklo paunovic

   Одговори

2. 14. март 2013. у 11:35

   Bogdan Paunovic

   Пауновићи којима припада моја фамилија населили су се на простору општине Нова Варош.Најбројнији су они из села Буковик.Прича се да су се доселили из околине Требиња у другој половини 19. века.Крсна слава им је Никољдан.

   Одговори

3. 14. март 2013. у 11:38

   Bogdan Paunovic

   Желео бих да нешто више сазнам о пореклу ових Пауновића којима и ја припадам.

   Одговори

   • 15. мај 2021. у 20:05

     Nemanja

     Ja sam iz sela Bukovik opstina Nova Varos

     Одговори

4. 26. април 2013. у 22:40

   Draza

   http://www.selo-velika.me/?p=1430

   ” PAUNOVIĆI su u Veliku doselili iz Ceklinske Župe. Odatle su selili u Srbiju (i sada ive u Tularima, Toplica). I Paunovići kod Lipljana u Babušu (u slivu Sitnice, na Kosovu) takođe drže da su porijeklom iz Velike. Prezime Paunović prisutno je u Srbiji (u Šumadiji) i u Crnoj Gori (Zeti, Pješivcima, kod Rožaja i Piperima) ali se ne dovidi u vezu sa Paunovićima iz Velike.
   Paunovići su od Pauna, koji je imao sinove: Neda, Krimana i Ljuka.
   Od Neda je Ilija, od Ilije Miloš i Milovan. Od Miloša je Andrija a od njega: Jefto i Milić, od Jefta: Radomir, Dimitrije, Ljubo i Ilija. Milošev je i Radoje, od koga je Radojko, njegov Aleksa, a Aleksini: Miloš, Radoje, Dujo i Drago. Od Milovana Ilijinog je Radule, a njegov Radovan.
   Ne navodi se otac Pantov, od koga su: Josip, Petar (čiji je Staniša), Milivoje (njegov Miloje) i Pavle (Branko).
   Od Krimana: Mileta i Mina. Od Milete: Vule, a od njega Gavro i Savo, a Savovi: Rade, Radisav, Vuko i Vojo. Od Mine: Radun, Mića, Miljo (čiji su Trifun i Miljan); Radunovi su Milenko, Jovan i Jeremija…
   Ljuko je imao Kika i Obrada od koga su: Vučić, Ugren, Nikola, Vaso, Pavić i Novo. Pavićevi su Mirko (a njegovi Milorad, Miodrag – Mino i Milutin) i Rade, od koga je Miljan, čiji su Danilo i Vidoje.
   Kikovi su: Radoš, Milutin, Milisav i Radosav.
   Radoša (Kikovoga) je Janjo, a Janjovi: Radovan (njegov Radoš), Radivoje (od koga su Milić i Drago), Vukašin (čiji su: Milan, Mirko, Ilija i Miloš) i Dobrašin (njegovi Milorad i Ratomir).
   Milutin (Kikov): Zdravka (njegovi Milomir, Miloje i Miodrag) i Ljuba, čiji je Momo;
   Milisav (Kikov): Rista, Krsta, Janka, Nikodina, Mikaila i Radovana; Ristov je Čedo, Krstovi: Tihomir i Zeko, Nikodinovi: Manojlo i Boro, Mikailev: Veljko, Radosavov Vukman, a njegovi Dragomir, Vlado, Raško i Batrić.
   Rale je imao Milenka, a on: Mihaila, Miloja i Radivoja. Od Mihaila je Milo, a njegovi su: Milovan, Milorad, Dragoljub, Branko, Momo i Sava; Milojev je Božidar, a Radivojevi: Dobrašin, Vukašin, Vujadin i Tomislav.

   PETROVIĆI su iz Vasojevića. Ovdje su došli kada i Živalji. Trajno su počeli da odseljavaju prema Pešteri, kasnije ka Matohiji I širom srbije.
   Petrovići potiču od Miloša. Koji je imao sinove: Rada, Vukadina, Vukosava i Đoka.
   Radevi su: Dano, Mijajlo, Puniša i Bodo.
   Vukadinov Stefan, čiji su: Raka, Ivan, Vešo i Novo.
   Vukosavovi: Mileta i Milan. Đokin Miloš… ”

   ” Paunović, u Vasojevićima (Velika) od njih u Tularima (Toplica), južna Srbija; kod Lipljana (Kosovo), jesu od Adrovića, porijeklom iz Ceklinske Župe (Cetinje); u Muder Babuš (u slivu Sitnice), Kosovo, porijeklom iz Velike (Gornje Polimlje); Pješivci ogranak Dragišića, od kojih si Ilić i Tumić u Velikoj Sukobini; Kragujevac (vidi: Blagojević) i njihovi srodnici u Golubovcima (Zeta) i u Piperima, od njih uz Kolubaru (Šumadija) ogranak Kaljevića iz Uskoka (Žabljak).”

   http://www.cgautentik.com/index_crnogorska_imena_prezimena_u_cg_p.php
   http://www.montenegro.org.au/P.html

   ” … u Struganiku vremenom odvojili i Markovići, Paunovići i Matijevići. Svi slave Tomindan (19. oktobar).”
   http://revija.kolubara.info/sh/109/30/452/

   ” Po sedam kuća doseljenih Leskovčana je u Lugavčini (Paunovići)…” http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/06/01/srpski/F01053103.shtml

   ” Bumbarevo Brdo su zasnovali doseljenici od Sjenice, iz Buđeva, od Korita i Bihora. Sjeničaci su Čušajići i Paunovići, …”
   http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/17/srpski/F01041601.shtml

   Одговори

5. 1. мај 2013. у 17:01

   Draza

   http://www.selo-velika.me/?p=1599

   ПАУНОВИЋИ

   ” У Велику су доселили из Цеклинске Жупе. Одатле су селили у Србију (неки и сада живе у Туларима, Топлица). И Пауновићи код Липљана у Бабушу (у сливу Ситнице, на Косову) такође држе да су поријеклом из Велике.
   Презиме Пауновић присутно је у Србији (у Шумадији) и у Црној Гори (Зети, Пјешивцима, код Рожаја и Пиперима) али велички Пауновићи с њима нијесу у рођачкој вези.
   Пауновићи су од Пауна (Пана) који је имао синове: Неда, Крим(в)ана и Љука.
   Од Неда је Илија а од Илије Милош и Панто.

   Од Милоша су Андрија и Радоје. Од Андрије: Јефто и Милић, од Јефта: Радомир (његови Панто и Радослав), Димитрије (његови Момчило, Вуче, Влајко, Станко, Ранко и Ратко), Љубо и Илија (чији је Станиша). Милошев је и Радоје, од кога је Радојко, његов Алекса, а Алексини: Милош (његови су Радмило, Неђељко, Радојко и Гојко), Радоје (чији су Срђан и Светозар), Мирослав и Драгослав Драго.
   Панто Илијин имао је: Јосифа, Петара, Павла и Миливоја.
   Јосифови су Вуко, Љубомир и Вукашин.Љубомир је имао Панта, Вукашин: Рада (чији су Ненад и Предраг), Радивоја (чији је Љубиша), Јосифа (чији је Блашко), Зорана (чији је Вукашин) и Миловоја (чији је Милан); Петар: Мираша и Станишу (чији су Радомир, Момчило и Бранимир); Павле: Неда, Бранислава, Добрашина (чији су Драган и Вујадин) и Бранка (његови су Добривије и Добромир).

   Од Крим(в)ана су Милета и Мина. Од Милете: Вуле, а од њега Гавро и Саво (Савови Раде, Радисав, Вуко и Војо). Од Мине: Радун (чији су Јован, Миленко и Јеремија) и Михајло (чији су Трифун и Миљан).

   Љуко (Пантов) је имао Кика, Раја и Обрада.
   Од Кика су: Радош, Милутин, Милисав и Радосав. Радошеви су Радован (његови Радош и Радомир), Радивоје (његови Драго, Милутин, Милић, Божидар, Милован и Миличко), Вукашин (његови Милан, Илија, Мирко и Милош) и Добрашин (његови Милорад и ратомир); Милутин је имао Љуба (он Момчила) и Здравка (чији су Драго, Миомир и Милоје); Милисавови су Никодин (а негови Вучеља, Манојло и Божина Боро, а Борови Милан и Даган), Вучко, Михаило (његови Веселин и Вељко), Ристо, Чедо (његови Момо и Данило), Мило (његови Радисав, Милош и Марко), Ваку, Вујадина (чији су Миладин и Миутин) и Крста (чији су Тихомир (а његови Душко и Милисав) и Велимир Зеко (чији су Мишко и Предраг).
   Рале Љуков је имао Обрада и Миленка. Обрадови су Ново, Вучић, Павић. Павићеви Мирко, Вукајло и Раде. Миркови су Миодраг (његови Драгослав и Радослав), Миодаг и Милутин; Радев је Миљан, од кога су Видоје (његови су Маринко и Мирослав) и Данило (чији су Миљан и Раде); Вућућеви су: Бацо, Никола, Радун и Угрен (који је имао Стефана).
   Миленко Ралев је имао Радивија, Михаила и Миља. Радивојеви су: Добрашин (чији су Чедо и Драго), Вујадин, Вукашин (чији су Радојица и Небојша) и Томислав (ији је Љубиша); Михаилови су Милован (а његов Зоран), Милорад (његов Дејан), Драгољуб (његов Слободан), Бранко (чији су Маринко и Мило), Момчило (који има Данила и Марка) и Сава (чији је Младен); Миљов је Божидар (а његови Благоје, Драгоје, Славко и Здравко).

   (Напомена: овај родослов је преузет из књиге Милана Пауновића -Пауновићи под Чакором).

   Као и сви Величани и Пауновићи су се у минулим временима истицали патриотизмом, јунаштвом и погибијама.

   У борбама на Чакору, након Берлинског конгреса, погинули су Вукајло П. Пауновић (погинуо у Бјелухи идући из службе, убио га син Фера Шабовића, Плављанин) и Милисав И. Пауновић, водник (погинуо на Крљама у нашем земљишту, у одбрани чобана, убили га Руговци и аскери).На Скадру, у Првом балкнаским рату, напогинули су Јован и Новица Пауновић. Из заробљеништва у Неђмеђеру нијесу се врнули Никола (65) и Батрић (32).

   Посебно су велике жртве имали у Дургом свејстком рату, односно у геноциду 28.јула.1944 гиидне. Убијени су: С. Раде, Мирко, Марта, Милосава, Станица (18), Милојка (15),Видосава (12),(Михаило), Веселин (12),(Михаило) Рабија (15, (Михаило) Кристиња (14),(Алексина) Мика (38),(Алекса) Славка (5),(Алекса), Мируна (15),(Гаврова) Анђелија, Р. Роса, Даница,(Радован) Иконија (20),Тодора (60), Јефто, (Димитријевова) Добрица (24), (Димитријевова) Славка (четири мјесеца), Станија, Рада, Крсто,Дарка,(Миодраг) Страшимир (1);

   Иначе, у том рату на страни партизана борили су се: Војо, Недо, Вуко, Добрашин, Вукота, Милун, Богдан, Драгутин, Божидар, Милка (рођ. Шошкић), Љумомир, Бранко, Милутин и Љубо. У четницима су били: Божидар, Саво, Михаило, Милован и Димитрије.

   У новијим временима, Пауновићи су се окренули школи и стицали високо образовање.
   ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ завршили су: Радисава Радош Баћко, Бранка Станислав, Станка Звонко, Милована Зоран, Томислава Љубиша, Мишка Бојан;

   ИНЖЕЊЕРИ разних струка су: Мила Милован, шум. Радивоја Томислав, шум. Миљана Видоје (1936–2002) шум, Вељка Зоран, шум. Милана Сања, арх. Миљана Данило, маш. Добрашина Чедо, металург, Панта Данијела, саоб. Љуба Весна, пољ. Славка Александар, елек. Милана Бојан, Божидара Славко, техн.;

   МЕДИЦИНА, ФАРМАЦИЈА: Бранка Маринко, др мед. Радисава Нада, стом. Бранка (П) Добросавка, др.мед. Вељка Весна, др мед. Милорада Весна, др мед. Милована Бојана, др мед. Драгољуба Марија, др мед. Саве Јелена др.мед. Радивoја Вујадин, др.мед. Љуба Славица, стом. Миомира Сања, др.мед. Драгише Јелена, мр. Фарм.

   ПРАВНИЦИ: Томислава Љиљана, Сава Војо (1914–1981), Мила Сава, Саве Млађен, Вукашина Милош, Милована Зоран, Рајка Жељко и Миомира Славко; ПРОФЕСОРИ: Сава Радисав (1902–1985), Мила Бранко, Милорада Ленка, Вука Милета, Милете Јелена, Милете Војкан, Манојла Славка, Дуја Александра;

   ДРУГЕ ФАКУЛТЕТЕ: Бора Милан вој.акад. Рајка Марија, дефектолог, Благоја Милан, фак, за пословне студије, Рада Ивана, археолог;
   На високим ФУНКЦИЈАМА били су: Б. Милан (начелник управе полиције Црне Горе, начелник Центра безбиједности Подгорице) и М. Бранко (директор Гимназије у Приштини.

   УМЈЕТНИЦИ: Даćо М. и Чедо Д. баве се фотографијом а Станко Димтријев пише пјесме.

   СПОРТ: Фудбалски (интернационални) судија је Станко Димитирјев, Блажо (?) је ватерполиста(са младом репрезентацијом Црне Горе на Омладинском ватерполо првенству Европе у Инстабулу 2008 године освоио златну, а 2009 године у Грчкој сребрену медаљу). Звонко Станков играо је рукомет у подгоричкој Будућности и у Ирану, Турској и Тунису…

   ТРАГOМ ПРОШЛОСТИ

   Милета (Кривановић) се помиње још из времена књаза Данила.Око 1858.године, делегација Величана отишла је, на његов позив, на Цетиње да му “рефериише” о својим везама са француским конзулом у Скадру, који је издејствовао да Велика буде стављена под заштиту те, тада најмoћније, европске силе. Када су му предаи тај документ, који је он задржао, Милети је додијелио капетанство, па је он важио за првог величког капетана.

   Милета је био неколико година старјешина и са још тридестак Величана помагао је, 1862. године, Васојевићима у њиховом устанку против Турака.У знак одмазде, Турци су га (1864. године) са породицом протјерали у Босну, одакле се врнуо након неколико година.

   Саво Вулев (унук Милетин) је, по наговору пријатеља, браће Јефта и Новице Поповића, као угледан Величанин отишао на Подгоричку супштину, крајем новембра 1918. године, на којој је изгласано присаједињење Црне Горе Србији. Није запажена никаква његова активност (дискусија и сл) у раду тог скупа, али је имао користи: осим пензије, коју је уживао као велички капетан и унук Милете Кривановића, држава му је помогла и у школовању синова, који су били први велички гимназијалнци, а потом и студенти.

   У предањима Величана остао је упамћен као добар и поштен човјек, у свему угладан и цијењен, а посебно правичан, па се за неког ко је истинит “тачан” говорило да је “као капетан Саво”.

   Војо Савов (1914-1981) гимназију је учио у Пећи, Призрену и Скопљу. Правни факултет у Београду завршио је уочи Другог свјетског рата. Као студент хапшен је због револуционарног рада. Пред сами рат постављен је за судског приправника у Пећи. Онда се врнуо у Велику и био један од водећих комунистичих активиста у организовању НОБе. У устанку је био командир величке чете на Чериграду, а потом се прикључио Васојевичком батаљону Чатврте претерске бригаде. Из рата је изишао у чину мајора и постављен за дивизијског војног тужиоца у Сарајеву. Ухапшен је због прихватања резолуције ИБ и робијао у Билећи и на Голом отоку. Након повратака био је правник у Општини Плав, обављао разне админстративно-правне послове у Скупштини Црне Горе, био руководилац правне службе у титоградском Житопромету и секратар Будванског сајма, ђе је и пензионисан…

   Будући да је био веома цијењен у Велици, те да су његови пријатељи и многи Величани мисили да му је опроштена “љубав према Русима”, а по њиховом наговору, средином 70-тих година, учествивао је на предсједничким изборима у Плаву. Међутим, показало се да су власти дуго памтиле “старе грехве” и одмах су интеревенисале, у жељи да баш на његовом примјеру покажу да “вријеме ибеовштне није било тако давно” па је Војо, иако шире подржан, морао да одустане од канидидатуре, а велички активисти (његови пријатељи) који су га подржавали били су (“партијски”) кажњени…

   Радисав Савов (1902-1987) међу првим је Величаниима који је завршио студије. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, 1924. године, студирајући славистику код чувеног професора Александра Белића. Двије године провео је на усавршавањању у Прагу. Био је пофесор у Земуну, Београду, Цетињу (на тамошњој Вишој педагошкој школи, дестак година, до 1964, када је престала са радом, предавао је руски језик ) и у титоградској гимназији ђе је пензионисан.
   Током професорске каријере, са подједнаким успјехом је изводио наставу из више предмета. Осим српско-хрватског, изванредно је познавао готово све словенске језике (нарочито руски и чешки), па и латински. Ужувао је велико поштовање колега, студената и ученика па су га се дуго и са великим поштовањем сјећале многе генерације интелектуалаца.

   “Милисав Кико, звани Цуб, велички јунак, познати хајдук, када је Велици пријетила опасност од непријатеља, није се на своју кућу окретао, већ даноноћно уходио непријатељске војске по Косову, Метохији и сјеверној Албанији у интересу црногорске државе, да би једном приликом, на повратку из Ругове, када су Руговци напали величке чобане на катуну у чакорским Крљама наишао на засједу и погинуо” – записао је о овом Величанину Радован Лекић, првоборац НОРа Радован Лекић: Зако, 4.јул, Београд,1976).

   Јефто Андријин је био веома угледан домаћин а посебно, како се тада зборило у народу – “учињен”. Једно вријеме између два свјетска рата био је предсједник Величке општине.

   Уочи покоља, 27. јула 1944. године, команданти непријатљеске војске, успјели су да га на превару домаме на неке “преговоре” и, уз све гаранције да им се неће ништа догодити, дали му задатак да убиjeди становиштво да остане код кућа, док они “мирно” прођу Чакор. Јефро је повјеровао, а лукави непријатељи су га, заједно са Радосавом Живаљевићем, такође угледним Величанином, узели да иде испред њих, како би им наводно помогли у оправци порушених мостова. Када је народ сазнао (а неки и виђели) да су ова два утицајна Величанина пошли са непријатељем а наводно добивши и Јефтову поруку са остану кућама, већина је тако урадила. Међутм, они су одмах (на путу према Кукавици) убијени а балисти започели свoј крвави пир…
   Димтрије Јефтов упамћен је као драг човјек, виспрени, али и “бодљикави” шаљивџија, сератлија и боем. Њега је сасвим добро описао син Станко, у пјесми Каваљер:
   “Кад Трошо у кафани части, / другог није могло запасти, да друштву плати бар једно пиће… / Иначе, настаје – крвопролиће. // А када за кућу, штогод, треба / Шећера, кафе, чак и хљеба… / Продавцу тада „запиши, каже / а паре од Раке да се траже.// Знају то добро Величани,/пријатељи им и јарани./ Да чувени каваљер Трошо / до – задњег гроша. (Станко Пауновић: Трошо, збирка поезије; нијесу назначени датум и мјесто објавјивања)

   Бранко Павлов, чији се отац раније иселио у Метохију, дошао је почетком Другог свјетског рата у Велику. Одмах се прикључио напредној омладини и био активан учесник рата. Из њега је изишао са високим војним чином, а касније је био веома успјешан у уфицирској каријери.
   Почетом седамдестих година пензионисан је у чину пуковника ЈНА.Дошао је у Велику и неко вријеме живио код рођака а потом у поткровљу величке школе. Био је покретач разних активности и веома омиљен, па су око њега окупљали многи Величани. Радио је на прикупљању грађе за мнографију Велике и веома значајан дио уступио уредницима књиге Ватре са Комова (1988. године). Међутим, они га нијесу ни поменули као аутора,као што то нијесу урадили ни други који су све то преписивали. Уз то, његова собица у школи на чудан начин била је проваљена и из ње однесан прикупљени материјал (у коме је било драгоцјених и оригиналних докумената и старих фотографија). Претпоставља се да је, из непознатих разлога, ухођен у вријеме боравка у Велици те да је некоме (ко се плашио неке компромитације) сметало његово “бављење историјом”… Гњеван, вратио се Београд, ђе је умро.”

   (Фрагменти из рукописа Бранка Јокића)

   Одговори

6. 20. јун 2013. у 14:49

   marija paunovic

   Pozdrav svima,
   ja bih volela da saznam nesto vise o poreklu prezimena Paunovic. Moj otac je iz Beograd, kao i njegov otac, deda i pradeda. Kruzi prica da su dosli iz Brckog u Srbiju. Ako neko zna nesto vise bila bih vrlo zahvalna na odgovoru.

   Одговори

   • 20. јун 2013. у 15:06

     Небојша Новаковић

     Који део Београда је у питању и коју славу славите, ако је славите?

     Одговори

7. 20. јун 2013. у 17:18

   Bojan

   Zna li neko nesto vise o Paunovicima,slavim DJURDJIC.HVALA UNAPRED

   Одговори

   • 8. јануар 2024. у 13:21

     Jelena Paunović

     Poštovani Bojane, moj otac Selimir Paunović je iz Kotraže, Beli Kamen, i svi Paunovići iz tog zaseoka imaju slavu Đurđic! Pravim porodično stablo.

     Pozdrav
     Jelena Paunović

     Одговори

8. 1. јул 2013. у 23:23

   Ivana

   Pozdrav, moji Paunovici su takodje iz Beograda generacijama otac, deda, pradeda… Slavimo Sv. Nikolu. Deda je bio sudija, tako da je sluzbovao po Srbiji. Otac je odrastao na Vračaru.

   Одговори

9. 9. септембар 2013. у 00:41

   VESNA

   moje devojacko prezime je “ paunovic“ koje veoma volim i cenim i zao mi je sto nista ne znam o njegovom poreklu a zelela bih da saznam. moj otac je iz beogara,a moj deda iz okoline pozarevca. mislim da se selo zvalo tomislavac nekada…a slavimo slavu sv.nikola..ako neko zna nesto o tome,zelea bih odgovore..hvala unapred!! moj otac se zove dusan, a deda vojislav. pozz :d

   Одговори

10. 14. септембар 2013. у 22:43

    Милодан

    Фамилије-презимена Пауновић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Пауновић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Белошевац
    -Лозница
    -Маљевић
    -Палежница
    -Попадић
    -Санковић
    -Струганик
    -Цветановци

    Одговори

    • 26. октобар 2020. у 13:18

      Mihailo dip.mas.ing u penziji presednik

      Moj otac je iz NEGBINE selo ispod planine MURTENICA tu postoji celo selo Paunovica
      Takodje u blizini LJubljane nalazi se selo koje nosi naziv PAUNOVICI po stanovnicima koji tu
      zive. Oni slave slavu NIKOLJDAN a ovi ispod Murtenice slave JOVANJDAN.
      Ja zivim u beogradu. Najvise Paunovica zivi u CACKU oko 2o.000.

      Одговори