Порекло презимена Пауновић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ ПАУНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Пауновић Хаплогрупа: R1a род А Порекло: Сврљиг, Србија Крсна слава: Контакт: ______________________ [toggle title="ТЕСТИРАНИ ПАУНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Пауновић Хаплогрупа: R1a род А Порекло: Сврљиг, Србија Крсна слава: Контакт: ______________________ Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Пауновић

Порекло презимена Пауновић

ТЕСТИРАНИ ПАУНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Пауновић

Хаплогрупа: R1a род А

Порекло: Сврљиг, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Пауновић

Хаплогрупа: G2a род А

Порекло: Топлица, р.Ивањица, Србија

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (73)

  • dragana

    odakle je poreklo paunovic

    Одговори
  • Bogdan Paunovic

    Пауновићи којима припада моја фамилија населили су се на простору општине Нова Варош.Најбројнији су они из села Буковик.Прича се да су се доселили из околине Требиња у другој половини 19. века.Крсна слава им је Никољдан.

    Одговори
  • Bogdan Paunovic

    Желео бих да нешто више сазнам о пореклу ових Пауновића којима и ја припадам.

    Одговори
  • Draza

    http://www.selo-velika.me/?p=1430

    “ PAUNOVIĆI su u Veliku doselili iz Ceklinske Župe. Odatle su selili u Srbiju (i sada ive u Tularima, Toplica). I Paunovići kod Lipljana u Babušu (u slivu Sitnice, na Kosovu) takođe drže da su porijeklom iz Velike. Prezime Paunović prisutno je u Srbiji (u Šumadiji) i u Crnoj Gori (Zeti, Pješivcima, kod Rožaja i Piperima) ali se ne dovidi u vezu sa Paunovićima iz Velike.
    Paunovići su od Pauna, koji je imao sinove: Neda, Krimana i Ljuka.
    Od Neda je Ilija, od Ilije Miloš i Milovan. Od Miloša je Andrija a od njega: Jefto i Milić, od Jefta: Radomir, Dimitrije, Ljubo i Ilija. Milošev je i Radoje, od koga je Radojko, njegov Aleksa, a Aleksini: Miloš, Radoje, Dujo i Drago. Od Milovana Ilijinog je Radule, a njegov Radovan.
    Ne navodi se otac Pantov, od koga su: Josip, Petar (čiji je Staniša), Milivoje (njegov Miloje) i Pavle (Branko).
    Od Krimana: Mileta i Mina. Od Milete: Vule, a od njega Gavro i Savo, a Savovi: Rade, Radisav, Vuko i Vojo. Od Mine: Radun, Mića, Miljo (čiji su Trifun i Miljan); Radunovi su Milenko, Jovan i Jeremija…
    Ljuko je imao Kika i Obrada od koga su: Vučić, Ugren, Nikola, Vaso, Pavić i Novo. Pavićevi su Mirko (a njegovi Milorad, Miodrag – Mino i Milutin) i Rade, od koga je Miljan, čiji su Danilo i Vidoje.
    Kikovi su: Radoš, Milutin, Milisav i Radosav.
    Radoša (Kikovoga) je Janjo, a Janjovi: Radovan (njegov Radoš), Radivoje (od koga su Milić i Drago), Vukašin (čiji su: Milan, Mirko, Ilija i Miloš) i Dobrašin (njegovi Milorad i Ratomir).
    Milutin (Kikov): Zdravka (njegovi Milomir, Miloje i Miodrag) i Ljuba, čiji je Momo;
    Milisav (Kikov): Rista, Krsta, Janka, Nikodina, Mikaila i Radovana; Ristov je Čedo, Krstovi: Tihomir i Zeko, Nikodinovi: Manojlo i Boro, Mikailev: Veljko, Radosavov Vukman, a njegovi Dragomir, Vlado, Raško i Batrić.
    Rale je imao Milenka, a on: Mihaila, Miloja i Radivoja. Od Mihaila je Milo, a njegovi su: Milovan, Milorad, Dragoljub, Branko, Momo i Sava; Milojev je Božidar, a Radivojevi: Dobrašin, Vukašin, Vujadin i Tomislav.

    PETROVIĆI su iz Vasojevića. Ovdje su došli kada i Živalji. Trajno su počeli da odseljavaju prema Pešteri, kasnije ka Matohiji I širom srbije.
    Petrovići potiču od Miloša. Koji je imao sinove: Rada, Vukadina, Vukosava i Đoka.
    Radevi su: Dano, Mijajlo, Puniša i Bodo.
    Vukadinov Stefan, čiji su: Raka, Ivan, Vešo i Novo.
    Vukosavovi: Mileta i Milan. Đokin Miloš… “

    “ Paunović, u Vasojevićima (Velika) od njih u Tularima (Toplica), južna Srbija; kod Lipljana (Kosovo), jesu od Adrovića, porijeklom iz Ceklinske Župe (Cetinje); u Muder Babuš (u slivu Sitnice), Kosovo, porijeklom iz Velike (Gornje Polimlje); Pješivci ogranak Dragišića, od kojih si Ilić i Tumić u Velikoj Sukobini; Kragujevac (vidi: Blagojević) i njihovi srodnici u Golubovcima (Zeta) i u Piperima, od njih uz Kolubaru (Šumadija) ogranak Kaljevića iz Uskoka (Žabljak).“

    http://www.cgautentik.com/index_crnogorska_imena_prezimena_u_cg_p.php
    http://www.montenegro.org.au/P.html

    “ … u Struganiku vremenom odvojili i Markovići, Paunovići i Matijevići. Svi slave Tomindan (19. oktobar).“
    http://revija.kolubara.info/sh/109/30/452/

    “ Po sedam kuća doseljenih Leskovčana je u Lugavčini (Paunovići)…“ http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/06/01/srpski/F01053103.shtml

    “ Bumbarevo Brdo su zasnovali doseljenici od Sjenice, iz Buđeva, od Korita i Bihora. Sjeničaci su Čušajići i Paunovići, …“
    http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/17/srpski/F01041601.shtml

    Одговори
  • Draza

    http://www.selo-velika.me/?p=1599

    ПАУНОВИЋИ

    “ У Велику су доселили из Цеклинске Жупе. Одатле су селили у Србију (неки и сада живе у Туларима, Топлица). И Пауновићи код Липљана у Бабушу (у сливу Ситнице, на Косову) такође држе да су поријеклом из Велике.
    Презиме Пауновић присутно је у Србији (у Шумадији) и у Црној Гори (Зети, Пјешивцима, код Рожаја и Пиперима) али велички Пауновићи с њима нијесу у рођачкој вези.
    Пауновићи су од Пауна (Пана) који је имао синове: Неда, Крим(в)ана и Љука.
    Од Неда је Илија а од Илије Милош и Панто.

    Од Милоша су Андрија и Радоје. Од Андрије: Јефто и Милић, од Јефта: Радомир (његови Панто и Радослав), Димитрије (његови Момчило, Вуче, Влајко, Станко, Ранко и Ратко), Љубо и Илија (чији је Станиша). Милошев је и Радоје, од кога је Радојко, његов Алекса, а Алексини: Милош (његови су Радмило, Неђељко, Радојко и Гојко), Радоје (чији су Срђан и Светозар), Мирослав и Драгослав Драго.
    Панто Илијин имао је: Јосифа, Петара, Павла и Миливоја.
    Јосифови су Вуко, Љубомир и Вукашин.Љубомир је имао Панта, Вукашин: Рада (чији су Ненад и Предраг), Радивоја (чији је Љубиша), Јосифа (чији је Блашко), Зорана (чији је Вукашин) и Миловоја (чији је Милан); Петар: Мираша и Станишу (чији су Радомир, Момчило и Бранимир); Павле: Неда, Бранислава, Добрашина (чији су Драган и Вујадин) и Бранка (његови су Добривије и Добромир).

    Од Крим(в)ана су Милета и Мина. Од Милете: Вуле, а од њега Гавро и Саво (Савови Раде, Радисав, Вуко и Војо). Од Мине: Радун (чији су Јован, Миленко и Јеремија) и Михајло (чији су Трифун и Миљан).

    Љуко (Пантов) је имао Кика, Раја и Обрада.
    Од Кика су: Радош, Милутин, Милисав и Радосав. Радошеви су Радован (његови Радош и Радомир), Радивоје (његови Драго, Милутин, Милић, Божидар, Милован и Миличко), Вукашин (његови Милан, Илија, Мирко и Милош) и Добрашин (његови Милорад и ратомир); Милутин је имао Љуба (он Момчила) и Здравка (чији су Драго, Миомир и Милоје); Милисавови су Никодин (а негови Вучеља, Манојло и Божина Боро, а Борови Милан и Даган), Вучко, Михаило (његови Веселин и Вељко), Ристо, Чедо (његови Момо и Данило), Мило (његови Радисав, Милош и Марко), Ваку, Вујадина (чији су Миладин и Миутин) и Крста (чији су Тихомир (а његови Душко и Милисав) и Велимир Зеко (чији су Мишко и Предраг).
    Рале Љуков је имао Обрада и Миленка. Обрадови су Ново, Вучић, Павић. Павићеви Мирко, Вукајло и Раде. Миркови су Миодраг (његови Драгослав и Радослав), Миодаг и Милутин; Радев је Миљан, од кога су Видоје (његови су Маринко и Мирослав) и Данило (чији су Миљан и Раде); Вућућеви су: Бацо, Никола, Радун и Угрен (који је имао Стефана).
    Миленко Ралев је имао Радивија, Михаила и Миља. Радивојеви су: Добрашин (чији су Чедо и Драго), Вујадин, Вукашин (чији су Радојица и Небојша) и Томислав (ији је Љубиша); Михаилови су Милован (а његов Зоран), Милорад (његов Дејан), Драгољуб (његов Слободан), Бранко (чији су Маринко и Мило), Момчило (који има Данила и Марка) и Сава (чији је Младен); Миљов је Божидар (а његови Благоје, Драгоје, Славко и Здравко).

    (Напомена: овај родослов је преузет из књиге Милана Пауновића -Пауновићи под Чакором).

    Као и сви Величани и Пауновићи су се у минулим временима истицали патриотизмом, јунаштвом и погибијама.

    У борбама на Чакору, након Берлинског конгреса, погинули су Вукајло П. Пауновић (погинуо у Бјелухи идући из службе, убио га син Фера Шабовића, Плављанин) и Милисав И. Пауновић, водник (погинуо на Крљама у нашем земљишту, у одбрани чобана, убили га Руговци и аскери).На Скадру, у Првом балкнаским рату, напогинули су Јован и Новица Пауновић. Из заробљеништва у Неђмеђеру нијесу се врнули Никола (65) и Батрић (32).

    Посебно су велике жртве имали у Дургом свејстком рату, односно у геноциду 28.јула.1944 гиидне. Убијени су: С. Раде, Мирко, Марта, Милосава, Станица (18), Милојка (15),Видосава (12),(Михаило), Веселин (12),(Михаило) Рабија (15, (Михаило) Кристиња (14),(Алексина) Мика (38),(Алекса) Славка (5),(Алекса), Мируна (15),(Гаврова) Анђелија, Р. Роса, Даница,(Радован) Иконија (20),Тодора (60), Јефто, (Димитријевова) Добрица (24), (Димитријевова) Славка (четири мјесеца), Станија, Рада, Крсто,Дарка,(Миодраг) Страшимир (1);

    Иначе, у том рату на страни партизана борили су се: Војо, Недо, Вуко, Добрашин, Вукота, Милун, Богдан, Драгутин, Божидар, Милка (рођ. Шошкић), Љумомир, Бранко, Милутин и Љубо. У четницима су били: Божидар, Саво, Михаило, Милован и Димитрије.

    У новијим временима, Пауновићи су се окренули школи и стицали високо образовање.
    ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ завршили су: Радисава Радош Баћко, Бранка Станислав, Станка Звонко, Милована Зоран, Томислава Љубиша, Мишка Бојан;

    ИНЖЕЊЕРИ разних струка су: Мила Милован, шум. Радивоја Томислав, шум. Миљана Видоје (1936–2002) шум, Вељка Зоран, шум. Милана Сања, арх. Миљана Данило, маш. Добрашина Чедо, металург, Панта Данијела, саоб. Љуба Весна, пољ. Славка Александар, елек. Милана Бојан, Божидара Славко, техн.;

    МЕДИЦИНА, ФАРМАЦИЈА: Бранка Маринко, др мед. Радисава Нада, стом. Бранка (П) Добросавка, др.мед. Вељка Весна, др мед. Милорада Весна, др мед. Милована Бојана, др мед. Драгољуба Марија, др мед. Саве Јелена др.мед. Радивoја Вујадин, др.мед. Љуба Славица, стом. Миомира Сања, др.мед. Драгише Јелена, мр. Фарм.

    ПРАВНИЦИ: Томислава Љиљана, Сава Војо (1914–1981), Мила Сава, Саве Млађен, Вукашина Милош, Милована Зоран, Рајка Жељко и Миомира Славко; ПРОФЕСОРИ: Сава Радисав (1902–1985), Мила Бранко, Милорада Ленка, Вука Милета, Милете Јелена, Милете Војкан, Манојла Славка, Дуја Александра;

    ДРУГЕ ФАКУЛТЕТЕ: Бора Милан вој.акад. Рајка Марија, дефектолог, Благоја Милан, фак, за пословне студије, Рада Ивана, археолог;
    На високим ФУНКЦИЈАМА били су: Б. Милан (начелник управе полиције Црне Горе, начелник Центра безбиједности Подгорице) и М. Бранко (директор Гимназије у Приштини.

    УМЈЕТНИЦИ: Даćо М. и Чедо Д. баве се фотографијом а Станко Димтријев пише пјесме.

    СПОРТ: Фудбалски (интернационални) судија је Станко Димитирјев, Блажо (?) је ватерполиста(са младом репрезентацијом Црне Горе на Омладинском ватерполо првенству Европе у Инстабулу 2008 године освоио златну, а 2009 године у Грчкој сребрену медаљу). Звонко Станков играо је рукомет у подгоричкој Будућности и у Ирану, Турској и Тунису…

    ТРАГOМ ПРОШЛОСТИ

    Милета (Кривановић) се помиње још из времена књаза Данила.Око 1858.године, делегација Величана отишла је, на његов позив, на Цетиње да му “рефериише” о својим везама са француским конзулом у Скадру, који је издејствовао да Велика буде стављена под заштиту те, тада најмoћније, европске силе. Када су му предаи тај документ, који је он задржао, Милети је додијелио капетанство, па је он важио за првог величког капетана.

    Милета је био неколико година старјешина и са још тридестак Величана помагао је, 1862. године, Васојевићима у њиховом устанку против Турака.У знак одмазде, Турци су га (1864. године) са породицом протјерали у Босну, одакле се врнуо након неколико година.

    Саво Вулев (унук Милетин) је, по наговору пријатеља, браће Јефта и Новице Поповића, као угледан Величанин отишао на Подгоричку супштину, крајем новембра 1918. године, на којој је изгласано присаједињење Црне Горе Србији. Није запажена никаква његова активност (дискусија и сл) у раду тог скупа, али је имао користи: осим пензије, коју је уживао као велички капетан и унук Милете Кривановића, држава му је помогла и у школовању синова, који су били први велички гимназијалнци, а потом и студенти.

    У предањима Величана остао је упамћен као добар и поштен човјек, у свему угладан и цијењен, а посебно правичан, па се за неког ко је истинит “тачан” говорило да је “као капетан Саво”.

    Војо Савов (1914-1981) гимназију је учио у Пећи, Призрену и Скопљу. Правни факултет у Београду завршио је уочи Другог свјетског рата. Као студент хапшен је због револуционарног рада. Пред сами рат постављен је за судског приправника у Пећи. Онда се врнуо у Велику и био један од водећих комунистичих активиста у организовању НОБе. У устанку је био командир величке чете на Чериграду, а потом се прикључио Васојевичком батаљону Чатврте претерске бригаде. Из рата је изишао у чину мајора и постављен за дивизијског војног тужиоца у Сарајеву. Ухапшен је због прихватања резолуције ИБ и робијао у Билећи и на Голом отоку. Након повратака био је правник у Општини Плав, обављао разне админстративно-правне послове у Скупштини Црне Горе, био руководилац правне службе у титоградском Житопромету и секратар Будванског сајма, ђе је и пензионисан…

    Будући да је био веома цијењен у Велици, те да су његови пријатељи и многи Величани мисили да му је опроштена “љубав према Русима”, а по њиховом наговору, средином 70-тих година, учествивао је на предсједничким изборима у Плаву. Међутим, показало се да су власти дуго памтиле “старе грехве” и одмах су интеревенисале, у жељи да баш на његовом примјеру покажу да “вријеме ибеовштне није било тако давно” па је Војо, иако шире подржан, морао да одустане од канидидатуре, а велички активисти (његови пријатељи) који су га подржавали били су (“партијски”) кажњени…

    Радисав Савов (1902-1987) међу првим је Величаниима који је завршио студије. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, 1924. године, студирајући славистику код чувеног професора Александра Белића. Двије године провео је на усавршавањању у Прагу. Био је пофесор у Земуну, Београду, Цетињу (на тамошњој Вишој педагошкој школи, дестак година, до 1964, када је престала са радом, предавао је руски језик ) и у титоградској гимназији ђе је пензионисан.
    Током професорске каријере, са подједнаким успјехом је изводио наставу из више предмета. Осим српско-хрватског, изванредно је познавао готово све словенске језике (нарочито руски и чешки), па и латински. Ужувао је велико поштовање колега, студената и ученика па су га се дуго и са великим поштовањем сјећале многе генерације интелектуалаца.

    “Милисав Кико, звани Цуб, велички јунак, познати хајдук, када је Велици пријетила опасност од непријатеља, није се на своју кућу окретао, већ даноноћно уходио непријатељске војске по Косову, Метохији и сјеверној Албанији у интересу црногорске државе, да би једном приликом, на повратку из Ругове, када су Руговци напали величке чобане на катуну у чакорским Крљама наишао на засједу и погинуо” – записао је о овом Величанину Радован Лекић, првоборац НОРа Радован Лекић: Зако, 4.јул, Београд,1976).

    Јефто Андријин је био веома угледан домаћин а посебно, како се тада зборило у народу – “учињен”. Једно вријеме између два свјетска рата био је предсједник Величке општине.

    Уочи покоља, 27. јула 1944. године, команданти непријатљеске војске, успјели су да га на превару домаме на неке “преговоре” и, уз све гаранције да им се неће ништа догодити, дали му задатак да убиjeди становиштво да остане код кућа, док они “мирно” прођу Чакор. Јефро је повјеровао, а лукави непријатељи су га, заједно са Радосавом Живаљевићем, такође угледним Величанином, узели да иде испред њих, како би им наводно помогли у оправци порушених мостова. Када је народ сазнао (а неки и виђели) да су ова два утицајна Величанина пошли са непријатељем а наводно добивши и Јефтову поруку са остану кућама, већина је тако урадила. Међутм, они су одмах (на путу према Кукавици) убијени а балисти започели свoј крвави пир…
    Димтрије Јефтов упамћен је као драг човјек, виспрени, али и “бодљикави” шаљивџија, сератлија и боем. Њега је сасвим добро описао син Станко, у пјесми Каваљер:
    “Кад Трошо у кафани части, / другог није могло запасти, да друштву плати бар једно пиће… / Иначе, настаје – крвопролиће. // А када за кућу, штогод, треба / Шећера, кафе, чак и хљеба… / Продавцу тада „запиши, каже / а паре од Раке да се траже.// Знају то добро Величани,/пријатељи им и јарани./ Да чувени каваљер Трошо / до – задњег гроша. (Станко Пауновић: Трошо, збирка поезије; нијесу назначени датум и мјесто објавјивања)

    Бранко Павлов, чији се отац раније иселио у Метохију, дошао је почетком Другог свјетског рата у Велику. Одмах се прикључио напредној омладини и био активан учесник рата. Из њега је изишао са високим војним чином, а касније је био веома успјешан у уфицирској каријери.
    Почетом седамдестих година пензионисан је у чину пуковника ЈНА.Дошао је у Велику и неко вријеме живио код рођака а потом у поткровљу величке школе. Био је покретач разних активности и веома омиљен, па су око њега окупљали многи Величани. Радио је на прикупљању грађе за мнографију Велике и веома значајан дио уступио уредницима књиге Ватре са Комова (1988. године). Међутим, они га нијесу ни поменули као аутора,као што то нијесу урадили ни други који су све то преписивали. Уз то, његова собица у школи на чудан начин била је проваљена и из ње однесан прикупљени материјал (у коме је било драгоцјених и оригиналних докумената и старих фотографија). Претпоставља се да је, из непознатих разлога, ухођен у вријеме боравка у Велици те да је некоме (ко се плашио неке компромитације) сметало његово “бављење историјом”… Гњеван, вратио се Београд, ђе је умро.“

    (Фрагменти из рукописа Бранка Јокића)

    Одговори
  • marija paunovic

    Pozdrav svima,
    ja bih volela da saznam nesto vise o poreklu prezimena Paunovic. Moj otac je iz Beograd, kao i njegov otac, deda i pradeda. Kruzi prica da su dosli iz Brckog u Srbiju. Ako neko zna nesto vise bila bih vrlo zahvalna na odgovoru.

    Одговори
  • Bojan

    Zna li neko nesto vise o Paunovicima,slavim DJURDJIC.HVALA UNAPRED

    Одговори
  • Ivana

    Pozdrav, moji Paunovici su takodje iz Beograda generacijama otac, deda, pradeda… Slavimo Sv. Nikolu. Deda je bio sudija, tako da je sluzbovao po Srbiji. Otac je odrastao na Vračaru.

    Одговори
  • VESNA

    moje devojacko prezime je „ paunovic„ koje veoma volim i cenim i zao mi je sto nista ne znam o njegovom poreklu a zelela bih da saznam. moj otac je iz beogara,a moj deda iz okoline pozarevca. mislim da se selo zvalo tomislavac nekada…a slavimo slavu sv.nikola..ako neko zna nesto o tome,zelea bih odgovore..hvala unapred!! moj otac se zove dusan, a deda vojislav. pozz :d

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Пауновић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Пауновић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Белошевац
    -Лозница
    -Маљевић
    -Палежница
    -Попадић
    -Санковић
    -Струганик
    -Цветановци

    Одговори
  • Bogdan Paunovic

    Paunovići iz okoline Nove Varoši, iz sela Bukovik, poreklom su iz Hercegovine. U Bukovik su se doselili u drugoj polovini 19. veka. Krsna slava im je Nikoljdan.

    Одговори
  • Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

    Род Пауновићи село Свође (Власотинце)
    Тако је досељавање фамилије Пауновић у махали Габровик (село Свође, општина Власотинце југ Србије) било овако: четири брата из Метеха-Перчевићи, Вука Прасца из Црне Горе, убили су Турцина за вечером, који је од њих захтевао да му обезбеде жене на спавање (обе снаје и две ћерке-два сина била момка)-побегли Велику Аду у Србију под другим презименом (син Паун Прашчевића насељен у село Свође(махала Габровик), има их и у Медвеђи) а имају родбину у Брезовици у Црној Гори.
    Има их у Белоповици код Иванграда у Будимићи.

    Од Прашчевица у Свођу је и фамилија Димитријевићи-према казивању Тихомира Димитријевица у запису 1975. године, дату локалном етнологу Мирославу Младеновићу.
    *
    Село Свође сам истраживао уопштено али када будем писао о пореклу становништва биће опширнији записи. Пошто сам ту завешио осмогодишњу школу и имао друга у одељењу Звонка Пауновића, знам да су пауновићи били веома сиромашни, па су се неки и „призећивали“ у околним селима-махала Ђорђине, село Г.Дејана, а узимали крсну славу „на земљу“.

    Добро знам да је из околине Медвеђе из тог рода Пауновић био и познати фудбалер ФК „Паризана“ 80. Година 20 века Благоје Пауновић, а и његов син Вељко Пауновић је изгледа још фудбалер а отац Благоје Пауновић чиними се да је сада тренер.

    Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце, југ Србије
    5.новембар 2013.г. Власотинце, република Србија

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Пауновић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Пауновић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Зеоке
    -Араповац
    -Арнајево
    -Барајево
    -Барошевац
    -Велики Црљени
    -Вреоци
    -Дрен
    -Јунковац
    -Конатице
    -Крушевица
    -Лазаревац
    -Мислођин
    -Петка
    -Стрмово
    -Трбушница
    -Цветовац
    -Шопић

    Одговори
  • Predrag

    pozdrav svima, ja poticem od paunovica iz sela stuganik moze mi neko reci gde dalje da trazim

    Одговори
    • Небојша

      Да ли је у питању село Струганик код Мионице?

      Пауновићи из овог села воде порекло од Каљевића. Ови Каљевићи су се доселили из Дробњака, тачније из Тепаца.

      Боравили су неко време и у Старом Влаху (етапа).

      Поред Пауновића, од њих воде порекло још Матијевићи и Мишићи. Славе Св. Тому, а прислужују Ђурђевдан (главну дробњачку славу).

      Од овог рода је војвода Живојин Мишић. Каљевићи-Мишићи припадају хаплогрупи I2a.

      Више о хаплогрупи I:

      http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/

      Одговори
  • Predrag

    da jeste to selo, i ja slavim svetog tomu, kako jos da trazim da pokusam u crkvenim knjigama ili

    Одговори
  • Ivana

    Pozdrav svima,interesuje me da li neko zna odakle potice moja porodica.Otac mi se zvao Ivan,rodjen u Smederevskoj Palanci,deda Svetozar,trgovac,rodjen u Maloj Plani,a njegov otac se takodje zvao Ivan.Slavimo Svetog Nikolu.

    Одговори
    • Небојша

      Враново (Смедерево), Пауновићи, Св. Никола, „Власи“.

      Камендо, Пауновићи, 15 кућа, пореклом из околине Врања. Слава Ђурђиц. Дошао прадед пау, био је мајстор и поравио је вреће.

      Мала Крсна, Пауновићи 2 куће, Св. Никола. Пореклом из млавског округа.

      Лугавчина, Пауновићи пореклом од Лесковца. Слава Св. Никола.

      Радинац, Пауновићи-Трајићи, пореклом из Крајине. Слава Ђурђиц.

      Сеоне, Пауновићи пореклом из Пчиње. Слава Св. Лука.

      Скобаљ, Пауновићи-Јовановићи, слава Св. Никола. Дедови им дошли из „Ерске“.

      У Малој Плани нисам пронашао Пауновиће.

      Одговори
      • Aleksandar Paunovic

        Ja sam Aleksandar Paunovic iz Lugavcine kod Smedereva. Slavim sv. Nikolu. koliko ja znam ima oko 5 kuca. Mnogi rodjaci su se iselili iz Lugavcine za poslom ima ih u Kragujevcu. Koliko se moj otac seca negovog dede deda dede je Gmitar i babe Kate.

        Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Пауновић по местима пребивалишта. Према књизи Радомира Илића „О љубићским селима“.

    -Бечањ
    -Доња Трепча
    -Тамник, уз Ковачевиће и Мартиће
    -Доња Трепча, уз Станиће

    Одговори
  • Paun

    Pozdrav,zna li neko nesto o Paunovica iz Teocina opstina G Milanovac ako zna hvala u napred.

    Одговори
  • Gordan

    Pozdrav,
    da li neko ima više informacija o Paunovićima iz Timočke Krajne ?
    Ono što znam je da smo u Zaječaru 5-ta generacija;
    čukundeda bio maroj (Janko), predpostavljam da je zbog vojne službe došao u zaječar iz Petrovca na Mlavi.

    Одговори
  • Gordan

    Zaboravio sam da dodam da slavimo Veliku Gospojinu .

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Пауновић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дрбњаковића „Космај“.

    -Дрлупа
    -Велика Иванча
    -Лисовић
    -Раниловић
    -Рожанци
    -Сибница

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Пауновић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    Петровац, Лужнице, Вучић, Доња Рача, Цветојевац, Прњавор, Доброводица, Чумић, Лапово и Баточина (Цинцари).

    Одговори
  • Tatjana Paunović

    Ja sam Paunović iz Beloševca kod Valjeva.
    U Beloševcu ima tri kuće Paunovića i svi slave Aranđelovdan ( 21 novembar).
    Interesujeme poreklo.
    U knjizi „Kolubara i Podgorina“ ima i nekih nejasnoća oko prezimena Paunović ali je tačno da je bila samo jedna kuća u Beloševcu u to vreme. A nije tačno da selo preslavlja mali Spasovdan već „Smušeni četvrtak“, to je sedam dana pre Spasovdana.

    Одговори
    • Винко Гајић

      Пошто имам пријатеља чије порекло такође истражујем.
      Једини Пауновићи на које наиђох да славе Аранђеловдан су пореклом из Пиперског племена, село Радећа северно од Подгорице.Један предак Вам је био Перјаник краља Николе.

      http://mapio.net/o/5819930/

      Одговори
      • Винко Гајић

        Опростите! Заборавих именовати Перјаника краља Николе од Пауновића! Ради се о Шоги Лазаревом из Радеће.

        Одговори
        • Marko Paunovic

          Shogo Lazarev je moj direktni predak. Bio je perjanik kod kralja Nikole i zahvaljujuci njemu su moji Paunovici iz Pipera, selo Radeca, preselili u Zetu. Naime, Kralj Nikola je Shogu dao plodnu zemlju u Zeti kao nagradu.

          Vinko je u pravu, jedino Paunovici iz Pipera slave Arandjelovdan, koja je i moja slava.

          Sigurno je da Tatjana i ja imamo zajednichkog pretka.
          Tatjana, napishi mi tvoj rodoslov onoliko koliko znash.
          Pozdrav rodjako … 🙂

          Одговори
    • Nikola Paunovic

      I sestro odakle smo ?
      Kosovo ili Crna gora ?

      Одговори
  • Dalibor

    Postovani da li neko ima podatke o prezimenu Paunovic (familiji) iz sela Vrazogrnci kod Aleksandrovca Zupskog? Svi slavimo sv Trifuna….Poz i hvala

    Одговори
  • Шарко

    Далиборе,

    Вражогрнац: Пауновићи (7 к., Св. Трифун и Велика Госпођа), дошли су пре четири колена из Велике Врбнице. Тамо су им рођаци Бежановићи.

    Велика Врбница: Бежановићи (35 к., Св. Трифун и Велика Госпођа); њихов предак се овде доселио после Поповића и Џамића. Не зна се сигурно одакле су дошли. Свакако су и они овде приспели са Косова преко Копаоника или преко Старе Рашке из Црногорских Брда. Презиме објашњавају на разне начине у вези са бежањем.

    Aleksandrovačka Župa, Milosav V. Lutovac, 1980.

    http://www.docs.google.com/file/d/0B3ma9pIMXxAEYm1DYXRJX0U/edit

    Одговори
  • Nenad

    Jel zna neko nesto o poreklu prezimena Paunovic,selo Nisevac,okolina Svrljiga,slava Djurdjic. Pozdrav svim Paunovicima

    Одговори
  • Nenad Paunovic

    Jel zna neko poreklo Paunovica,selo Nisevac,okolina Svrljiga,slava Djurdjic

    Одговори
  • Pedja

    Dali neko zna nešto o Paunovićima iz Sevojna.Krsna slava Jovanjdan. Hvala

    Одговори
  • Paunovic

    selo Dzidelji okolina despotovca , baba Pauna prelazi u selo Lebina okolina Paracina i tako postaje Paunovic i njena loza i do danas postoji tako da u tom selu ima 4 kuca slave sv .Nikolu .Da li postoje negde takvi podaci jer je ovo usmeno predanje koje ja znam . hvala

    Одговори
  • САША ПАУНОВИЋ

    МОЈА ФАМИЛИЈА ПАУНОВИЋ ПОТИЧЕ ОД ГАВРИЛА РОЂЕНОГ 1900 ГОДИНЕ , КРСНА СЛАВА СВЕТИ НИКОЛА .ПОСТОЈБИНА ЗАСЕОК ПАУНОВИЋИ , СЕЛО УРСУЛЕ , ОПШТИНА СЈЕНИЦА . ЈЕСУ И МОЈИ ИЗ ВЕЛИКЕ , ТО ЈЕСТ ЦЕКЛИНСКЕ ЖУПЕ ? МОЛИМ ВАС ДА МИ ПОЈАСНИТЕ ПОРЕКЛО АКО МОЖЕТЕ , ПОШТО ЈЕ НА ПОРОДИЧНИМ СКУПОВИМА СТАЛНО ПРИСУТНА ТЕМА , ПОРЕКЛО ФАМИЛИЈЕ АЛИ СА ВИШЕ ВЕРЗИЈА . УНАПРЕД ЗАХВАЛАН УНУК ГАВРИЛОВ , САША ПАУНОВИЋ .

    Одговори
    • Наталија

      То је грана Пауновића из суседног села Буковика, засеок Ловче. Од четворице браће један је отишао у Урсуле. Из Ловча се виде ваше куће ( оно што је остало).

      Одговори
  • VESNA

    MOJA PORODICA PAUNOVIC POTICE IZ SELA MANASTIRICA KOD KLADOVA KRSNA SLAVA IM JE SVETI NIKOLA,

    Одговори
  • Stefan

    Mogu li dobiti neku informaciju o porodici Paunovic, iz Becevice kod Kragujevca, slavimo Svetog Luku.

    Одговори
  • Perica Paunovic

    Moji zive u Bumbarevom brdu,opstina Knic,Kragujevac ! Krajem 80 tih i pocetkom 90tih smo bili dve godine uzastopce na skupu plemena u Velikoj a trece je skup odrzan kod nas u Bum brdu,slavimo Arandjelovdan ! Predivno druzenje koje se nikako ne zaboravlja ! Mnogo mi je zao sto nije nastavljeno,bilo je Paunovica sa svih strana Juge…kazu da smo dosli iz okoline Sjenice kad je Karadjordje ,,naseljavao,, Sumadiju ,voleo bih da znam koje je to mesto a da ga nekad i obidjem… rodjaci javite se !!!

    Одговори
    • Marko Paunovic

      Perice, tvoji su, kao i moji, porijeklom iz sela Radeća, pleme Piperi, nedaleko od Podgorice. Mi smo, koliko ja znam, jedini Paunovici koji slave Arandjelovdan.
      Danas nema Paunovica u Pipere, a moj predak, Šogo Lazarev, koji je bio perjanik kralja Nikole, dobio je u Zetu zemlju od kralja i preselio se sa familijom tamo.

      Napiši svoj rodoslov, pretpostavljam da imamo zajedničke pretke.

      Pozdrav rodjače … 🙂

      Одговори
  • Paunović

    Nosim prezime po majci, poreklom iz zapadne Slavonije, malo selo Subocka, kod Lipik-a Hrvatska. Moja majka Jevrosima i njen brat Miodrag, njihov otac Marko, njegov otac Pantelija, slava Đurđevdan, po pričama posle prvog svetskog rata dosli na te prostore, nekad se zvalo Paunovića brdo, imućna porodica, da li neko zna mozda nesto više?

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Пауновићи у селу Суботска били су и прије Првог свјетског рата. Спомињу се у Шематизму епархије пакрачке за 1898. годину, чија је крсна слава Ђурђевдан.Тада је у Суботској живјело тачно 600 душа. Презиме Пауновић тада је још спомињу и мјестима:
    1.Борова, Сухопоље код Вировитице, славе Часне Вериге
    2.Нова Градишка, Аранђеловдан
    3.Клокочевик, Брод н.с, Алимпије
    4.Бршљаница код Гарешнице и Сјеверни код Бјеловара, Јовањдан
    5.Бјеловару и Нарта код Бјеловара, славе Никољдан

    Пауновићи као слављеници Ђурђевдана спомињу се 1882 године у Тешњу

    Пауновића брдо добро сам запамтио у новембру и децембру 1991 године, упознавши добре људе. Нажалост, послије тога овдје више добра никоме није било, а колико чујем мало кога тамо и има.

    Одговори
  • Pavle Paunovic

    Nosim majcino prezime Paunovic.( Nikada je nisam upoznao…Zivot je cudo)
    Znam samo da je mesto, gde je zivela nekada…. Rafuna( Opstina Lebane). Interesuje me…ako neko zna nesto o Paunovicima iz ovog mesta.
    Hvala..

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Rade Brakočević
    24. октобра 2014. у 23:40
    Ево и неких појединости. Познати полички јунаци са Бабина, из 19.вијека су: Радоје Ђукић, Арсеније Вукићевић, Никола Ђуришић и Радоје Плавшић – Ђуришић четобаша… Радоје је погинуо од засједе турског јунака Оџе Гушмира негдје 1885г. У сукобу Плавшић је убио неколико Турака, па кад је покушао да избјегне оклизао се и пао, те је зубима отсјекао прсте на руци противнику. Глава му је одсјечена и ношена као трофеј од мјеста до мјеста по тзв. Санџаку. Елза, прије ће бити да су се ваши преци преселили са Полице у другој половини, односно крајем 19.вијека. Лијепи поздрави.

    Одговори

    Nebojša Paunović
    5. октобра 2016. у 11:07
    Poštovani g. Rade, molio bih za vaš kontak telefon i e-mail. Interesuje me vaša knjiga kao i to da li u knjizi imate nešto o Radevićima iz Šekulara koji su odselili u selo Ljevoša (kod Peći i tamo se zadržali vrlo kratko) a potom u selo Petrilje (Medvedja) kada su promenili prezime u Paunoviće. Veliki poydrav. Nebojša Paunović – Kruševac 065-37000-11

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Miroslav B Mladenovic Mirac
    19. фебруара 2017. у 13:11
    Занимљив је род ПАУНОВИЋ за кога сам утврдио у записима да је од рода ВУКА ПРАШЧЕВИЋА(Црна Гора) и да су у роду са ДИМИТРИЈЕВИЋИМА. Пауновићи(махала Габровик-с.Свође, Власотинце) а исти и Димитријевићи и Милојевићи из с. Свођа(Власотинце су у истом роду. Милојевића има и у село Козило.
    Пауновићи су досељени из Мезграје(Лужница, општина Власотинце) у с. Свође, а нашао сам историски податак учесника у Првом светском рату са одликовањем једног пауновића чији је отац се звао ДИМИТРИЈЕ(с. Стрелац-Лужница, општина Бабушница).
    Занимљиво да је један од ПАУНОВИЋА(према казивању потомака) се призетио из села Грнчар(Лужница, општина Власотинце-ја сам у предходним записима писао да се призетио из с. Свође). Занимљиво је да сам забележио да је тај род ПАУНОВИЋ у сродству са ПАУНОВИЋИМА(један Благоје пауновић био фудбалер ФК „Партизана“ ) су у сродству.
    Сада је занимљиво ко је ко од овим ПАУНОВИЋА које сам ја записивао из тог рода и ових овде ПАУНОВИЋА коза које сам прочитао у коментарима.
    Мирослав Б Младеновић Мирац. етнолог и етнограф Власотинце

    Одговори
    • Nenad Paunovic

      Blagoje Paunovic,moj stric,bivsi fudbaler Partizana i reprezentativac Jugoslavije koga spominjete prema knjizi dr. Milivoja Prascevica: „Bratstvo Prascevica u plemenu i vremenu“, vodi poreklo iz Crne Gore, bratstvo Prascevica,pleme Bjelopavlica iz okoline Danilovgrada. Odatle su se dalje selili u juznu Srbiju, Medvedja i okolna sela (Retkocer iz koga je moj otac i druga..).

      Одговори
  • Daniel Paunovic

    Veliki pozdrav,

    Ima Paunovica i u opstini Prokuplje, tacnije Novo selo i Berilje.

    Одговори
    • Paunović

      Zdravo Daniele. Ja sam Paunović i vodim poreklo iz sela Berilje opstina Prokuplje. Slavimo Arandjelovdan 21 Novembar. Ovo je yto ja znam,

      Kurdjel Valjda se zvao Paun
      Navrdeda Valjda se zvao Mita
      Cukundeda Kostadin
      Pradeda Milivoje rodjen1886
      Deda Stojan rodjen 1924
      Otac Dušan rodjen 1944

      Po prici mog oca, Paun je ubio nekog Turchina i jedan sin koji se valjda zvao Mita je dosao u Berilje a drugi sin u Novo Selo. Moj otac misli da je Paun dosao iz Crne Trave.

      Pozdrav svim Paunovicima i ako neko ima nekih saznanja bilo bi super do kbjavi. Hvala!

      Одговори
  • Мирослав Пуновић

    Поштовани Miroslav B Mladenovic Mirac, мој отац Милутин је из села Свође код Власотинца а деда ми се звао Михајло Пуновић, по чијем имену сам дао име свом средњем сину. У Власотинцу имам и брата од стрица Тихомира – Тику. Живим у Трстенику са породицом и има нас још у овом крају. Доселили су се другом половином прошлог века у Трстеник а у вези посла јер тада је “ Прва петолетка “ тражила раднике свих профила . Пре тога су, мој отац Милутин и његов рођени ( покојни ) брат Живојин боравили неко време у Чачку.

    Одговори
  • Мирослав Пaуновић

    Поштовани Miroslav B Mladenovic Mirac, мој отац Милутин је из села Свође код Власотинца а деда ми се звао Михајло Пауновић, по чијем имену сам дао име свом средњем сину. У Власотинцу имам и брата од стрица Тихомира – Тику . Живим у Трстенику са породицом и има нас још у овом крају. Доселили су се другом половином прошлог века у Трстеник а у вези посла јер тада је “ Прва петолетка “ тражила раднике свих профила . Пре тога су, мој отац Милутин и његов рођени ( покојни ) брат Живојин боравили неко време у Чачку.
    Опростите на претходном тексту, било је словних грешака.

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    ПРИЛОГ порекла презимена: Пауновић, Димитријевић и Милојевић у село Свође у општини Власотинце, република Србија

    ДОДАТАК:-Према казивању (1975.године, село Свође) Чедомира Динитријевића (рођен 1903.г.) –забележио сам да су родови:Димитријевић, Пауновић и Милојевић порекло из ВЕЛИКЕ(из Метоха-према википедији значи земљиште монаха око манастира у средњем веку или заједница-Подвукао:М.М 2017.г.)-која је у средњем веку припадала Србији, којом је владао Стефан Урош трећи Дечански, а ВЕЛИКА је била МЕТОХ манастира Високи Дечани.
    Презиме Пауновићи је изведено из имена ПАУН, док презиме Димитријевић је изведено од ДИМИТРИЈА Пауновића(који је био засељен у село Стол-Лужница); док Милојевић од имена МИЛОЈЕ.
    Док, после берлинског конгреса1878.године насеље ВЕЛИКА (са околином) је припала општини ПЛАВ односно је припојена републици Црној Гори.

    – Село ВЕЛИКА се помиње у првим писаним траговима у Хрисовуљи манастира Велики Дечани писаној 1330 године. Од 1356.године до 1421.године ЗЕТОМ владају Балшићи. ВЕЛИКА и Горње Полимље у једном кратком периоду су припадали Зети и Баалшићима.
    У Велику и Горњем Полимљу је 1455. године у области Бранковића-извршен је попис становништва.
    1479. година Окупиране српске земље, од стране турских османлија, организују и деле на санџаке. Велика и Горње Полимље припајају Скадарском санџаку.

    1690. година због турског терора, српско — православно становништво са Патријархом српским Арсеније Чарнојевић, принуђено је на исељавање са простора данашње Македоније, јужне Србије — Косова и Метохије, северне Албаније и Црне Горе. Простори Велике и Горњег Полимља остају скоро потпуно пусти. Неколико деценија након сеобе, шиптари — Клименти долазе у долину Лима.
    1738. година Српско — православно становништво поново је приморано на исељавање са Патријархом српским Арсеније IV Јовановић. На просторима Велике и Горњег Полимља остају ретке српске породице — Живаљевићи, Петровићи, Лабани, Раденовићи.
    1809. година Први српски устанак, подигнут 1804. године., под вођством вожда Карађорђе Петровић, пробудио је наду у читавом српском народу. Народ Велике и Полимља је дао огроман допринос Устанку у овим крајевима и са одушевљењем је дочекао 1809. године., Карађорђеве устанике и војводе Чолак Анте и Хаџи-Продан Глигоријевић, који су направили утврђење на Превији (Карађорђеви шанчеви). Поделили су седам барјака у Васојевићима. Један од тих барјака донели су са четом Радич Зоговић и Косто Вујошевић из Куча и поставили га на обалу Плавског језера.
    1690. година због турског терора, српско — православно становништво са Патријархом српским Арсеније Чарнојевић, принуђено је на исељавање са простора данашње Македоније, јужне Србије — Косова и Метохије, северне Албаније и Црне Горе. Простори Велике и Горњег Полимља остају скоро потпуно пусти. Неколико деценија након сеобе, шиптари — Клименти долазе у долину Лима.
    1738. година Српско — православно становништво поново је приморано на исељавање са Патријархом српским Арсеније IV Јовановић. На просторима Велике и Горњег Полимља остају ретке српске породице — Живаљевићи, Петровићи, Лабани, Раденовићи.
    1809. година Први српски устанак, подигнут 1804. године., под вођством вожда Карађорђе Петровић, пробудио је наду у читавом српском народу. Народ Велике и Полимља је дао огроман допринос Устанку у овим крајевима и са одушевљењем је дочекао 1809. године., Карађорђеве устанике и војводе Чолак Анте и Хаџи-Продан Глигоријевић, који су направили утврђење на Превији (Карађорђеви шанчеви). Поделили су седам барјака у Васојевићима. Један од тих барјака донели су са четом Радич Зоговић и Косто Вујошевић из Куча и поставили га на обалу Плавског језера.
    1850. година Од 1850. до 1857. године, Велика је добила аутономију. Велички прваци на челу са попом Дмитром Поповићем, убедили су француског конзула Екара у Скадру, да испослује код Наполеон III да Француска република стави Велику под своју заштиту. Велика је добила аутономију. Изабран је кнез Вељо Ивезић, чиме је Велика постала Кнежевина и била је под заштитом Француске.
    1854. година Након отварања школе на Цетињу, у Велици у Вукадиновом потоку у кући Арсенија Татића Јокића, почела је са радом прва основна школа. Једног од првих учитеља Стевана Михајловића је довео из Пећи, поп Дмитар Поповић. Учитељ је радио у Велици до 1867. године. Један од првих ученика школе у Велици, Илија Вучетић је први доктор наука у Црној Гори.
    1886. година У Велици се отвара државна основна школа. Претходно 1854. и 1864. године., радиле су приватне основне школе у Велици.
    1857. година Формиране су Полимска и Величка капетанија. За Величког капетана изабран Милета Кривановић — Пауновић.
    1878. година Санстефански споразум је први међународни документ након Турске окупације, по коме су Велика и Горње Полимље припали Црној Гори.
    1878. година На Берлинском конгресу је направљен уговор, постигнут између великих сила, по којем се Велика и сва околна села укључујући Плав и Гусиње, припајају Црној Гори. Тако је правно завршена више-вековна Турска окупација. За формалну и стварну слободу, народ Велике и Горњег Полимља ће се изборити тек у првом Балканском рату 1912. године.
    ИЗВОР: 1)ЗАПИС 1975.г.(Забележио: Мирослав Младеновић )
    Казивање Димитријевића(рођен 1903.г.) село Свође, СО-е Власотинце;
    2) ВИКИПЕДИЈА:- https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B2)
    Приредио:Мирослав Б Младеновић Мирац
    23.јул 2017.Власотинце, Србија
    Приредио: Мирослав Б Младеновић Мирац
    *
    ДОДАТАК у прилогу презимена Димитријевић, Милојевич и Пауновић у село Свође

    ДОДАТАК:-Према казивању (1975.године, село Свође) Чедомира Динитријевића (рођен 1903.г.) –забележио сам да су родови:Димитријевић, Пауновић и Милојевић порекло из ВЕЛИКЕ(из Метоха-према википедији значи земљиште монаха око манастира у средњем веку или заједница-Подвукао:М.М 2017.г.)-која је у средњем веку припадала Србији, којом је владао Стефан Урош трећи Дечански, а ВЕЛИКА је била МЕТОХ манастира Високи Дечани.
    Презиме Пауновићи је изведено из имена ПАУН, док презиме Димитријевић је изведено од ДИМИТРИЈА Пауновића(који је био засељен у село Стол-Лужница); док Милојевић од имена МИЛОЈЕ.
    Док, после берлинског конгреса1878.године насеље ВЕЛИКА (са околином) је припала општини ПЛАВ односно је припојена републици Црној Гори.

    – Село ВЕЛИКА се помиње у првим писаним траговима у Хрисовуљи манастира Велики Дечани писаној 1330 године. Од 1356.године до 1421.године ЗЕТОМ владају Балшићи. ВЕЛИКА и Горње Полимље у једном кратком периоду су припадали Зети и Баалшићима.
    У Велику и Горњем Полимљу је 1455. године у области Бранковића-извршен је попис становништва.
    1479. година Окупиране српске земље, од стране турских османлија, организују и деле на санџаке. Велика и Горње Полимље припајају Скадарском санџаку.

    1690. година због турског терора, српско — православно становништво са Патријархом српским Арсеније Чарнојевић, принуђено је на исељавање са простора данашње Македоније, јужне Србије — Косова и Метохије, северне Албаније и Црне Горе. Простори Велике и Горњег Полимља остају скоро потпуно пусти. Неколико деценија након сеобе, шиптари — Клименти долазе у долину Лима.
    1738. година Српско — православно становништво поново је приморано на исељавање са Патријархом српским Арсеније IV Јовановић. На просторима Велике и Горњег Полимља остају ретке српске породице — Живаљевићи, Петровићи, Лабани, Раденовићи.
    1809. година Први српски устанак, подигнут 1804. године., под вођством вожда Карађорђе Петровић, пробудио је наду у читавом српском народу. Народ Велике и Полимља је дао огроман допринос Устанку у овим крајевима и са одушевљењем је дочекао 1809. године., Карађорђеве устанике и војводе Чолак Анте и Хаџи-Продан Глигоријевић, који су направили утврђење на Превији (Карађорђеви шанчеви). Поделили су седам барјака у Васојевићима. Један од тих барјака донели су са четом Радич Зоговић и Косто Вујошевић из Куча и поставили га на обалу Плавског језера.
    1690. година због турског терора, српско — православно становништво са Патријархом српским Арсеније Чарнојевић, принуђено је на исељавање са простора данашње Македоније, јужне Србије — Косова и Метохије, северне Албаније и Црне Горе. Простори Велике и Горњег Полимља остају скоро потпуно пусти. Неколико деценија након сеобе, шиптари — Клименти долазе у долину Лима.
    1738. година Српско — православно становништво поново је приморано на исељавање са Патријархом српским Арсеније IV Јовановић. На просторима Велике и Горњег Полимља остају ретке српске породице — Живаљевићи, Петровићи, Лабани, Раденовићи.
    1809. година Први српски устанак, подигнут 1804. године., под вођством вожда Карађорђе Петровић, пробудио је наду у читавом српском народу. Народ Велике и Полимља је дао огроман допринос Устанку у овим крајевима и са одушевљењем је дочекао 1809. године., Карађорђеве устанике и војводе Чолак Анте и Хаџи-Продан Глигоријевић, који су направили утврђење на Превији (Карађорђеви шанчеви). Поделили су седам барјака у Васојевићима. Један од тих барјака донели су са четом Радич Зоговић и Косто Вујошевић из Куча и поставили га на обалу Плавског језера.
    1850. година Од 1850. до 1857. године, Велика је добила аутономију. Велички прваци на челу са попом Дмитром Поповићем, убедили су француског конзула Екара у Скадру, да испослује код Наполеон III да Француска република стави Велику под своју заштиту. Велика је добила аутономију. Изабран је кнез Вељо Ивезић, чиме је Велика постала Кнежевина и била је под заштитом Француске.
    1854. година Након отварања школе на Цетињу, у Велици у Вукадиновом потоку у кући Арсенија Татића Јокића, почела је са радом прва основна школа. Једног од првих учитеља Стевана Михајловића је довео из Пећи, поп Дмитар Поповић. Учитељ је радио у Велици до 1867. године. Један од првих ученика школе у Велици, Илија Вучетић је први доктор наука у Црној Гори.
    1886. година У Велици се отвара државна основна школа. Претходно 1854. и 1864. године., радиле су приватне основне школе у Велици.
    1857. година Формиране су Полимска и Величка капетанија. За Величког капетана изабран Милета Кривановић — Пауновић.
    1878. година Санстефански споразум је први међународни документ након Турске окупације, по коме су Велика и Горње Полимље припали Црној Гори.
    1878. година На Берлинском конгресу је направљен уговор, постигнут између великих сила, по којем се Велика и сва околна села укључујући Плав и Гусиње, припајају Црној Гори. Тако је правно завршена више-вековна Турска окупација. За формалну и стварну слободу, народ Велике и Горњег Полимља ће се изборити тек у првом Балканском рату 1912. године.
    ИЗВОР: 1)ЗАПИС 1975.г.(Забележио: Мирослав Младеновић )
    Казивање Димитријевића(рођен 1903.г.) село Свође, СО-е Власотинце;
    2) ВИКИПЕДИЈА:- https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B2)
    Приредио:Мирослав Б Младеновић Мирац
    23.јул 2017.Власотинце, Србија
    Приредио: Мирослав Б Младеновић Мирац

    Одговори
  • Miroslav Paunović

    Ja sam od Paunović iz Lazarevca. Mi slavimo Martindale tj. Sv. Mratu(Stevan Dečanski). Moj Deda Milivoj (živeo 105g) mi je pričao da smo poreklom iz sela Zvečan kod Sjenica. Naime naš predak Stevan Šopšaga ubio je Turbina i pobegao je sa Pet sinova i 200 duša i naselio se u kolubara kom kraju. Uzeo je ovu slavu umesto stare da ga ne bi Turci pronašli. Po njemu selo gde su se naselili dobi ime Šopic od koga je krajem 19.v.nastao Lazarevac. Najmlađi sin se zvao Paunovic po kome nastade Paunovići, po Mijau Mijatović, po Urrošu Urošević itd. I svi slave sv. Mratu Ako neko zna da li postoji ili je postojalo selo Zvečan kod Sjenica neka mi javi. (znam za Zvečan na Kosovu)

    Одговори
  • Бојан Паунович

    Postovani,
    Moj deda је Vlastimir rodjen је u selu Jovanovci kod Pirota ,nikad ga nisam upoznao.Otac Dusan rodjen u BG.kao I ja.Interesuje me porklo prezimena.na zalost razveo se of bake kad je otac bio beba.Ne znam koju slavu slave Paunovici iz Jovanovca

    Одговори
  • Ljubomir Paunović

    Moja saznanja o poreklu Paunovića u Ivanjčkom kraju se malo razlikuju od postavki Bogdana Paunovića, pa ću ih izneti i delimično dokumentovati.
    Po predanjima Paunovići su poreklom iz Velike (Crna gora), preko Bukovika ( Nova Varoš) doselili u selo Brezovu srez Moravički ( Ivanjica). Veza sa rodbinom u Bukoviku je održavana sve do drugog svaetskog rata. Slava je Sveti Nikola.
    Petar (rodjen 1765 god.) je doselio u Brezovu u drugoj polovini 18 veka, sa dva brata. Tu se oženio i doio sinove: Nikolu 1807 god. Vasu 1824 god, Jovana 1830 god. , Miladina i Koja o čemu svedoće sudski spisi o prvoj deobi porodice Paunvića iz 1899 god,
    .
    O poreklu Paunovića, ima više priča izvedenih ali se sve one svode na iste izvore i na iste događaje.
    Propoveda se sa kolena na koleno, da Paunović vode poreklo iz plemena Vasojevića iz Crne Gore, kao i većina stanovništva u Moravičkom kraju. Tačno je da u Crnoj Gori, mestu Ulotina kod Velike postoji porodica Paunović koja slavi Svetog Nikolu kao i mi. Pouzdano se zna da u Bukoviku postoje Paunovići sa kojima se i sada održavaju veze i slave istu slavu.
    Petar Paunović, naš najstariji predak, dokle dopiru prepričavanja o našoj lozi potiče iz Bukovika, a doselio se u Brezovu kao momak. Petar je živeo u Bukoviku dok nije bio primoran da ga napusti. U jednom od sukoba sa Turcima, Paunovići su ubili Turčina i bili su primorani da beže prema unutrašnjosti, u Srbiju, plašeći se osvete Turaka. Četvorica braće su prešla preko Kadine stene u Brezovu i na mestu zvanom Anatema su se razdvojili u tri pravca.
    Najstariji brat se vratio u Bukovik gde su mu ostala žena i deca. Petar je ostao u Brezovi a druga dvojica su produžila prema Čačku. I ova dva brata su se u Čačku razišli. Vukadin je ostao u Karadžinoj Baluzi ili Trepči, a drugi je otišao prema Kragujevcu, po jednoj verziji, a podrugoj prema Užicu.
    Mučanj (1534 m) selo Brezova pogled sa brda iz Maskove.

    Petar je u Brezovi ostao kod jednog čiče koji nije imao poroda, kod njega je radio i tu se i oženio Drinkom iz Bojanovića, udovicom koja je sa sobom dovela i sina. Petar je sa njom imao petoro dece. Pastorak se kasnije odvojio i to su današnji Dimitrijevići (Milenkova loza).
    Od Petrove ženidbe počinje da se širi loza sadašnjih Paunovića, kako u broju članova tako i u posedovanju imovine.
    Stalno uvećanje poseda dovelo je do prezasićenja tražnje i cene za nove posede, tako da su počeli da kupuju zemlju kod Čačka i u selu Baluga. Glavno zanimanje Paunovića bilo je stočarstvo, zemljoradnja i voćarstvo. Za tako veliku količinu stoke trebalo je posedovati i veliku imovinu. Prema predanju Perkovom, Paunovići su imali i preko 1000 ovaca.
    Za vreme vladavine Obrenovića domaćin je bio pozvan kod Kneza, jer je Knez tražio da vidi domaćina koji ima 1000 ovaca. Domaćin je bio uplašen zašto ga Knez zove. U susretu sa Knezom, na pitanje »Da li je istina da imaš 1000 ovaca«, odgovorio je: »Da časni Kneže, imam ne 1000 nego 1020 ovaca, kada mi vuci pojedu 20 da bude onda 1000 ovaca«.
    Sama činjenica da je za vreme deobe bilo 600 ovaca, pored svih kupovina zemlje, neophodno je bilo za tako krupnu stoku obezbediti hranu. Dovijali su se na razne načine. Sve do Drugog svetskog rata stoku su slali na Javor i u Bukovik. U proleće bi se spremali i terali stoku u Bukovik, zašto su plaćali meštanima i rođacima za stanovanje i ispašu stoke.
    Sa kupovinom zemlje kod Čačka počeli su ovce u jesen da šalju u čačansku kotlinu da prezime, a u proleće bi ih vraćali u Brezovu. S obzirom da je to velika daljina putovalo se dva dana i to prvi dan do Kotraža, a drugi do odredišta, Baluge ili Brezove. Ovce bi obično vraćali u proleće na »Beli Petak«. To je bilo uobičajeno, jer nisu postojale nikakve veza sem kurirske, odnosno lično neko da ode ili da se po nekom poruči.
    Zajedno sa stočarima Stišovića i Šekeljića terali su ovce do Bele crkve, a njihov broj se kretao oko 2000 ovaca. Kad bi stigli do Bele Crkve, ovce bi se same odvojile u tri kolone i nastavile put prema svojim torevima. Tada bi pred sam mrak žene sa krabljačama izašle na takozvani »Zaglavak« da pomuzu ovce i da ih zatvore. Pošto su putovale dva dana, prvi dan odnosno veče čobani su ih muzli u Kotraži.
    Prva kupovina imovine kod Čačka izvršena je 1871. godine, tako da je posedovana imovina na dva mesta na rastojanju blizu 100 km. Imovina kod Čačka je služila za obezbeđivanje žitarica i da se stoka (ovce) drži preko zime zbog blaže klime.
    Ovakvo stanje je zadržano sve do 1899. godine, dok se Radenko nije vratio iz vojske i po ovlaštenju oca Ostoje pokrenuo deobu. Opširno o deobi dato je u prilogu monografije.
    Deoba je izvršena 1899. godine i to na četiri dela. Kada je imovina podeljenja na četiri dela, svaka se porodica starala o svom posedu. Morali su da putuju da bi obrađivali zemlju na oba mesta, što do tada nije bilo slučaj. Putovanja su bila vrlo naporna i trajala su od jednog do dva dana, zavisno od godišnjeg doba, godina starosti putnika i da li sa sobom nosi teret, ide zapregom i sl. U to vreme postojala su dva puta. Prvi, koji se koristio za kretanje peške je Brezova-Grabovica-Bukovica-Kotraže-Jelica-Baluga. Drugi put je bio kada su se kretali sa prevoznim sredstvima (u to vreme jedino mogućim volovska zaprega) i takvo putovanje je trajalo po tri dana, sa noćnim odmorima u Ovčaru i Divljaci kod Džagarija. S obzirom da su kola bila zaprežna – šinska, put makadam, blatnjav i neodržavan, mogli su svega po nekoliko stotina kilograma robe da prevezu. Negde posle 1950. godine, putovalo se s konjskim zapregama i takvo putovanje se smanjilo na dan i po. Zbog potrebe za stalnim putovanjima, (da bi obradili zemlju), pojedine porodice su počele da se preseljavaju u Balugu.
    Prva se Nikolija 1914. godine sa decom doselila. Muž joj je bio u vojsaci i doselio je svekar Risto, ostavivši je samu s malom decom. Ostale familije su se kasnije doseljavale. Najkasnije su se doselili Bojovi sinovi i Novitovi. Bojovi su se podelili 1958. godine, a Novitovi negde oko 2000. godine.
    Petar je došao u Brezovu krajem XVII veka i stvorio brojnu porodicu, materijalnu bazu a članovi porodice su bili viđeni ljudi i zauzimali su dobar društveni status u Brezovi i kao takvi učestvovali su u vlasti i to:
    1880-1882 Miladin Paunović je bio predsednik opštine i predsednik Suda po službenoj dužnosti (tročlano veće).
    1887-1894 Risto Paunović je bio član opštinskog suda (predsednik + tri člana).
    1936 Bojo Paunović je bio član opštinskog suda.
    Svakako, da je Prvi svetski rat koji je počeo 1914. godine imao znatan uticaj na stanovništvo. U rat je otišlo 13 članova iz porodice Paunović, svi rođeni u jednoj kući. Iz rata se vratilo njih 6, a ostali su ostavili kosti po Grčkoj, Ceru i Africi. Od njih šest, samo Dragiša je bio neoženjen a ostali su bili oženjeni i imali po jednu kćerku. Tako se šest porodica sa prezimenom Paunović ugasilo, što je na granici genocida.
    Danas u Brezovi ne živi niko svi su se odselili a zadnji stnovnik je umro 2l10 godine.
    S O L U N C I
    O Prvom svetskom ratu je puno pisano, slušano, pričano i na televiziji gledano. Ovde ćemo se malo potsetiti na udeo porodice Paunović i njihovim žrtvama i aktivnim učesnicima, koji su svi rođeni u jednoj porodici u jednoj kući.
    U okviru rodoslova Paunovići učesnici Prvog svetskog rata su navedeni, a ovde ćemo radi bolje preglednosti sve ih navesti na jednom mestu. Koliko mi je poznato svi su bili redovi tj. obični vojnici, sem Jovića koji je bio narednik sanitetske službe.
    Imena učesnika Prvog svetskog rata, koji su poginuli ili umrli za vreme rataw
    1. Konstantin-Kojo (*1883 – +1914) Poginuo na Mačkovom kamenu
    2. Periša (*1880 – +1914) Poginuo na Mačkovom kamenu
    3. Budimir (*1882 – +1914) Poginuo na Mačkovom kamenu
    4. Bogić (*1884 – +1915) Poginuo na Kolubari
    5. Dragiša (*1986 – +1916) Umro u Bizeri (Tunis)
    6. Gvozden (*1887 – +1918) Umro u Baluzi od Španske groznice
    7. Ratko (*1987 – +1915) Umro u Baluzi

    Imena preživelih Solunaca

    1. Aleksandar «Leso» (*1880 – +1949)
    2. Bojo (*1881 – +1952)
    3. Đorđe (*1879 – +1951)
    4. Vlajko (*1888 – +1968)
    5. Jović (*1888 – +1949)
    6. Andrija ( *? – +1933) JOVIĆ

    Kod Bele Crkve su u crkvenoj porti podignuti spomenici krajputaši kao znak zahvalnosti za položene živote za slobodnu Srbiju.
    Na spomenicima je zapisano sledeće:
    Spomen Konstantina «Koja» Paunovića iz Brezove, vojnik 2 čete 1 batalj. 4 peš. puka I poz. koji je živeo 29 godina a poginuo je 7. avgusta 1914. godine na Mačkovom kamenu. Učestvovao je u ratovima od 1912 do 1914. godine. Bog da mu dušu prosti.
    Ovaj spomenik podigoše mu brat Radenko i Bojo i žena Andrijana, kćer Darina i sinovac Radul.
    Spomen Periše R. Paunovića viđenijeg građanina iz sela Brezove, kao vojnik I eskadrona II konjičkoga puka «Cara Dušana» za slavu i slobodu svoje mile otadžbine slavno poginu u svojoj 34 godini na položaju iznad sela Dobrića u Mačvi.
    Slava mu i rajsko naselje.
    Spomen podiže za uvek mu ožalošćeni brat Aleksandar, supruga Magda sa malom kćerkom Olgom, snaha Nikolija, sinovac Luka i ostala rodbina.
    Spomen Budimira Paunovića iz Brezove viđenijeg građanina koji kao vojnik II čete I bataljona 4 p.puka I poziv u svojoj 29 godini za slavu i slobodu svoje mile otadžbine slavno poginu 8. novembra 1914. godine na položaju kod Lazarevca.
    Slava mu i rajsko naselje.
    Spomen podiže ožalošćeni brat Aleksandar, sinovac Luka, snaje Nikolija i Magda i ostala rodbina.
    Priđi brate ne požali truda, pročitaj spomen svoga druga Dragiše P. Paunovića iz Brezove, vojnika trećeg mitraljeskog odelenja 4 puka, koji junački podleže ranama boreći se protiv prokletih Bugara 10. septembra 1916. godine na Kajmakčalanu Solunski front, a podleže smrti usled teških rana 23. septembra 1916. godine u 21 godini svog mlađ. života.
    Dušu ispusti u plemenitoj zemlji u varoši Bizerti, gde će i večito i daleko počivati od svojih roditelja, među svojim Srbima i Francuzima.

    LJUBOMIR MIODRAGA PAUNOVIĆA BEOGRAD
    rodjen u Brezovi 07.01.l038 god.

    Одговори
    • Богдан

      Поштовани Љубомире, Ваша прича је веома садржајна и занимљива. Претпостављам да су се Ваши Пауновићи звали још и Курдовићи и да су им куће биле око цркве у Буковику, међутим, моји Пауновићи највероватније нису од Ваших Пауновића, иако имамо исту крсну славу. Доказ за то је, пре свега, наш источнохерцеговачки говор (дијалекат), а и то што се нека наша предања везују баш за Херцеговину (Дурмитор, Вележ…). Такође, ми смо се у Буковик, засеок Ловче, доселили отприлике после чувене Невесињске пушке. Наши гробови у Буковику су тек после тог датума. Можда вучемо неке везе, али једино из далеке прошлости…

      Одговори
  • Dijana

    Postovani,
    moje devojkacko prezime je Paunovic. Zelela bih da znam nesto vise o svom poreklu. Rodom sam iz Jezera kod Despotovca. Moji roditelji slave Sv. Petku.
    Mozda zna neko vise o mom poreklu.
    Pozdrav

    Одговори
  • Paun

    Postovanje svima,
    Da li neko mozda ima vise informacija o pukovniku Svetozaru M. Paunovic iz Smedereva, ili o njegovom bratu Velimiru Paunovic (protojerej-stavrofor)?
    Najvise nas zanimaju imena potomaka, ali dobro dodje bilo kakav podatak!
    Unapred hvala.

    Одговори
  • dragan paunovic

    Moja saznanje o Paunovica iz okoline Prokuplja, pre svega za Paunovica iz Berilja odgovor,

    Doselili su se posle oslobodjenja Toplice od Turaka, moja saznananja su da su se doselili iz okoline Ivanjice ili Nove Varosi, mislim da je iz okoline Ivanjice, tri brata Mita, Stojan i Kostadin, i dobili od kralja Milana 30 ha zemlje i sume svakom po 10 ha. Mita i Stojan su zasnovali domacinstva u Novom Selu, a Kostadin u Berilju. Nadgrobni spomenici Miti i Stojanu i danas su u Novom selu, prvi je umro 904 a drugi 908, ja poticem od loze Mite Paunovica, koji je imao jednog sina Blagoju – poginuo u Balkanskom ratu 912, on imao jednog sina i tri ceri , Sin Mladen umro 1935 , a on imao tri sina Miodraga, Milutina i Petronija, moj deda je Milutin,
    a sto se tice Stojana Paunovica on je imao 4 sina i tako redom, tu lozu u Novom selu dobro poznajem i pozivam Paunovice da dodju da napisemo taj rodoslov, a Paunovici u Berilju tj Kostadin on je imao 5 sinova , jedan se je doselio u Novom selu, to je Krsta Paunovic , a 4 su ostala u Berilju, tu nastavak te loze nezmnam.
    Zato vas i pozivam javite se, Paunovic iz Berilja, jos imate neke zemlje po Novom selu.
    pozdrav,

    Одговори
  • Jovana Paunović

    Da li se zna odakle i kada je familija Paunovic dosla u Vojvodinu, opstna Stara Pazova, selo: Surduk? Slave Djurdjic 16.novembra

    Одговори
    • Саша Панчевачки

      У суштини Сурдук је као и највећи део Источног Срема, насељен пре свега краишким становништвом пред крај 18.века (око 1774.године), превасходно Далматинцима (Јајићи, Ковачевићи, Комазеци, Перићи, Совиљи, Симићи, Бабићи, Шарићи, Смуђе нпр), Личанима (Војводићи, Медићи), Босанцима (Драгићевићи) а чини ми се да има и Херцеговаца и Црногораца. У сваком случају та динарска миграциона струја је најприсутнија и то се не може оповргнути. Можда се ту крије одговорза Ваше порекло, а ако се гледа начин настанка Вашег презимена то може бити по личном имену Паун или по надимку тј. некој особини Вашег претка по коме сте добили презиме (што каже наш народ шепури се као паун). У сваком случају најбоље би било урадити ДНК тест некоме од мушких чланова Ваше породице.

      Одговори
  • Владимир Бојановић

    Поштовани Љубомире,
    радим родослов Бојановића из Брезове, заинтересовао ме је овај део Вашег излагања о Брезовачким Пауновићима:
    „Petar je u Brezovi ostao kod jednog čiče koji nije imao poroda, kod njega je radio i tu se i oženio Drinkom iz Bojanovića, udovicom koja je sa sobom dovela i sina. Petar je sa njom imao petoro dece. Pastorak se kasnije odvojio i to su današnji Dimitrijevići (Milenkova loza).“
    Молим Вас ако приметите моју поруку да ми се јавите на vbojanovic123@gmail.com или на контакт телефон 0638959176.
    Срдачан поздрав!

    Одговори
  • ivan

    Postovani,
    interesuje me poreklo prezimena Paunovic koji su ziveli u selu Dren u blizini Lazarevca. Slavimo slavu Sv. Jovan. Koliko sam upoznat u selu Dren trenutno nema Paunovica. Neki su u Beogradu, Lazarevcu…I sto je isto interesantno receno mi je da nismo u srodstvu sa Paunovicima iz susednih sela oko Lazarevca (Zeoke, Petka, Sopic…) Hvala unapred

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top