Порекло презимена Обреновић

29. фебруара 2012.

коментара: 38

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (38)

Одговорите

38 коментара

  1. Obrenovic Mladen

    Milose,jedino kod Srba sto je vekovima prenosivo,sa oca na sina i dalja potomstva je SLAVA. Teoloska obrada slava kod Srba je da samo prezimena sa istom slavom,mogu imati zajednicko potomstvo,ali su se vekovima razrodili. Svako je nosio svoju slavu sa sobom,ma gde se u seobama zaustavio.Kao sto vidis Obrenovici slave sve slave. Ako verujemo ideoloskoj postavci,samo Obrenovici sa krsnom slavom Djurdjevdan imaju osnova da su rod,a dasu se rasturili u seobama.
    Pozdravljam te,
    Kda krenes na Zlatibor,da svratis Uzice.
    Mladen.M.Obrenovic

  2. Jasmina

    Ja se zovem Jasmina Obrenović, rodjena sam u Beogradu, kao i moji roditelji. Sa tatine strane vodim poreklo iz Kosjerića, a slava koju slavimo je Sveti Toma. Znam malo o mojim korenima, a imam ogromnu želju da saznam.

  3. Milos Obrenovic

    I ja sam Obrenovic rodjen u Kragujevcu ali moji su iz sela Gokcanica kod Usca na planini Zeljin. Slavimo Djurdjic I Djurdjevdan. Selo je pretezno bilo naseljeno Obrenovicima a smatra see a su iz starog Rasa.

  4. Војислав Ананић

    ОБРЕНОВИЋ (п,м). Обреновићи (п). средњовјековна властелинска породица из околине Коњица, потичу од “родоначелника” те породицц Петра. сина Обренова. Петар је (1489) имао феудални посјед (тимар) “у нахији Неретви у износу од 40.225 акчи”. Петар Обреновић, кога су Дубровчани називали “дубровачким грађанином”, спомиње се 19. јуна 1487. године у записнику Вијећа умољених у Дубровнику. Обреновићи (м) потичу од поменутог Петра Обреновића који је имао три сина. “Сва тројица су прешла на ислам и били истакнуте личности у Османском Царству.” Један од Петрових синова, Мехмед-бег Обреновић, помиње се крајем 15. вијека као санџакбег Мореје, а у октобру 1500. године постављен је за херцеговачког санџакбега. Био је велики пријатељ Дцибровчана, који су за њега набављали тканине у Млецима, слали му љекара и поклоне и обавјештавали га о “новостима које су га интересовале”. Други Петров син (Халил-паша) био је беглербег румелијски, а за трећег (Хамза-бега) “зна се да је био заим”. У историјским изворима нема података о насљедницима синова Петра Обреновића, па се претпоставља “да та лоза није ишла путем вишег успона, него је завршила са обичним тимарницима” (284:103,104). Познато је да у општини Коњиц постоји село Обреновац. Могуће је да је ово насеље добило име по Обрену – претку херцеговачких Обреновића.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  5. Dragan Živanović

    Iako nisam Obrenović, imam veze sa Obrenovićoma jer je mojoj majci to devojačko prezime. Ne znam puno o dedi, osim da se zvao Dragić, da je svirao violinu kod Carevca i da je umro 1954. Rodom je iz sela Miloševa i bio je šesto i jedino muško dete u porodici seokog učitelja Mladena Obrenovića. Znam još da je završio prava, ali da se nikad pravima nije bavio, već muzikom i da mu je slava bila Sveti Vrači.