Порекло презимена Ананић

27. фебруара 2012.

коментара: 44

ТЕСТИРАНИ АНАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Ананић

Хаплогрупа: N1 P189.2

Порекло:  Банија

Крсна слава: Ђурђевдан

______________________

 

Презиме Ананић је пореклом са Баније. О овом презимену вредан прилог послао нам је наш сарадник Војислав Ананић. Његово истраживање преносимо у целини:

Српско село Папићи на Банији (сада у Бановини) у Хрватској, је матица свих Ананића. Одакле су и кад ту стигли, још увек је недовољно утврђено. По једнима су стигли заједно са Папићима из села Коравница из племена Бањани (у корену има она основа „анани“, а како је до тога дошло, не зна се. Бањани су тада били у Источној Херцеговини и углавном су и гравитирали ка Босни и данашњој Хрватској). Новом селу су дали име Папићи. По некима су грчког порекла, када је падом Пећке патријаршије Фанара постављала црквене великодостојнике. То се одвијало у време Војне Крајине.

Први писмени помен овог презимена налазимо 1754. године под именом Maxim Anannich, каплар у аустроугарској војсци. Међутим, у родослову Ананића се често помињу духовна имена Ананије од којег имена је и изведено презиме, само што је из њега изостављено оно -ије.Остао је корен речи Анан на који је касније придодат наставак за српска презимена -ић. Значи, није Ананије-Ананијев-Ананијевић, него АНАНИЋ. Нешто као Илија-Илијић-Илић. Помињу се још и духовна имена Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим, Бенедикт (недавно преминули архимандрит манастира Раваница у Врднику). Пошто се они као духовници нису могли женити (неки су били у чину архимандрита, нпр. Ананије у манастиру Папраћа још 1638.године, затим Ананије из Фанаре као митрополит захумско-херцеговачки,итд), вероватно су неки од њихових браћа давали својој деци имена познатих стричева. По казивању Манојла Грбића у „Карловалчком владичанству“, баш тај митрополит се помиње у обиласку неких села у Лици, на Банији и на Кордуну. То је било у размаку од петнаестак година и није искључено да су Максим и Ананије били сродници, можда браћа, а можда стриц и синовац. То је било баш у време када су се на подручју данашње Хрватске уводила презимена. Обојица нису била стално настањена у Папићима, јер је Црква одређивала место службовања својим људима, а Аустро-угарска војска својим. Са Баније су се касније из матичних Папића многи иселили у Славонију, нарочито око Сл. Брода, али, Ђорђе Јањатовић у својој књизи „Српска презимена у Босни“, помиње Ананиће у селу Трњањи код Дервенте.

Негде око 1920.године, неки од Ананића су иселили у Војводину, у село Александрово код Зрењанина и у Банатско Аранђелово код Новог Кнежевца. Има их да су почетком 20. века иселили у САД, а у Канаду око 1950. године.Што се КРСНЕ СЛАВЕ тиче, прави Ананићи из Папића са Баније славе ЂУРЂЕВДАН, док они у Босни славе Јовандан, а у Хрватској Јовандан, па и Митровдан (вероватно се неко „призетио“ и прихватио женину Крсну славу).

Ананића има и у Загребу, има их вероватно да су постали и католици, али их након „Олује“ и „Бљеска“ има данас широм Србије, а и света.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (најчешће), Јовањдан и Митровдан

_______________________________________________________

ПРИЛОГ:

Војислав Ананић – Куда су преци Ананића ходали

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (44)

Одговорите

44 коментара

  1. Vojislav Ananić

    Srpsko selo Papići na Baniji (sada u Banovini) u Hrvatskoj, je matica svih Ananića.Odakle su i kad tu stigli, još uvek je nedovoljno utvrđeno.Po jednima su stigli zajedno sa Papićima iz sela Koravnica iz plemena Banjani(u korenu ima ona osnova “anani”, a kako je do toga došlo, ne zna se.Banjani su tada bili u Istočnoj Hercegovini i uglavnom su i gravitirali ka Bosni i današnjoj Hrvatskoj.Novom selu su dali ime Papići. Po nekima su grčkog porekla, kada je padom Pećke patrijaršije Fanara postavljala crkvene velikodostojnike.To se odvijalo u vreme Vojne Krajine. Prvi pismeni pomen ovog prezimena nalazimo 1754.godine pod imenom Maxim Anannich, kaplar u austrougarskoj vojsci. Međutim, u rodoslovu Ananića se često pominju duhovna imena Ananije od kojeg imena je i izvedeno prezime, samo što je iz njega izostavljeno ono -ije.Ostao je koren reči Anan na koji je kasnije pridodat nastavak za srpska prezimena -ić.Znači, nije Ananije-Ananijev-Ananijević, nego ANANIĆ.Nešto kao Ilija-Ilijić-Ilić. Pominju se još i duhovna imena Atanasije, Mojsije, Sofronije, Maksim, Benedikt (nedavno preminuli arhimandrit manastira Ravanica u Vrdniku).Pošto se oni kao duhovnici nisu mogli ženiti (neki su bili u činu arhimandrita, npr.Ananije u manastiru Papraća još 1638.godine,zatim Ananije iz Fanare kao mitropolit zahumsko-hercegovački,itd),verovatno su neki od njihovih braća davali svojoj deci imena poznatih stričeva. Po kazivanju Manojla Grbića u “Karlovalčkom vladičanstvu”, baš taj mitropolit se pominje u obilasku nekih sela u Lici, Na Baniji i na Kordunu. To je bilo u razmaku od petnaestak godina i nije isključeno da su Maksim i Ananije bili srodnici, možda braća, a možda stric i sinovac. To je bilo baš u vreme kada su se na području današnje Hrvatske uvodila prezimena.Obojica nisu bila stalno nastanjena u Papićima, jer je Crkva određivala mesto službovanja svojim ljudima, a AU vojska svojim.Sa Banije su se kasnije iz matičnih Papića mnogi iselili u Slavoniju, naročito oko Sl.Broda, ali, Đorđe Janjatović u svojoj knjizi “Srpska prezimena u Bosni”, pominje Ananiće u selu Trnjanji kod Dervente.Negde oko 1920.godine, neki od Ananića su iselili u Vojvodinu, u selo Aleksandrovo kod Zrenjanina i u Banatsko Aranđelovo kod Novog Kneževca.Ima ih da su početkom 20.vekaiselili u SAD, a u Kanadu oko 1950. godine.Što se KRSNE SLAVE tiče,pravi Ananići iz Papića sa Banije slave ĐURĐEVDAN, dok oni u Bosni slave Jovandan, a u Hrvatskoj Jovandan, pa i Mitrovdan (verovatno se neko “prizetio” i prihvatio ženinu Krsnu slavu). Ananića ima i u Zagrebu, ima ih verovatno da su postali i katolici, ali ih nakon “Oluje” i “Bljeska” ima danas širom Srbije, a i sveta.

    14.4.2012. Vojislav Ananić,
    (prosv. radnik u inv. penziji,književnik
    i novin.saradnik u reviji “ISTORIJA”
    iz Beograda),
    Kej dr Zorana Đinđića 27/13
    24 400 S E N T A
    tel. 024-811-312
    Molim ako nešto znate kad su Ananići stigli na Baniju i odakle, kao i o poreklu samog prezimena, da me o tome obavestite.
    Srdačan pozdrav!

  2. miroslav markov

    *Поштовани господин Војислав Ананић из Сенте споменуо се у свом кратком осврту о презимену “Ананић” на благоупокојеног архимандрита Бенедикта и на “Ананиће” код Славонског Брода (Хрватска).
    *Ако ми је дозвољено, надопунио бих такођер у кратким инсертима документацију прикупљену током 15 година а понукан обитељским предањем да су “Ананићи” поријеклом Грци !
    *Истаживао сам у сурадњи са уваженим господином Александром Бачком ту причу и не можемо са поузданошћу утврдити да је у потпуности истинита. Можемо рећи да се током генерација промијенило чињенично стање , тј. да се додавало или одузимало у обитељској причи и традицији о поријеклу презимена и поријеклу доласка “Ананића” у околицу Славонског Брода – неки данашњи тврде да је првотно презиме, наводно из Грчке, било “Ананас”, али то нисам успио документирати.
    ** Оно што је могуће наћи у доступној документацији ја сам прикупио и сада бих волио да се заинтересирани за родословља и заљубљеници генеаологије укључе у расвјетљавање тих тамних времена јер претпостављам да документација негдје чучи прекривена прашином, али да се нема воље да то вријеме предочимо јавности или онима који се сматрају достојним својих предака ма какви они били у то вријеме, и унаточ томе што нам нису ништа оставили у насљедство. Ја мислим да смо их преварили и грдно слагали, јер на покопу кажемо “вјечнаја памјат!”, а онда на њих заборавимо до парастоса. А пуно се може научити не само о прецима већ и о начину живота, начину привређивања, трговини, лингвистици, социолошким феноменима тадашње друштвене заједнице.
    ** У књизи Славка Гавриловића:”Грађа за историју Војне Крајине у 18.веку” , под датумом 23.07.1754. први пут у историји спомиње се презиме “Ананић” и то Мaxim Аnnanich – unbesoldte gefreyte-aus Papich, дакле неплаћени каплар из Папића. Ова тврдња има своје оригинално упориште у документу који се чува у мађарском државном архиву (magyar orszagos leveltar).
    **Први спомен на “Ананиће “као житеље села Трњани код Славонског Брода датира од 10.11.1780.год. Тога дана обављено је вјенчање Митра Ананића,житеља трњанског, и Аранђије Одобашић, кћерке Јанка Одобашића, житеља топољанског, у Храму славнога пророка Илије у Топољу , од протојереја Теофана Претића са кумом Теодором Миросављевићем, житељем трњанским.Оригинални докуменат чува се у државном архиву хрватске-подружница Славонски Брод у књизи “Протоколлы вынчлемыхы прй епкпои пакрачкой й епархии подлежашчеи й брачевачком протопопскому предлу принлдлежашчей парохий тополскои”.
    ** Остаје нам да разсвијетлимо дилему да ли су потомци или рођаци Максима Ананића умјесто плаће, јер је Максим био непплаћени каплар, добили у посјед земљу у тек новооснованом селу Трњани код Сл. Брода пројектованом у 40.години владавине царице Марије Терезије, а потом да утврдимо крвно сродство са досељеним Грцима и Цинцарима у Славонски Брод које се збило, према неким изворима 1769. године, одмах по разарању града Москопоља у Епиру, данашља јужна Албанија.
    **Претпоставке се чине логичним јер су трњаначки Ананићи преузели светог Димитрија за свеца крсне славе, користили библијска и грчка имена и остаје нам истражити везу Ананића из Папића и трњаначких Ананића као и касније њихов одвојен развој у брачним заједницама са новопридошлим Грцима и Цинцарима из Епира, као и са отока Кипра.
    ** Оволико за почетак – очекујем даљњу сурадњу и поздрав свима који воле своје коријене.

  3. Vojislav Ananić

    Врло је могућа та теза да су АНАНИЋИ грчко-цинцарског порекла. И сам се у томе двоумим.Но, мислим да смо још много раније, хебрејског порекла (“Српска је кршћанска антропонимија кудикамо заступљенија именима старохебрејског и грчког именског репертоара попут: Аћим, Акцентије, Алексије, Атанас (Таса), Филотије,Андроник, Аркадије, Харалампије, Јеврем, Никифор, Јефтимије (Јефта), Тимотеј, Тодосије (Тоша), Константин (Коча)…”-Петар Шимуновић-Вјесник о презименима, обј. 28.2.1999. На основу тога је и моја примедба у вези с презименом АНАНИЋ – ХАНАНИЈА (хебрејски) – Ананија (грчки) – Ананије (црногорски и источнохерцеговачки/Бањани и Дробњаци. Преко Византије, стигло се можда и у цинцарско Москопоље, па отуда кад је град пао, до Црне Горе (где постоји име АНАНИЈА) и Бањана у Источној Херцеговини (где је након пада Пећке Патријаршије, Цариград – Фанара поставио за митрополита захумско – херцеговачког Грка Ананију). Одатле су касније селили ка Босни (село Трњани код Добоја, ка Банији (село Папићи)и ка Славонији (опет их је највише у истоименом селу Трњани али код Сл.Брода)и у околини Сл.Брода, па и у самом Сл.БродУ. По наведеним годинама,види се да су најпре доселили у Папиће на Банији, па онда у Славонију,а сећам се да ми је још покојни деда причао да имамо рода у Славонији.

    • miroslav markov

      **У поводу повијесног датума за све Ананиће – 23.07.1754. имам потребу да надопуним поштованог г. Војислава и разјасним његово написаније да “има Ананића у Слав. Броду” – то је точна констатција, али је извор новијег датума, тј. Ананићи су у граду тек као судионици господарског развоја града након WW2. Сав њихов обитељски живот и привредни успјех одвијао се у селу Трњани (највећи земљопосједници), углед обитељи (аустријски царски официри и од војне командатуре именовани исплатитељи војне ренте) али и просвјетитељи. Овдје мислим на лозу-изданак Томе Ананића – учитеља, који је са својим позивом учитеља послан у просвјетитељску мисију у село Ново Топоље и ту зачео нову грану која постоји до данас.
      ** Из доступних докумената ишчитавам да је 23.06.1856. Тома-учитељ био кум као житељ трњански, а већ 02.11.1864. спомиње се Тома-учитељ као житељ новотопољански и даље све податке налазим за њега и његово потомство описано као житеље новотопољанске – негдје је записано да су досељеници из Босне основали 1715. године село Ново Топоље и посветили своју богомољу славном пророку светом Илији 8као и оближњу шуму-илијанска шума) у којој се служио грко-источни обред несједињен са Римом…..у новијој хрватској етнологији проблематичним се доима неутемељена тврдња о некаквим Власима премда то нигдје у књигама није наведено, а једино се спомиње грко-источна црква несједињена са Римом што би по данашњем ријечнику значило православни обред за разлику од грко-католичког обреда којег су донијели насељеници из Галиције (по којој се колоквијално зову Галицијани, а тек посљедњих десетљећа се опредјељују као етничке скупине Русина и Украјинаца) и тај обред се користи у овим подручјима касније за 100 година
      ** синови Томе-учитеља били су Петар и Константин и зна се да је Константин преселио се у Босну у село Свилај…. даљње информације нису биле тражене и нису записане
      ** Остаје енигма обитељи Петровић из Новог Топоља за коју сматрам да је, а не могу нигдје пронаћи, грчко-цинцарског поријекла и да је међу оних сретних 186 преживјелих катаклизму Москопоља из 1769. године….постоје документи да су Георгије и Еуфемија Петровић имали 2 кћери – Јулијану (удаје се за Јована (унука Томе-учитеља – 04.11.1901. и Катарину (удаје се 29.07.1907. за Јована али сина Николе Ананића из Трњана)…иначе код Ананића је било проблематично што су имали узак избор имена…Јован, Петар, Никола..и тако унук добива име од дједа, син од стрица и све укруг па се тешко може сложити крвна веза, а к томе било је случајева “моја дјеца”, “твоја дјеца” и “наша дјеца”…супружници су умирали млади (за наше прилике) па се удавало и женило из заједнице, али по мом истраживању није било гријеха родоскврнућа само проблем истраживачу код одређивања чије се име налази под потписом исплатне ренте за трњанску сатнију 09.10.1852. Никола Ананић, – 11.05.1854. Јово Ананић, – 31.12.1866. Тошо Ананић…
      ** ако би посјетиоци сајта имали изворе података из ратног архива у Грацу молио бих да ми се јаве.

  4. miroslav markov

    ** Поштовани и велеуважени господине Војиславе ! Годинама покушавамо проникнути у ове за нас тајне, а које то у ствари и нису јер и у то доба било је нешто негдје записано-оскудно и похрањено тамо гдје то никада није икога занимало.
    ** Мене радује да смо користећи садашњу сувремену технологију у могућности размијенити доступну хисторијску грађу и УМРЕЖИТИ се са другима којима је оваква истина дража од уљепшавања повијести, па и такве да се не може са сигурношћу тврдити данас да си рецимо “чистокрван”, а отац твог прадједе био нпр. Цинцарин из Шиписке…. Битно је како су ти такви Цинцари успјели побјегавши од Али-пашиних “чистокрвних” поданика догурали до тадашљих банкара свјетских банака… Претходници данашњих рецимо Ротшилда… А ми, јадни, незнајући то тумарамо и даље у “сумраку збиље” … Поздрав и очекујемо нове сураднике..

  5. Vojislav Ananić

    Treba nam samo neko ko je u mogućnosti i sa željom da zaviri u još uvek zatvorene arhive i deftere (zar je moguće danas, u ovoj euforiji demokratizacije da su za obične smrtnike nedostupni?). Jer, svaka vlast je vršila kakve-takve popise, ako ni za šta drugo, a ono bar zaradi poreskih obveznika ili vojnih popisnika.

    Ko zna, možda naših predaka ima i van Papića, Kozarske Dubice, Sl.Broda, Trnjana…? Pozivamo ih zato obadvojica, da se jave i uključe u portal “Poreklo”.Od toga svi samo možemo imati koristi.

  6. miroslav markov

    ** finis sanctificat media – veritas nos liberabit ! * in te domine speravi !

  7. miroslav markov

    *** ПОВОДОМ 23.07. ДАТУМА ПРВОГ СПОМЕНА ПРЕЗИМЕНА А Н А Н И Ћ ЧЕСТИТАМ СВИМ НОСИОЦИМА ОВОГ ПРЕЗИМЕНА ОВАЈ ПОВИЈЕСНИ ДОГАЂАЈ – ПО МЕНИ, СВАКО КО НОСИ ОВО ПРЕЗИМЕ БЕЗ ОБЗИРА КОЈУ КРСНУ СЛАВУ ОБИЉЕЖАВА ИЛИ ЈЕ УОПЋЕ НЕ СЛАВИ ТРЕБА ДА ИЗГОВОРИ – ” ДОСТОЈНО ЈЕСТ, СЛАВА И ЧАСТ БИТИ ОД РОДА АНАНИЋА ОД КОЈИХ ПРВИ ЈЕ ЗАПИСАН МАКСИМ “…тако урадисмо на кириону рекавши још ΑΞΙΟΝ ΕΣΤΙΝ, ΔΟΞΑ ΚΑΙ ΤΙΜΗ ΕΙΝΑΙ – ТАКО НЕКА БУДЕ – А МЕN !

  8. Vojislav Ananić

    Да се не понављам у писању, али већ сам поменуо да је матица свих Ананића још у доба Аустроугарске Монархије, а касније и Југославије, село ПАПИЋИ на Банији. Одатле су кретале даље сеобе Ананића преко Босне – село Трњани између Дервенте и Добоја, (о чему говори и уважени господин Ђорђе Јањатовић у својој књизи “Српска презимена у Босни”), опет у Трњане, али овог пута у Славонији. Напокон, и прво писмено помињање Максима Ананића, каплара у аустроугарској војсци – граничара из 1754. године, говори да је из Папића. Питање је одакле су Ананићи стигли на Банију. Јесу ли са Бањана или из Дробњака (стара Источна Херцеговина)одакле су сеобе и гравитирале ка Приморју и ка западу. Или су хебрејског порекла:Ханан-Хананије-Ананије, које је падом Пећке Патријаршије и доласком црквених великодостојника из Фанаре (Византије), касније србизирано. Мора то бити бар штуро негде записано у неким архивима или турским дефтерима, ако ни због чега другог, а оно бар ради пописа пореских и војних обвезника.Зато молим све који знају нешто више о пореклу презимена Ананић, да оставе свој коментар. Био бих им врло, врло захвалан.

  9. Vojislav Ananić

    Индикативно је да су имена наших прадавних предака библијска (на шта сви ономастичари указују), од првосвештеника и првог сликара АНАНИЈЕ (син Зоровавеља) и многа су религиозног карактетра: Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим…А познато је и по Библији да је Хеман имао 14 синова, међу њима и једног ХАНАН(хебрејски: милостив, а негде, видовњак), а грчки АНАН, а један од њих 14 ХАНАНИЈА (хебрејски: смилуј се, а по другима, изданак)а грчки АНАНИЈА. Значи, кад се на корен речи дода наставак за српско презиме -ИЋ, добијају се презимена АНАН(ић) и АНАНИЈЕ(вић). Такође, од јеврејског имена ЈОХАНАН (Бог се смиловао), преко грчког имена ЈОАНИС, настало је српско име ЈОВАН. Ханан је по једнима данас Палестина, а по другима Израел, а у тим крајевима се и Христ родио и појавио, а Ананије је био први јеврејски првосвештеник. Многа јеврејска (семитска) имена, која су изведена из Библије, су претворена на српски начин, нпр. Данијел-Данило, Мосе-Мојсије, Атанас-Атанасије, Петар-Петроније…Српска је кршћанска антропонимија кудикамо заступљенија именима старохебрејског и грчког именског репертоара попут:Аћим, Акцентије, Алексије, Атанас (Таса),Филотије,Андроник, Аркадије,Харалампије, Јеврем, Никифор,Јефтимије (Јефта),Тимотеј,Теодосије (Тоша),Константин (Коча)…Из свега произилази, да је врло могуће да смо овде, на Балкану, ми АНАНИЋИ грчког порекла, јер смо преко Византије сви Срби примили и хришћанство, још негде у 9.веку (по некима и раније),као и добар део културе (нпр.византијску школу у градњи манастира – и поред Моравске школе – и осликавање фресака и иконописања…). Не треба да нас збуни нити спутава чињеница што су неки од предака били и епископи и патријарси, јер су се као свештена лица могли женити и имати децу, све док се нису замонашили. ТОКОМ 18. ВЕКА ОНИ СУ СЕ ПОСРБИЛИ и као и сви Срби, УЗЕЛИ И СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ, преко које, између осталог,и пратимо наше корене.Тако у породичном стаблу АНАНИЋА одмах се иза Ананије, Максима, Мојсија и Атанасија,јављају прва српска имена Илија, Јован,Ђуро,Марко,Милош…Интересантно,нашу породичну икону Светог Георгија, је набавио још мој чукундеда Ђуро на Банији пре око 160 година.Деда Душан ми је рођен 1899.године,а његов отац Ђуро је икону купио кад је имао неких 40-50 година, значи током 18.века.Кад се прави родословно стабло,обично се између генерација узима 25 до 30 година, а мој унук је у односу на мог прадеду Ђуру 6-то колено (значи опет икона је стара негде 150-160 година).Падом многих наши крајева под Турке, улогу Пећке патријаршије преузимају Грци и сада Цариград поставља наше велике црквенодостојнике и то у Херцеговини, Славонији, Далмацији…Те владике грчког порекла називају ФАНАРИОТИ. Међу њима је био и АНАНИЈЕ, владика херцеговачки, ком су припадали и Папићи на Банији и где се први пут у писаном облику јавља Максим Ананић, каплар у аустроугарској војсци (граничар). Можда су били браћа, или стриц и синовац, тек ето, од њих потичемо.Иначе, као архимандрит пакрачки, још 1628.године јавља се АНАНИЈЕ.

  10. ja sam Zlatko Ananic iz Krusevca . Moj deda je poreklom iz Aleksandrova (Zrenjanin) pa je dosao u Ks . Tako da je moja porodica jedina sa prezimenom Ananic u juznoj Srbiji i time se ponosim … 🙂