Порекло презимена Ананић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ АНАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Ананић Хаплогрупа: N1 P189.2 Порекло:  Банија Крсна слава: Ђурђевдан Контакт: _______________________ [toggle title="ТЕСТИРАНИ АНАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Ананић Хаплогрупа: N1 P189.2 Порекло:  Банија Крсна слава: Ђурђевдан Контакт: _______________________ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Порекло презимена Ананић

Порекло презимена Ананић

ТЕСТИРАНИ АНАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Ананић

Хаплогрупа: N1 P189.2

Порекло:  Банија

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

 

Презиме Ананић је пореклом са Баније. О овом презимену вредан прилог послао нам је наш сарадник Војислав Ананић. Његово истраживање преносимо у целини:

Српско село Папићи на Банији (сада у Бановини) у Хрватској, је матица свих Ананића. Одакле су и кад ту стигли, још увек је недовољно утврђено. По једнима су стигли заједно са Папићима из села Коравница из племена Бањани (у корену има она основа „анани“, а како је до тога дошло, не зна се. Бањани су тада били у Источној Херцеговини и углавном су и гравитирали ка Босни и данашњој Хрватској). Новом селу су дали име Папићи. По некима су грчког порекла, када је падом Пећке патријаршије Фанара постављала црквене великодостојнике. То се одвијало у време Војне Крајине.

Први писмени помен овог презимена налазимо 1754. године под именом Maxim Anannich, каплар у аустроугарској војсци. Међутим, у родослову Ананића се често помињу духовна имена Ананије од којег имена је и изведено презиме, само што је из њега изостављено оно -ије.Остао је корен речи Анан на који је касније придодат наставак за српска презимена -ић. Значи, није Ананије-Ананијев-Ананијевић, него АНАНИЋ. Нешто као Илија-Илијић-Илић. Помињу се још и духовна имена Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим, Бенедикт (недавно преминули архимандрит манастира Раваница у Врднику). Пошто се они као духовници нису могли женити (неки су били у чину архимандрита, нпр. Ананије у манастиру Папраћа још 1638.године, затим Ананије из Фанаре као митрополит захумско-херцеговачки,итд), вероватно су неки од њихових браћа давали својој деци имена познатих стричева. По казивању Манојла Грбића у „Карловалчком владичанству“, баш тај митрополит се помиње у обиласку неких села у Лици, на Банији и на Кордуну. То је било у размаку од петнаестак година и није искључено да су Максим и Ананије били сродници, можда браћа, а можда стриц и синовац. То је било баш у време када су се на подручју данашње Хрватске уводила презимена. Обојица нису била стално настањена у Папићима, јер је Црква одређивала место службовања својим људима, а Аустро-угарска војска својим. Са Баније су се касније из матичних Папића многи иселили у Славонију, нарочито око Сл. Брода, али, Ђорђе Јањатовић у својој књизи „Српска презимена у Босни“, помиње Ананиће у селу Трњањи код Дервенте.

Негде око 1920.године, неки од Ананића су иселили у Војводину, у село Александрово код Зрењанина и у Банатско Аранђелово код Новог Кнежевца. Има их да су почетком 20. века иселили у САД, а у Канаду око 1950. године.Што се КРСНЕ СЛАВЕ тиче, прави Ананићи из Папића са Баније славе ЂУРЂЕВДАН, док они у Босни славе Јовандан, а у Хрватској Јовандан, па и Митровдан (вероватно се неко „призетио“ и прихватио женину Крсну славу).

Ананића има и у Загребу, има их вероватно да су постали и католици, али их након „Олује“ и „Бљеска“ има данас широм Србије, а и света.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (најчешће), Јовањдан и Митровдан

_______________________________________________________

ПРИЛОГ:

Породично стабло Ананића – саставио Војислав Ананић (кликните на линк)

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (41)

  • Vojislav Ananić

    Srpsko selo Papići na Baniji (sada u Banovini) u Hrvatskoj, je matica svih Ananića.Odakle su i kad tu stigli, još uvek je nedovoljno utvrđeno.Po jednima su stigli zajedno sa Papićima iz sela Koravnica iz plemena Banjani(u korenu ima ona osnova „anani“, a kako je do toga došlo, ne zna se.Banjani su tada bili u Istočnoj Hercegovini i uglavnom su i gravitirali ka Bosni i današnjoj Hrvatskoj.Novom selu su dali ime Papići. Po nekima su grčkog porekla, kada je padom Pećke patrijaršije Fanara postavljala crkvene velikodostojnike.To se odvijalo u vreme Vojne Krajine. Prvi pismeni pomen ovog prezimena nalazimo 1754.godine pod imenom Maxim Anannich, kaplar u austrougarskoj vojsci. Međutim, u rodoslovu Ananića se često pominju duhovna imena Ananije od kojeg imena je i izvedeno prezime, samo što je iz njega izostavljeno ono -ije.Ostao je koren reči Anan na koji je kasnije pridodat nastavak za srpska prezimena -ić.Znači, nije Ananije-Ananijev-Ananijević, nego ANANIĆ.Nešto kao Ilija-Ilijić-Ilić. Pominju se još i duhovna imena Atanasije, Mojsije, Sofronije, Maksim, Benedikt (nedavno preminuli arhimandrit manastira Ravanica u Vrdniku).Pošto se oni kao duhovnici nisu mogli ženiti (neki su bili u činu arhimandrita, npr.Ananije u manastiru Papraća još 1638.godine,zatim Ananije iz Fanare kao mitropolit zahumsko-hercegovački,itd),verovatno su neki od njihovih braća davali svojoj deci imena poznatih stričeva. Po kazivanju Manojla Grbića u „Karlovalčkom vladičanstvu“, baš taj mitropolit se pominje u obilasku nekih sela u Lici, Na Baniji i na Kordunu. To je bilo u razmaku od petnaestak godina i nije isključeno da su Maksim i Ananije bili srodnici, možda braća, a možda stric i sinovac. To je bilo baš u vreme kada su se na području današnje Hrvatske uvodila prezimena.Obojica nisu bila stalno nastanjena u Papićima, jer je Crkva određivala mesto službovanja svojim ljudima, a AU vojska svojim.Sa Banije su se kasnije iz matičnih Papića mnogi iselili u Slavoniju, naročito oko Sl.Broda, ali, Đorđe Janjatović u svojoj knjizi „Srpska prezimena u Bosni“, pominje Ananiće u selu Trnjanji kod Dervente.Negde oko 1920.godine, neki od Ananića su iselili u Vojvodinu, u selo Aleksandrovo kod Zrenjanina i u Banatsko Aranđelovo kod Novog Kneževca.Ima ih da su početkom 20.vekaiselili u SAD, a u Kanadu oko 1950. godine.Što se KRSNE SLAVE tiče,pravi Ananići iz Papića sa Banije slave ĐURĐEVDAN, dok oni u Bosni slave Jovandan, a u Hrvatskoj Jovandan, pa i Mitrovdan (verovatno se neko „prizetio“ i prihvatio ženinu Krsnu slavu). Ananića ima i u Zagrebu, ima ih verovatno da su postali i katolici, ali ih nakon „Oluje“ i „Bljeska“ ima danas širom Srbije, a i sveta.

    14.4.2012. Vojislav Ananić,
    (prosv. radnik u inv. penziji,književnik
    i novin.saradnik u reviji „ISTORIJA“
    iz Beograda),
    Kej dr Zorana Đinđića 27/13
    24 400 S E N T A
    tel. 024-811-312
    Molim ako nešto znate kad su Ananići stigli na Baniju i odakle, kao i o poreklu samog prezimena, da me o tome obavestite.
    Srdačan pozdrav!

    Одговори
  • miroslav markov

    *Поштовани господин Војислав Ананић из Сенте споменуо се у свом кратком осврту о презимену „Ананић“ на благоупокојеног архимандрита Бенедикта и на „Ананиће“ код Славонског Брода (Хрватска).
    *Ако ми је дозвољено, надопунио бих такођер у кратким инсертима документацију прикупљену током 15 година а понукан обитељским предањем да су „Ананићи“ поријеклом Грци !
    *Истаживао сам у сурадњи са уваженим господином Александром Бачком ту причу и не можемо са поузданошћу утврдити да је у потпуности истинита. Можемо рећи да се током генерација промијенило чињенично стање , тј. да се додавало или одузимало у обитељској причи и традицији о поријеклу презимена и поријеклу доласка „Ананића“ у околицу Славонског Брода – неки данашњи тврде да је првотно презиме, наводно из Грчке, било „Ананас“, али то нисам успио документирати.
    ** Оно што је могуће наћи у доступној документацији ја сам прикупио и сада бих волио да се заинтересирани за родословља и заљубљеници генеаологије укључе у расвјетљавање тих тамних времена јер претпостављам да документација негдје чучи прекривена прашином, али да се нема воље да то вријеме предочимо јавности или онима који се сматрају достојним својих предака ма какви они били у то вријеме, и унаточ томе што нам нису ништа оставили у насљедство. Ја мислим да смо их преварили и грдно слагали, јер на покопу кажемо „вјечнаја памјат!“, а онда на њих заборавимо до парастоса. А пуно се може научити не само о прецима већ и о начину живота, начину привређивања, трговини, лингвистици, социолошким феноменима тадашње друштвене заједнице.
    ** У књизи Славка Гавриловића:“Грађа за историју Војне Крајине у 18.веку“ , под датумом 23.07.1754. први пут у историји спомиње се презиме „Ананић“ и то Мaxim Аnnanich – unbesoldte gefreyte-aus Papich, дакле неплаћени каплар из Папића. Ова тврдња има своје оригинално упориште у документу који се чува у мађарском државном архиву (magyar orszagos leveltar).
    **Први спомен на „Ананиће „као житеље села Трњани код Славонског Брода датира од 10.11.1780.год. Тога дана обављено је вјенчање Митра Ананића,житеља трњанског, и Аранђије Одобашић, кћерке Јанка Одобашића, житеља топољанског, у Храму славнога пророка Илије у Топољу , од протојереја Теофана Претића са кумом Теодором Миросављевићем, житељем трњанским.Оригинални докуменат чува се у државном архиву хрватске-подружница Славонски Брод у књизи „Протоколлы вынчлемыхы прй епкпои пакрачкой й епархии подлежашчеи й брачевачком протопопскому предлу принлдлежашчей парохий тополскои“.
    ** Остаје нам да разсвијетлимо дилему да ли су потомци или рођаци Максима Ананића умјесто плаће, јер је Максим био непплаћени каплар, добили у посјед земљу у тек новооснованом селу Трњани код Сл. Брода пројектованом у 40.години владавине царице Марије Терезије, а потом да утврдимо крвно сродство са досељеним Грцима и Цинцарима у Славонски Брод које се збило, према неким изворима 1769. године, одмах по разарању града Москопоља у Епиру, данашља јужна Албанија.
    **Претпоставке се чине логичним јер су трњаначки Ананићи преузели светог Димитрија за свеца крсне славе, користили библијска и грчка имена и остаје нам истражити везу Ананића из Папића и трњаначких Ананића као и касније њихов одвојен развој у брачним заједницама са новопридошлим Грцима и Цинцарима из Епира, као и са отока Кипра.
    ** Оволико за почетак – очекујем даљњу сурадњу и поздрав свима који воле своје коријене.

    Одговори
  • Vojislav Ananić

    Врло је могућа та теза да су АНАНИЋИ грчко-цинцарског порекла. И сам се у томе двоумим.Но, мислим да смо још много раније, хебрејског порекла („Српска је кршћанска антропонимија кудикамо заступљенија именима старохебрејског и грчког именског репертоара попут: Аћим, Акцентије, Алексије, Атанас (Таса), Филотије,Андроник, Аркадије, Харалампије, Јеврем, Никифор, Јефтимије (Јефта), Тимотеј, Тодосије (Тоша), Константин (Коча)…“-Петар Шимуновић-Вјесник о презименима, обј. 28.2.1999. На основу тога је и моја примедба у вези с презименом АНАНИЋ – ХАНАНИЈА (хебрејски) – Ананија (грчки) – Ананије (црногорски и источнохерцеговачки/Бањани и Дробњаци. Преко Византије, стигло се можда и у цинцарско Москопоље, па отуда кад је град пао, до Црне Горе (где постоји име АНАНИЈА) и Бањана у Источној Херцеговини (где је након пада Пећке Патријаршије, Цариград – Фанара поставио за митрополита захумско – херцеговачког Грка Ананију). Одатле су касније селили ка Босни (село Трњани код Добоја, ка Банији (село Папићи)и ка Славонији (опет их је највише у истоименом селу Трњани али код Сл.Брода)и у околини Сл.Брода, па и у самом Сл.БродУ. По наведеним годинама,види се да су најпре доселили у Папиће на Банији, па онда у Славонију,а сећам се да ми је још покојни деда причао да имамо рода у Славонији.

    Одговори
    • miroslav markov

      **У поводу повијесног датума за све Ананиће – 23.07.1754. имам потребу да надопуним поштованог г. Војислава и разјасним његово написаније да „има Ананића у Слав. Броду“ – то је точна констатција, али је извор новијег датума, тј. Ананићи су у граду тек као судионици господарског развоја града након WW2. Сав њихов обитељски живот и привредни успјех одвијао се у селу Трњани (највећи земљопосједници), углед обитељи (аустријски царски официри и од војне командатуре именовани исплатитељи војне ренте) али и просвјетитељи. Овдје мислим на лозу-изданак Томе Ананића – учитеља, који је са својим позивом учитеља послан у просвјетитељску мисију у село Ново Топоље и ту зачео нову грану која постоји до данас.
      ** Из доступних докумената ишчитавам да је 23.06.1856. Тома-учитељ био кум као житељ трњански, а већ 02.11.1864. спомиње се Тома-учитељ као житељ новотопољански и даље све податке налазим за њега и његово потомство описано као житеље новотопољанске – негдје је записано да су досељеници из Босне основали 1715. године село Ново Топоље и посветили своју богомољу славном пророку светом Илији 8као и оближњу шуму-илијанска шума) у којој се служио грко-источни обред несједињен са Римом…..у новијој хрватској етнологији проблематичним се доима неутемељена тврдња о некаквим Власима премда то нигдје у књигама није наведено, а једино се спомиње грко-источна црква несједињена са Римом што би по данашњем ријечнику значило православни обред за разлику од грко-католичког обреда којег су донијели насељеници из Галиције (по којој се колоквијално зову Галицијани, а тек посљедњих десетљећа се опредјељују као етничке скупине Русина и Украјинаца) и тај обред се користи у овим подручјима касније за 100 година
      ** синови Томе-учитеља били су Петар и Константин и зна се да је Константин преселио се у Босну у село Свилај…. даљње информације нису биле тражене и нису записане
      ** Остаје енигма обитељи Петровић из Новог Топоља за коју сматрам да је, а не могу нигдје пронаћи, грчко-цинцарског поријекла и да је међу оних сретних 186 преживјелих катаклизму Москопоља из 1769. године….постоје документи да су Георгије и Еуфемија Петровић имали 2 кћери – Јулијану (удаје се за Јована (унука Томе-учитеља – 04.11.1901. и Катарину (удаје се 29.07.1907. за Јована али сина Николе Ананића из Трњана)…иначе код Ананића је било проблематично што су имали узак избор имена…Јован, Петар, Никола..и тако унук добива име од дједа, син од стрица и све укруг па се тешко може сложити крвна веза, а к томе било је случајева „моја дјеца“, „твоја дјеца“ и „наша дјеца“…супружници су умирали млади (за наше прилике) па се удавало и женило из заједнице, али по мом истраживању није било гријеха родоскврнућа само проблем истраживачу код одређивања чије се име налази под потписом исплатне ренте за трњанску сатнију 09.10.1852. Никола Ананић, – 11.05.1854. Јово Ананић, – 31.12.1866. Тошо Ананић…
      ** ако би посјетиоци сајта имали изворе података из ратног архива у Грацу молио бих да ми се јаве.

      Одговори
  • miroslav markov

    ** Поштовани и велеуважени господине Војиславе ! Годинама покушавамо проникнути у ове за нас тајне, а које то у ствари и нису јер и у то доба било је нешто негдје записано-оскудно и похрањено тамо гдје то никада није икога занимало.
    ** Мене радује да смо користећи садашњу сувремену технологију у могућности размијенити доступну хисторијску грађу и УМРЕЖИТИ се са другима којима је оваква истина дража од уљепшавања повијести, па и такве да се не може са сигурношћу тврдити данас да си рецимо „чистокрван“, а отац твог прадједе био нпр. Цинцарин из Шиписке…. Битно је како су ти такви Цинцари успјели побјегавши од Али-пашиних „чистокрвних“ поданика догурали до тадашљих банкара свјетских банака… Претходници данашњих рецимо Ротшилда… А ми, јадни, незнајући то тумарамо и даље у „сумраку збиље“ … Поздрав и очекујемо нове сураднике..

    Одговори
  • Vojislav Ananić

    Treba nam samo neko ko je u mogućnosti i sa željom da zaviri u još uvek zatvorene arhive i deftere (zar je moguće danas, u ovoj euforiji demokratizacije da su za obične smrtnike nedostupni?). Jer, svaka vlast je vršila kakve-takve popise, ako ni za šta drugo, a ono bar zaradi poreskih obveznika ili vojnih popisnika.

    Ko zna, možda naših predaka ima i van Papića, Kozarske Dubice, Sl.Broda, Trnjana…? Pozivamo ih zato obadvojica, da se jave i uključe u portal „Poreklo“.Od toga svi samo možemo imati koristi.

    Одговори
  • miroslav markov

    ** finis sanctificat media – veritas nos liberabit ! * in te domine speravi !

    Одговори
  • miroslav markov

    *** ПОВОДОМ 23.07. ДАТУМА ПРВОГ СПОМЕНА ПРЕЗИМЕНА А Н А Н И Ћ ЧЕСТИТАМ СВИМ НОСИОЦИМА ОВОГ ПРЕЗИМЕНА ОВАЈ ПОВИЈЕСНИ ДОГАЂАЈ – ПО МЕНИ, СВАКО КО НОСИ ОВО ПРЕЗИМЕ БЕЗ ОБЗИРА КОЈУ КРСНУ СЛАВУ ОБИЉЕЖАВА ИЛИ ЈЕ УОПЋЕ НЕ СЛАВИ ТРЕБА ДА ИЗГОВОРИ – “ ДОСТОЈНО ЈЕСТ, СЛАВА И ЧАСТ БИТИ ОД РОДА АНАНИЋА ОД КОЈИХ ПРВИ ЈЕ ЗАПИСАН МАКСИМ „…тако урадисмо на кириону рекавши још ΑΞΙΟΝ ΕΣΤΙΝ, ΔΟΞΑ ΚΑΙ ΤΙΜΗ ΕΙΝΑΙ – ТАКО НЕКА БУДЕ – А МЕN !

    Одговори
  • Vojislav Ananić

    Да се не понављам у писању, али већ сам поменуо да је матица свих Ананића још у доба Аустроугарске Монархије, а касније и Југославије, село ПАПИЋИ на Банији. Одатле су кретале даље сеобе Ананића преко Босне – село Трњани између Дервенте и Добоја, (о чему говори и уважени господин Ђорђе Јањатовић у својој књизи „Српска презимена у Босни“), опет у Трњане, али овог пута у Славонији. Напокон, и прво писмено помињање Максима Ананића, каплара у аустроугарској војсци – граничара из 1754. године, говори да је из Папића. Питање је одакле су Ананићи стигли на Банију. Јесу ли са Бањана или из Дробњака (стара Источна Херцеговина)одакле су сеобе и гравитирале ка Приморју и ка западу. Или су хебрејског порекла:Ханан-Хананије-Ананије, које је падом Пећке Патријаршије и доласком црквених великодостојника из Фанаре (Византије), касније србизирано. Мора то бити бар штуро негде записано у неким архивима или турским дефтерима, ако ни због чега другог, а оно бар ради пописа пореских и војних обвезника.Зато молим све који знају нешто више о пореклу презимена Ананић, да оставе свој коментар. Био бих им врло, врло захвалан.

    Одговори
  • Vojislav Ananić

    Индикативно је да су имена наших прадавних предака библијска (на шта сви ономастичари указују), од првосвештеника и првог сликара АНАНИЈЕ (син Зоровавеља) и многа су религиозног карактетра: Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим…А познато је и по Библији да је Хеман имао 14 синова, међу њима и једног ХАНАН(хебрејски: милостив, а негде, видовњак), а грчки АНАН, а један од њих 14 ХАНАНИЈА (хебрејски: смилуј се, а по другима, изданак)а грчки АНАНИЈА. Значи, кад се на корен речи дода наставак за српско презиме -ИЋ, добијају се презимена АНАН(ић) и АНАНИЈЕ(вић). Такође, од јеврејског имена ЈОХАНАН (Бог се смиловао), преко грчког имена ЈОАНИС, настало је српско име ЈОВАН. Ханан је по једнима данас Палестина, а по другима Израел, а у тим крајевима се и Христ родио и појавио, а Ананије је био први јеврејски првосвештеник. Многа јеврејска (семитска) имена, која су изведена из Библије, су претворена на српски начин, нпр. Данијел-Данило, Мосе-Мојсије, Атанас-Атанасије, Петар-Петроније…Српска је кршћанска антропонимија кудикамо заступљенија именима старохебрејског и грчког именског репертоара попут:Аћим, Акцентије, Алексије, Атанас (Таса),Филотије,Андроник, Аркадије,Харалампије, Јеврем, Никифор,Јефтимије (Јефта),Тимотеј,Теодосије (Тоша),Константин (Коча)…Из свега произилази, да је врло могуће да смо овде, на Балкану, ми АНАНИЋИ грчког порекла, јер смо преко Византије сви Срби примили и хришћанство, још негде у 9.веку (по некима и раније),као и добар део културе (нпр.византијску школу у градњи манастира – и поред Моравске школе – и осликавање фресака и иконописања…). Не треба да нас збуни нити спутава чињеница што су неки од предака били и епископи и патријарси, јер су се као свештена лица могли женити и имати децу, све док се нису замонашили. ТОКОМ 18. ВЕКА ОНИ СУ СЕ ПОСРБИЛИ и као и сви Срби, УЗЕЛИ И СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ, преко које, између осталог,и пратимо наше корене.Тако у породичном стаблу АНАНИЋА одмах се иза Ананије, Максима, Мојсија и Атанасија,јављају прва српска имена Илија, Јован,Ђуро,Марко,Милош…Интересантно,нашу породичну икону Светог Георгија, је набавио још мој чукундеда Ђуро на Банији пре око 160 година.Деда Душан ми је рођен 1899.године,а његов отац Ђуро је икону купио кад је имао неких 40-50 година, значи током 18.века.Кад се прави родословно стабло,обично се између генерација узима 25 до 30 година, а мој унук је у односу на мог прадеду Ђуру 6-то колено (значи опет икона је стара негде 150-160 година).Падом многих наши крајева под Турке, улогу Пећке патријаршије преузимају Грци и сада Цариград поставља наше велике црквенодостојнике и то у Херцеговини, Славонији, Далмацији…Те владике грчког порекла називају ФАНАРИОТИ. Међу њима је био и АНАНИЈЕ, владика херцеговачки, ком су припадали и Папићи на Банији и где се први пут у писаном облику јавља Максим Ананић, каплар у аустроугарској војсци (граничар). Можда су били браћа, или стриц и синовац, тек ето, од њих потичемо.Иначе, као архимандрит пакрачки, још 1628.године јавља се АНАНИЈЕ.

    Одговори
  • Zlatko Ananic

    ja sam Zlatko Ananic iz Krusevca . Moj deda je poreklom iz Aleksandrova (Zrenjanin) pa je dosao u Ks . Tako da je moja porodica jedina sa prezimenom Ananic u juznoj Srbiji i time se ponosim … 🙂

    Одговори
  • Vojislav Ananic

    E, dragi moj Zlatko, ti si sigurno Zoranov sin.Znam ti dobro i dedu Stevu i baku Cicu, kao i tatu Zorana. Svi smo mi rođeni u Velikim Livadama (Aleksandrovo), a potičemo sa Banije. Odlično se sećam i tvog dede Dragana (napisao sam o njemu divnu priču), baba Boje, a i tvog pradede Jovana i prababe Milke. Pošalji mi tvoju e-mail adresu da ti pošaljem rodoslovno stablo ANANIĆA. Inače, do sada sam izdao 12 knjiga. Pozdravi sve tvoje. Vojislav (Bracika) Ananić, Đurin i Kekin sin. Nažalost, pre mesec dana mi je preminuo brat Dušan (mlađi od mene 8 godina).

    Одговори
  • Zlatko Ananic

    Da, ja sam Zoranov sin . zlaja.ananic@gmail.com . Pozdravljaju i oni vas . Primite moje saucesce . (meni je u utorak umrla baka Cica)

    Одговори
  • Vojislav Ananic

    Poslaću ti prilog o Ananićima i zbirku pripovetki u kojoj se nalazi i priča o tvom pradedi Draganu – „Rođi“. Prenesi dedi Stevi i tati Zoranu moje saučešće, povodom bakine smrti. Pozdrav svima, Vojislav Ananić

    Одговори
  • Djordje Stankovic

    Зовем се Ђорђе Станковић,рођен у Славонском Броду,детињство сам провео у Трњанима одакле је родом моја мајка.Чудним путевима мој претраживач је доспео до ове странице где сам могао прочитати име свог ујака Јована тј.Чеде Ананића алиас благопочившег архимандрита Бенедикта,који ме је крстио у истим тим Трњанима као тада још млад калуђер.Моје обе прабабе,мамине баке су из кућа Ананића.Деда ми се зове Софро Ратковић и по предању мог чукундеде дошли смо из“Маћедоније“али није искључено да баш долазимо из Грчке,а прича се и о цинцарском пореклу.Ананићи славе Димитрија Солунског,а Ратковићи Великомученика Георгија чија икона је грчка и стара 200 година.Сећам се Стеве Ананића(1909)који ми је као детету причао о великом богатству његове породице.Видим да господин Мирослав познаје моје село па не бих се зачудио да и о мојој породици нешто зна више.Захваљујући њему дознао сам нешто више о мом селу…иначе скоро на једној слави био сам са једним рођаком Гораном Ананићем који ми је спомињао неког господина који зна све о његовом пореклу.Иначе Горан се оженио са Jапанком,тако да постоји могућност да се лоза Ананића зачне и на далеком истоку.Поздрав и јавите на djolevojvoda@yahoo.com

    Одговори
  • miroslav markov

    ** pozdrav Đorđu – sinu Drage Ratković od Sofronija loze Petra Ratkovića !
    ** drago mi je da si svoju savjest ponukao da kao i Goran odgonetneš barem imena svojih predaka koji i onda življahu radeći u nadi da nešto steknu, budu uvijek bolji i napredniji za korak ispred svoje generacije i svoga vremena….ja sam se ovog posla uhvatio oženivši vašu Jadranku jer po mom staparskom predanju Markovih mi moramo znati ko je od koga, šta je, odakle je da se ne učini neoprostivi grijeh rodoskvrnuća, kako mi je djeda rekao da u nas „ne uđe nečista krv“….tako sam došao do porijekla mnogih porodica trnjana od kojih je moj sin potomak i danas mu pokazujem sačuvane fotografije tada najuglednijih, bogatih, dostojanstvenih i još u ono doba pismenih predaka kojima on kaže – VJEČNAJA PAMJAT !….pozdrav i svako dobro…

    Одговори
  • vojislav Ananić

    Господине Станковићу,
    Незнам зашто сам чудним путевима дошао до ове странице? Пошто сам Ананић, наше порекло проучавам већ више од 30 година. Иначе, са твојим ујаком благопочившим архимандритом Бенедиктом, док је био на служби у Манастиру Врдник у Срему, сам био у телефонском контакту и слао му оно што сам пронашао о Ананићима.После његове смрти, из Платичева где је и сахрањен, звала ме је Стојаковић Љубица, његова сестра,вероватно твоја тетка.А један Стево Ананић данас живи у Крушевцу. Ето видиш, да је свет мали и да се ипак некако проналазимо. Уколико си заинтересован, јави се да ти пошаљем оно што сам о Ананићима нашао. А било би пожељно да и Ви понешто знате о Ананићима и да све ово допуните.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Поменуо сам да нам презиме вероватно потиче од неког духовног имена неког црквеног великодостојника, међу којима има неколико Ананија.
    Међутим, један је посебно интересантан. АНАНИЈЕ митрополит новобрдски 1598 – 1612.Ананије се помиње 1592. пре избора за митрополита новобрдског, заједно са својим оцем монахом Георгијем, и Војином, братом од стрица, „спахиом“. Они су ктитори припрате храма манастира Свете Тројице код Пљеваља, коју из основа подигоше, обновише и живописаше. Митрополитом новобрдским постао је после смрти митрополита Василија. Помиње се у патријаршкој синђелији православним вернима у Вретанији, 1609, којом се признаје хиротонија Симеона за епископа православних у овим западним крајевима. Међутим, синђелијун није потписао патријарх Јован већ седам митрополита, међу којима је и новобрдски Ананије и бечкеречки Висарион. Митрополит Ананије умро је 1. априла 1612, у среду шесте седмице ускршњег поста, у манастиру Грачаници.
    Врло је могуће да је да је баш он родоначелник Ананића (вероватно је његов брат дао име свом детету по славном стрицу), јер се спомиње доба владике Симеона Вретање и патријарха Јована. А моју Банију су у то време насељавали људи баш из тих крајева, из Бањана, Дробњака…Даље, спомиње се име Војин, а у нашој фамилији има и Војина и Војислава, спомиње му се отац Георгије (а то је наша Крсна слава и можда је баш по њој и добио име). Но, то су за сада само размишљања и повезивања неких података изнетих у вези са овим Ананијем.

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЧЕРИНИ ПОТОМЦИ? N1a Р189.2

    На српском ДНК Пројекту постоји једна доста добро дефинисана група блиских породица која поседује специфичну и у свјетским оквирима веома ријетку хаплогрупу N1a Р189.2. Ради се о сљедећим породицама:
    А н а н и ћ – Банија, тестиран на 17 маркера
    Ј о к и ћ – Сивац у Бачкој, тестиран на 67 маркера
    Т е ш м а н о в и ћ – Јасеница, Зворник, тестиран на 12 маркера
    Ш у ћ у р – непознато мјесто поријекла, тестиран на 37 маркера.
    Иако тестирани на различит број и врсту маркера, ипак се за сва ова презимена може рећи да су имала заједничког претка у периоду Средњег вијека (потребно би било да су сви тестирани на 67 маркера да би се то могло тврдити и са већом сигурношћу. Тако се рецимо Шућур и Јокић на заједнички тестираних 37 маркера разликују у 5, што се сматра јасно дефинисаном генетском везом у скорашњем периоду. А н а н и ћ се у односу на ову двојицу на анализираних 16 заједничких маркера разликује у два маркера, а Тешмановић се на анализираних 12 маркера разликује у 1 маркеру од Јокића и Шућура. Међутим, када упоредимо 37 маркерне хаплотипове Шућура и Јокића, и када примјенимо Нордведтову формулу за израчунавање најдаљег заједничког претка, уз коришћење степена мутације за сваки мутирани маркер понаособ, добијамо веома малу удаљеност до заједничког претка од 10 – 15, 218 генерација. Разлог томе је у чињеници да су се мутације десиле на маркерима са великим степенима мутације (391, 447, 464, CDy). То би значило да је заједнички предак Шућура и Јокића живио не даље од 400 година уназад. Ако исту формулу примјенимо на А н а н и ћ е в хаплотип од 16 маркера и упоредимо га са Јокићевим хаплотипом, добићемо сљедеће резултате: А н а н и ћ е в и Јокићев хаплотип се разликују у 2 маркера на анализираних 16 маркера. Послије израчунавања добијамо да је заједнички предак Јокића и А н а н и ћ а живио прије 12 генерација или 360 година. Закључак би био да управо у том распону (300 – 400 година уназад) требамо тражити заједничког претка за све поменуте анализиране породице, при чему је Јокићев хаплотип најближи коријену и могли би га назвати модалним.

    – генетичар Синиша Јерковић, Бања Лука – сарадник портала Порекло

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЧЕРИНИ ПОТОМЦИ

    (на основу халпогрупе N1a Р189.2 – Ананић са Баније, Јокић из Сивца, Тешмановић из Јасенице код Зворника и Шућур, непознато место порекла)

    – исечци из анализе генетичара СИНИШЕ ЈЕРКОВИЋА из Бања Луке –

    Иначе, Јокићи из војвођанског Сивца су можда и кључ поријекла ове групе родова, њихов хаплотип је најдужи тестирани, а најближи коријену.
    Кључно питање је било да ли су Јокићи из Сивца потомци црногорских Јокића из Велике. Судећи по њиховом властитом предању јесу, чак се и крсна слава Никољдан поклапа. И правци сеоба су од Чарнојевића ишли даље у том правцу, са подручја Рашке и Косова и Метохије према Војводини. Ако је тачно да су Јокићи из Сивца потомци Јокића из Велике са планине Чакор у Црној Гори, онда је поријекло Јокића из Сивца следеће. Прилог је мало подужи, одломак је књиге Милоша Гојковића „Велика кроз историју“.

    Обзиром да је Чера био поријеклом из племена Шаље, које је за вријеме Скендербегово (Ђорђе Кастриотић 1403 – 1468)“ а и много касније“ било српско племе, онда је ближе истини да је Чера у вријеме његовог пребјега у Велику био Србин.

    Најзад, Величани не би примили човјека друге вјере у своју средину и оженили га православком због поштовања свога завјета, да одрже своју вјеру. У њиховој средини је свака друга вјера, осим православне, била неприхватљива, и тешко је повјеровати да су према католичкој вјери имали благонаклонији однос у односу на ислам. То истиче и Андрија Јовићевић: „Никад нијесу дозволили да се иједан мухамеданац усели међу њих, а своју су вјеру тако чврсто држали, да међу њима није било ни једног случаја превјеравања“.(7)

    Из свега изложеног, чини се најлогичнијим закључак да је предак величких Шаљана српског поријекла, да је своје право име и презиме саопштио затјеченим мјештанима Велике, али је уз њихову сагласност и обећање да га неће одати, користио име Чера по месту Черем у ком је на путу за Велику извјесно вријеме боравио.“

    Миодраг и Предраг Брковић се позивају и на следеће изводе хроничара Ратка Шаљића (1995):“С обзиром да код арнаута и католика данас нема нити постоји име Чера, а такође, ни код Срба не постоји такво име, што нас наводи на сумњу да Чера није право име нашег родоначелника већ да је сковано по месту Черам одакле је дошао наш предак. Своје разлоге доласка у Велику није саоппштавао, а, такође, о свом поријеклу и мјесту одакле је дошао није причао до смрти. Пред своју смрт, у дубокој старости, рекао је да је из Скадра дошао у Черам, бјежећи од крвне освјете, заједно са два брата и оцем. Потјера их је убрзо стигла и том приликом погинуо им је отац Лека. Успјели су да побију цијелу потјеру и да освете оца, а затим стигли изнад Гусиња, у Хоте, гдје су се договорили да бјеже на три стране. Два старија брата побјегла су у Метохију, један у околини Дечана, а други у околини Косовске Митровице, гдје њихови потомци и данас живе“. Миодраг и Предраг Брковић о Чери још износе да, кад је „дошао у Велику, биле су само двије куће – Живаљевића и Петровића. Чера је говорио српски и био вјере хришћанске, тако да му није билио тешко да успостави контакт са становницима Велике. Предање каже да је познавао коларски и пушкарски занат, а то је била ријеткост у то вријеме, што указује да ове занате није могао да изучи у планинском селу – катуну Черам, већ у развијеној средини као што је Скадар. Све то говори да је Чера имао добро животно искуство стечено у средини која је била развијенија него ова у коју је дошао. Познавао је многе послове за које житељи Велике нису ни знали. Та предузимљивост и познавање разних послова, омогућили су му лакше прилагођавање у дивљини у коју је дошао и могућност да лакше настави свој живот. Становници села Велика опчињени Черином виталношћу, покретљивошћу, способношћу за сналажење и у најтежим пословима, радо га прихватају у своју средину. Живаљевићи се нијесу двоумили да му дају своју одиву за животног сапутника. Даље, предање каже да је Чера, као врло способан човјек, уз помоћ пријатеља Живаљевића на Иван пољу направио колибу. Када је запалио прву ватру у колиби, Величани су пратили како ће се понашати дим. Појавом првог дима из колибе, угледали су како се дим диже у вис, затим се проширио по цијелој Велици до Чакора, Ваганице и Приједола. Величани су то протумачили као знак да ће његови потомци населити цијелу Велику, што се касније и обистинило“.(4)

    Међутим, врло увјерљиво дјелује предање по коме Чера потиче из Бована у Бјелопавлићима од братства Кадића и да му је право име било Ђуро. (То име је често код АНАНИЋА са Баније – примедба Војислава Ананића.) Др Јован Ердељановић у књизи Стара Црна Гора, етничка прошлост и формирање црногорских племена, каже:“По испитивању П. Шобајића знамо, да је у Бјелопавлићима до 1860. године заиста живјело јако братство Кадићи, које се послије иселило у Враку код Скадра“.(6)

    Послије израчунавања добијамо да је заједнички предак Јокића и А Н А Н И Ћ А живио прије 12 генерација или 360 година. У књизи Славка Гавриловића:“Грађа за историју Војне Крајине у 18. веку“, под датумом 23. 07. 1754. први пут у историји спомиње се презиме „АНАНИЋ“ и то Maxim Annanich – unbesoldte gefreyte-aus Papich, дакле неплаћени каплар из Папића. Ова тврдња има своје оригинално упориште у документу који се чува у мађарском државном архиву (magyar orsagos leveltar). Први спомен на „АНАНИЋЕ као житеље села Трњани код Славонског Брода, датира од 10. 11. 1780. године“.

    Закључак би био да управо у том распону (300 – 400 година уназад) требамо тражити заједничког претка за све поменуте анализиране породице, при чему је Јокићев халпотип најближи коријену и могли би га назвати модалним. На жалост, не знамо одакле је тестирани Шућур. Шућура има више, а етимологија њиховог презимена је од турске ријечи „хвала“, што значи да је то презиме и настало након доласка Турака, раније су се Шућури свакако другачије презивали.

    У Црној Гори, чини се да је матица свих Шућура околина Никшића (Луково и Драговољићи). Сматрају се старосједиоцима и старије презиме им је Савић. Одатле су једни исељени у Дробњак гдје славе Лучиндан. И вјероватно они који су насељени у Пиви, али са славом Никољданом. За ове у Пиви је интересантно да су били мајстори и ковачи, што је интересантно због везе са Черанима, а и слава је иста.

    У Рађевинском селу Баставу има породица Тешмановић којој је старије презиме Солдатовић и која је досељенма из Херцеговине у другој половини 18. вијека. У истом селу живи и сродна јој породица Кекић. Славе Ђурђевдан. Од ових има и у Лозници.

    У Јадранском селу Дворској такође постоје Тешмановићи, са старим презименом Анђелић досељени из Херцеговине у првој половини 18. вијека. Славе св. Стефана.

    Приредио: Војислав Ананић

    Одговори
  • vojislav ananić

    По ДНК анализи, утврђено је са 96% тачношћу да су прапреци АНАНИЋА из Папића код Суње са Баније живели у Скадру, који је онда био српски, чак више од сто година и престоница српске државе. У прилог томе достављам податак да сам на интернету пронашао село СУЊА код Скадра, из 15. века (записао Божидар Алексе Вукчевић, Торонто, 2002. године). По томе се може поставити теза да су у време турске најезде ти Суњани из околине Скадра кренули ка западу, односно ка данашњој Суњи на Банији. А већ смо рекли да је први познати прапредак Ананића, ЧЕРА, који је живео у Скадру, због крвне освете иселио у место ВЕЛИКА на планини Чакор, а одатле, његови преци у Суњу на Банију. Тиме се само потврђује оно што се пронашло ДНК анализом. Коцкице се полако слажу и затварају.

    Војислав Ананић

    Одговори
  • Jelena

    Poštovani, ja sam Jelena Ananić, otac mi je Dragan, a njegovi roditelji su Borivoj i Milica. Živimo u Aleksandrovu gde je i moj deda odrastao sa njegovim četvoro braća i dve sestre. Jedna sestra Mira se udala i otisla da živi u Nemačkoj, a jedan brat Milan je živeo u Švajcarskoj, ali se skoro vratio u Aleksadrovo. Mnogo mi je zanimljivo istaživanje porekla našeg prezimena pa sam na taj način došla do ovog sajta.

    Одговори
  • Jelena

    Poštovani, ja sam Jelena Ananić. Otac mi je Dragan, a njegovi roditelji su Borislav i Milica. Oni su živeli i radili u Nemačkoj. Deda je odrastao u Aleksandrovu sa njegom braćom i sestrama. Jedna sestra Mira je otišla isto za Nemačku, jedan brat je u Kruševcu, to je Zlatkov deda. A najmlađi brat je otišao za Švajcarsku, skoro se vratio u svoje rodno selo. Zanimljivo mi je istraživanje prezimena Ananić. Slavimo slavu Đurđevdan i mnogo se ponosim što sam deo ovako velike i važne porodice.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Драга Јелена!
    Врло ми је мило да си се укључила у истраживање порекла нашег презимена и породице, која и није баш тако бројна. Да одмах кажем, да знам све твоје које си набројала. Па, код нас у Сенту су на путу ка Немачкој свраћали и твоји деда, нажалост сада већ пок. Бора (Бођа), и баба Мица, као и Мира и Есо. Да напоменем да сам рођен (баш данас ми је 67- рођендан) и одрастао у Александрову. Не само што се већ дуго бавим истраживањем наших корена и предака, него сам написао и књигу о њима. Ако те интересује, напиши ми твоју мејл адресу да ти је пошаљем. Тамо су споменути и твој чукундеда Јован који је као солунски добровољац колонизирао са мојим дедом Душаном у Банат, у тада још непостојеће село Александрово 1920. године, а његов брат Илија је добио земљу у Банатском Аранђелову.Поменуо сам и твог прадеду Драгана (Рођу и написао причу о њему) и све остале касније. Док смо живели у Александрову, наше породице су се врло поштовале. Ето, ја сада тамо немам више никога. Живот иде даље и одређује нам нове животне путеве. Поздрав теби, твом тати Драгиши и свим мојим Ливађанима којих се увек радо сећам.
    Војислав (Брацика) Ананић

    Одговори
    • ur@Dn1k

      Војиславе, срећан Вам рођендан и да нам будете добро и здраво на многаја љета! Захвална редакција портала Порекло

      Одговори
  • Војислав Ананић

    Јелена, књигу о Ананићима (I и II део) можеш пронаћи и „скинути“ код дигиталне библиотеке портала Порекло (www.poreklo.rs), тамо код Лике, Кордуна и Баније.
    Поздрављам све моје Ананиће.

    Одговори
  • Jelena Ananic

    Poštovani Vojislave, tek sad sam videla da ste mi odgovorili. Izvinjavam se. Htela sam da Vam kazem da ste Vi i Vaša porodica ovde uvek dobrodišli, ukoliko ste u mogućnosti možete uvek doći kod nas. Pokušacu da nadjem knjige, ukoliko ne budem mogla da nadjem, ponovo ću Vam se obratiti.
    S poštovanjem, Jelena.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Јелена, достави ми твоју мејл адресу како бих ти послао оба дела књиге о Ананићима, као и причу о твоме прадеди Рођи (Драгану), чије име ти и отац носи. А сећам ти се и чукундеде Јована… Наћи ћеш у књизи.
    Поздрав теби и твојима, као и свим мојим Ливађанима (Александровчанима),
    Војислав

    Одговори
  • KRV NIJE VODA

    Pozdravljam međuananićevske divane, dijaloge, razgovore i upoznavanja. Ovaj sajt je tome doprineo i omogućio. Naravno, da nije višedecenijskog upornog rada Vojislava Ananića sve bi ovo vredno blago ostalo nedostupno „običnom“ čoveku. I onda se pitamo…..“auuuu bre, pa šta nas to snađe ?….pa mi takvi „čovekoljubivi hristoljupci“ da nasradamo „na pravdi Boga“ od tamo nekih „zlotvora“. Nikad se niko nije upitao: a možda nas je tako „ošamućene“ ipak sustiglo „prokletstvo zaboravljenih predaka“ kojima smo lažljivo u danu upokojenja i još lažljivije na 40-dnevnom parastosu jaukali ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ, a na njih zaboravili već kod unučeta da dečiću neopterećujemo imenima kojekakvih pradedova koji mu ionako nisu ništa ostavili testamentom u nasleđe….pa još ako je bio pijandura, ženskaroš, ubojica radi krvne osvete …auuu lele pa da to pričam detetu…..i dođe Novi Svetski Poredak (ko zna koji po redu za naš GENS = rod…..a….mi se više ne poznamo…..šta imaju sebri, meropsi, otroci, robovi, kmetovi, nadničari da znaju o svom poreklu ?….njihovo je da služe gospara, Arhonta, tribala, Prefekta, Sevastokratora, Župana, kralja, predsednika tzv. države ili najčešće premijera koji na čisto srpski prevodi naredbe Novog Rima nevezano na kojem je merdijanu….“ljubljeni narod“ kako se laska rulji ima da odradi svoj deo ionako nepotrebnog života jer se populacija sebra i meropsa obnavlja bez kalkulatora pa kad preteraju od samoobuzdavanja onda je po istorijskim dokazima preko nužna neka kuga i kolera ili sofisticiranije poplave i suše., a najdelotvorniji su Despoti koji razvlače svoje meropse po novim teritorijama za obrađivanje i unapređenje proizvodnje. U tom Poretku oni koji su osetili čar i veličinu pojma : “ imati svoju čast, ponos i dostojanstvo“ sigurno će se upustiti u istraživanje svog rodoslovnog – geneaološkog stabla i pronalaziti zajedničke pretke sa današnjim sudionicima „misije života“. Tako, ako znamo da smo iz iste kolevke potekli normalno je za očekivati da nećemo potegnuti ni jatagane ni snajpere na čoveka koji mi je recimo rod u 13. kolenu….da znamo da smo potekli iz iste kolevke ne bi nam se dogodilo samouništenje bratoubilačkih ratova i to još za interese drugih, najčešće ne-prijatelja….kad znamo ko smo, šta smo i čiji smo, odakle smo i zašto smo tu sada – onda uz spoznaju o genetici i dnk nećemo dozvoliti „slučajne brakove“ makar i iz „ljubavi“ jer dovoljno smo oštroumni da rodoskvrnuće može da izazove trajne posledice po potomstvo…..jer Krv nije voda, špricer, bevanda ili gemišt da ga mešaš sa kilo sode već može da bude opomena trajnog izumiranja roda i njegove loze. Za to nam treba ovaj sajt i međusobno umrežavanje. …nastavite Ananići u svom delu da biste bili Aksios, Dostojnoj da 28.08. 2018. obeležite Hiljadu-godišnjicu prvog spomena Slave uz svog zaštitnika koji potvrđuje reči Crnjanskog: Nema Smrti – samo su SEOBE večne…..i gde god da prenesete Iskru života budite zahvalni Stvoritelju što je baš vas izabrao da budete ta karika koja će da nastavi „misiju života“…..jao onome koji je svestan da je poslednja karika u životu….kod Ananića to nije slučaj…iskra života upalila se u dalekom Japanu – i tamo će da se čuje za Ananiće….Uzdravlje…!!!

    Одговори
  • Jelena Ananicj

    Poštovani Vojislave, evo moje email adrese: jelenaananic@hotmail.com. Radujem se što ću pročitati tu priču i što ću moći i mom ocu da je pročitam. Pozdrav Vašoj porodici. I mnogo sam ponosna i srećna što imamo nekog u porodici koji se trudi da se naše poreklo ne zaboravi. I hvala Vam na tome..

    S poštovanjem Jelena.

    Одговори
  • vojislav ananić

    http://www.prezime.net/Anani%C4%87

    Ананић

    Главни локални региони
    1. Београд = 2
    2. Крушевац = 2
    3. Нови Бечеј = 2
    4. Нова Црња = 2
    5. Зрењанин = 2
    6. Чока = 1
    7. Сента = 1
    8. Рума = 1

    Главни широм света
    Земља Наши подаци Процена
    Србиjа 13 127
    Хрватска 8 28
    Швајцарска 1 3

    Рангирање

    Ранг према популарности у Србија је 8881
    Широм света постоји 22+ и више људи који се зову Ананић.

    Значење имена

    not known.

    Славни људи

    Not found.

    Популарна имена за презиме Ананић
    Драган(2) Војислав(1) Здравко(1) Зоран(1) Стеван(1) Жељко(1) Милица(1) Евица(1) Јован(1) Марко(1) Ђорђе(1) Мирела(1)

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Црквени веродостојник Ананића из Славоније

    https://www.youtube.com/watch?v=EumhVifFAXo

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Чији су Ананићи? Банијски, славонски или босански? По Крсној слави Ђурђевдану и времену првог помињања, банијски.

    Прво писмено помињање Ананића је 1753. год. кад се у Манастиру Дивош помињу ОСТОЈА АНАНИЋ из Костајнице и монах манастира Дивош САВА АНАНИЋ из Босне.

    1. У књизи Славка Гавриловића:“Грађа за историју Војне Крајине у 18.веку“ , под датумом 23.07.1754. први пут у историји спомиње се презиме „Ананић“ и то Мaxim Аnnanich – unbesoldte gefreyte-aus Papich, дакле неплаћени каплар из Папића. Ова тврдња има своје оригинално упориште у документу који се чува у мађарском државном архиву (magyar orszagos leveltar).
    2. Први спомен на „Ананиће „као житеље села Трњани код Славонског Брода датира од 10.11.1780.год. Тога дана обављено је вјенчање Митра Ананића, житеља трњанског, и Аранђије Одобашић, кћерке Јанка Одобашића, житеља топољанског, у Храму славнога пророка Илије у Топољу , од протојереја Теофана Претића са кумом Теодором Миросављевићем, житељем трњанским.Оригинални докуменат чува се у државном архиву хрватске-подружница Славонски Брод у књизи „Протоколлы вынчлемыхы прй епкпои пакрачкой й епархии подлежашчеи й брачевачком протопопскому предлу принлдлежашчей парохий тополскои“.
    3. Остаје нам да расветлимо дилему да ли су потомци или рођаци Максима Ананића уместо плате, јер је Максим био неплаћени каплар, добили у посед земљу у тек новооснованом селу Трњани код Сл. Брода пројектованом у 40.години владавине царице Марије Терезије, а потом да утврдимо крвно сродство са досељеним Грцима и Цинцарима у Славонски Брод које се збило, према неким изворима 1769. године, одмах по разарању града Москопоља у Епиру, данашља јужна Албанија.
    Претпоставке се чине логичним јер су трњаначки Ананићи преузели светог Димитрија за свеца крсне славе, користили библијска и грчка имена и остаје нам истражити везу Ананића из Папића и трњаначких Ананића као и касније њихов одвојен развој у брачним заједницама са новопридошлим Грцима и Цинцарима из Епира, као и са острва Кипра.“
    4. ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ – Ђорђе Јањатовић
    Место: Трњани
    Презиме: АНАНИЋ
    Крсна слава: ЈОВАН КРСТИТЕЉ
    Парохија протопрезвитерат: ДЕРВЕНТА
    Парохија: БОСАНСКИ БРОД
    Трњани
    година пописа 1991.1981.1971.

    Срби 867 (97,74%) 1.046 (96,85%) 1.057 (98,60%)
    Хрвати 13 (1,46%) 13 (1,20%) 11 (1,02%)
    Муслимани 0 0 0
    Југославени 6 (0,67%) 10 (0,92%) 0
    остали и непознато 1 (0,11%) 11 (1,01%) 4 (0,37%)
    укупно 887 1.080 1.072
    5. Међу тим досељеницима било је и таквих који су долазили из удаљених мјеста највише из Херцеговине. Што се Срба тиче по свим изгледима да је њих највише било из оближњих села као и других села под Требавом.
    Као средство политике Бењамина Калаја била је колонизација БиХ становништвом из других крајева Монархије. Њихов број се до краја окупације попео на близу 100. 000. По причама старијих владала је тада „златна грозница“ у БиХ, али не за златом већ потрагом за послом и бољом будућности.
    За најстарије српске породице Бос. Шамца сматрају се: Стефановићи, Бабићи, Тасовци, Дакићи, Писаревићи, Јовановићи, Ананићи, Давидовићи, Ђурићи и други који су се у Бос. Шамац доселили из околиних села и сусједних мјеста, затим Димитријевићи и Ристићи који су се доселили из Македоније односно Старе Србије. Скоро све ове породице бавиле су се трговином најчешће трговином стоке и пољопривредних производа, неке од ових породица бавиле су се извозом у Беч и друга европска тржишта и биле су већином имућног стања.
    Мичић Ристо (крчмар, Тешањ, 1849-1938) Мада на споменику на гробљу пише умро 1936. год. у 90. г. живота. У народу звани „Ананић“ ожењен са Јоком Ананић (рођ. 1873, у Сарајеву) која је умрла 1956. год. у 94. г. живота.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Зашто би се неко од славонских Ананића (имамо и Босански и Славонски Шамац, Сл. Брод, околина Дервенте) селио у правцу малог села Папића на Банији, када су тамо били успешни трговци и добростојећи? Значи, миграције Ананића су ишле од Папића и ка Славонији и ка Босни.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Прво помињање Ананића у Аустроугарским документима је 1526. године (бискуп Ananic), па 1564. (Petrus Ananic, ћирилични бискуп), 1746. (Annanich Thom – Тома), 1860. (Annanić Alexsander), 1866. (Ananić, Marko, Tanasije), 1882. (Аnanic Ilija), 1888. (Ananić Duitor – Dmitar), 1889. (Ananić Maksim), 1896. (Benedicto Ananić).

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Ево једног Ананића страдалог у логору Јадовно, извор: jadovno.com
    9766 Славонски Брод.
    Ананић Илије Петар.
    Србин 27 г.
    Славонски Брод , Трњани.
    Убијен у логору Јадовно у јулу..

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Ананић

    Презиме Ананић је малобројно презиме у Хрватској, али ипак аутохтоно српско крајишко презиме са Баније. У својој основи презиме сакрива своју патронимску основу од личног имена Ананије. Сличну патронимску творбу налазимо у презимену Илић које је настало од патронима Илија. На Банији Ананићи славе крсну славу Ђурђевдан.

    ПОРИЈЕКЛО И ЗНАЧЕЊЕ ПРЕЗИМЕНА

    Нажалост у расположивој литератури мало је написано о презимену Ананић, стога од непроцјењиве вриједности је Родослов Ананића, резултат дугогодишњег истраживања Војислава Ананића. Осим Војислава презиме Ананић је истраживао и Мирослав Марков. Војислав се више фокусирао на Ананиће са Баније док је Мирослав истраживао више Ананиће из Славоније. На wеб презентацији која је тематски везана за поријекло српских презимена постављен је рад, Војислава а коментиран и допуњен од Мирослава. У свом раду настојат ћу презентовати рад Војислава и Мирослава уз допуне и обраду презимена по концепту осталих презимена са Баније.
    Српско село Папићи на Банији у Хрватској, је матица свих Ананића дакле можемо са сигурношћу тврдити да се ради о аутохтоном српско-крајишком презимену. Одакле су и кад ту стигли, још увек је недовољно утврђено. По једнима су стигли заједно са Папићима из села Коравница из племена Бањани, (у корену има она основа „анани“, а како је до тога дошло, не зна се). Бањани су тада били у Источној Херцеговини и углавном су гравитирали ка Босни и данашњој Хрватској. У новом крају гдје су се доселили оставили су иза себе топоним села Папићи на Банији односно, дијелу који народ назива «Банијски трокут». Међе некадашње опћине Костајница асоцирају на трокут којег одређују ријеке Уна и Сава а затвара пруга Суња – Костајница.

    Међутим, постоји предање да су Ананићи грчког поријекла, када је падом Пећке патријаршије Фанара постављала црквене великодостојнике за вријеме настанка Војне Крајине. У родослову Војислава Ананића помињу се још и духовна имена: Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим, Бенедикт (недавно преминули архимандрит манастира Раваница у Врднику). Пошто се они као духовници нису могли женити (неки су били у чину архимандрита, као Ананије у манастиру Папраћа, још 1638. године, затим Ананије из Фанаре као митрополит захумско-херцеговачки, итд), вјероватно су неки од њихових браћа давали својој деци имена познатих стричева. По казивању Манојла Грбића у „Карловалчком владичанству“, баш тај митрополит се помиње у обиласку неких села у Лици, Банији и Кордуну. То је било у размаку од петнаестак година и није искључено да су Максим и Ананије били сродници, можда браћа, а можда стриц и синовац. То је било баш у вријеме када су се на подручју данашње Хрватске уводила презимена. Обојица нису била стално настањена у Папићима, јер је Црква одређивала мјесто службовања својим људима, а Аустро-Угарска војска својим.

    И Мирославу је познато предање да су Ананићи поријеклом Грци, те је како пише истраживао ту причу са уваженим господином Александром Бачком али се не може са поузданошћу утврдити да је у потпуности истинита. Можемо рећи да се током генерација промијенило чињенично стање , тј. да се додавало или одузимало у усменим предањима и традицији о поријеклу презимена те поријеклу доласка „Ананића“ у околицу Славонског Брода – неки данашњи тврде да је првотно презиме, наводно из Грчке, било „Ананас“, али то Мирослав није успио документирати.

    Војислав потврђује тезу али се и двоуми у вези грчко-цинцарског порекла. Мишљења је да се поријекло презимена Ананић јавља још раније, односно да је хебрејског поријекла. Према Шимуновићу: „Српска је кршћанска антропонимија кудикамо заступљенија именима старохебрејског и грчког именског репертоара попут: Аћим, Акцентије, Алексије, Атанас (Таса), Филотије, Андроник, Аркадије, Харалампије, Јеврем, Никифор, Јефтимије (Јефта), Тимотеј, Тодосије (Тоша), Константин (Коча)…“ . На основу тога могу се компарирати презимена; Ананић – Хананија (хебрејски) – Ананија (грчки) – Ананије (црногорски и источнохерцеговачки/Бањани и Дробњаци. Преко Византије, стигло се можда и у цинцарско Москопоље, па отуда кад је град пао, до Црне Горе (где постоји име Ананија) и Бањана у Источној Херцеговини (где је након пада Пећке Патријаршије, Цариград – Фанара поставио за митрополита захумско – херцеговачког Грка Ананију). Одатле су касније селили ка Босни (село Трњани код Добоја, ка Банији (село Папићи)и ка Славонији (опет их је највише у истоименом селу Трњани али код Сл.Брода). По наведеним годинама, види се да су најпре доселили у Папиће на Банији, па онда у Славонију, а Војислав се сјећа да му је још покојни деда причао да имају рода у Славонији.

    Презиме Ананић у својој основи јасно указује на творбу од анан+ић, дакле сакривену патронимску основу јер нема помена о личном имену Анан. Војислав је ријешио ту енигму те је исправно уочио да у родослову Ананић се често помињу духовна имена међу осталим и Ананије од којег имена је и изведено презиме, само што је из њега изостављено оно -ије. Остао је коријен ријечи Анан на који је касније придодат карактеристични патронимски суфикс -ић. Значи, није Ананије-Ананијев-Ананијевић, него Ананић. Сличну творбу можемо наћи у презимену Илић насатло од патронима Илија; Илија-Илијић-Илић.

    БАНИЈА

    Најстарији писани помен о презимену Ананић налазимо у књизи Славка Гавриловића:“Грађа за историју Војне Крајине у 18.веку“. У документу под датумом 23.07.1754. године у попису виших и нижих официра, редова, кнезова, ишпана, шумара и црквених службеника са назнаком мјеста становања у Другој банској регименти уписан је Maxim Annanich – unbesoldte gefreyte-aus Papich, дакле неплаћени каплар из Папића. Ова тврдња има своје оригинално упориште у документу који се чува у мађарском државном архиву (magyar orszagos leveltar).
    Поред Максима Ананића у селу Папићи према истом извору помињу се и Pfeiffer – Sztoich Szalaidia и Besoldte Gefreyte – Janos Szamanya.

    «ДОСТОЈНО ЈЕСТ, СЛАВА И ЧАСТ БИТИ ОД РОДА АНАНИЋА ОД КОЈИХ ПРВИ ЈЕ ЗАПИСАН МАКСИМ „…тако урадисмо на кириону рекавши још ΑΞΙΟΝ ΕΣΤΙΝ, ΔΟΞΑ ΚΑΙ ΤΙΜΗ ΕΙΝΑΙ – ТАКО НЕКА БУДЕ – А МЕН !»

    Већ је поменуто да презиме Ананић, вјероватно потиче од неког духовног имена или неког црквеног великодостојника, међу којима има неколико Ананија. Међутим, један је посебно интересантан. Ананије митрополит новобрдски 1598 – 1612. године. Ананије се помиње 1592. године, прије избора за митрополита новобрдског, заједно са својим оцем монахом Георгијем, и Војином, братом од стрица, „спахиом“. Они су ктитори припрате храма манастира Свете Тројице код Пљеваља, коју из основа подигоше, обновише и живописаше. Митрополитом новобрдским постао је после смрти митрополита Василија. Помиње се у патријаршкој синђелији православним вернима у Вретанији, 1609. године, којом се признаје хиротонија Симеона за епископа православних у овим западним крајевима. Међутим, синђелијун није потписао патријарх Јован већ седам митрополита, међу којима је и новобрдски Ананије и бечкеречки Висарион. Митрополит Ананије умро је 1. априла 1612. године, у среду шесте седмице ускршњег поста, у манастиру Грачаници.

    Врло је могуће да је да је баш он родоначелник Ананића (вероватно је његов брат дао име свом детету по славном стрицу), јер се спомиње доба владике Симеона Вретање и патријарха Јована. А моју Банију су у то време насељавали људи баш из тих крајева, из Бањана, Дробњака…Даље, спомиње се име Војин, а у нашој фамилији има и Војина и Војислава, спомиње му се отац Георгије (а то је наша Крсна слава и можда је баш по њој и добио име). Но, то су за сада само размишљања и повезивања неких података изнетих у вези са овим Ананијем.

    Са Баније су се касније из матичних Папића многи иселили у Славонију, око Славонског. Брода, а негде око 1920. године, неки од Ананића су иселили у Војводину, у село Александрово код Зрењанина и у Банатско Аранђелово код Новог Кнежевца. Има их да су почетком 20.века иселили у САД, а у Канаду око 1950. године.

    Ананића има и у Загребу, има их вероватно да су постали и католици, али их након „Олује“ и „Бљеска“ има данас широм Србије, а и света.

    На подручју Горње Крајине или Карловачког владичанства, Милан Радека је уписао да Ананићи славе Ђурђевдан , а Војислав је пронашао да осим Ђурђевдана славе и Јовањдан и Митровдан.
    У Босанском Броду, Ананићи славе Јовањдан према Шемантизму православне митрополије и архијецезе Дабро-босанске за годину 1882.

    ОСТАЛИ ЛОКАЛИТЕТИ ГДЈЕ СУ МИГРАЦИЈАМА НАСЕЛИЛИ СЕ АНАНИЋИ

    Осим Баније свакако у Хрватској треба поменути и јак рој Ананића у околини Славонског Брода, односно у мјесту Трњани. Према Војиславу ови Ананићи су доселили са Баније, зашто можемо пронаћи потврду у документима о разграничавању Славоније на војни и цивилни дио које су урадили Аустроугари те су многи крајишници добивали прекоманду из осталих дијелова крајине. О славонским Ананићима Мирослав пише:

    Први помен Ананића као житеље села Трњани код Славонског Брода датира од 10.11.1780.године. Тога дана обављено је вјенчање Митра Ананића, житеља трњанског, и Аранђије Одобашић, кћерке Јанка Одобашића, житеља топољанског, у Храму славнога пророка Илије у Топољу , од протојереја Теофана Претића са кумом Теодором Миросављевићем, житељем трњанским. Оригинални докуменат чува се у Државном архиву Хрватске-подружница Славонски Брод у књизи „Протоколлы вынчлемыхы прй епкпои пакрачкой й епархии подлежашчеи й брачевачком протопопскому предлу принлдлежашчей парохий тополскои“.

    У Славонији сав њихов обитељски живот и привредни успјех одвијао се у селу Трњани (највећи земљопосједници), углед обитељи (аустријски царски официри и од војне командатуре именовани исплатитељи војне ренте) али и просвјетитељи. Овдје мислим на лозу-изданак Томе Ананића – учитеља, који је са својим позивом учитеља послан у просвјетитељску мисију у село Ново Топоље и ту зачео нову грану која постоји до данас. Из доступних докумената Мирослав је пронашао да је 23.06.1856. године, Тома-учитељ био кум као житељ трњански, а већ 02.11.1864. године спомиње се Тома-учитељ као житељ новотопољански и даље све податке у вези Томе учитеља и његово потомство описано као житеље новотопољанске – негдје је записано да су досељеници из Босне основали 1715. године село Ново Топоље и
    посветили своју богомољу славном пророку светом Илији као и оближњу шуму-илијанска шума у којој се служио грко-источни обред несједињен са Римом… Синови Томе-учитеља били су Петар и Константин и зна се да је Константин преселио се у Босну у село Свилај…. даљње информације нису биле тражене и нису записане.

    Остаје енигма обитељи Петровић из Новог Топоља за коју сматрам да је, а не могу нигдје пронаћи, грчко-цинцарског поријекла и да је међу оних сретних 186 преживјелих катаклизму Москопоља из 1769. године. Постоје документи да су Георгије и Еуфемија Петровић имали 2 кћери – Јулијану (удаје се за Јована, унука Томе-учитеља – 04.11.1901. и Катарину удаје се 29.07.1907. године за Јована али сина Николе Ананића из Трњана), иначе код Ананића је било проблематично што су имали узак избор имена; Јован, Петар, Никола… па тако унук добива име од дједа, син од стрица и све укруг па се тешко може сложити крвна веза, а к томе било је случајева „моја дјеца“, „твоја дјеца“ и „наша дјеца“. Супружници су умирали млади (за наше прилике) па се удавало и женило из заједнице, али по мом истраживању није било гријеха родоскврнућа само проблем истраживачу код одређивања чије се име налази под потписом исплатне ренте за трњанску сатнију:
    1. 09.10.1852. године, Никола Ананић,
    2. 11.05.1854. године, Јово Ананић,
    3. 31.12.1866. године, Тошо Ананић

    Остаје да се расвијетли дилема да ли су потомци или рођаци Максима Ананића умјесто плаће, јер је Максим био неплаћени каплар, добили у посјед земљу у тек новооснованом селу Трњани код Славонског Брода пројектованом у 40.година владавине царице Марије Терезије, а потом да утврдимо крвно сродство са досељеним Грцима и Цинцарима у Славонски Брод које се збило, према неким изворима 1769. године, одмах по разарању града Москопоља у Епиру, данашња јужна Албанија.

    СРПСКО ДРУШТВО ПРИВРЕДНИК

    Проф. др. сц. Драго Роксандић и Никола Лунић, проф. водитељи су истраживачког пројекта о Српском привредном друштву «Привредник» (1897. – 1946.). Друштво су основали Паулина и Владимир Матијевић 1897. године. На web страници постављен је пројекат са пописом подузетника, повјереника и питомаца. Према бази података «Привредника» уписан је Милош Ананић из Папића који је преко друштва Привредник отишао на занат у Ириг.

    ДОБРОВЉЦИ СА БАНИЈЕ У I СВЈЕТСКОМ РАТУ

    АНАНИЋ Моје Јово, 14. 11. 1897, Папићи, Костајница, служио војни рок 3 године. У српске добровољачке јединице ступио 18. 11. 1917. године. Као добровољац, добио је земљу у Александрову (Архив Зрењанин).

    ЖРТВЕ II СВЈЕТСКОГ РАТА

    »Jasenovac Reasearch Institute«, на web презентацији, поставио је попис жртава II свјетског рата на територију Југославије. Према том попису могу се одредити локалитети презимена на територију цијеле Југославије, ипак у овом раду фокус ће бити усмјерен према жртвама са територије Хрватске односно Баније ради поређења са пописом становиштва СР Хрватске из 1948. године.

    Свим жртвама нека је вјечна слава!

    АНАНИЋ НИКОЛЕ АНА, ЦРКВЕНИ БОК, 1866.
    АНАНИЋ ЈОВЕ ИЛИЈА, НОВО ТОПОЉЕ, 1919.
    АНАНИЋ ЈОВЕ ЈОВО, НОВО ТОПОЉЕ, 1917.
    АНАНИЋ ЂУРЕ АНА, ПАПИЋИ, 1922.
    АНАНИЋ ДАМЈАНА ГОЈКО, ПАПИЋИ, 1934.
    АНАНИЋ ТАНАСИЈЕ МАРКО, ПАПИЋИ, 1866.
    АНАНИЋ СТЕВЕ МИЛОШ, ТРЊАНИ, 1921.
    АНАНИЋ МАКСИМА ПАВЛЕ, ТРЊАНИ, 1899.
    АНАНИЋ ИЛИЈЕ ПЕТАР, ТРЊАНИ, 1914.

    ©1998-2006 Jasenovac Reasearch Institute All rights reserved

    ХРВАТСКА ПОПИС СТАНОВНИШТВА 1948.

    Према попису становништва СР Хрватске из 1948. године направљен је Лексик презимена СР Хрватске.
    Свакако треба узети у обзир када се истражују српска крајишка презимена страховите губитке током II свјетског рата, те колонизацију непосредно по завршетку рата. Ипак овај рад има своју вриједност те се према конкретним подацима могу одредити ројеви појединог презимена.

    Мјесто; срез; број пописаних особа; број кућа, односно породица; број особа која нису власници куће; укупно особа

    Трњани; Слав. Брод; 31; 8; 0
    Папићи; Костајница; 16; 5; 0; 16
    Ново Топоље; Сл. Брод; 3; 1, 1; 4
    Чајковци; Ђаково; 0; 0, 2; 2
    Клокочевик; Сл. Брод; -; -; -; 2
    Суња; Петриња; 2; 1, 0; 2
    Шушњевци; Сл. Брод; 2; 1; 0; 2
    Храстовац Доњи; Костајница; -; -; -; 1
    Ријека; Ријека; -; -; -; 1
    Сисак; Сисак; 0; 0; 1; 1

    Према тим подацима уочљиво је да су главни ројеви презимена Ананић у селу Трњани код Славонског Брода гдје налазимо 31 пописану особу у 8 домаћинстава, те затим на Банији у селу Папићи код Костајнице гдје је пописано 16 особа у 8 домаћинстава и Ново Топоље гдје налазимо пописане 3 особе које су живјеле у једној кући и једна особа која није била власник куће .

    Према локалитетима овог малобројног презимена у Хрватској можемо закључити да се ради о српском крајишком презимену и да су задржани локалитети још од Војне Крајине у мјестима Папићи, Трњани и Ново Топоље..

    ПОПИС ЕМИГРАНАТА У САД via ELLIS ISLAND

    Знамо да је Америка насељена претежно са становништвом из Европе, а то је посебно дошло до изражаја за вријеме индустријске револуције те свакако су значајни миграциони смјерови и у том правцу. Посебно имајући у виду сиромаштво у Аустроугарској послије развојачења Војне крајине, те политичким и економским разлозима који су слиједили, велики број крајишника тражио је запослење и бољи живот у градовима и земљама изван монархије па тако и далекој Америци и Канади. На срећу највећа база података о усељеницима у Америку је музеј Ellis Island, оток близу кипа слободе у New Yorku и која је постављена на интеренту у електронској верзији те је доступна свим корисницима интернета без накнаде.
    Преписивање су радили волонтери тако да су грешке у ишчитавању старог рукописа очигледне али на срећу увијек се може погледати и прочитати оргинал.
    Од Ананића уписано је четверо усељеника сви из Хрватске.
    Име путника; пребивалиште; рођен; стар
    Јово Ананић; Папићи; Хрватска; 1913; 35
    Јован Ананић; Папићи; Стаза; Хрватска; 1912; 18
    Стеван Ананић; Папићи; Аустрија; 1912; 17
    Стево Ананић, Трњани; Аустрија; 1912; 24

    У наставку више информација које сам успио прочитати из бродских манифеста:

    Јово Ананић, уписан је у бродском манифесту пароброда «Мауретанија» на линији Liverpool – New York, 28. фебруара, 1913. године на страни 44 под редним бројем 20. Према том документу можемо сазнати да је Јово имао 35 година када је дошао у New York, да је ожењен, радник по занимању, зна писати и читати, националност односно држављанин Хрватске, раса уписана Хрватска, пребивалиште Хрватска, мјесто Папићи (гдје је и рођен). Затим под рубриком најближи род или пријатељ из земље из које долази Јово је уписао своју жену Милку Ананић из Папића. Задња дестинација је нечитко уписана ? у држави Illinois. У наставку бродског манифеста пише да је имао бродску карту коју је сам купио и да има 25 $. На упит код кога иде Јово је одговорио да иде код пријатеља Стојана Самарџије. Даље се наводе формалности које се захтијевају од емигранта у УСА.

    Јован Ананић, уписан је у бродском манифесту пароброда «Prinz Friedrich Wilhelm» на линији Bremen – New York , 27. април, 1912. године на страни 39 под редним бројем 27. Према том документу можемо сазнати да је Јован имао 18 година када је дошао у New York, да је неожењен, сељак – радник по занимању, неписмен, националност односно држављанин Мађарске, раса уписана Хрватска, пребивалиште Хрватска, мјесто Стаза. Затим под рубриком најближи род или пријатељ из земље из које долази уписан је отац Мато Ананић из Папића, Хрватска. Задња дестинација уписана је нечитко а држава је вјероватно Illinois. У наставку бродског манифеста пише да је имао бродску карту коју је сам купио и да има 25 $. На упит код кога иде Јован је одговорио да иде код ујака Стојана Радмановића. Даље се наводе формалности које се захтијевају од емигранта у УСА.
    Са Јованом су путовали Јусасиновић Јосо 24 године стар и Мрђеновић Јован 18 година стар, сви из мјеста Стаза на Банији и сви иду код Стојана Радмановића.

    Ананић, уписан је у бродском манифесту пароброда «Latouraine» на линији La Havre – New York , 27. август , 1912. године на страни 1 под редним бројем 8. Према том документу можемо сазнати да је Стеван имао 17 година када је дошао у New York а, да је неожењен, радник по занимању, зна читати и писати, националност односно држављанин Аустрије, раса уписана Аустријска, пребивалиште Хрватска, мјесто Папићи. Затим под рубриком најближи род или пријатељ из земље из које долази уписан је отац Илија Ананић из Папића, Хрватска. На упит код кога иде Стеван је одговорио да иде код рођака Драгоја или Благоја Марића. Даље се наводе формалности које се захтијевају од емигранта у УСА.

    Нисам нашао да је са неким заједно путовао из истог краја а микрофилм је блијед и тешко се ишчитава

    Стево Ананић, уписан је у бродском манифесту пароброда «George Washington» на линији Бремен – New York, 25. новембар, 1912. године на страни 36 под редним бројем 4. Према том документу можемо сазнати да је Стево имао 24 године када је дошао у New York, да је ожењен, радник по занимању, зна читати и писати, националност односно држављанин Мађарске, раса уписана Хрватска, пребивалиште Хрватска, мјесто Трњани. Затим под рубриком најближи род или пријатељ из земље из које долази уписана је жена Стипа? Ананић из Трњана, Хрватска. Задња дестинација уписана је Harrisburg, Pennsylvania. У наставку бродског манифеста пише да је имао бродску карту коју је сам купио и да има 25 $. На упит код кога иде Стево је одговорио да иде код брата Станка Николића и да прије није био у Америци. Даље се наводе формалности које се захтијевају од емигранта у УСА.

    Стево Ананић је путовао заједно са Великановић Матом који је имао 32 године и боравио два пута у УСА 1908. и 1919. године, затим Драгић Марко 30 година, Николић Стево 24 године, Трепшић Адам 35 година и Павлица Стево 46 година. Сви су из Трњана осим Адама који је из Стружана у Хрватској. Сви иду код Ананић Стеве брата Станка Николића.

    Стари архивски документи углавном скупљају прашину и мемлу у подрумима архива и неријетко бива да деценијама их нитко и не погледа, стога за примјер је израда електронске архиве као што је то сасвим успјешно урадила фондација Ellis Island из New Yorka. На крају сам приложио бродски манифест са којим је Стево Ананић и још пет његових комшија допловило у УСА 1912. године. Да и онда није било баш лако ући у УСА јасно се види у том документу гдје су шесторица из наших крајева депортована.

    Истраживање порекла и значења презимена са простора Баније – Ненад Менићанин

    (Уз допуштење господина Н. Менићанина)

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Војиславе, „прекопао“ сам мало по интернету у вези презимена Ананинћ. Има тамо доста Ананића, а видим има и ваших прилога. Очигледно је да је основа: Ананије веома стара и да потиче још из библијских времена. Погледајте например: АНАНИЈЕ ИЗ ДАМАСКА, АНАНИЈЕ ВЕРБИЦКИ, АНАНИЈЕ ПТИЦА, СВЕТИ ПРОРОК ДАНИЛ И ТРИ ОТРОКА АНАНИЈЕ, АЗАРИЈЕ И МИСАИЛ, АНАНИЈЕ АЛЕКСИЈЕВИЋ ВЕРБИЧКИ, СВЕТИ АНАНИЈЕ СА МАЛЕСА, КРИТ (+1907) (Радио Благовести), ЛАЖ АНАНИЈЕ И САФИРЕ, АНАНИЈЕ СТОЈКОВИЋ (шахиста), NAME ANANIJE@ACTA CROATICA itd. Свакако погледајте песму Стевана Раичковића „Ананије“ – симпатична песма. Ето, толико да Вам се одужим за оно што сте приложили у вези презимена Дедић … Поздрав, Славомир Дедић, Сомбор

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Хвала Славомире! Јавите ми се на моју мејл адресу да Вам пошаљем неке нове податке.
    Поздрав,
    Војислав

    vojislav.ananic@gmail.com

    Одговори
  • Војислав Ананић

    АНАНИЋ

    Чајковци _(Ђаково) 2 (-—), Храстовац Доњи (Костајница) 1 (1), Клокочевик (Славонски Брод) 2 (——), Ново Топоље (Славонски Брод) 3 (1), 1 (——), Папићи (Костајница) 16 (5), Ријека 1 (1_), Сисак 1 (——) (или АНОВИЋ), Суња (Петриња) 2_(л)_, Шушњевци (Славонски Брод) 2 (1), Трњани (Славонски Брод) 31 (8)

    Извор: ЛЕКСИК ПРЕЗИМЕНА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ, Загреб, 1976.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top