Порекло презимена Алексић

27. фебруара 2012.

коментара: 51

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ АЛЕКСИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Алексић

Хаплогрупа: I1 род Б

Порекло: Сврзигаће, Славонија

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Алексић је широко распрострањено у свим крајевима. Овде ћемо навести податке везане за порекло личких и херцеговачких Алексића.

Алексића у Лици је било у селима Горићи (Оточац), Кијани (Грачац), Мелиновац, Понори (Оточац), Рибник, Оровац (Оточац), Оточац, Старо Село. Милан Дивјак Лички у “Личком календару за сваку годину” наводи да Алексићи (заједно са Мандићима, Павичићима, Радуловићима, Војновићима, Машићима и Вукмировићима) припадају братству Косовчића, а племену Дробњака из Херцеговине.

“Према народној традицији, у вријеме Косовске битке 1389. био је дробњачки војвода Ћурјан Косовчић, који је водио Дробњаке на Косово, у тој борби је задобио седам рана и изгубио много Дробњака. Војвода Ћурјан имао је синове: Милана, од кога су Барци, па Вукана од кога су Вукмировићи, Данчула од кога су Данчуловићи, и још двојицу чија имена није сачувала народна традиција. Данас се нико не презива старим презименом Косовчићи. Они су се разбратствили на многе породице. Дијеле се на двије главне групе, на: Ћурјановиће и Омакаловиће. Одве двије групе дијеле се опет на мање, и то: Ћурјановићи на: Барце, Вукмировиће и Данчуловиће, а Омакаловиће на: Абазовиће и Грбовиће. Од Ћурјана су породице: Барци, Филотијевићи, Маловићи, Мандићи, Машићи, Мемедовићи, Пејовићи, Ћеранићи и Павичићи. Од Омакала су породице: Алексићи, Абазовићи, Башовићи, Војновићи, Головићи, Грбовићи, Дуковићи, Ковијанићи, Одовићи, Пушеље, Перишићи, Радуловићи, Ћоровићи, Кадићи, Вуковићи, Кочовићи, Симуновићи и Сандићи. Огранци Мандића су: Јауковићи, Шаулићи, Дурковићи, Даниловићи, Делићи, Остојићи, Андријашевићи, Терзићи и Јакшићи.

У Дубровачким архивским књигама још 4. априла 1407. записана су горен наведена презимена.

1605. године исели се већа група породица из Дробњака у сјеверну Далмацију, околина Земуника, али не остадоше дуго већ се преселише у Лику. Тада дођоше: Мандићи, Павичићи, Вукмировићи, Машићи, Војновићи и Ћеранићи. У Лици се толико размножише и из ње се раселише по свој Босанској Крајини, Кордуну и Далмацији”. (Милан Дивјак Лички: Лички календар за сваку годину).

У књизи “Херцеговачка презимена” Риста Милићевића, Алексићи се помињу Богдашићима (Билећа) и Колешко (Невесиње). Алексића има у Требињу и Мостару. Старином су из Малине – селишта у Рудинама. Из Малине су преселили преко Требишњице у Површ и Видање. Из Површи су се Алексићи преселили у Богдашиће “због тога што су убили Луку Пешикана”. У Колешко су доселили “од Билеће”. Пошто потичу из познатог племена Малешевци, то им је било и прво презиме. Славе Игњатдан.

Алексића је, према наводима Јанићија Памучине, било и у Гацку крајем 18. века и у првој половини 19. века. Мирко, син Алексе Дамјановића, рођен у Гацку 1788. по оцу Алекси прозван је Алексин, а затим Алексић. Мирко Алексић је био гатачки ускок. Учествовао је у више битака против Турака. На скупштини у Дробњаку 1820. изабран је за кнеза. Избор је потвдио и Смаил-ага Ченгић, који је, у знак познанства, даровао Мирку један хандџар. Мирко је, неком приликом са Шујом Караџићем ишао на Цетиње, у посету Његошу. Тада је дао реч да ће убити Смаил-агу. У обрачуну на Млетичку ова му се жеља испунила. Поклоњеним ханџаром заклао је Смаил-агу и главу однео на Цетиње.

КРСНА СЛАВА: Игњатдан (у Херцеговини)

__________________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

АЛЕКСИЋИ

(на Малинску и Пашину Пољу)

Алексићи потичу од Алексе Ристова Дамјановића, који се доселио на Малинско 1796. године, из Горње Мораче, а у Горњу Морачу су ускочили из Гацка 1795. године Ристо и синови Алекса и Перо. Касније се код њих доселе Илијини синови Мићо и Ђорђије. Сви су се тада презивали Дамјановићи. Дамјановићи су с осталим Ускоцима из Малинска четовали и прочули се као јунаци.

Алекса Ристов имао је пет синова – Мирка, Максима, Марка, Милоша и Илију, а Перо Ристов, Алексин брат, имао је Јола и Баја. Мићо Илијин није имао потомста, а брат му Ђорђије имао је Рада и Сима.

Сви потомци до сада набројаних се, по Алекси Ристову Дамјановићу, прозову Алексићи, иако не потичу сви од њега; ово је зато што се Мирко Алексин проучуо због великог јунаштва које је показао приликом погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године – Мирко је Смаил-аги одсјекао главу и понио је владици Раду на Цетиње.

Ово братство је дало доста јунака и чувених хајдука. Симо Ђорђијев био је поткомандир гарде 1858-1862. године; били су чувени као јунаци и Милош и Гале; Гале је погинуо код Бара 1877. године.

Посебно треба истаћи Мирка Алексина, кнеза и харамбашу ускочког- родио се у Гацку 1795. године, а умро на Малинску 1889. године.

Јаков Алексић био је барјактар Дурмиторске бригаде. Погинуо је у Другом балканском рату у бици на Брегалници против Бугара 1913. године, а барјак послије његове погибије преузео је Неђељко Галов Алексић, па кад је и он рањен у истој бици, барјак је од њега прихватио Ђорђије Пушељин.

У чувеној Мојковачкој бици истакао се официр Коста Алексић-Дамјановић, који је тада рањен.

Једна породица Алексић одселила се у село Бојате на Пивској планини, а једна је прешла у Шаранце, у село Пашино Поље.

У комитском покрету 1916-1918. године комитовали су: Петар, Секуле и Ђорђије.

У НОР-у 1941-1945. године учествовали су: Вељко Петров, борац НОП-а од првих устаничких дана; погинуо је 27. јануара 1942. године на утврђеном усташком упоришту Дујмовићима код Трнова.

Милорад Машанов, борац Четврте и Пете црногорске бригаде, у којој је био командир чете; носилац је Партизанске споменице 1941.

Владимир Мидов, Владо Радов, Никола Душанов и Радомир Мијаилов су били борци Четврте црногорске пролетерске бригаде.

Радош Јованов је у строју 7. црногорске омладинске бригаде од њеног формирања у чијим је редовима и рањаван. Мирко Ђорђијев је један од чувених пушкомитраљезаца и један од најхрабријих бораца 7. омладинске црногорске бригаде.

Даница Николина, борац НОР-а, рањена је на Сињајевини

1940. године; стријељана је исте године у Никшићу.

Алексића има у разним мјестима широм наше земље, гдје су одлазили ради запослења и школовања.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (51)

Одговорите

51 коментара

  1. Војислав Ананић

    АЛЕКСИЋ (п), Богдашићи (Билећа) и Колешко (Невесиње). Старином су из Малине – селишта у Рудинама. Из Малине су преселили „преко Требишњице у Површ и Видање”. О овој сеоби једна легенда каже да је у Малини живио старац Милош са седам синова. Кад су, неком приликом, дошли Турци код њега на конак, лијепо их је примио. Међутим, када су се Турци опили, понашали су се бахато и непристојно. Стари Милош их је тада побио, а затим се преселио “под Стражиште, гдје су му још прије биле торине”. Из Површи су се Алексићи преселили у Богдашиће “због тога што су убили Лукету Пешикана”. У Колешко су доселили “од Билеће”. Пошто потичу из познатог племена Малешевци, то им је било и прво презиме. Садашње презиме узели су по своме дједу Алекси. Славе Игњатдан (59:173.327). Алекслћа је, према наводима Јанићија Памучине, било и у Гацку крајем XVIII и у првој половини XIX вијцка. Мирко, син Алексе Дамјановића. рођен у Гацку 1788, по оцу Алекси прозван је Алексин, а затим Алексић. Мирко Алексић, је био гатачки ускок, Учествовао је у више битака против Турака. На скупштини у Дробњаку 1820. изабран је за кнеза. Избор је потврдио и Смаил-ага Ченгић, који је, у знак познанства, даровао Мирку један ханџар. Мирко је, неком приликом са Сујом Караџићем ишао на Цетиње – у посјету Његошу. Тада је дао ријеч да ће убити Смаил-агу. У обрачуну на Мљетичку ова му се жеља испунила, Поклоњеним ханџаром заклао је Смил-агу и главу однио на Цетиње (47:120). Алексића има у Требињу, Мостару и другим мјестима.

    Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.

  2. Аљоша Алексић

    Поштовани, да ли неко може да ми помогне више око порекла Алексића из Бијељине, тачније деде ми Миодрага Алексића ( 1931-1994 ) и бабе ми Вере Алексић (1935-1995 ).
    Живели су у Новом Саду, деда Миодраг је био директор циглане и фабрике шпалт плочица (25.мај) у Белој Цркви.
    Миодраг има два сина Жељка и Драгомира, који су у Новом Саду.
    Жељко има сина Аљошу и ћерку Веру, а Драгомир сина Срђана и ћерку Андреу.

    Славимо славу Св.Јована

  3. Бојан

    Поштовани ,да ли неко има податке о Тамнавским Алексићимa? Новаци(Уб) одакле су дошли? Пре Новака били су настањени у Тупањцима(Ваљевска Подгорина)
    Славимо Свету Петку

    Порекло знам од чукундеде Шћепана(Стефана)
    Шћепан је имао три сина;
    Боривој(мој прадеда-погинуо 1912 у Кумановској бици) Миливој ( 1916 у плавој гробници) и Радивој је једини преживео све ратове(умро је 1957)

    Боривој је имао једног сина Миодрага (мог деду кога су стрељали партизани 1941 у Кожуару код Уба) Миодраг је оставио за собом троје деце Живану,Живана(мог оца) и Милоша.
    Ако неко има било какве податке нека ми се јави на [email protected]

  4. Tomica Aleksic

    Ja sam Aleksic iz Josanicke banje. Krsna slava nam je Nikoljdan.Sad dolazim do blokade i nejasnoće o poreklu (plemenu).poz za sve Aleksiće, živi mi bili.

    • Aleksic

      Poreklom iz Bitolje preko Kosova u Nis i ceo svet.Slavimo Nikoljdan.Deda mi je pricao da su preci dosli iz okoline Bitolje na Kosovo okolina Gljilana,Ziveli u Bitolji kad se neki mlad ozenio dva turcina su dosla da prvi spavaju sa mladom,naravno to nisu dozvolili i te veceri ubili su ta dva turcina i
      Preko noci napustili Bitolju i odselili se na Kosovo nebi li ih turci nasli zbog osvete.Po proceni bi to bilo negde pocetkom 18 og veka,Posto niko dalje nezna verovatno su se i drugacije prezivala pa su promenili prezime u Aleksic kako se prstpostavlja od Alekse.

  5. Rade Aleksic

    Poticem iz sela Golo Brdo, Bijeljina. Marko Aleksic mi je pandjed. Danas nas ima u Beogradu, Zvorniku, Golom Brdu, Novi Sad…
    Slavimo sto nam je Aleksicima ostavio u amanet vojvoda Males Sv. Ignjatija Bogonosca! Istrazivo sam malo ima dosta nasi potomaka iz sela Maline koji su promenili slavu. U Vojvodini je sv. Nikola to znam a isto smo pleme.Ja licno za rodjake priznajem samo one koji slave Sv. Ignjatija Bogonosca.Skoro sam upoznao covjeka koji se preziva Kalem.Sam mi je reko da mu je poreklo iz Malina i da slavi Sv. Ignjatija. Po tome mi smo rod a kako je doslo do promjene prezimena niko nezna.Dosta nas ima u Niksicu i okolini.

    • Драган Алексић

      Поздрав драги рођаче,моје директно порекло је из Голог Брда општина Патковача код Бијељине.Мој ђед је Перо Алексић 1911-1986 слава Свети Игњатије, као Краља Петра гарда је 1941 цео рат био у Немачким логорима, бака Аница Алексић је била партизанка која је скривала људе током рата.Имали су 7 деце, једно дете је умрло са само три године, остали су мој чича Новак Алексић има две ћерке Миру и Ану, живео је у оближњем Љесковцу славио због доласка на женину земљу Светог Јована, он је деда чувеном пливачу Вељи Стјепановићу,мој чича Слободан Алексић је живео у Бијељини и има ћерку и сина Александра и Бојану Алексић слави Калистрат,мој чича Небојша је живео у Голом Брду, има сина у иностранству који се зове Петар Мартинчић славио је Светог Игњатија, мој отац Милорад Алексић је био полицијски инспектор у Новом Саду, има двоје деце мене и моју сестру Аниту и ми славимо Светог Игњатија.Тетка Новка је живела у Бијељини има сина Горана и Светлану,а тетка Душанка је живела у Главичицама и има ћерку Ивку.
      Пошто славимо исту славу нема дилеме да смо директни рођаци,моји преци и све чиче и тетеке су сахрањени у Голом Брду, отац Пера Алексића се звао Јован Алексић и даље немам сазнања о именима предака,осми легенде да смо потпомци Марка Алексића који је посекао смаил агу Ченгића.

      • Драган Алексић

        Допуна.Јован Алексић је мој прадеда, ако је мој деда Перо Алексић 1911. годиште,предпоставка је да је прадеда Јован Алексић рођен у распону од 1880-1895. , Јован је имао брата Ђоку Алексића и ти рођаче Раде би требало у овом низу да се укрстиш са мојим прецима, мог оца су у Голом Брду звали Мико и нема сумње да смо директни рођаци.Име њиховог оца недостаје за потпуну везу до Херцеговине.Мајка од Јована и Ђоке Јелка се преудала за Николу Цацановића звали су га црни Никола, који је убио турчина, била му је слава Игњатије, био је из Којчиноваца и дошао је одатле у Голо Брдо, пре тога се презивао Ћурчић-то су извори из књиге Семберија,а Ја покушавам да направим слику.Претпоставка је да су Јован и Ђока Алексић такође славили Игњатија,али за потпуну слику потребно је утврдити ко је њихов отац јер су црном николи они пасторци.Није лако утврдити везу,али постоји могућност да та веза води директно до Алексића из Херцеговине, који су се разбежали након убиства смаил аге.Ако су они задржали своје презиме,презиме свог оца који је Алексић, постоји могућност да им је Мирко Алексић био деда.

  6. SRDJAN ALEKSIC

    Pozdrav za sve Aleksice da ste mi zivi i zdravi,ja sam rodjen u Zagrebu pre pocetka rata i raspada Jugoslavije otac mi se zove Radovan koji je poginuo na Kosovu pa mi treba vasa pomoc.Posto vidim da je poreklo prezimena Aleksic iz Svrzigace Slavonija ono sto me zanima ako mozete da mi kazete Gospodinene Ananicu nesto vise o Aleksicima iz Slavonije,ja svakako treba da odem do djeda ovih dana da razgovaram snjim o poreklu.Znam sledece moj pradjed Zdravko je za vreme Nemacke okupacije prebegao iz Virovitivce(Slavonija) u mesto Bovan kod Aleksinca ako se nevaram i tu dobio sina Borivoja.Posle rata se vratio u Naudovce (Viroviticu)u Slavoniju i tu su nastavili zivot posle se rodio moj otac Radovan.Citao sam dosta i od Aleksica i od Vas komentare ali niko nespominje Aleksice odatle iz tog podneblja a prezime je poreklom odatle,zato bih zamolio i Vas i sve Aleksice da mi pomognete koliko mozete.
    Budite mi zivo i zdravo nek Vas cuva Bog,
    Unapred zahvalan Srdjan Aleksic

    • Nikola Aleksic

      Pozdrav Aleksicu,

      Ja sam taj Aleksic iz Svrzigaća kod Požege. Moji su u selo došli otprilike oko 1700-e, prešavši iz Bosne, posle Velikog turskog rata, kao i većina tamošnjeg naroda. Postoje popisi otprilike od tog perioda i uz porodično predanje trebalo bi odatle da pođete. Postoji i dosta literature, ima u bilioteci ovde na sajtu, za članove. Ono što vam može još više da pomogne je genetska analiza porekla, o čemu možete više da pročitate ovde na Poreklo.rs. Nakon toga, mogli bi da ustanovimo, da li smo vi i ja genetski srodnici, zajedničkog porekla, ili se više poklapate sa nekim drugim rodovima. Npr, u bazi postoji već 4-5 Aleksića testiranih, ali nisu tako bliski genetski srodnici. Za bilo kakvu pomoć javite se.