Prezime Milin sreće se u Banatu, ali i drugim delovima bivše Jugoslavije. Vredan prilog o prezimenu i poreklu porodice Milin iz Banata poslao je naš čitalac Stanislav Milin:
Slušao sam od svog dede da smo se ….”doselili u Banat sa Čarnojevićem iz Stare Srbije”.
Iz njegovih priča i mojih traganja saznao sam da prezimena MILIN ima:
U SRBIJI:
1. Naša grana u Južnom Banatu – Izbište odakle sam ja i moja porodica (od našeg dede Milorada i oca Ilije, moja sestra Slađana Milin, diplomirani psiholog u Beogradu i ja Stanislav Milin, diplomirani građevinski inženjer u Beogradu, a u Vršcu od strica Stanislava imamo dva brata diplomirana pravnika Milorada i Dragana. Od strica Krste sestru Slavicu Milin i brata Milin Slavka, diplomiranog inženjera elektrotehnike. Svi mi, Bogu hvala, imamo porodice i decu). Milina u južnom Banatu ima u Uljmi, Vršcu,Straži, Dupljaju, Crvenoj Crkvi.
2. Druga grana u okolini Beograda – Ovča, Borča, Kovačica, Pančevo (porodice sveštenika i profesora bogoslovije Lazara Milina i njegovih potomaka; porodice Milin Lazara profesora matematike – bio asistent na Građevinskom fakultetu u Beogradu, reditelja i pozorišnog radnika Srbe Milina… Jedan od prvo obešenih u Beogradu od strane okupatora na Terazijama je bio obućarski radnik Radomir Milin…)
3. Treća grana u okolini Temerina, Novog Bečeja.
4. Četvrta grana u okolini Srbobrana, Sombora, Novog Sada.
5. Peta grana bilo je oko Bogatića u Mačvi
U MAKEDONIJI:
U Skoplju i oko Resena, Prilepa i Bitolja.
U CRNOJ GORI:
U Podgorici (jedan od profesora i osnivača Medicinskog fakulteta u Podgorici) i Kotoru i Boki (u pomorskom muzeju Kotora postoji grb porodice Milin)
U HRVATSKOJ:
Na Pelješcu, Murteru (sad i u Beogradu), u okolini Zadra, Šibenika, Benkovca i na Plitvicama (hotelijeri -turizam) pa preko Zagreba (umetnica Mare MILIN) do Zvečeva.
Neka ovo bude početna strana za prezime MILIN pa svi dobronamerni mogu da se jave i dopisuju svoja saznanja.
Ja sam skoro bio u Staroj Srbiji – selo IZBIŠTE (između Resena i Ohrida u Makedoniji ) po kome i moje selo u Banatu nosi ime i o kome mi je deda pričao. Tamo sam za kratko saznao neke stvari koje potvrđuju ono što sam slušao od moga dede. Opet ću ići ako da bog da se još informišem i ja, a time i ostali MILIN-i.
Moja adresa: [email protected]
Stanislav Milin, dipl. inž. građevine, Beograd
Beograd
11. mart 2014. u 12:12
Petrovgrad
Milina ima u Zrenjaninu još od 1768. godine. Stanko Milin koji se tada doselio u V.Bečkerek nosio je nadimak Prebiš, te smo otuda mi, njegovi potomci svi poznati kao Prebiši, Prebiševi. Slavimo Svetog Nikolu. U Opavo, i kasnije V.Bečkerek došli najverovatnije iz sela Gaja kod Arada, sa Pomoriške vojne krajine nakon odluke o njenom razvojačenju.
22. jul 2014. u 14:54
Petrovgrad
Prezime Milin pominje se još u 16. veku, u turskom popisnom defteru za sandžak Srem iz 1570. godine. Milini su tada zabeleženi u mnogim selima. Ima nas i u popisu Srba Subotice iz 1579. godine.
20. avgust 2014. u 18:52
Petrovgrad
Dr Miodrag Milin, istoričar sa Temišvarskog univerziteta je poreklom iz Malog Bečkereka. Krajem 19 veka iz Malog Bečkereka u Zrenjanin doseljava trgovac Vladislav Milin.
20. avgust 2014. u 18:58
Petrovgrad
Inače, Mali Bečkerek se nalazi u današnjoj Rumuniji, severozapadno od Tenišvara.
18. oktobar 2015. u 19:36
Petrovgrad
Milina ima i u Radojevu (nekadašnoj Klariji-Peterdi). U Klariju su se doselili iz Jarmate 60-ih godina 18.veka.
15. decembar 2017. u 09:16
Aleksandra Krculj
Ima nas i u Deliblatu-Juzni Banat,dve familije.Pozdrav
13. mart 2018. u 13:03
Maja Milin
Da, ima nas i u Deliblatu 😊 Raspitaću se u MZ od kad se Milin prezime pojavljuje u Deliblatu. Selo je staro, imam podatke da je bilo naseljeno još 1447, to su ujedno i najstariji podaci. A mi sa sigurnošću znamo da nam i je čukundeda živeo ovde…
1. april 2018. u 10:54
Petrovgrad
Koja vam je krsna slava?
1. april 2019. u 00:52
Maja Milin
Slavimo Mitrovdan
1. april 2018. u 18:54
Vojislav Ananić
Mali Bečkerek je nacionalno mešovito selo u Tamiškoj županiji. Tokom poslednjih sto godina broj Srba u mestu se kretao oko 500; godine 1940. predstavljali su 14,8% mesnog stanovništva. Na popisu 2002. zabeležen je 61 Srbin, odnosno 2,5% stanovništva.
Jarmata (Đarmata)
Pripadala je Tamiškoj županiji. Zabeležena je 1428—9. U XVI veku postojale su dve Jarmate, Velika i Mala. Polovinu Male Jarmate držao je krajem XV veka Miloš Belmužević, a Veliku Jarmatu držao je okoi 1525 plemić Paja Lazarević. Marko Jakšić dobio je Jarmatu od kralja Zapolje. Zabeležena je kruševskom pomeniku. 1712 zabeležene su Velika i Mala Jarmata, obe kao naseljene. Iste godine bio je u Velikoj Jarmati knez Neša, a u Maloj Jarmati živeli su: Živko, Radul Stančević, Miša Presedac. 1717 imala je Velika Jarmata 28 domova. Na mapi od 1723—5 zabeležene su dve Jarmate; jedna severoistočno od Perjamoša označeno kao naseljena; a druga u čanadskom okrugu označena kao nenaseljena. Prva je imala 1727 34 dsma. 1753 označena je kao rumunsko-srpsko naselje, ali su je još tada zvali Rac Đarmata. U drugoj polovini XVIII veka dobili su u Jarmati premoć Rumuni. Na Jarmatu kao srpsko naselje seća prezime Armacki.
26. februar 2019. u 20:58
Dragan Milin
U selu Neuzina u srednjem Banatu kod Zrenjanina ima dve porodice Milin. Tu smo vec duže od veka ali ne znam odakle smo tačno došli, moraću da se informišem.