Порекло презимена Мићић

25. фебруар 2012.

коментара: 90

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МИЋИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Мићић

Хаплогрупа: I2a

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Мићић

Хаплогрупа: I1 род А

Порекло: Јасеница, Зворник, Република Српска

Крсна слава: Алимпијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (90)

Одговорите

90 коментара

  1. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    МИЋИЋ

    -Каленић, прва половина 18. века, Горње Кошље у Азбуковици, Аранђеловдан, уз Аћимовиће.
    -Градојевић-1, прва половина 18. века, Осат, Лазаревдан.
    -Градојевић-2, друга половина 18. века, Брштица у Рађевини, Никољдан.
    -Ратари, друга половина 18. века, Врбић у Рађевини, Никољдан, уз Васиљевиће.
    -Црниљево, друга половина 18. века, Врбић у Рађевини, Никољдан.
    -Врело, после 1827. године, Годочево-округ ужички, Јовањдан.
    -Каменица, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан, дошао као занатлија.
    -Коцељева, после 1827. године, Врбић у Рађевини, Ђурђевдан, занатлијска породица.
    -Новаци, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Митровдан.
    -Лончаник, после 1827. године, Осат, Никољдан, уљези у Васковиће.
    -Свилеува, после 1827. године, Врбић у Рађевини, Ђурђевдан, занатлијска породица.

  2. Фамилије-презимена Мићић, по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Мићић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Братачић
    -Брезовице
    -Дупљај
    -Мајиновић
    -Миличиница
    -Мионица
    -Горњи Мушић
    -Рађево Село
    -Ситаарице

  3. Фамилије-презимена Мићић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Брасина
    -Радаљ
    -Вољевци
    -Селанац
    -Постење
    -Горња Љубовиђа (Марковићи)
    -Гуњаци (Радоте)
    -Пилица (Војићи)

    • Miladin Mićić

      Pozdrav za sve Mićiće ma gde da ste!
      Ja sam iz Omoljice moji roditelji su iz Selanca, zaseok Mićići.Slavimo Đurđevdan.
      Došao sam do nekih podataka da su Mićići iz ovih krajeva došli iz Bosne, bili su rudari.Inače svi moji stariji rođaci su radili u rudniku Veliki Majdan.Mnogi su se odselili u Ljuboviju,Šabac,loznicu…a moji roditelji došli u Vojvodinu, tačnije Omoljicu gde sam i ja rođen.
      Živi mi bili!

      • Кореташи

        У Кореташима, код Лопара, има Мићића који славе Ђурђевдан. Према казивању били су у Доњој Буковици дужи период а онда је крајем XiX вијека Петар, син Николе и Смиље Мићић, са женом Јоком дошао у Кореташе и тамо засновао породицу. Било би интересантно да ступимо у контакт и да покушамо нешто више сазнати.

  4. Светлана Мићић Петровић

    М И Ћ И Ћ И
    Мићићи су досељени у Ужички крај у првој половини XVIII века, 1720. године из Пиве („Стари српски записи и натписи“, књига V, страна 36. од Љубе Стојановића).
    Славе Св. Јована 20. јануара. Потичу из племена Баја Пивљанина. Бајови синовци: Гаврило „Гариб“, Обрад, Никола „Каралија“, Матија, Василије и Алекса. Бежећи од турске освете дошли су у Ужички крај и населили се у селу Мачкату. Турци су их упорно прогањали, тако да су се морали поново вратити у Црну Гору (Горња Морача) код својих рођака.
    Када је (1804) избио Карађорђев устанак, они долазе натраг у Ужички крај и насељавају се у селу Рожанству.
    Гаврило „Гариб“, био је најстарији брат и имао је четири сина: Јована, Јоксима, Петра и Илију. Јован, сердар Ужичке нахије, а пре тога вођа хајдука, истакао се у бојевима на Чачку и Драгачеву (Драгиша Лапчевић, „Из моје постојбине“ изд. Удружење Ужичана у Београду 1930).
    Обрад је имао четири сина: Стевана, Радича, Пауна и Павла.
    Стеван је оставио три сина: Тиосава, Јована и Јеврема. Јован (Стеванов) је имао два сина: Радомира и Милана (Радомир је носилац Карађорђеве звезде). Јеврем је имао четири сина: Стевана, Мирослава, Матеју и Боривоја. (Стеван је био књижевник и песник. Умро у Греноблу (Француска) 1917. године).
    Никола је имао сина Сретена. Сретен је имао два сина: Милосава и Вукомана.
    Матија је имао два сина: Симеуна и Веселина. Симеун: Алексија и Јелесија.
    Алекса није имао мушког потомства.
    Станиша се населио у Годовику, имао је синове: Јована , Јевту и Стевана.
    Марко је имао четири сина: Стевана, Милисава, Милована и Мијаила.
    Мићићи у селу Косовци код Ивањице (дошли из Буковика) живе у селу Рашчићима. (Буковик, село код Нове Вароши, где су дошли из Горње Мораче у време Првог устанка) Променили су презиме али насеље се зове „Мићића мала“.
    СВИ ПОТИЧУ ИЗ ЈЕДНОГ ПЛЕМЕНА ИЗ ПИВЕ, ОД БАЈА ПИВЉАНИНА.

    • Мићић Ивањица

      Што се тиче Мићића у ивањичком крају тачно је да живе у селу Рашчићи, то да живе у Косовици је грешка мада се тако наводи у неким изворима. Друго село у којем живе Мићићи је Будожеља, ту је некад ова фамилија била веома бројна знатно више него у Рашчићима.

    • Ђорђе Делић

      Један добар део прче о досељавању Мићића на Златибор није тачан. Као прво, не пише нигде да су се Мићићи доселили 1720. године на Златибор , можете наћи наведену књигу и да видите шта пише на тој страници коју сте навели. Ту пише да је била суша у Дробњацима и да су се сви доселили у Ужичку Нахију, то је после неко исконструисао и превео као да се то односи на Мићиће и почео да барата са тиме као са некаквом документовано поткрепљеном чињеницом. Друга ствар, не верујем да имају икакве везе са Бајом Пивљанином по мушкој линији, а сигурно му нису били синовци, што можете и сами да закључите ако размислите на секунд како људи рођени крајем 18. века могу бити синовци човека који је живео средином 17. века, значи да се ради се о обичној бајци. Трећа ствар, наведено насељавање у Мачкат па повлачење у Морачу па враћање у Рожанство ако се и десило тако како се описује, мада и у то имам неку дозу сумње, морало се одиграти барем 10 година пре првог српског устанка. Четврта ствар, Гаврило, Алекса, Матије, Никола, Обрад, Василије нису били рођена браћа. Има још ту нетачних ствари које се преписују по небројеним књигама, али толико за сада…

    • Milos Micic

      Da Sretov sin je Dragan koji je dosao u Kruscicu kod Arilja.

  5. Aleksandar Mićić

    Mićići iz Drinjače su sa Pive

  6. Novica

    Aleksandre koju slavu slavis,i jesili ti iz Drinjace kod Zvornika? Moji potomci su se doselili iz Amajica i krsna slava nam je Stefan Decanski-Mratindan. Cuo sam da ima dosta ljudi u Lijesnju kod Zvornika koji slave Mratindan.

  7. A odakle su Micic iz Gradojevica? Slava Nikoljdan

  8. svetlana

    Odakle su Micici iz sela Celija kod Lajkovca , opstina Valjevo?

  9. Saša Mićić

    Gde mogu da nadjem rodoslov Mićića iz Rožanstva.

    Unapred zahvalan

  10. Stjepan Mićić

    Saša,
    i moji preci su sa Zlatibora a doselili su u blizinu Sarajeva. Jesi li saznao gdje se može naći rodoslov Mićića iz Rožanstva jer i mene to interesuje.