Poštovani,
ova stranica je u pripremi.
Pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
12. januar 2014. u 00:47
Aleksandar Mrkšić
Interesuje me da li je moguće ući u trag poreklu Mrkšića,odakle potiču,kada i odakle su se doselili na Kordun,možda neka informacija o poreklu prezimena Mrkšić…Podaci koje pouzdano znam o mojoj porodici su sledeći:moj pokojni otac zvao se Đuro Mrkšić,rođen je 04.02.1942. negde u zbegu na Petrovoj gori.Njegov otac,moj deda,Pero Mrkšić nestao je 20.01.1942. i ni dan danas je njegova tačna sudbina nepoznata.Deda Pero je imao mlađeg brata Nikolu,koji je umro 90-ih godina i mlađu sestru Dragicu,koja je još uvek živa,ali mi nije od velike pomoći po ovom pitanju,jer o porklu porodice ne zna mnogo.Njihov otac,moj pradeda Đuro (u nekim crkvenim knjigama se spominje da mu je kršteno ime Georgije) bio je lugar (šumar) u kraljevini,a posle jednogodišnje robije zbog psovanja druga Tita,posle rata je dobio službu u Košutnjaku,gde je uz mnogo problema dočekao penziju.Umro je u dubokoj starosti,čini mi se 1984.Inače svi Mrkšići za koje ja znam su rođeni na Kordunu,u okolini Vrgin mosta (današnji Gvozd),u selu Čemernica (nisam siguran da li je Gornja ili Donja Čemernica).Slavimo slavu 02.01. sveti Ignjatije Bogonosac.U rodbinskim smo vezama sa porodicom Šteković iz Doljeg Selišta,okolina Gline na Baniji.Naime deda Pero je oženio moju baba Ljubicu (rođenu Šteković),koja je kao udovica posle rata došla sa mojim ocem u naručju za Beograd,zaposlila se u industriji boja i lakova DUGA,dočekala penziju i umrla 1992.Još jedan podatak imam,ali za njega nisam 100% siguran da li je tačan:mislim da se moj čukundeda (otac Đure-Georgija) zvao Adam i mislim da je imao brata blizanca.Da li je čukundeda Adam imao još dece osim Đure-Georgija ne znam sa sigurnošću,ali mislim da jeste.
Bio bih vam veoma zahvalan ako bi uspeli da dođete do nekih konkretnih podataka o mom poreklu,unapred zahvalan
Aleksandar Mrkšić
12. januar 2014. u 15:53
Eror
Mrkšića je prema popisu stanovništva iz 1948. u SR Hrvatskoj – link za knjigu ( http://www.mediafire.com/view/4aqsgdcvlqjh2qc/125_%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%A0_%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5.pdf ) bilo najviše u sledećim mestima: Kozarac (Vrginmost) – 36 u 7 domaćinstava, Počitelj (Gospić) – 32 u 7 domaćinstava, Kirišnica (Dvor) – 32 u 6 dom., Čemernica (Vrginmost) – 24 u 7 dom. i 1 bez domaćinstva, Pačetin (Vukovar) – 22 u 6 dom., Srijemske Laze (Vinkovci) – 14 u 5 dom. i Jagrovac (Vojnić) – 13 u 5 dom. i 3 bez domaćinstva. Ukupno je te 1948. godine u Hrvatskoj živelo 302 Mrkšića. Prema popisu iz 2011. godine u Hrvatskoj živi 127 Mrkšića. Dakle, najviše ih je bilo na Kordunu u okolini Vrginmosta i Petrove gore. Bilo ih je dosta u 3 susedna sela opštine Vojnić (Jagrovac, Široka Rijeka i Brusovača) ali su dosta stradali tokom Drugog Svetskog rata. Iz Široke Rijeke je i moja prababa Kata Mrkšić, a jedan deo sela se naziva Mrkšića brdo. U Drugom Svetskom ratu život je izgubilo oko 100 Mrkšića sa teritorije SR Hrvatske (kada se u Guglu ukuca G20096Hrv, izlazi rezultat poimeničnog popisa žrtava Drugog Svetskog rata za Hrvatsku koji nije 100% potpun pošto nema ni Mrkšić Petra ni Pere iz Čemernice). Mrkšića je i pre 100 godina bilo, a i danas ih ima u Srpskom Itebeju u opštini Žitište u Banatu gde se navode kao najstarije porodice u Itebeju. Piše da slave Svetog Nikolu. Nisam siguran da li su svi navedeni Mrkšići istog porekla, ali s obzirom da je reč o krajevima koji su nekada pripadali Vojnoj Krajini u koju su ulazili i delovi Banata, velika je verovatnoća da je reč o srodnicima, pošto je promena slave bila ne tako retka (DNK analiza više Mrkšića bi sigurno dala odgovor na ovo pitanje). Najverovatnije je da su svi oni potekli od Počitelja u Lici pošto je taj deo jako rano naseljen Srbima, mnogo pre Korduna, a da su se odatle kasnije selili na sever kako su uobičajeno vodile struje seoba Srba po Krajini jer je retko bilo seoba sa Korduna u Liku. Dalje poreklo je teško utvrditi mada su mogući dolasci u Liku jedino iz pravca Bosne i Dalmacije, pri čemu opet Bosna i Dalmacija predstavljaju samo moguće etape u seobi iz Hercegovine, Crne Gore, Raške ili Kosova, pošto u Bosni i Dalmaciji Mrkšići nisu zabeleženi. U nekim popisima crnogorskih prezimena na internetu navodi se da su Mrkšići bili vlastela u okolini reke Bojane oko 1360. godine, da se pominju u Kotoru 1498. i u Grahovu kod Nikšića. Zanimljivo je da postoji i knjiga Andrije Luburića “Jovan Mrkšić Klimenta Karađorđev ded i plavski Turci” izdata 1937. što može zaista da znači da su Mrkšići poreklom iz Crne Gore iako ih danas u telefonskom imeniku te republike ima samo 5 i možda su samo vlasnici nekretnina, a možda i starosedeoci. U knjizi Karlovačko vladičanstvo navedeno je da Mrkšići slave više slava: Jovandan, Nikoljdan, Aranđelovdan, Đurđevdan, Mitrovdan, Stevana Dečanskog i Svete Vrače, mada sam u ovoj knjizi i ranije uočio neke greške/propuste, pa ne čudi da nema slave Svetog Ignjatije Bogonosca.
12. januar 2014. u 19:58
vojislav ananić
U knjizi S. Gavrilovića “Građa za istoriju Vojne granice u 18. veku, 2” koja je na nemačkom jeziku, nalaze se podaci o mom pretku Maksimu Ananiću iz 1754. godine, kaplaru u austrougarskoj vojsci, iz sela Papići na Baniji. Uistoj knjizi se pominje i Ananija Mrkšić. Vrlo je moguće da su Ananići i Mrkšići iz okoline Skadra, koji je onda bio srpski. Naime, po mojoj DNK analizi, moji prapreci su najpre živeli u Skadru. Najstariji među njima, bio je Čera, a našao sam da je i kod Skadra u 15. veku postojalo selo Sunja. Vidim da Eror pominje Mrkšiće kao vlastelu oko reke Bojane, u 1360. godini. Kad je posle najezde Turaka krenuo talas seoba našeg naroda ka zapadu, možda su zajedno krenuli i Čerini potomci i Mrkšići, došli u Vojnu Krajinu i bili vojnici graničari i branili Austrougarsku od upada Turaka. Tu su, na Baniji, osnovali i gradić Sunju. Neki moji Ananići su mnogo kasnije, oko 1920. godine kolonizirali u Banat, u selo Aleksandrovo. Sa njima je bila i jedna porodica Mrkšić, i sećam se kao dete da se moja baba kumila sa njima. U istom selu imaju još uvek udatu ćerku. Od Aleksandrova do Srpskog Itebeja atarskim kolskim putem ima nekih petnaestak kilometara. Odlazio sam u Srpski Itebej, čak tamo imao i nekog daljeg rođaka Mrkšića koji je bio oženjen iz Aleksandrova. U Srpskom Itebeju, skroz na rumunskoj granici, postoje čuveni Mrkšićevi salaši. Ali, koliko mi je poznato, Mrkšići su u Srpski Itebej, došli mnogo ranije, tako da se smatraju starosedeocima. Trebalo bi o njima proveriti podatke u tamošnjim crkvenim knjigama. Sama crkva je vrlo stara i postojala je u ona vremena kad u mnogim novonastalim okolnim selima crkve nije ni bilo. Pored te crkve, vrlo je stara i crkva u susednom selu Srpskoj Crnji (dodiruju se seoski atari). Toliko znam o Mrkšićima.