Порекло презимена Млађеновић

25. фебруар 2012.

коментара: 43

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (43)

Одговорите

43 коментара

  1. Slobo

    Po nekoj legendi Mladjenovici su postali od nepoznate porodice iz bratstva Vasojevica, te u jednom od turskog zuluma pobose ih sve samo jedna mladjana beba pretekla. Pleme Rivaca je naslo malog dala mu ime Mladjen i odgajila te njegovo potomstvo postade Mladjenovic.
    Otud su se kasnije raselila tri brata, jedan oko Nove Varosi, drugi preko Drine u istocnu Bosnu a treci put hrvatske. Cuh da su kasnije Rovcima poklonili celo selo iz zahvalnosti
    Po Srbiji su sve Crkvene knjige popaljene te nema pisanih tragova.
    Moj pradeda je iz Bistrice na Limu i Slava nam je Sveti Luka.
    Polpularno ime moje familije su KIŠOVCI

    • Nataša

      Rođak mi je pričao da su Mlađenovići iz okoline Ivanjice poreklom od Vasojevića (Crna Gora). U međuvremenu su promenili prezime (tačno vreme i razlog iskreno ne znam) u Mladenović ( na gobovima predaka i dan danas stoji prezime Mlađenović). Nekoliko takvih porodica Mladenović (nekadašnji Mlađenovići) živi i dan danas u okolini Ivanjice (selo Prilike).

    • Мирослав Главоњић

      Млађеновићи и Главоњићи из Бистрице на Лиму су род и потичу од Херцеговачког рода Никшићи, од подгране Гојаковића, и још дубље подгране Срезојевића. Пореклом су из Роваца, где се у првој половини XV века доселио Гојак Никшић, син Никше II. Oд Гојаковог сина Срезоја, потиче Ровачко братство Срезојевића. Гојак је имао и сина Вуксана (Булата) од кога су Булатовићи, Стјепана (Шћепа) од кога су Шћепановићи и Влаха од кога су Влаховићи. Дакле Млађеновићи и Главоњићи из Бистрице су од Срезојевића што је показало и генетско истраживање где оба братства припадају I2 DS хаплогрупи и позитивни су на SNP макер A32852, који je заједнички за све Срезојевиће.

      У дефтеру Херцеговачког вилајета из 1485 године у Нахији Ровци помињу се 4 сина Срезоја и то: Радоња, Радич, Лукач и Вукашин. Од неког од њих четворице су и Главоњићи и Млађеновићи.

      У многим књигама о Ровцима и Ровачким племенима (реф: Морача, Ровца, Колашин од Р. Раосављевића и Ровца и Ровчани од С. Поповића) наћи ћете и следеће:

      Миграције Срезојевића из Роваца на север настају у првој половини XVII века, због крвавог рата са Васојевићима. Рат је почео око пашњака у Ровцима које су Васојевићи отимали Ровцима, па су Срезојевићи и остали Ровци заратили са њима и побили неке виђеније Васојевиће и отпочео је крвави рат. Ровце је тада предводио бан Иваниш Срезојевић.

      У Међуријечју је раније постојала црква посвећена Св. Госпођи. Уочи црквене славе ноћу је у Међуријечје дошло тридесет Васојевића, који су се прикрили у једном потоку близу цркве знајући да ће Међуријечани — Срезојевићи доћи у цркву на богослужење на дан црквене славе. Када су Срезојевићи ушли у цркву да се моле богу, претходно су оставили по обичају своје оружје пред црквом, не слутећи шта ће им се догодити. Васојевићи кришом покупе њихово оружје и упадну у цркву и побију многе Срезојевиће који су се ту нашли. Срећом, црква је била доста мала, те је у њој тада било мало верника, тако да није дошло до тежег покоља. Васојевићи су ову освету муњевито извршили и без губитака побегли радујући се успеху.

      Васојевићки главари су добро знали за осветољубивост Срезојевића и водили су преговоре о помирењу. Идућег лета на Штавњу, поново је дошло до преговора о помирењу, на што су Срезојевићи пристали. На Илиндан, када се по обичају окупљао сабор на Штавњу, Васојевићи са попом донесу дванаесторо деце да им крсте Срезојевићи, како би се најбоље помирили и трајно прекинули сукобе. Тада је 12 бираних Срезојевића на челу са баном Иванишем Срезојевићем прихватило своју кумчад у наручје очекујући при том верски обред. Тада је бан Иваниш рекао: „Слушајте ме Ровчани! Оно што ја будем урадио Од свог кумчета то морате и ви урадити“. Исукао је нож из појаса и заклао кумче. То исто су учинили и његови братственици. Том приликом дошло је до сукоба и погибије, али не у ширим размерама, јер су Срезојевићи били добро организовани.

      Кад су остали Ровчани чули за злочин који су починили Срезојевићи, договоре се и поставе ултиматум Срезојевићима да се селе из Роваца, те ако то не учине да ће се са њима оружјем обрачунати. Срезојевићи нису имали другог избора сем да прихвате ултиматум Булатовића, Влаховића, Шћепановића и осталих Ровчана, те са својим породицама напусте Међуријечје и одселе се у правцу Санџака. Населили су се већином у околини Мојковца, Бијелог Поља, Пријепоља и Нове Вароши, а било их је који су допирали до Чачка, где и данас постоји село Срезојевци.

      У Бистрицу су се у XVIII веку доселили Срезојевићи који су узели презимена Млађеновић и Главоњић. Повезаност ове две породице са Срезојевићима је генетска анализа доказала.

      • Slobo Mladjenovic

        Sve ste tačno naspisali al8n8ma jedna greška.
        Ne znam za Glavonjiće ali Mladjenovići koji slave Lučindan nisu od Srezoja, već od rodjenog mu brata Šćepana, bratstvo Šćepanovića.
        Potom u toj liniji idu .. Staniša, Milak, Petar, Andrija, Nikola, Radosav, Radonja, Staniša i Boško (Perčinaš).
        E tog Boška Perčinaša jedan sin se zvao Mladjen, koji su živeli ili u Radoinji ili Bistrici zadrzali prezime Mladjenovic po ukazu Kneza Aleksandra Karadjordjevića.
        Do tada su se prezimena menjala po ocu ali od te 1851.godine prezimena postaju nepromenjiva.
        Mi Mladjenovic is Vi Glavonjici, Jesmo svojta, negde pre Boška, ili ste vi od Boškovog brata.
        Imam zapisano sve, čak I poreklo loze od Bana Vladimira – Grbljanina i zene mu Jevrosime Nemanjic (Vukanove)

        • Miroslav Glavonjić

          Predanje o Srezojevićima ne postoji među Glavonjićima i Mlađenovićima, ali ne postoji ni predanje o Šćepanovićima. Ali zato postoji predanje o Boškovićima, koji su po predanju srodni Šćepanovićima, koje je oboreno genetskim testovima Glavonjića i Mlađenovića iz Bistrice.
          Urađeni su WGS genetski testovi Mlađenovića i dva Glavonjića iz Bistrice, koji je pokazao nivo srodnosti na nivou zajedničkog SNP markera A37321, koji je star 480 godina (okvirno 1540 godine rođen) i koji je upao u granu Srezojevića A32852 u okviru roda Nikšića Rovčana FT190799>Y189944>Y483870>Y250780>A32852>A37321.

          Predanje o poreklu od Boškovića Lučinštaka je posledica pisanja Mila S. Boškovića, a nešto kasnije je to od njega preuzeo pisac Petko Bošković, koji su prisvojili mnoge Lučinštake iz Starog Vlaha i pripisivali im predanje da su od Boškovića, pa i Glavonjićima. U njihovim knjigama ne spominju Mlađenoviće, ali po Vašem pisanju izgleda da su predanje Glavonjića prihvatili i Mlađenovići. Problem je nastao jer su Glavonjići prihvatili svojatanje od strane Boškovića, koji su prisvojili i Boškoviće Nikoljštake iz okoline Nove Varoši, koji im nisu rod, ali koji su to predanje delom prihvatili i preneli ga na Glavonjiće. Predanje o poreklu Glavonjića i Mlađenovića od Boškovića je i publikovano na Saboru Glavonjića u Viči 1982. godine, a istovremeneo je pod uticajem Glavonjića i pisac Diko Pejatović, napisao ovo predanje u knjizi Bistrica kroz vreme, pa je i tu zapisano da su obe porodice poreklom od Boškovića.

          Moram da Vam priznam da sam do pre 3 godine i ja verovao u to predanje, pa sam i nabavio knige pomenutih pisaca i iz njih saznao da je Boško Stanišin Šćepanović, sa nadimkom Perčinaš imao osam sinova: Andriju, Radojicu, Radovana, Nikolu, Antonija, Mrkoja, Lazara i Iliju, koje je dobio početkom 17. veka. Nakon smrti Boška Perčinaša, njegovi sinovi odlaze na razne strane,a Mrkoje i Lazar odlaze ka starom Vlahu. Dakle nema Mlađena, među sinovima Boška Perčinaša, ali ni to nije problem, nego je problem što su skoro svi Lučinštaci iz Starog Vlaha pripisani potomcima Boškovih sinova, Lazara i Mrkoja, iz ne znam kojih pobuda, a to se ispostavilo kao netačno. Verovatno što su izgubili podatke o ovim granama Boškovića, pa su pretpostavilia da su naše porodice poreklom od njih.

          Sa predrasudom da su moji Glavonjići poreklom od Boška Perčinaša Šćepanovića, sam otišao pre 3 godine u Poreklo i uradio WGS test i iznenadio se kada je moj rezultat ispao da sam Srezojević (potomak Srezoja Gojakovog, a ne Stjepana Gojakovog od koga su Šćepnaovići). Još više me je iznenadilo, kada sam nakon genetskih testova dva Boškovića iz Oboda saznao da Boškovići Lučindanci iz Bijelog Polja, sa predanjem da su i Oboda iz Vraneške Doline, nisu Nikšići. Njihov SNP marker je I2-Y134578>Y134585, koji pripada starincima pribraćenim Nikšićima i oni uopšte nisu rod Nikšića, iako im predanje to kaže. Odnosno Boškovići nisu potomci Stjepana Gojakovog (SNP marker Y251448), niti su potomci Gojaka i Nikše. Oni vrlo verovatno pripadaju rodu pribraćenom Šćepanovićima u Rovcima, koji su izgubili predanje o Poreklu. Samim tim oni nisu ni preci Mlađenovića, ni Glavonjića.

  2. Дејан Млађеновић

    Млађеновићи, село Кравица општина Братунац, крсна слава Свети Алимпије Столпник.

  3. Војислав Ананић

    МЛАЂЕНОВИЋ (к), у Требињу. Према предању, старином су из Конавала. У историјским документима из 1500. године помињу се међу најстаријим породицама у Јужној Далмацији (Конавлима, Дубровнику, Цавтату…). Родоначелник породице био је Андрија Млађеновић. Млађеновићи су 1886. године иселили у Америку (Лос Анђелес). Породица Ивана Млађеновића вратила се и настанила у Требињу. Од ње потичу данашњи Млађеновићи у Требињу, Београду, Тузли… (подаци: Иван Млађеновић из Београда).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  4. Branko

    Mladjenovići selo Bočac kod Banja Luke,moj čukundeda Stevan Mladjenovic od oca Petra i majke Andje je bio sveštenik u selu,iz crkvenih knjiga imam podatke da je rukopolozen za sveštenika u manastiru Gomionica 1868,po predanju 78 sveštenik u porodici Mladjenovica. Krsna slava Sv.Stefan

    • Đorde Jež

      Pozdrav.
      Postoji predanje u mojoj porodici, ali i širem rodu da je moje nekadašnje prezime bilo Mlađenović, a slava nam je ostala ista Sv.Stefan.
      Takođe navodi se da smo u Podgrmeč naselili između 1820. i 1850. od Jajca,što je geografski blizu Bočca pa postoji teoretska mogućnost da smo možda genetski povezani, ukoliko se potvrdi ta veza Jež>Mlađenović.

      Ako možete, kontaktirajte me ne mejl:

      [email protected]

    • Душан Тирагић

      Порекло презимена Тирагић је из села Крмине код Бања Луке. По усменом предању наши преци су дошли у Крајину са југа Србије и тада им је презиме било Млађеновић. Мој ђед Стојан Тирагић и његов рођени брат Миле Тирагић су један другог ословљавали са “бате” што карактерише јужну Србију. Презиме је промењено, наводно по шпиц намету неког нашег претка. Крсна слава Свети Архиђакон Стефан.

      Порекло презимена Тирагић је из села Крмине код Бања Луке. По усменом предању наши преци су дошли у Крајину са југа Србије и тада им је презиме било Млађеновић. Мој ђед Стојан Тирагић и његов рођени брат Миле Тирагић су један другог ословљавали са “бате” што карактерише јужну Србију. Презиме је промењено, наводно по шпиц намету неког нашег претка. Крсна слава породице је Свети Архиђакон Стефан.

    • Душан Тирагић

      Порекло презимена Тирагић је из села Крмине код Бања Луке. По усменом предању наши преци су дошли у Крајину са југа Србије и тада им је презиме било Млађеновић. Мој ђед Стојан Тирагић и његов рођени брат Миле Тирагић су један другог ословљавали са “бате” што карактерише јужну Србију. Презиме је промењено, наводно по шпиц намету неког нашег претка. Крсна слава породице је Свети Архиђакон Стефан.

  5. S.M.

    Meni je otac pricao da su nasi iz Dalmacije, Slava Petrovdan

    • Бранислав Млађеновић

      Порекло становништва села Гостиница, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

      „–Шишићи (Миливојевићи, Игњатовићи, Симићи, Савићи, Млађеновићи и Петровићи). Стари хајдук Петар Шишо дошао је кад и Ђокићи однекуда из Херцеговине, населио се привремено у овом селу, па се после мало примирио и стално настанио. Петар је са собом довео и два-три брата; једног је задржао поред себе, другог је преселио у ваљевска села а трећег негде у Јадар. Од Петрових синова и синоваца су горе наведене породице под општим именом Шишићи са 28 кућа, славе Аранђеловдан.“

  6. Велибор

    Поздрав. Млађеновићи село Којчиновац код Бијељине. Слава Свети Јован Крститељ, предање каже да су предци дошли из Херцеговине, ако неко зна нешто више био бих захвалан да ми се јавите на мејл. Иначе породица одржава сваке године Сабор Млађеновића у селу Којчиновац, и сви Млађеновићи су нам добродошли! Лијеп поздрав!