Порекло презимена Миловић

24. фебруара 2012.

коментара: 22

Презиме Миловић старином је из Куча (село Безјова). Наш сарадник Блажо Миловић послао нам је вредан прилог о овом презимену, који објављујемо у целини:

Уз помоћ рукописа који је након себе оставио велики љубитељ књиге и народне традиције, марљиви и педантни Рако Јошов Миловић и једног броја сарадника-информатора из села Подљут и Миловића Крш успјели смо идентификовати сва домаћинства и чланове старе бањске породице Миловић (из 1879. године) која, по истраживању Рака Миловића, води поријекло из Куча (село Безјова) а чији су родоначелници Милутин и Сава (стриц и синовац) дошли у овај крај, највјероватније, у првој половини XVII вијека. У навођењу података (личних имена и година старости) држаћемо се изворних докумената, не улазећи у евентуалне погрешке.

Надамо се да ће ово уједно бити и наш скроман прилог за очување породичне традиције и допуњавање родослова овог братства.

Миловићи на Безјову: Доселили су у Куче из Братоножића негдје крајем XV или почетком XVI вијека. Првобитно су били насељени на Горену у Ублима, одакле су их истисли Дрекаловићи и насељени су на Безјово.

Миловићи се дијеле на огранке:

На Вушовиће по Вушу Вујову,

Премиће по Прему Вујову,

Шаљевиће по Шаљу Стаматову и

Ник Савићевиће по Нику Савићеву.

Од Миловића су Миловићи исељени на Мурини.

Никсавићевићи су били пргави и несносни, те су их братственици прогнали. Они су населили Гусиње.

Од Миловића са Безјова су настали Миловићи у Бањанима село Дубочке. Славе св. Николу 19. децембар.

Миловићима су се припојили Џокићи, старо братство у Безјову.

(Овај текст је прилог са интернета, Предрага Сава Миловића, Постојна, Словенија, те му се овом приликом захваљујем на проширењу личнога сазнања)

Миловићи из Васојевића: Како у својој књизи “Племе Васојевића” пише професор др Радослав Јагош Вешовић, од три братственичке групе, овог племена, најјача и најбројнија је она која је постала од Васовог најстаријег сина Раја. Њу чине три подгрупе братстава: Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи од којих потичу и Васојевићки Миловићи, који имају следеће крсне славе:

1. Миловићи из Бањана славе Светог Николу 19.12. а прислужују Никољице 20.05.

2. Миловићи из Грахова славе Аранђеловдан 21.11. a прислужују Илиндан 2.08.

3. Миловићи из Горажда славе 6.05. Ђурђевдан

4. Миловићи из Шибеника, и Градачца код Скрадина – Светог Игњатију 2.01. (шире податке о тим Миловићима могу се добити код Николе Миловића, који је избегао овога рата из Шибеника у Суботицу, тел. 024-535-044 и 063-8991625).

5. Миловићи из Невесиња (Залужје и Пирагици) славе Илиндан 2.08. прислужују 21.11

6. Миловићи из села Заборани и Подградац, славе Аранђеловдан, прислужују Илиндан

7. Миловићи из Меке Груде  код Билеће славе Јовандан 20.01.

8. « Миловићи из Омиша ?????????

9. « Миловићи из Васојевића ????

10. Миловићи из Андријевице село Скадар, засеок Кртоли, славе СРЂЕВ ДАН

11.  Миловићи из села Бодежиште код Гацка, који су по предању старином Миљанићи из Бањана, који славе Јовањдан, а прислужују Илиндан. Из овог рода потиче Јакoв Миловић, јатак Гаврила Принципа (за “Видовданске хероје” су после Првог светског рата, поред Богдана Жерајића,  проглашени поједини учесници Сарајевског атентата: Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Трифко Грабеж, Недељко Чубриловић, Михајло-Мишко Јовановић, Митар Керовић, Неђо Керовић, Марко Перин и Јаков Миловић).

Интересантна је судбина Јакова Миловића родом из села Бодежиште код Гацка. Он је крајем 19. вијека из Бодежишта преселио на Дрину у Босни на саму границу. Био је повјереник Српске народне одбране. Једно вријеме је пратио Гаврила Принципа и другове кроз Босну, скривајаући их од окупаторске власти. Због тога је од исте власти осуђен на смрт вјешањем. Казна је извршена 1915.г. у сарајевском војном затвору.

Миловићи из Бањана имају и свој сајт: milovici-banjani.me

О фамилији Миловића из бококоторског села Мојдеж вредан прилог је послао наш сарадник Зоран Ђуров Шабовић.

Прилог можете да прочитате ако кликнете на следећи линк: Братство Миловић.

КРСНА СЛАВА: Свети Никола, Свети Јован, Ђурђевдан, Игњатијевдан, Аранђеловдан, Илиндан

ПОЗНАТИ: 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (22)

Одговорите

22 коментара

  1. Sale

    Moja porodica vodi poreklo od Milovića, koji su bili nekad nastanjani u selu Cvrnje, zadnja pošta Ribarići, Opština Novi Pazar… kao kolonisti su se preselili u Banat selo Banatski Brestovac . Porodična slava je Sveta Petka

    Da li mi neko može dati neke podatke o ovom ogranku Milovića

    • Radoš

      Pozdrav i moje poreklo je iz tog mesta ali zadnja pošta Lukare jer selo pripada opštini N.Pazar.Mislim da smo familija ako su vam preci bili Cvetko i Milena i Radomir ili Dragomir a prezime Milović je od imena Mile ..A Mile i Risto su bili rođena braća pa su od njih dvojice nastala prezimena Milović i Ristović a njihov otac se zvao Radisav a deda Petar koji se doselio u selo Cvrnje.Otac mi je pričao o vašoj familiji i mislim da je ili Dragomir ili Radomir živeo u varošici Ub.Ja vas pozdravljam i ako budete ovo pročitali voleo bih da se čujemo a još bolje vidimo.Tel:0638074644 Radoš,veliki pozdrav iz Kragujevca

    • Radoš

      Da li možeta da me kontaktirate da popričamo malo o temi koja vas zanima.Tel:0638074644-Radoš-
      Srdačan pozdrav iz Kragujevca

  2. Danka

    Poz sve Milovice. Moja ujcevina je Milovici iz Vasojevica i slave slavu Arandjelovdan. Vode pirijeklo od Miomanovica sa Lopata odakle su svi Vasojevici, odatle naseljavaju selo Peovac kod Andrijevice C. Gora. Po sirenju plemena naselhavaju selo gornja i donja Cuka ispod planine Komovi. Jedan od njih odnosno jedna kuca ima i u Barama Kraljskim zaseok Bukova Poljana. Nisu se mnogo razmnozavali , ginuli su u ratovima. Tako znam konkretno za ove u B. Polani da ih je bilo 5 brata oni su od Milosa-Tuja Milovica Djuro je odselio za Pec – Vitomirica i sada se jedan dio njegovih pitomaka nalazi u Bogutovacku banju -Srbija. Drugi sin Milosev je Radovan koji je imao isto 5 sinova isto izginuli su Drugom sveckom ratu dvojica, jedan je relativno umrk mlad, samo dvojica imaju pirod. Id ovih sto su ostali u Cuku , dijele se pisle Drugog svec.rata ba Milovice i Tajice, ali veza i srodstvo i dalje ostaje cvrsto kao da je i dalje isto prezime. Ivih Milovica uz Cuke ima u Velikoj plani ,Beogradu, Podgorici,Andrijevici, Kolasinu idr. Na strevini istale su samo tri kuce koje su i zimi i ljeti tu. Poz za sve Milovice ma gdje god zivljeli.

  3. Војислав Ананић

    МИЛОВИЋ (п), Потком (Дабар, Столац). Поријеклом су “из Трновице, од Мила Бабића. који је дошао пре куге код Љубовића”. Мило је имао Тривка, “а он Васиља и Михаила”. Славе Лазареву суботу (248:43). Вјероватно су по претку Милу узели ново презиме. Миловића је било и у Фојници (Гацко). У овом мјесту рођен је академски сликар Танаско Миловић (1900). Дјетињство је провео у Требињу. Као чеи четрнаестогодишњак напушта Херцеговину и путује бродовима по свијету прерушен у “слијепа путника”. Тако је доспио у Сједињене Америчке Државе и настанио се у Сент Луису (Мисури), Када је стекао нешто новца, уписао се на Академији ликовних умјетности и с успјехом је завршио, а ускоро постаје и њен професор. У Сент Луису је основао Удружење независних умјетника и био његов дугогодишњи предсједник. Као стваралац Миловић се одушевљава мотивима из прошлости свога завичаја “и даје им савремену и актуелну садржину”. Међу таквим његовим радовима посебно се истичу: Славенска рапсодија, У херцеговачкој шуми, Омер и Мерима, Лазарева клетва и друга. У једном информативном напису о Танаску Миловићу забиљежен је и овај карактеристичан детаљ из његовог дјетињства: “Вјеронауку нам је предавао поп Аћим… На једном часу, кад смо баш учили о ономе “опрости им Господе, јер не знају шта чине”, упадоше сусједове патке у врт попа Аћима. Поп нареди ђацима да одмах иду из учионице и побију све патке. Сви даци појурише и убише једну патку, а ја остадох у учионици. Кад се поп вратио, оштро ме прекори, а ја му одговорих да смо баш сад учили оно да треба опраштати ономе ко не зна шта чини, а патке сигурно не знају шта чине.” (Данило Сикимић: Послије 42 године сликар Танаско Миловић опет у Требињу, “Глас Требиња”, 1. 11. 1956,стр.6)

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Marija Dutina

      Mi takodje slavimo Lazarevu subotu i vodimo poreklo iz Lukavca kraj Nevesinja od Pera Milovica i njegovog sina Blagoja Milovica ja bih volela više da saznam o svom poreklu ako možemo da stupimo u kontakt.

  4. Milan

    Nigde ne vidim a želim da se zna da Milovića koji slave Arandjelov dan ima i u Kosovskoj Mitrovici. Poz za sve Miloviće!