Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
МИЈАТОВИЋИ
(у Крњој Јели)
Мијатовићи су поријеклом од сердара Мијата Дуловића, првог сердара у Горњој Морачи, који се са својим синовима Илијом, Перком и Радојем међу првима досељеницима из села Сврка одселио у Крњу Јелу. Перко је био стотинаш, а нешто касније постаје племенски капетан, а Илија послије Мијатове смрти постаје сердар.
Перко Мијатов има два сина: Јакова и Милана – Шора; Илија Мијатов има Луку и Миша; трећи Мијатов син Радоје има Милету.
Племенски капетан и први командант Горњоморачког батаљона, који је био носилац Обилића медаље, јесте Лука Илијин. Лука је имао сина Мијата који је био и сердар, а поред сердарске титуле био је и поткомандир у ратовима који су вођени у његово доба. Јаков Перков био је племенски капетан, а Гаврило Лукин старјешина у црногорској војсци.
Мијатовићи су познати и истакнути борци за слободу против непријатеља. Учествовали су у свим ратовима, не штедећи своје животе. У ратовима од 1912. године јуначки је погинуо Иван Лукин на Гусару код Штитарице.
Почетком двадесетог вијека један број Мијатовића је отишао у Америку ради зараде, неки од њих оставили су своје кости по америчким рудницима живећи у тешким условима. Илија и Секуле Мишови отишли су 1903. године у Америку и тамо умрли. Милан и Милисав Богданови вратили су се као добровољци да би учествовали у Првом свјетском рату. Милован Мијатов и Стојан Јаковљев су умрли.
Стојан Јаковљев и Ристо Гаврилов били су учесници чувене Пљеваљске битке 1. 12. 1941. године. Ристо и Ђорђије Гаврилови су погинули у НОР-у у Босни 1942. године. Поред њих, у истом рату своје животе су дали Даринка Јованова, Душан
Стојанов, Илија Оташев и Лука Јованов 1947. на Трсту. Стојан Јаковљев Мијатовић је био први предсједник Народноослободилачког одбора у Крњој Јели 1941. године.
Ово братство у НОР-у 1941-1945. године, као ријетко које, није имало припадника у неприајтељским формацијама. Поред већ поменутих који су своје животе положили на олтар слободе, има један број бораца НОР-а од 1941. године и носилаца партизанске Споменице 1941, који су дочекали слободу и преживјели ратне страхоте, као нпр. Босиљка Ристова, Граница, супруга Јована Гаврилова, Јован Гаврилов, Иван Гаврилов, пуковник ЈНА, Никола Јованов, Лука Јованов, Драгутин Јованов- пуковник ЈНА.
За вријеме аустроугарске окупације у логору Нађмеђер у Мађарској 1916-1918. године били су сљедећи Мијатовићи: Периша Јаковљев, Јован Гаврилов и Новица Шоров, који је умро 1917. године у логору.
Из Крње Јеле је било исељавање у друге крајеве, најчешће из економских разлога. Тако су у Затарје послије Првог свјетског рата иселили Милисав и Милан Богданови; послије Другог свјетског рата у Никшић је одселила Роса Стојанова (Чогурић); у Колашин Раде Новичин и Миленка Јованова; у Бјелопавлиће Милован Ђорђијев.
Потомци Мијатовића с поносом причају о својим прецима и добро знају своје поријекло и генезу.
Славе Шћепандан, а прислужују Светог Илију.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поеијекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
29. август 2013. у 22:35
Милодан
Фамилије-презимена Мијатовић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Мијатовић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Веселиновци
-Врачевић
-Дупљај
-Кланица
-Горњи Лајковац
-Попадић
-Ратковац,
-Робаје
-Ситарице
6. новембар 2013. у 20:55
Милодан
Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Мијатовић.
Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Мијатовић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Баљевац
-Шопић
-Јунковац
-Лесковац
-Миросаљци
-Петка
-Шушњар
16. децембар 2013. у 20:25
Милодан
Презимена-фамилије у Шумадији, Мијатовић.
Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
-Баничина
-Белосавци
-Крњево
-Крчмари
-Сипић
9. мај 2014. у 20:52
Милодан
Фамилије-презимена Мијатовићи по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Горња Љубовиђа (Мићановићи)
-Стрмово
-Гвоздац
-Рогачица
26. август 2014. у 19:41
Милодан
Фамилије-презимена Мијатовић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.
-Кораћица
-Младеновац
-Парцани
-Раниловић
13. мај 2016. у 14:03
Ksenija Milutinović
Mijatovići su jedni od osnivača sela Parcani.
27. септембар 2014. у 16:48
Dobrija Mijatovic
Mijatovici iz Rudina kod Banjske, Kosovo. Interesuje me poreklo
1. март 2015. у 00:57
Nikola
Ne znam koliko je ovo tacno ja se prezivam Mijatovic moji su svi iz Bosne iz mesta Modrica i slavimo Svetog Nikolu
9. фебруар 2016. у 23:29
Mijatovic
I ja sam Mijatovic i slavimo SV. Nikolu. Neki pricaju da smo iz Niksica ili okoline jos davnih 1880-ih u Srbiju dosli u Kursumlijski kraj. Tu su moji preci ucestvovali u ciscenju krajeva od Turaka i tako i zemlju od kralja dobili.
20. јануар 2020. у 18:30
Saša
Tako je Rodjače ja sam od Mijatovica imam Rodbine u Selu Janja kod Bijeljine i u samoj Bjeljini Očev stric je bio ucitelj u skoli u Bijeljini ja sam Rodjen u Kragujevcu jer je otac tu dosao
25. мај 2015. у 21:57
Сања
Да ли неко зна гдје се овдје уклапа породично стабло Цвијетина Мијатовића-Маје, председника Председништва СФРЈ? Рођен је у Лопарама, отац му се звао Илија.
23. јануар 2016. у 16:03
dane
Postovana,Majino porodicno stablo se ne uklapa u prethodne navode nego u rod Carnojevici/Pajkanovici na Majevici.Ja sam od Mijatovica sa Majevice pa pomalo istrazujem.Pozdrav,ako zelite nesto pobliye javite se.Danijel
21. јануар 2016. у 16:30
Rados Mijatovic
Meni su pricali da su dva brata ubila nekog vaznog turcina u CG jos 1800 i neke i da su pobegli u bosnu pa jedan od njih u Sr. Inace deda Radman Mijatovic mi je iz Dzepnicekod Blaca. Mi sada zivimo u Nisu. Ali ima dosta Mijatovica u okolini Blaca. Pozdrav
20. јануар 2020. у 18:33
Sasa
Istu pricu sam cuo od svog Oca
Pozdrav iz Kragujevca
7. мај 2020. у 14:15
Никола
Мијатовићи (2.к св Аћим и Ана), Старином су од Урошевића из Кочана код Никшића – стара Херцеговина, одакле је предак Мијат, који је имао три сина. Један од тих синова звао се Лука и у млину је убио Турчина. Побегли су били најпре у ваљевски крај, а одатле прешли у околину Лознице. Ту је Лука опет, као и у Ваљеву, направио неки сукоб са Турцима, и отац их покупи и пребегне с њима преко Дрине у Српски Шепак. У Лозници и данас има Урошевића потомака брата Мијатова. Од овог рода има их још у околним селима Жљебовима, Милецима, Сочићима, у Сарајеву, и у селу (Брусници у Дервентском срезу), а са старим презименом има их у Милецима иу Шајићима.
20. април 2024. у 22:32
Radoš Mijatović
Pozdrav rođače.
5. март 2016. у 20:18
Maja Mijatovic
Moji Mijatovici su iz Vuckovice, sela u Dragacevu.. Deda pokojni je pisao porodicno stablo i u vrhu stoji neki Bogic Moracanac, a ispod njega Mijat Jovan Rava i Lazar..pa odatle nastadose Mijatovici Jovanovici Ravici i Lazici
26. јануар 2020. у 17:13
Milija
Majo možemo li nekako saznati ja pokušavam ali ništa približno,kada je Bogić Moracanac došao u Vuckovicu.A ostalo je i meni poznato,mada neznam dali je naš predak došao da ratuje ili zbog krvne osvete.Pozdrav Milija Mijatović