Marinković
Haplogrupa: E1b rod A
Poreklo: Bunić, Lika
Krsna slava: Đurđevdan
Kontakt:
________________________
Marinković
Haplogrupa: G2a rod A
Poreklo: Čitulk, Ljubovija, Srbija
Krsna slava: Avramijevdan
Kontakt:
_________________________
Marinković (ćelići) Macura
Haplogrupa: I1 rod Macura
Poreklo: Tribanj, Šibuljina, Dalmacija
Krsna slava: Aranđelovdan
Kontakt:
_________________________
Marinković
Haplogrupa: R1a Z280 Karpatsko-dalmatinski klaster
Poreklo: Kozarac, Kordun, Hrvatska
Krsna slava: Đurđevdan
Kontakt:
_________________________
Marinković
Haplogrupa: I1 rod Drobnjaka
Poreklo: Brančić, Ljig, Srbija
Krsna slava: Đurđevdan
Kontakt:
_________________________
Marinković Vurlani
Haplogrupa: I1 rod Macura
Poreklo: Tribanj, Šibuljina, Dalmacija
Krsna slava: Vasiljevdan
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Prezime Marinković pojavljuje se u na raznim područjima gde žive ili su živeli Srbi. O Marinkovićima iz dalmatinskog, podvelebitskog mesta Tribanj Šibuljine (kod Starigrada na moru) prilog nam je poslao naš saradnik Aleksandar Marinković, za kojeg objavljujemo i veoma interesantnu analizu DNK praporekla njega i njegovih Marinkovića (Ćelića).
MARINKOVIĆI (Ćelići) – slave Sv. Aranđela Mihajla. Prema usmenom predanju, rodonačelnik Petar je bio iz oblasti Vasojevića, te se izbegavajući krvnu osvetu, doselio u Marinkoviće Vurlane i najverovatnije preuzeo njihovo prezime. Nadimak Ćelići potiče od Petrove priče da je poreklom iz neposredne okoline manastira Ćelije, najverovatnije u Kaludri kod Berana ili na širem prostoru Šekulara (Jastaće). Ćelići su naseljeni u zaseoku Asanovac podno tzv. Asan kule. Iz ovog ogranka potiče i narodni heroj Jovan Marinković Ivo, kolonista u Slavoniji. Genetičkim istraživanjem utvrđeno je da ovaj rod Marinkovića pripada haplogrupi I1 M253 Z63 S2078+ V68+, karakterističnoj za brojna germanska plemena, a naročito ona na istoku Evrope. Takođe, na osnovu genetičkog rezultata, nesumnjivo je utvrđeno da Marinkovići-Ćelići pripadaju razgranatom rodu Macura koje je takođe nekada obitavalo u crnogorskim Brdima, a jedan deo Macura takođe čuva predanje o poreklu od manastira Ćelije. I Macure takođe slave Aranđelovdan. Prema prikupljenim rezultatima na međunarodnom projektu FTDNA, Marinkovići-Ćelići i Macure imaju genetičko poklapanje sa Belorusom Kudinom (akođe nosi oznaku I1 V68+), a procenjena vremenska udaljenost zajednčkog pretka ukazuje na period Seobe naroda odnosno da je u tom periodu došlo do razdvajanja. Genetički rezultat bi mogao ukazivati da se Petar nije direktno doselio iz Vasojevića, kako bi se dalo zaključiti iz usmene predaje, već negde iz srednje Dalmacije gde su naseljene Macure, kao što se može i pretpostavljati da je Petrovo prezime bilo Macura. No, još uvek ne možemo to i na nesumnjiv način potvrditi. Prema grubim proračunima, Petar je mogao biti rođen oko 1810. godine ako je verovati usmenoj tradiciji. Ipak, sve ovo su samo pretpostavke i pouzdanih podataka o Petrovom godištu kao i mestu iz kojeg je potekao, još uvek nema. Pored Macura, ovaj rod Marinkovića je srodan i sa porodicom Prostran iz Smokovića, jer su i Prostrani zapravo ogranak Macura (usmena predaja potvrđena DNK analizom). Naravno, Marinkovića Ćelića nema u Tribnju prema mletačkom katastru iz 1709. godine, ali ima zabeleženih Macura i to najviše u Kistanjama (48 duša), Smokoviću i Kruševu.
Aleksandar Marinković pominje još dve grane Marinkovića u selu Tribanj Šibuljine – Marinkovići (Vurlani) i Marinkovići (Smislići).
MARINKOVIĆI (Vurlani) – slave Sv. Vasilija Velikog. Prema mišljenju Aleksandra Bačka, nadimak Vurlani je formiran po Furlaniji, oblasti u severnoj Italiji. Premda bi po lokalnom dijalektu Furlanija zaista bila Vurlanija, nema pouzdanih dokaza ni indicija koje bi ove Marinkoviće povezale sa severnom Italijom. Moguće da je neki dalji predak bio vojnik u tom kraju te se nadimak zadržao i po naseljavanju u Tribanj u 17. veku. Ova činjenica bi povezivala Marinkoviće Vurlane sa uskocima, među kojima su takođe zabeleženi Marinkovići, pogotovo što su Uskoci imali učešća u borbama u severnoj Italiji (tzv. Uskočki rat 1615. – 1617. god.). Ipak, valja napomenuti da su Marinkovići Uskoci, naseljeni na Žumberku u 16. veku, slavili Aranđelovdan. Vurlani su pretežno naseljeni u zaseoku Asanovac, u delu zvanom Pod Čardačinom. Prema mletačkom katastru iz 1709. godine, u Tribnju su živeli tri porodice ovih Marinkovića, koje su predvodili: Ivanko (Jovan) Marinković sa ukupno 6 članova porodice, Janko Marinković sa 5 i Marko Marinković sa takođe 5 članova. Imali su ukupno 6 “ljudi za oružje“ i 300 ovaca. Takođe pripadaju haplogrupi I1 M253 Z63 S2078+ V68+ i vrlo su bliski sa Marinkovićima Ćelićima.
MARINKOVIĆI (Smisići) – izvorno slave Sabor presvete Bogorodice (drugi dan Božića, tzv. Božiji dan) iako pojedini pripadnici ovog roda u novije vreme obeležavaju Sv. Stefana. Najviše naseljeni u zaseoku Polibrada pored Asanovca. Prema usmenoj legendi, nastali su od Marinkovića Vurlana, i to na sledeći način. Izvesni mornar iz kraja, koji je navraćao u Tribanj, zaveo je curu iz zaseoka Kruščica ili Mataci. Kad je ostala trudna, on je netragom nestao, a Ivan Marinković (Vurlan) joj ponudi brak i tako je spase sramote. Zato su i dobili nadimak Smisići jer su “smišani“ tj. pomešani.
Interesantno je da je prilikom DNK analize praporekla Aleksandra Marinkovića, utvrđeno da on pripada haplogrupi I1. Prema tumačenju geneaologa Siniše Jerkovića, koji je uradio analizu dobijenih rezultata, haplogrupa I1 nije karakteristična za naše prostore jer je, kako kaže, reč o tipičnoj skandinavskoj grupi. To znači da bi preci Marinkovića Ćelića lako mogli biti Germani doseljeni s Gotima ili eventualno sa Slavenima. U obzir dolaze germanska plemena poput Angla, Vandala ili Sveva i u manjoj meri izvornih Gota.
U selu Tribanj Šibuljine, postoji i porodica Prodan koja se genetički takođe uklapa u rod Macura odnosno bliska je Marinkovićima Ćelićima i Vurlanima.
Siniša Jerković navodi da je u dosadašnjim istraživanjima za Srbiju haplogrupa I1 bila oko 7 odsto u odnosu na stanovništvo Srbije.
„Postoje teze da je mogla doći na ove prostore i u seobi Slovena, ali još ništa određeno se tu ne može reći. Dosad se uglavnom smatrala znakom germanskih i vikinških seoba u Evropi. Inače, I haplogrupa je haplogrupa ostataka kromanjonaca u Evropi, koji su karakteristični po svetloj puti, zahvaljujući skandinavskom, severnjačkom poreklu “, navodi Siniša Jerković.
KRSNA SLAVA: Sv. Arhvanđel Mihajlo, Sv. Vasilije, Sabor presvete Bogorodice, Sv. Stefan
__________________________
Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’
MARINKOVIĆI
Marinkovići su ogranak Miloševića; bili su u rodu s Čupićima i Čarapićima i živjeli su u Donjoj Bijeloj. Jedna narodna pjesma pjeva o Vučeti Marinkoviću koji nema „od srca evlada“, na osnovu čega bi se moglo zaključiti da je ovo bratstvo s njim nestalo.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
__________________
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
28. februar 2013. u 21:28
Miroslav
Moje prezime je Marinković,potičemo iz Hrvatske,tj iz sela Kričaka to je u Slavoniji,slavimo svetog Nikolu,mislim da je to Banija,ali pre toga ne znamo nista…vasi mi podatci u vezi mog prezimena ništa nisu pomogli vise sam nasao na Hrvatskom sajtu u veyi nas.Ako imate neke informacije javite bio bih vam zahvalan
30. oktobar 2018. u 15:06
Dadada
Marinkovici kod novog pazara selo sebecevo, slave djurdjic, ako neko zna poreklo
1. novembar 2018. u 00:59
Jedan
Berane Crna Gora, Rodonačelnik Marinko Paleksić oko 1802 je došao na područje na kojem danas žive njegovi potomci.
Informacije su iz knjige moga pradede Jezdimira Marinkovića. Mogu li samo da saznam ime onog ko je ovo pitao?
27. oktobar 2021. u 12:38
Ranka
Moj otac je bio Mirko Marinkovic iz Sebeceva. Moj deda se zvao Bogdan, pradeda je bio Jevrem, a cukundeda Nikola. Slavili su Djurdjic.
Da li mozete da mi date Vas kontakt (e-mail ili broj telefona)?
Srdacan pozdrav!
6. april 2013. u 23:43
Milodan
Poreklo brojnijih familija-prezimena valjevske Tamnave po knjizi „Antropogeografija valjevske Tamnave“ Ljubomire Ljube Pavlovića, izdanje 1912. godine.
Mesto-kada su doseljeni-odakle su doseljeni-Krsna slava-napomena.
MARINKOVIĆ
-Vrelo, stara porodica, Jovanjdan, uz Mihailoviće.
-Vrhovine, druga polovina 18. veka, Donja Bukovica u Azbukovici, Sv. Joakim i Ana.
-Grabovac-1, druga polovina 18. veka, Ub, Đurđevdan, predak došao kao terzija.
-Grabovac-2, druga polovina 18. veka, Cvetulja u Rađevini, Nikoljdan, velika zadruga.
-Bajevac, posle 1827. godine, Osat, Jovanjdan, uljezi u Miškoviće.
-Dokmir, druga polovina 18. veka, Gvozdac-okrug užički, Nikoljdan.
-Krtinska, druga polovina 18. veka, susedni Urovci, Aranđelovdan, uljezi u Laziće.
-Kamenica, druga polovina 18. veka, Osat, Sv. Stefan Dečanski, uljezi u Cvejiće.
-Murgaš, druga polovina 18. veka, susedni Bajevac, Stevanjdan, došli na imenje.
-Paljuvi, druga polovina 18. veka, Osladić u Podgorini, Trifundan.
-Subotica, druga polovina 18. veka, Oglađenovac u Podgorini, uljez u Pekiće.
26. avgust 2013. u 00:12
Milodan
Familije-prezimena Marinković po mestima življenja i Kolubari i Podgorini. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Kolubara i Podgorina“, prvo izdanje 1907. godine, najnovije izdanje 2011. godine – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.
Ostale podatke porodica Marinković, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.
-Balinović
-Berkovac
-Brežđe
-Bujačić
-Virovci
-Jajčić-1
-Jajčić-2
-Kadina Luka
-Ključ
-Komanice
-Krčmar
-Gornji Lajkovac
-Lopatanj
-Paklje
-Planinica
-Ratkovac
-Robaje
-Sedlari
-Sovač
-Tubravić
2. novembar 2013. u 01:03
Filip Marinkovic
Postovani,
Bio bih vam zahvalan ukoliko bi mi mogli vise reci o Marinkovicima iz primorja, konkretno Brac i okolna ostrva. Moja porodica zivi u Nisu evo vec sedma generacija, a za period pre toga porodicna je prica da se predak doselio u Nis nakon sto je ubio nekog na Bracu ili u Vranju (ne zna se sigurno sta je tacno od ta dva).
Krsna slava je Sv. Nikola, oduvek bila, doneo je taj predak sa sobom.
Unapred zahvalan,
2. novembar 2013. u 09:21
Aleksandar Marinković
Filipe,
teško vam neko može dati konkretan odgovor jer ne znate da li ste sa Brača ili od Vranja. Velika je razlika.
Na Braču postoji veliki broj porodica Marinković, ali sumnjam da imate bilo kakve veze s njima. Takođe ima Marinkovića i u okolini Vranja, Leskovca itd.
28. novembar 2014. u 15:45
Marinkovici
Da li znate nesto o Marinkovicima iz Vranja i okoline?
28. novembar 2014. u 22:22
Aleksandar Marinković
Rista T. Nikolić ”Vranjska Pčinja”
1) Marinkovci u selu Donje Žapsko, žive u Donjoj Mali i Marinkovskoj mali. Nastali od najstarije doseljeničke porodice u selu – Juginaca. Ovi su pak došli kao čivčije iz sela Koćure (u slivu Vardara) koji su u D. Žapsko došli oko 1800. godine (ili malo ranije). Bilo ih je šestero braće od kojih je jedan otišao u Gornje Žapsko, jedan u Vrtogoš, a jedan Sobinu. Kao porodice proistekle od tih prvih Juginaca navode se: Juginci, Marinkovci, Topalci, Manini, Pavunovi i Bošnjaci. Slave Sv. Nikolu.
2) Marinkovci u selu Viševce, žive u mali Zagradeno. Smatraju se potomcima Ariza koji je u selo došao s bratom Kragujem. Po pričanju, Ariz je imao tri sina, oko 1800. god. bilo ih je 10 kuća, a 1842. god. 17 kuća. Kako svi su selu slave Aranđelovdan i Nikoljdan, onda je logično da i Marinkovci slave jednu od ovih slava.
29. novembar 2014. u 11:25
Marinkovici
Hvala. Ima ih i u selima na putu ka Krivoj Feji i Besnoj kobili nedaleko od Vranja, ali istorijat ne znam.
7. februar 2024. u 18:24
Janko
Pozdrav Filipe, prošlo je dosta godina od vašeg komentara, nadam se da ste saznali nesto vise o svom poreklu. Moj predak, Marinko Marinkovic se doselio iz okoline Knina u selu Grajevce kod Leskovca. Ja sam osma generacija, moj otac sedma. Vrlo je moguće da postoji neka povezanost jer su se doselili iz Dalmacije na jugu Srbije u isto vreme. Ako ste saznali nesto vise, javite. Inače moju familiju zovu Jovinci, a nikad nismo imali nikakvog Jovana. Takodje ide neka prica da je taj predak ubio nekog turčina, ali sve je pod znakom pitanja. Znam samo da kod Vranja postoji mesto koje se zove Jovinac i da se uz Južnu Moravu moze doći do mog sela, a tu je nekada i bio glavni put.
7. februar 2024. u 18:30
Janko
Da dodam samo, takodje slavimo svetog Nikolu
3. novembar 2013. u 20:45
Milodan
Porodice-familije po mestima prebivališta u Šumadijskoj Kolubari, Marinković.
Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Šumadijska Kolubara“, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine, najnovije izdanje 2011. godine u sastavu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“ – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.
Ostale podatke porodica Marinković, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.
-Vranić
-Konatice
-Vrbovno
-Baljevac
-Šiljakovac
-Šopić
-Brajkovac
-Barzilovica
-Barajevo
-Baćevac
-Boždarevac
-Veliki Crljeni
-Vreoci
-Darosava
-Junkovac
-Tulež
-Cvetovac
-Lukavica
-Medoševac
-Meljak
15. decembar 2013. u 20:44
Milodan
Prezimena-familije u Šumadiji, Marinković.
Prema knjizi „Etnološka građa o Šumadincima“akademika Jovana Erdeljanovića, prvo posthumno izdanje 1948. godine – poslednje izdanje Službeni Glasnik i SANU – Edicija „Koreni“ 2011. godine u sklopu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“.
-Staro Selo
-Kruševo
-Miraševac
-Cerovac
27. decembar 2013. u 23:49
Aco
Poštovani, moji Marinkovići vode poreklo iz Gornjeg Dubca, Kaona i slave Lučin dan. Šta mi možete reći o mom poreklu.
29. januar 2020. u 20:38
Ružica
I moj otac je iz Gornjeg Dupca i deda naravno, ali ništa više ne znam
29. januar 2020. u 21:18
Dejan
Da li mislite Gornjeg Dubca kod Pljevalja?
9. januar 2014. u 13:49
goran marinković
poštovani,moji roditelji su rodom iz sela čengić kod janje u bosni slavimo sv.nikolu.
Sta mi možete reči o mom poreklu?
31. januar 2014. u 23:13
marinkos
Gorane,moji su se doselili iz Bijeljine,okoline Bijeljine,Marinkovici u selo pored Obrenovca,deo tih Marinkovica se odselilo u jedno dalje selo Vranic,isto okolina Obrenovca.Interesuje me podatak Marinkovic iz Zvecke.
Takodje me interesuje odakle su dosli u okolinu Bijeljine.
1. februar 2014. u 00:44
marinkos
Da dodam da slavimo S.Nikolu.
7. april 2014. u 16:48
Jelena
Prema podacima koje imam, Marinkovici su dosli iz Negotinske Krajne, zivimo u Sumadiji, Smederevska Palanka, selo Azanja, krsna slava Sv.Kozma i Damjan- Vracevi. da li mozete da mi kazete nesto o poreklu tih Marinkovica. Hvala
7. april 2014. u 20:34
Aleksandar Marinković
U etnološkim zapisima, stoji da se vaš predak Đura doselio iz Krajine i da vas zovu Krajincima. U okolini Smedereva ima više doseljenih rodova iz istočne Srbije tj. Krajine.