Порекло презимена Маљевић

Пише: Марко Маљевић

КРАТАК ПРЕГЛЕД ПОРЕКЛА И КРЕТАЊА ПОРОДИЦЕ МАЉЕВИЋ

Маљевићи воде порекло из племена Братоножића и живели су све до 1906. године на Пелевом брегу. Раније презиме им је било Ђурићи, не зна се од које године носе садашње презиме али познат родослов предака иде до XIV века и то до Лазара сина Гргура.

Сасвим тачни подаци постоје и од XVIII века и за претка Николу, па његовог сина Јована, чији је син Саво имао синове Тока, Мага и Пунишу чији су потомци данас живе у Србији. 1906. године од Савових синова само је Маго жив и тада решава да се пресели у Србију, који се заједно са својим синовима Велишом, Новицом, Николом, Станишом и Бошком те братанцима од брата Тока Марком (његовим синовима Радованом и Манојлом), Голубом и Вујадином настањује се у село Купиново Општина Рача Срез Косанички сада у Општини Куршумлија. Ову сеобу са Пелева Брега до Купинова водио је Магов најстарији син Велиша Маљевић. У Купинову у брдовитом али питомом крају добијају државну земљу од Среза Косаничког.

Са Магом се преселила и његова мајка Мира а братанац Зарије још са Пелева Брега након завршавања школе отишао је у Београд где и данас живе његови потомци унуци од сина Милорада, Бојан и Зоран Маљевић са својим породицама. (Бојан има кћерке Бојану и Ану а Зоран кћерку Наташу и сина Марка).

За време Првог светског рата у српској војсци 1914. гине Марко Маљевић, а 1918. године Новица и Станиша Маљевић, док су читаво време рата провели у заробљеништву Велиша Маљевић у Мађарској, а Бошко Маљевић у Бугарској, док су Мага Маљевића 1915. и његову мајку Миру пљачкашком походу убили арнаути из Лапског краја.

1924.године сада најстарији међу Маљевићима Велиша Маљевић поново се покреће и заједно са братом Бошком, братанцима Радованом, Михајлом, Владимиром и Војином сели се у село Доња Дубница Општина Подујево. Приликом насељавања у Доњој Дубници Маљевићи саграђују пет нових засебних домаћинстава и постају једна од имућнијих и поштованијих породица у том крају. За време Другог светског рата Маљевићи због поодмаклих година не учествују у рату али су у моменту ослобађања од фашистичке окупације доживели губитке у виду смрти услед бомбардовања и гранатирања, двоје деце Бошка Маљевића.

У Купинову остаје само Голуб Маљевић са братанцем Михајлом, а потомци Михајла још живе у Купинову. Ананије Маљевић који је Токов унук од сина Вујадина је након школовања живео, између два светска рата, у Ђаковици а потом у Прокупљу. Никола Маљевић Магов син је након школовања између два светска рата живео у Београду и био је један од благајника Бајлонових имања, умро је 1938.године.

Пунишин унук Милорад од сина Зарије једно време после Другог светског рата је живео у Гњилану а потом се настанио у Београду. Такође Владимир Токов, унук од сина Марка, је након завршетка школовања 1930.године као пољопривредни стручњак живео и радио у Гњилану, а потом се преселио у Прокупље где је и сахрањен.

Због притиска шиптара у Доњој Дубници, нерешене економске ситуације, недостатка посла постепено се од 1961. године исељавају прво Војин Маљевић, па Манојло Маљевић, те 1970.године и Радован Маљевић. У Дубници остаје само Бошко Маљевић са сином Ђоком, унуцима Велишом, Жарком и Славком а исти су са својим потомцима живели до 1999.године све до НАТО агресије и прогона свог српског живља са територије Општине Подујево. Директни потомци Мага Маљевића од сина Бошка, унука Ђока, праунуци Велиша са породицом живи у Београду, док Жарко живи селу Рача Општина Куршумлија, а Славко у Куршумлији, Ђоко је преминуо 2001. године и сахрањен је у Купинову.

Након исељења из Дубнице, Војин Маљевић живи у Прокупљу са сином Драганом, док му је син Слободан са унуком Војином настањен у Београду. Иако се Владимир Маљевић иселио из Гњилана и живео у Прокупљу, његов син Радислав са сином Александром живео је у Гњилану све до НАТО агресије 1999. године. Потом су се преселили прво у Прокупље, а потом у Нишу где Александар са сином Владимиром и ћерком Маријом данас живи. Манојло Маљевић се након исељења из Дубнице настанио у Железнику крај Београд где су се са њим и настанили син Милош и Мирослав који са породицама живе и даље у Железнику. Радован Маљевић је након исељења из Дубнице живео у Смедереву са синовима Драгољубом и Бранком и њиховим породицама Драгољубовим синовима Зораном и Гораном и Бранковим сином Радованом. Радованови синови – Радисав се одмах након 1944.године настанио у Београду а његов најстарији син Милорад као учитељ променио је много села Подујевске и Куршумлијске општине посветивши свој живот школској деци, умро је у селу Рача а сахрањен у Купинову.

Токови директни потомци од сина Вујадина и унука Михајла који су се најдуже задржали а и сада одржавају живу кућу у селу Купинову, општина Куршумлија су сви за редом након завршавања основног образовања се упутили за Београд. Михајло Вујадинов Токов ( Златана, Милош, Милутин, Миливоје, Миодраг, Милица, Војислав), Михајлова ћерка Златана (удата Планић) од деце има Стојанку, Мирка, Стану, Белу и Виду. Михајлов син Милош има ћерку Милијану и синове Момчила и Мирка. Милијана (удату Новаковић) има сина Златка и ћерку Наташу. Момчило има ћерку Весну и сина Николу. Док Мирко има две ћерке Бојану (удату Ђурић, син Андрија) и Јелену. Михајлов син Милутин, има сина Миладина, док Миладин има сина Марка и ћерку Маријану. Михајлов син Миливоје има сина Јована и ћерку Славицу ( удата Михајлов), син Миодраг има сина Игора и ћерку Вању ( удата, син Филип). Михајлова ћерка Милица ( удата Планић) има синове Горана и Зорана. Михајлов син Војислав, има ћерку Снежану и Данијелу (удата, ћерка Тара) и сина Бранка.

У породици Маљевић директни потомци Сава Маљевића и његових предака има различитих профила образованих људи од глумаца, редитеља, продуцената, просветних радника, дипломираних економиста, пољопривредних стручњака, финансиста и то школовање су почели још од Зарије Маљевића који је након завршене школе 1890. године отишао за Београд, а на Пелевом Брегу су основе писмености и знања завршили и Бошко Маљевић, Станиша Маљевић и Никола Маљевић, Магови синови, а након Првог светског рата школе завршавају и то Вишу финансијску Никола Маљевић, Магов син, Милорад Маљевић, Заријин син, Владимир Маљевић, Марков син пољопривредну школу.

Жељу за образовањем и знањем готово сви потомци Сава Маљевића настављају и након Другог светског рата завршавају најмање средње школе а већина су факултетски образовани.

Ово су само кратки подаци о породици Маљевић која живи у Србији од пресељења са Пелевог Брега од 1906.године са напоменом да су сви породични односи веома добри, исти се одржавају и у добру и у злу.

Податке дао Марко Маљевић по казивању стрица Славка Маљевића.