Poreklo prezimena Malbašić

28 komentara

1. 8. novembar 2013. u 21:17

   Siniša Malbašić

   Većina Malbašića, koliko ja znam se nalazi u Banja Luci i okolini, Pretežno u Lijevču Polju, odnosno blizu Laktaša. Ali ima ih i u samom gradu Banja Kuci, kao i u Prijedoru, i okolini.
   Do Lijevča su došli iz Crne Gore, odnosno Hercegovine, otprilike u isto vreme kada su Srbi sa Arsenijem Čarnojevićem stigli u Vojvodinu.
   Po priči koju sam ja čuo, prvobitno prezime je bilo potpuno drugačije. Međutim, pošto su Turci među Srbima hteli da pregovaraju samo sa nekima, koje su oni izabrali, te Srbe su i Turci i Srbi nazivali Malim Bašama. Odatle navodno potiče prezime. Bar od ovog dela koji nije primio Islam.
   Od te grane je kasnije u Vojvodini nastala druga verzija – Malbaški.

   Već dugo se spremam da odem u Grac. Mnogo ljudi mi je reklo da se u Gracu nalaze sve knjige stanovništva koje je Austougarska zatekla pri aneksiji 1878. pa se može doći do značajnih podataka.

   Nisam znao da Malbašića ima u južnoj Srbiji. Mislim na “Dizajn123”.
   Da li su i tvoji od nekuda došli ili su tu već par vekova?

   Odgovori

2. 8. novembar 2013. u 23:25

   Milorad Bogdanović

   Svi Malbašići sigurno nisu u bliskom srodstvu. Ima nekoliko primjera gdje u istim mjestima slave različite slave, kao npr u dubičkom kraju u parohiji Brekinja slave Arh.Mihaila, parohiji Dvorište slave Đurđevdan, parohiji Dobrljin Đurđic; kod Gradiške Časne Verige i Đurđevdan slave u parohiji Kukulje a Nikoljdan u parohiji Gradiška-Laminačka.
   U Šematizmu dabrobosanskom za 1882 godinu Malbašići se spominju kao slavljenici šest različitih slava na prostoru Dubice, Gradiške, Prnjavora, Varcar Vakufa (Mrkonjić Grada) i Unca (prostor Drvara), a slave: Arh. Mihaila, Đurđevdan, Đurđic, Jovanjdan, Nikoljdan i Časne Verige.

   Odgovori

3. 9. novembar 2013. u 18:23

   Eror

   Prezime Malbaša nije nastalo od reči Mali i Baša, već od reči Mahal i Baša. Zna se da je mahala deo sela, zaselak od nekoliko grupisanih kuća, najčešće u planinskim krajevima. Zbog toga što se u nekim našim krajevima glas H ne izgovara, Mahal je prešlo u Maal tj. Mal (negde kažu ‘ajduk, ‘ladno, ‘leb, ‘artije…). Verovatno je Mahal Baša bila neka vrsta funkcije seoskog upravitelja, kneza… zaduženog za određenu mahalu, pa je tako nastalo i prezime, kao što postoji prezime Knežević, a po nekim saznanjima reč knez vodi poreklo od nemačke reči kenig – onaj koji vlada. Malbaški u Vojvodini, konkretno u Šajkaškoj oblasti na jugoistoku Bačke, verovatno su kao i još neke porodice u tom kraju poreklom iz Like, a tu ih je dovela austrougraska vlast za vreme jednog od mnogobrojnih ratova u kom su lički graničari učestvovali kao pouzdani ratnici. Tako recimo u Žablju i okolini postoje prezimena Malbaški od Malbaša, Krgin od Krga, Krnjetin od Krnjeta, Dračanski od Drača, Ljuštinov od Ljuština, Krajnov od Krajnović, Plavšin od Plavša… što su krajiška, većinom lička prezimena. O ranijem doseljavanju Ličana u ovaj deo Bačke, govore i prezimena Drakulić, Uzelac, Glumac…

   Odgovori

4. 9. novembar 2013. u 20:13

   Nebojša Novaković

   Malbaša = “Mal” znači imanje na Turskom . Malbaša bi bio neka vrsta kneza , upravnika , neko ko upravlja imanjem. Pretpostavlja se da je to bio naziv za ljude, koje su begovi postavljali kao upravnike na svojim imanjima.

   Takođe : Malbaša ( glava mahale , grada , gradonačelnik , tur )

   Karakteristično za ovo prezime je to da se ono najviše javlja u zapadnoj Bosni , a znatno manje u ostalim krajevima .

   Na tim zapadnim stranama, pre svega u Lici i Dalmaciji, ali i u Bosni postoji slično (srodno?) prezime Malbaša.

   Milan Karanović u monografiji ” Pounje u Bosanskoj krajini ” ( 1925. g ) , o familijama sa ovim prezimenima beleži sledeće :

   Selo Bugar :

   Malbaša ( 1 kuća ) , doselili sa Korduna ( iz Plaškog ) , ne znaju dalje poreklo. Slave Sv. Arhanđela .

   Selo Glinica :

   Malbaša ( 1 kuća ) , naselili se tu iz okolnih sela ( iz Rujnice ) , pre okupacije Bosne 1878. godine. Slave Sv . Jovana .

   Selo Rujnica :

   Malbaša ( 2 kuće ) , doselili se sa Korduna , pre okupacije Bosne ( 1878 ) . Slave Sv . Nikolu .

   Dobroselo :

   Malbašić ( 1 kuća ) , doselili iz Like pre okupacije Bosne.Slave Sv . Arhanđela .

   Mahmićselo :

   Malbašić ( 1 kuća ) , takođe doselili iz Like , pre okupacije Bosne. Slave Sv . Arhanđela.

   Petar Rađenović u svojoj monografiji ” Unac “, za koju je podatke prikupljao 1933. i 1934. godine , o Malbašićima kaže sledeće :

   Vidovo Selo :

   Malbašić ( 2 kuće ), privedeni pre 60-70 godina ( znači oko 1870. god . ) iz Grahova u kuću Šobatovu. Ovaj Šobat je bio Malbaša, pa se i njegovi potomci po njemu prozvaše
   Malbašici.Slave Sv . Stevana. (pogledati rod krajiških Šobota)

   Šipovljani :

   Najstarija su porodica u Šipovljanima su Tadići. Ima ih 20 kuća u tri zasebne grupe.Slave Sv . Arhanđela. Njihov predak se doselio ovamo iz Dalmacije još pre Stojana Jankovića, pre karlovačkog mira. Tamo u Dalmaciji je ubio Turčina, pa pobegao ovamo. Sve današnje Polje bilo tada pod borjem i zrascem.

   Tadići su se ovde vremenom jako namnožili, naterali na 56 čeljadi. Tada se izdele i razgranaju na tri porodice.
   Jedni ostanu i dalje pod imenom Tadića , drugi se prozovu Malbašić po Malbaši ( knezu ), treći, Tomazevići, po Tomi.

   Malbašića ima 11 kuća na 4 mesta. Tomazovića 9 kuća (predak Toma je bio krupan čovek, dugih nogu, prozovu ga Tomazom, a potomke Tomazevići).

   Malbašići su kao što vidimo ogranak Tadića koji slave Sv . Arhanđela. Ovi Tadići pripadaju razgrantoj grupi rodova , o kojoj je viša puta bilo reči (Rodić-Stojsavljević).

   Popis Malbašića u šematizmu Dabro – Bosanske Mitropolije iz 1882. godine :

   Gradiška i Laminačka – Malbašić , Sv . Nikola

   Kukulje – Malbašić , Časne Verige , Đurdjevdan , Sv . Dimitrije

   Dragovic – Malbašić , Sv . Jovan

   Brekinja – Malbašić , Sv . Arhanđel

   Dvorište – Malbašić , Đurđevdan

   Dobrlin – Malbašić , Đurđic

   Trninića Brijeg – Malbašić , Sv . Arhanđel

   Malbaše IZ LIKE I DALMACIJE

   U Lici Malbaše su zabelezene u 13 kuća u dva mesta :

   U Pothumu 2 kuće i u Zaklopci ( Srb) 11 kuća

   Prezime Malbaša u Dalmaciji zabeleženo je u sledećim mestima :

   Ceranje, slave Sv . Jovana i Sv. Nikola

   Da se fokusiramo sada na Malbašiće koji vode poreklo od Tadića. Kao što smo rekli, Tadići koji slave Aranđelovdan vode poreklo od velike grupe rodova sa Tromeđe Rodić – Stojsavljević .

   Tu grupu rodova obradilo je više autora i svi oni se slažu oko priče o njihovom poreklu.
   Ja ću sada citirati Petra Rađenovića koji o Rodićima kaže sledeće:

   ” Ovo je najsnažniji i najbujniji rod u celoj oblasti. Samo pod ovim prezimenom ih ima u oblasti sa 176 kuća, a pod izvedenim prezimenima 60 kuća. Izvedena im prezimena, čijih predstavnika ima u oblasti ovo su :

   Tadić, Malbašić, Tomazović, Novaković, Stojsavljević I Đumić. Rodići su dolazili u oblast Unca u razna doba, najstariji pre 200-250 godina, ostali u kasnija vremena i u više navrata posle one prve seobe.
   Predanje o njihovoj prošlosti zabalezio sam još 1908. godine i uneo u letopis parohije trubarske. To prenosim sada ovde: Rodići su najmnogobrojniji rod u Trubaru. Poreklom su iz Hercegovine, te su se odatle naselili najpre u Bjelaj (između Petrovca i Kulen Vakufa). Tu nešto skrive te su morali ispred turske vlasti pobeći u Plavno u Dalmaciji.

   Prozivevši neko vreme u Plavnu pođu opet u Bosnu, ali nisu hteli zalaziti dublje, nego se zadrže blizu granice u selu Trubaru i to na dva mesta, u Dugopolju i pod Vučjakom.

   Tada su još bili malobrojni, svega 7-8 kuća. I to 3-4 u Dugopolju i 3-4 pod Vučjakom. Dolovi u to vreme nisu bili nimalo nastanjeni .
       
   Priča dovodi Rodiće u rodbinsku vezu sa još 6 plemena, koji u okolini što s ove, što s one strane granice žive. Ta priča kaže da se je iz Hercegovine prije 150-200 godina doselila jedna porodica u ove krajeve bilo to sad u Bjelaj ili u Plavno. Bio je to otac sa 9 sinova vrlo bogat i siguran. Osam sinova poženi, kad je koji dospevao za ženidbu, a jednog, koji je bio sitan nije mislio ni ženiti. Najstarijega snahe prozovu “Rodom”, te su od njega postali Rodići, drugome je ime Petar (“Pejo”), te su od njega potekli Pejići, jednom je opet bilo ime Luka i otud su Lukići, jednome Novak te od njega vode poreklo Novakovići. Za jednim je bila žena Stoja, te su po njoj prozvani Stojsavljević, a ženu prozovu Đuma ( valjda joj je bilo ime Đurđija ), te od nje postanu Đumići. Od Tadije Tadići, a od Milana Milanovići.
   Ali kako je stari otac ove devetorice bio bogat i sve mu išlo od ruke, videvšii kako mu napreduje i porod i imanje odluči oženiti i onog malog sina, koji je bio pristario, ne bi li i njega Bog blagoslovio, kad su oni ostali tako srećni.
   Šta misli to i učini. Kad to narod spazi, stane govoriti “a , eno ga oženio starčića”. I od tog “starčića” postadoše Starčevići.

   Predanje koje je zabelezio pok proto Simo Stojanović u Dragotinji uglavnom je slično ovome ovde iznesenom. Po tome predanju 9 porodica koje su nastale od istog roda ovo su :
   Tomazevići , Tadići , Novakovići, Stojsavljevići , Budimiri , Starčevići, Milanovići, Vukelići, Lukići.

   Po kazivanju starca Damjana Rodića iz Trubara, najstarija postojbina Rodića je Makedonija, odakle su pre 400 godina prešli u Hercegovinu.

   Različita predanja o prošlosti ovog roda, ukoliko su drugačija jedno od drugog, govore o sasvim drugim događajima iz prošlosti roda o kojima ona druga predanja nisu ništa upamtila. Stoga ne treba uzimati kao protivurečnost, nego kao uzajamno dopunjavanje. ”

   I Milan Karanović je u svom delu ” Pounje u Bosanskoj Krajini “, zabelezio još 1922. godine priču jednog sveštenika Stojsavljevića iz Dalmatinskog Kosova. On naime tvrdi da su njegovi daljim poreklom od nekakve Crne Vode kod Prilepa ( Makedonija ). I zaista u okolini Prilepa postoji Crna Reka (možda je to upravo ta Crna Voda?). Prema nekim legendama drugi naziv za Vardar je bio upravo Crna Reka…

   Istrazujući poreklo stanovništva Tromeđe, 1994 godine , Uroš Jović je o Rodićima zabeležio sledeće:

   “Rodići su, prema predanju, pre 450 godina došli u Hercegovinu iz Prilepa. Tu su se zamalo zadržali pa odselili u Plavno, a posle u Popinu i Trubar. Odatle su se raseljavali po Krajini i Dalmaciji. U Plavno se doselio otac sa deset sinova posle 1712. godine.

   Najstarijeg su prozvali Rodos, pa su po njemu nastali – Rodići.

   Po drugoj priči (legendi), Rodići su od plemena Vasojevića, koji su živeli pored Morače.

   Rodići su inače najveća grupa rodova u Krajini. U srodstvu su sa Stojanovićima i Starčevićima. Iz ovoga bratstva su još i Novakovići, Stupari, Starčevići, Milovanovići i Marići. “

   Odgovori

   • 9. avgust 2014. u 17:56

     Siniša Malbašić

     Malbašići u Kukuljima slave i Svetog Jovana.
     Otac mi je iz Kukulja, a slava nam je Sveti Jovan.

     Odgovori

5. 8. februar 2014. u 17:05

   milan

   Selo Bugar:
   MALBAŠA (1 kuća), doselili sa Korduna (iz Plaškog) itd.
   Plaški se nalazi u Lici.

   MILAN DIVJAK LIČKI

   Odgovori

6. 28. oktobar 2015. u 00:21

   radivoje malbasic

   Malbasica mozda i najvise ima na manjaci preciznije kola selo konotari.krsna slava im je kiril slovenski 27 Februar poznatiji u narodu kao cirilovdan.po mojim saznanjima na tom podrucju se nalaze zadnjih stotinjak godina a mozda i duze.odakle su dosli neznam.

   Odgovori

7. 28. oktobar 2015. u 13:46

   Milorad Bogdanović

   Da, Malbašića koji slave Ćirilovdan spominju se 1882 godine samo na prostoru Kola, Borkovića i Slavićke. To je sve jedna porodica, čija je matica u Kolima. Pošto je ovaj prostor vjekovima bio naseljen pravoslavnim vjerom, odakle se i raseljavalo, ali ne tako masovno kao u drugim krajevima, očito da su Malbašići preko 300 godina ,ako ne i više, ovdje nastanjeni.
   U crkvenim knjigama parohije Jelićka spominju se Malbašići. Izdvojiću ti samo dva primjera, mođda su iz tvoje bliže rodbine:
   -Deva Malbašić rođena kao djevojka u selu Tičevo kod Glamoča 1836 godine. Umrla kao Malbašić 22.7.1904. u Raktovačkom groblju u Slavićkoj. Udovica. Imala je sina Petra i pastorke Radu i Ristu.
   -Pejo Malbašić rođen 1825 godine u Kolima, doselio je u Slavićku gdje umire 9. septembra 1890. u 65 godini života. Sahranjan je u Ćurčića lokvi u Slavićkoj.
   Svako dobro ti želimo.

   P.S.
   Zemljače, piši ćirilicom, jer sve što je odavle , ćirilicom je ostalo zabilježeno. LATINIci ovdje dobrodošlica nije nazdravljena vjekovima, pa nebi trebalo ni sad.

   Odgovori

8. 10. decembar 2015. u 01:51

   radivoje malbasic

   U medjuvremenu sam saznao jos nesto o porijeklu malbasica koji su zivjeli a vjerujem da i danas neki zive u slavickoj.molio bih sve one koji procitaju ovaj tekst a znaju nesto o prijeklu malbasica koji slave krsnu slavu cirilovdan da se jave nesto napisu jer i najsitnija informacija otkrice nesto novo.hvala

   Odgovori

9. 19. mart 2016. u 22:13

   Malbašić

   Molim sve koji nešto znaju o Malbašićima u Slavićkoj da mi jave.

   Odgovori

   • 20. januar 2018. u 23:01

     Radivoje Malbasic

     O malbasicima u slavickoj znam da su pejo i deva bracni par dosli sa manjace prvi i odnjih je nastala cijela loza koja je sad u slavickoj .krsna slava cirilovdan sto govori da su ogranak ovog stabla iz kola selo konotari.dosli su u slavicku prije oko 200 godina.toliko znam a imam prijatelja koji zive u blizini mogu jos saznati mozda nesto sto vas interesuje.

     Odgovori

10. 21. novembar 2016. u 22:53

    Srdjan Malbasa

    Od oca sam cuo da smo Malbase iz okoline Plaskog, selo Trojevrh, slavimo Sv. Jovana.
    Naselili smo se u selu Medari, Zap. Slavonija, pocetkom proslog veka (1918).

    Od nekog profesora istorije cuo sam da smo se prezivali Predojevic, pre nego sto smo prezime Malbasa dobili od Turaka. Nasi prezimenjaci, koji su otisli u Sinj, mahom su presli u Katolicku veroispovest i danas kazu za sebe da su Hrvati.

    O poreklu prezimena cuo sam u susretima sa Turcima. Jedan profesor mi je rekao da to prezime nose ljudi u Turskoj. Rec “Mal” znaci blago a “Basha”staresina ili vodja. Moguce da su Malbase bile imucnije i imale puno “blaga”, kako se nekad govorilo za stoku. Isto tako moguce je i ono objasenjenje vezano za rec “Mahala”, nisam dovoljno strucan, samo prenosim sto sam cuo.

    Hvala vam svima na trudu i zelji da saznamo vise o nasim korenima i precima.
    Srdacan pozdrav

    Odgovori

    • 2. oktobar 2017. u 02:39

      Mico Malbasa

      Ja sam Malbasa kako mi djed rece iz okoline Plaskog, slavimo Jovana.Pretpostavljam da smo familija, moji su polovinom 19vijeka doselili u Podgrmec selo Slatina opstina Sanski Most.Jos imam zivog strica koji bi mogao jos nesto vise znati,pozdrav.

      Odgovori

      • 18. april 2018. u 11:53

        snezana

        Moj otac je iz Slatine i sigurno smo rod.Volela bih da mi se javis interesuje me nasa loza.Znam za Slavka Malbasu iz Slatine.
        Pozdrav

        Odgovori

        • 21. novembar 2018. u 23:06

          Mico

          Slavko Malbasa mi je stric, zao mi je sto nisam ranije vidio poruku.Mozes mi se javiti na. Facebook profil Mico Gorana Malbasa ili na broj telefon 003547654461

          Odgovori

        • 21. novembar 2018. u 23:07

          Mico Malbasa

          Slavko Malbasa mi je stric, zao mi je sto nisam ranije vidio poruku.Mozes mi se javiti na. Facebook profil Mico Gorana Malbasa ili na broj telefon 003547654461

          Odgovori