Порекло презимена Малбашић

23. фебруар 2012.

коментара: 28

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. 8. новембар 2013. у 21:17

    Siniša Malbašić

    Većina Malbašića, koliko ja znam se nalazi u Banja Luci i okolini, Pretežno u Lijevču Polju, odnosno blizu Laktaša. Ali ima ih i u samom gradu Banja Kuci, kao i u Prijedoru, i okolini.
    Do Lijevča su došli iz Crne Gore, odnosno Hercegovine, otprilike u isto vreme kada su Srbi sa Arsenijem Čarnojevićem stigli u Vojvodinu.
    Po priči koju sam ja čuo, prvobitno prezime je bilo potpuno drugačije. Međutim, pošto su Turci među Srbima hteli da pregovaraju samo sa nekima, koje su oni izabrali, te Srbe su i Turci i Srbi nazivali Malim Bašama. Odatle navodno potiče prezime. Bar od ovog dela koji nije primio Islam.
    Od te grane je kasnije u Vojvodini nastala druga verzija – Malbaški.

    Već dugo se spremam da odem u Grac. Mnogo ljudi mi je reklo da se u Gracu nalaze sve knjige stanovništva koje je Austougarska zatekla pri aneksiji 1878. pa se može doći do značajnih podataka.

    Nisam znao da Malbašića ima u južnoj Srbiji. Mislim na “Dizajn123”.
    Da li su i tvoji od nekuda došli ili su tu već par vekova?

    Одговори

  2. 8. новембар 2013. у 23:25

    Милорад Богдановић

    Сви Малбашићи сигурно нису у блиском сродству. Има неколико примјера гдје у истим мјестима славе различите славе, као нпр у дубичком крају у парохији Брекиња славе Арх.Михаила, парохији Двориште славе Ђурђевдан, парохији Добрљин Ђурђиц; код Градишке Часне Вериге и Ђурђевдан славе у парохији Кукуље а Никољдан у парохији Градишка-Ламиначка.
    У Шематизму дабробосанском за 1882 годину Малбашићи се спомињу као слављеници шест различитих слава на простору Дубице, Градишке, Прњавора, Варцар Вакуфа (Мркоњић Града) и Унца (простор Дрвара), а славе: Арх. Михаила, Ђурђевдан, Ђурђиц, Јовањдан, Никољдан и Часне Вериге.

    Одговори

  3. 9. новембар 2013. у 18:23

    Eрор

    Prezime Malbaša nije nastalo od reči Mali i Baša, već od reči Mahal i Baša. Zna se da je mahala deo sela, zaselak od nekoliko grupisanih kuća, najčešće u planinskim krajevima. Zbog toga što se u nekim našim krajevima glas H ne izgovara, Mahal je prešlo u Maal tj. Mal (negde kažu ‘ajduk, ‘ladno, ‘leb, ‘artije…). Verovatno je Mahal Baša bila neka vrsta funkcije seoskog upravitelja, kneza… zaduženog za određenu mahalu, pa je tako nastalo i prezime, kao što postoji prezime Knežević, a po nekim saznanjima reč knez vodi poreklo od nemačke reči kenig – onaj koji vlada. Malbaški u Vojvodini, konkretno u Šajkaškoj oblasti na jugoistoku Bačke, verovatno su kao i još neke porodice u tom kraju poreklom iz Like, a tu ih je dovela austrougraska vlast za vreme jednog od mnogobrojnih ratova u kom su lički graničari učestvovali kao pouzdani ratnici. Tako recimo u Žablju i okolini postoje prezimena Malbaški od Malbaša, Krgin od Krga, Krnjetin od Krnjeta, Dračanski od Drača, Ljuštinov od Ljuština, Krajnov od Krajnović, Plavšin od Plavša… što su krajiška, većinom lička prezimena. O ranijem doseljavanju Ličana u ovaj deo Bačke, govore i prezimena Drakulić, Uzelac, Glumac…

    Одговори

  4. 9. новембар 2013. у 20:13

    Небојша Новаковић

    Малбаша = “Мал” значи имање на Турском . Малбаша би био нека врста кнеза , управника , неко ко управља имањем. Претпоставља се да је то био назив за људе, које су бегови постављали као управнике на својим имањима.

    Такође : Малбаша ( глава махале , града , градоначелник , тур )

    Карактеристично за ово презиме је то да се оно највише јавља у западној Босни , а знатно мање у осталим крајевима .

    На тим западним странама, пре свега у Лици и Далмацији, али и у Босни постоји слично (сродно?) презиме Малбаша.

    Милан Карановић у монографији ” Поуње у Босанској крајини ” ( 1925. г ) , о фамилијама са овим презименима бележи следеће :

    Село Бугар :

    Малбаша ( 1 кућа ) , доселили са Кордуна ( из Плашког ) , не знају даље порекло. Славе Св. Арханђела .

    Село Глиница :

    Малбаша ( 1 кућа ) , населили се ту из околних села ( из Рујнице ) , пре окупације Босне 1878. године. Славе Св . Јована .

    Село Рујница :

    Малбаша ( 2 куће ) , доселили се са Кордуна , пре окупације Босне ( 1878 ) . Славе Св . Николу .

    Добросело :

    Малбашић ( 1 кућа ) , доселили из Лике пре окупације Босне.Славе Св . Арханђела .

    Махмићсело :

    Малбашић ( 1 кућа ) , такође доселили из Лике , пре окупације Босне. Славе Св . Арханђела.

    Петар Рађеновић у својој монографији ” Унац “, за коју је податке прикупљао 1933. и 1934. године , о Малбашићима каже следеће :

    Видово Село :

    Малбашић ( 2 куће ), приведени пре 60-70 година ( значи око 1870. год . ) из Грахова у кућу Шобатову. Овај Шобат је био Малбаша, па се и његови потомци по њему прозваше
    Малбашици.Славе Св . Стевана. (погледати род крајишких Шобота)

    Шиповљани :

    Најстарија су породица у Шиповљанима су Тадићи. Има их 20 кућа у три засебне групе.Славе Св . Арханђела. Њихов предак се доселио овамо из Далмације још пре Стојана Јанковића, пре карловачког мира. Тамо у Далмацији је убио Турчина, па побегао овамо. Све данашње Поље било тада под борјем и зрасцем.

    Тадићи су се овде временом јако намножили, натерали на 56 чељади. Тада се изделе и разгранају на три породице.
    Једни остану и даље под именом Тадића , други се прозову Малбашић по Малбаши ( кнезу ), трећи, Томазевићи, по Томи.

    Малбашића има 11 кућа на 4 места. Томазовића 9 кућа (предак Тома је био крупан човек, дугих ногу, прозову га Томазом, а потомке Томазевићи).

    Малбашићи су као што видимо огранак Тадића који славе Св . Арханђела. Ови Тадићи припадају разгрантој групи родова , о којој је виша пута било речи (Родић-Стојсављевић).

    Попис Малбашића у шематизму Дабро – Босанске Митрополије из 1882. године :

    Градишка и Ламиначка – Малбашић , Св . Никола

    Кукуље – Малбашић , Часне Вериге , Ђурдјевдан , Св . Димитрије

    Драговиц – Малбашић , Св . Јован

    Брекиња – Малбашић , Св . Арханђел

    Двориште – Малбашић , Ђурђевдан

    Добрлин – Малбашић , Ђурђиц

    Трнинића Бријег – Малбашић , Св . Арханђел

    Малбаше ИЗ ЛИКЕ И ДАЛМАЦИЈЕ

    У Лици Малбаше су забелезене у 13 кућа у два места :

    У Потхуму 2 куће и у Заклопци ( Срб) 11 кућа

    Презиме Малбаша у Далмацији забележено је у следећим местима :

    Церање, славе Св . Јована и Св. Никола

    Да се фокусирамо сада на Малбашиће који воде порекло од Тадића. Као што смо рекли, Тадићи који славе Аранђеловдан воде порекло од велике групе родова са Тромеђе Родић – Стојсављевић .

    Ту групу родова обрадило је више аутора и сви они се слажу око приче о њиховом пореклу.
    Ја ћу сада цитирати Петра Рађеновића који о Родићима каже следеће:

    ” Ово је најснажнији и најбујнији род у целој области. Само под овим презименом их има у области са 176 кућа, а под изведеним презименима 60 кућа. Изведена им презимена, чијих представника има у области ово су :

    Тадић, Малбашић, Томазовић, Новаковић, Стојсављевић И Ђумић. Родићи су долазили у област Унца у разна доба, најстарији пре 200-250 година, остали у каснија времена и у више наврата после оне прве сеобе.
    Предање о њиховој прошлости забалезио сам још 1908. године и унео у летопис парохије трубарске. То преносим сада овде: Родићи су најмногобројнији род у Трубару. Пореклом су из Херцеговине, те су се одатле населили најпре у Бјелај (између Петровца и Кулен Вакуфа). Ту нешто скриве те су морали испред турске власти побећи у Плавно у Далмацији.

    Прозивевши неко време у Плавну пођу опет у Босну, али нису хтели залазити дубље, него се задрже близу границе у селу Трубару и то на два места, у Дугопољу и под Вучјаком.

    Тада су још били малобројни, свега 7-8 кућа. И то 3-4 у Дугопољу и 3-4 под Вучјаком. Долови у то време нису били нимало настањени .
        
    Прича доводи Родиће у родбинску везу са још 6 племена, који у околини што с ове, што с оне стране границе живе. Та прича каже да се је из Херцеговине прије 150-200 година доселила једна породица у ове крајеве било то сад у Бјелај или у Плавно. Био је то отац са 9 синова врло богат и сигуран. Осам синова пожени, кад је који доспевао за женидбу, а једног, који је био ситан није мислио ни женити. Најстаријега снахе прозову “Родом”, те су од њега постали Родићи, другоме је име Петар (“Пејо”), те су од њега потекли Пејићи, једном је опет било име Лука и отуд су Лукићи, једноме Новак те од њега воде порекло Новаковићи. За једним је била жена Стоја, те су по њој прозвани Стојсављевић, а жену прозову Ђума ( ваљда јој је било име Ђурђија ), те од ње постану Ђумићи. Од Тадије Тадићи, а од Милана Милановићи.
    Али како је стари отац ове деветорице био богат и све му ишло од руке, видевшии како му напредује и пород и имање одлучи оженити и оног малог сина, који је био пристарио, не би ли и њега Бог благословио, кад су они остали тако срећни.
    Шта мисли то и учини. Кад то народ спази, стане говорити “а , ено га оженио старчића”. И од тог “старчића” постадоше Старчевићи.

    Предање које је забелезио пок прото Симо Стојановић у Драготињи углавном је слично овоме овде изнесеном. По томе предању 9 породица које су настале од истог рода ово су :
    Томазевићи , Тадићи , Новаковићи, Стојсављевићи , Будимири , Старчевићи, Милановићи, Вукелићи, Лукићи.

    По казивању старца Дамјана Родића из Трубара, најстарија постојбина Родића је Македонија, одакле су пре 400 година прешли у Херцеговину.

    Различита предања о прошлости овог рода, уколико су другачија једно од другог, говоре о сасвим другим догађајима из прошлости рода о којима она друга предања нису ништа упамтила. Стога не треба узимати као противуречност, него као узајамно допуњавање. ”

    И Милан Карановић је у свом делу ” Поуње у Босанској Крајини “, забелезио још 1922. године причу једног свештеника Стојсављевића из Далматинског Косова. Он наиме тврди да су његови даљим пореклом од некакве Црне Воде код Прилепа ( Македонија ). И заиста у околини Прилепа постоји Црна Река (можда је то управо та Црна Вода?). Према неким легендама други назив за Вардар је био управо Црна Река…

    Истразујући порекло становништва Тромеђе, 1994 године , Урош Јовић је о Родићима забележио следеће:

    “Родићи су, према предању, пре 450 година дошли у Херцеговину из Прилепа. Ту су се замало задржали па одселили у Плавно, а после у Попину и Трубар. Одатле су се расељавали по Крајини и Далмацији. У Плавно се доселио отац са десет синова после 1712. године.

    Најстаријег су прозвали Родос, па су по њему настали – Родићи.

    По другој причи (легенди), Родићи су од племена Васојевића, који су живели поред Мораче.

    Родићи су иначе највећа група родова у Крајини. У сродству су са Стојановићима и Старчевићима. Из овога братства су још и Новаковићи, Ступари, Старчевићи, Миловановићи и Марићи. “

    Одговори

  5. 8. фебруар 2014. у 17:05

    milan

    Село Бугар:
    МАЛБАША (1 кућа), доселили са Кордуна (из Плашког) итд.
    Плашки се налази у Лици.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ

    Одговори

  6. 28. октобар 2015. у 00:21

    radivoje malbasic

    Malbasica mozda i najvise ima na manjaci preciznije kola selo konotari.krsna slava im je kiril slovenski 27 Februar poznatiji u narodu kao cirilovdan.po mojim saznanjima na tom podrucju se nalaze zadnjih stotinjak godina a mozda i duze.odakle su dosli neznam.

    Одговори

  7. 28. октобар 2015. у 13:46

    Милорад Богдановић

    Да, Малбашића који славе Ћириловдан спомињу се 1882 године само на простору Кола, Борковића и Славићке. То је све једна породица, чија је матица у Колима. Пошто је овај простор вјековима био насељен православним вјером, одакле се и расељавало, али не тако масовно као у другим крајевима, очито да су Малбашићи преко 300 година ,ако не и више, овдје настањени.
    У црквеним књигама парохије Јелићка спомињу се Малбашићи. Издвојићу ти само два примјера, мођда су из твоје ближе родбине:
    -Дева Малбашић рођена као дјевојка у селу Тичево код Гламоча 1836 године. Умрла као Малбашић 22.7.1904. у Рактовачком гробљу у Славићкој. Удовица. Имала је сина Петра и пасторке Раду и Ристу.
    -Пејо Малбашић рођен 1825 године у Колима, доселио је у Славићку гдје умире 9. септембра 1890. у 65 години живота. Сахрањан је у Ћурчића локви у Славићкој.
    Свако добро ти желимо.

    П.С.
    Земљаче, пиши ћирилицом, јер све што је одавле , ћирилицом је остало забиљежено. ЛАТИНИци овдје добродошлица није наздрављена вјековима, па неби требало ни сад.

    Одговори

  8. 10. децембар 2015. у 01:51

    radivoje malbasic

    U medjuvremenu sam saznao jos nesto o porijeklu malbasica koji su zivjeli a vjerujem da i danas neki zive u slavickoj.molio bih sve one koji procitaju ovaj tekst a znaju nesto o prijeklu malbasica koji slave krsnu slavu cirilovdan da se jave nesto napisu jer i najsitnija informacija otkrice nesto novo.hvala

    Одговори

  9. 19. март 2016. у 22:13

    Малбашић

    Молим све који нешто знају о Малбашићима у Славићкој да ми јаве.

    Одговори

    • 20. јануар 2018. у 23:01

      Radivoje Malbasic

      O malbasicima u slavickoj znam da su pejo i deva bracni par dosli sa manjace prvi i odnjih je nastala cijela loza koja je sad u slavickoj .krsna slava cirilovdan sto govori da su ogranak ovog stabla iz kola selo konotari.dosli su u slavicku prije oko 200 godina.toliko znam a imam prijatelja koji zive u blizini mogu jos saznati mozda nesto sto vas interesuje.

      Одговори

  10. 21. новембар 2016. у 22:53

    Srdjan Malbasa

    Od oca sam cuo da smo Malbase iz okoline Plaskog, selo Trojevrh, slavimo Sv. Jovana.
    Naselili smo se u selu Medari, Zap. Slavonija, pocetkom proslog veka (1918).

    Od nekog profesora istorije cuo sam da smo se prezivali Predojevic, pre nego sto smo prezime Malbasa dobili od Turaka. Nasi prezimenjaci, koji su otisli u Sinj, mahom su presli u Katolicku veroispovest i danas kazu za sebe da su Hrvati.

    O poreklu prezimena cuo sam u susretima sa Turcima. Jedan profesor mi je rekao da to prezime nose ljudi u Turskoj. Rec “Mal” znaci blago a “Basha”staresina ili vodja. Moguce da su Malbase bile imucnije i imale puno “blaga”, kako se nekad govorilo za stoku. Isto tako moguce je i ono objasenjenje vezano za rec “Mahala”, nisam dovoljno strucan, samo prenosim sto sam cuo.

    Hvala vam svima na trudu i zelji da saznamo vise o nasim korenima i precima.
    Srdacan pozdrav

    Одговори
1 2