Порекло презимена Колак Reviewed by Momizat on .   ПИШЕ: Драган Колак (Тител) Презиме Колак није уобичајено, али се код Срба среће врло рано и по учесталости се (по неким истраживањима) налази на 800. мес   ПИШЕ: Драган Колак (Тител) Презиме Колак није уобичајено, али се код Срба среће врло рано и по учесталости се (по неким истраживањима) налази на 800. мес Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Колак

Порекло презимена Колак

 

ПИШЕ: Драган Колак (Тител)

Презиме Колак није уобичајено, али се код Срба среће врло рано и по учесталости се (по неким истраживањима) налази на 800. месту у Србији. Међутим, оно није само презиме већ и име братству. Братство Колак чине и они који имају друга презимена, али у предању чувају успомену на своје старо презиме и порекло.

Данас Колака, што би се рекло, има од Аустралије до Аљаске и међу православцима, католицима, муслиманима, а има назнака и међу припдницима јудаизма. Ово презиме се јавља и у облицима Колаковић, Колакушић, a код Пољака и Koɬakowski.

Постоји неколико тумачења значења речи колак по којој је настало презиме Колак, односно „продужено“ Колаковић. Према професору Драгиши Бојовићу колак значи хајдучки јатак. Дакле, онај који скрива одметнике од турске власти и даје им склониште. Постоји мишљење да су Турци наметали непослушнима оваква „безимена“ презимена и на тај начин обележили, односно кажњавали оне који су се опирали турској власти. Тако је Колак постало трајно презиме непослушном претку данашњих Колака и Колаковића. На основу оваквог предања, које је сачувано у неким крајевима Рашке области, могло би се устврдити да је најстарији предак Колака из Риђана био хајдучки јатак или четовођа за време Турака. Нека усмена казивања говоре да су се његови саплеменици првобитно презивали Новаковићи. Колаци овако непокорни ушли су и у народну књижевност, па је и Вук Караџић забележио пословицу: Тешко Колаку на злу конаку…

Други, пак, реч колак повезују са турским речима рука (тур. кola) и чолак (тур. çolak), тј. онај који је без једне руке, једнорук. Ово би могло да има везе са претходном тврдњом да су због непослушности кажњавани, онако како је то суђено по шеријатском закону и одсецањем руке. И портал Ancestry.com објавио је да је Колак српско и(ли) хрватско презиме у вези са турском речи у значењу једнорук. У Пољској је, пише на порталу, Колак име од миља за лично име Mikoɬaj. Иначе, овај портал објављује да је Колака највише у САД било 1920. у савезним државама Илиноису и Мичигену.

Постојање презимена Колак(овски) у Пољској и другде где није било Турака могло би да има за претпоставку да је презиме Колак настало и од словенске речи. Једна од претпоставки би могла бити, да је презиме Колак настало од старе словенске речи колач (округао хлеб, можда који је у средини био најчешће шупаљ), а изведена је од именице коло, односно колут. Именица колач постоји и у другим словенским језицима, а у бугарском уз колач и облик колак. (в. П. Ђорђић, Наш језик, 8/1934, 241-247).

Постојбина Колака је околина Никшића, село Риђани, у Старој Херцеговини. Има мишљења и да су, у ствари, пореклом од старог племена Риђана по коме је и поменуто село добило име. То је старо племе које се помиње у историјским изворима 1430. године. Турци су заузели Риђане 1466, а помиње се и 1477. у дефтеру за Херцеговину. Риђани су некада живели у жупи Оногошт, у околини Грахова и Рисна, па потискивани од млађег племена Никшића померали су се на север у правцу данашњег Никшића, те до 15. века насељавали Никшићко поље. Касније, Риђани су се исељавали у Херцеговину и западну Србију, или су се стопили у једно племе с Никшићима, којима је већ од 16. века на челу био заједнички војвода Грдан Никшић. Неки сматрају да Колаци, управо, припадају роду Никшића. Племе Никшићи становало је у Никшићкој жупи, у источном делу Никшићког поља. Племе  Никшићи помиње се 1399. и 1455, а живе и легенде о племенском претку Никши. Никша је био у родбинским везама са Немањићима. Отац његов, војвода Илија, био је зет Немањиног сина Вукана. Никша је живео у селу Заграду (Никшићка жупа) са својих пет синова.

Када се сагледају историјско-етнографски подаци може се рећи да су Колаци/Колаковићи врло стари род. Вероватним се може прихватити и предање да су некада давно живели у Риђанима, племену које је било познато до 18. века, од када нестаје због прогона, уништавања, исламизације и других метода истребљивања онога времена.

Доласком Турака, и после неупелих буна против њих, започиње исељавање никшићких братстава и траје кроз читав 17. и 18. век, нарочито у време великих сеоба Срба. Читава братства селе се на југ у Херцеговину, Боку, Далмацију, на север у југозападну Србију и даље у Босну, Срем, Лику, Славонију, Барању и Хрватску. Нарочито су расути дуж Војне крајине, од Лике до Баната.

Исељавање из Риђана постало је масовно када је Нуман-паша Ћуприлић 1714. напао жупу Оногошт (Никшић). Српско становништво се тако пред Турцима померало на север све до Коморана (Словачка) и до Загребачке горе на западу. У тим сеобама нашли су се и Колаци селећи се у разним правцима. Радоје Ускоковић сматра у два правца – Херцеговину и Ибарски Колашин, који су били успутна станица у даљим сеобама. У новим срединама исељеним херцеговачким породицама додељени су грбови, племићке титуле и друге привилегије. Међу бројним властелинским породицама помињу се и Колаковићи.

Херцеговина

Једна грана Колака из Риђана око 1600. иселила се у села Требињског и Попова поља – Туље, Хум, Јасеново, Пољице и саму варош Требиње. Из групе Колака пореклом су из Риђана и Влачићи у Пољицама (Требиње). Род овим Влачићима су Поповци у Попову и Требињу, који су такође пореклом од Колака из племена Риђана.

Др Драгиша Бојовић пише да је највероватнији родоначелник Колака у Хуму био Марко који је онамо имао синове Мијата, Сима и Јова. Најпознатији Колак у овој фамилији је Василије Васо Колак, Мијатов син. Био је познати трговац у Брчком, а херцеговачки Колаци трговином су се бавили и у Београду, Трсту и другде.

У Влаховиће код Љубиња из Шума (Требиње) бежи Мићун Колак (рођен око 1800.), један од требињско-поповских Колака, пошто је убио турског зулумћара. Вероватно је променио и стару славу Јовањдан у Ђурђевдан, ради скривања од прогона. У Влаховићима су његови потомци живели до 30-их година 20. века, а данас успомену на њих чува само камени белег на влаховићском гробљу. После учешћа у Великом рату потомци Пера, Митра и Јована Колака колонизовани су у Кијево (Метохија), а Трипа и Сима Колака у Степановићево (Бачка). Данас су метохијски Колаци у Крагујевцу, а један се одселио у Лесковац (Рајко Колак) и „продужио“ презиме у Колаковић. Потомци ових других данас су у Новом Саду и Степановићеву. Ове фамилије славе Ђурђевдан, док у Степановићеву има и Колака који славе Јовањдан, што би могло да значи како су они насељени право из Попова поља или Хума.

Др Јевто Дедијер забележио је Колаке у долине реке Тихаљине у западној Херцеговини у селима Граб, Тихаљина, Ваљак и Клобук у општини Груде. У матицама тихаљске жупе презиме Колак, односно Колаковић, може се пратити од 1834. године. И они су очували народно предање о пореклу из Риђана. Према проценама у Хрватској данас живи око хиљаду Колака и 443. је презиме по бројности. Сви су они, углавном, пореклом из западне Херцеговине. Потомци Колака из Тихаљине живе у Загребу, Сплиту, Осијеку и другде по свету. У СР Хрватској је презиме Колак средином 20. века забележено у 50 места.

Ристо Милићевић је у својој обимној студији Херцеговачка презимена забележио да су Колаци православци и католици, а Колаковићи муслимани. Православне Колаке забележио је у Хуму (Шума требињска), Туљу (Попово) и Доњем Поплату (Столац). За њих вели да су старином из Риђана у Старој Херцеговини и да су се најпре населили у 17. веку у Туље. Одатле се једна породица преселила у Јасеницу Луг, па после, 1780. у Хум на агинску земљу. Око 1700. је један Колак из Туља прешао у манастир Тврдош, а његови су потомци прозвани Поповцима, јер им се предак доселио из Попова. Колаке католике и Милићевић налази у Грабу, Вељацима и Клобуку код Љубушког.

Једни подаци говоре да су у селу Пирагићу свој посед почетком 20. века имали  Колаковићи, аге из Невесиња. Они су своје право порекло прикривали, тврдећи да су старином из Анадолије. О њима пише и Ристо Милићевић и бележи да су живели у Невесињу и Благају, а имали велике поседе у „Рабини и околини“. Благајски Колаковићи су дошли из Невесиња у које је давни „предак дошао из Турске“. По том предању Алија Колаковић, „најстарији члан“ породице вратио се у Турску у „далеки Истамбул“, где је направио велику војничку каријеру и обогатио се. После тога се вратио у Благај, те саградио хан, мост и мектеб, а 1682-3. и „велики камени мост са шест лукова преко Неретве у Коњицу“.

За Херцеговину је карактерисатично да удате жене прозивају према девојачком презимену, те тако жене Колака називају Колакушама. Отуда се јавља (врло ретко) и презиме Колакушић. Има га у Новом Саду и неким местима Хрватске.

Ибарски Колашин

Друга грана Колака из Риђана иселила се у Ибарски Колашин. Данас је то простор општине Зубин Поток, а делом припада Новом Пазару и Тутину. Овамо су се Колаци највероватније доселили почетком 18. века у села Бање, Пресека и Перковац. Дечански поменик онога времена помиње Манду, Комлена, Милана и Вукадина Колаковиће из Пресеке који су били ходочасници у Високим Дечанима. Село Бање је било највеће село у Србији чији су сви становници били једино Колаци. Колаковићима из Бања заједнички предак имао је синове Боја, Гвозда и Милуна чији су се потомци касније прозвали Бојовићима, Гвозденовићима и Милуновићима. Др Бојовић пише да колашинским Колацима припадају данашњи Радојевићи, Радовановићи, Лазовићи, Пантелићи, Милићи, Марковићи, Маринковићи, Васиљевићи, Јосивљевићи и Луковићи. 

Колашин је, у ствари, био етапна станица у даљим сеобама Колака према централним крајевима Србије. Ни у једном поменутом селу данас нема житеља са презименом Колак, једино у Косовској Митровици телефонски именик бележи Колаковиће (2 куће).

Сеобе су настављене преко планине Рогозне у новопазарски крај. У Врановиће крај средњовековног града Јелеча на Рогозни из Бања су се населили Колаковићи. Кнез села подно Јелеча био је Илија Колаковић. За кнежево име везује се једно предање о његовом непоштењу. Како га је народ проклео, то су у његовој породици годинама умирали, а да би зауставили помор променили су старо презиме у Добрић.

Колаци из Бања преко Рогозне преселили су се у околину Новог Пазара и то Николићи (Драгочево), Вукосављевићи (Јавор), Марковићи (Андријаш) и Колаковићи у Вражогрнце. Ова презимена и данас се срећу у Новом Пазару и околини, а од Колаковића су остали само они у Постењу поред града и у самом Новом Пазару.

Из Бања у Ибарском Колашину Колаци/Колаковићи су стигли и до Лепосавића. Онде Веселиновићи и Гвоздићи из Постења код Лепосавића чувају успомену на старо Колаково презиме. Имају исту славу и међусобно се неорођавају. У селу Мекинићу Радосављевићи чувају породично предање да је из Црне Горе преко Бања у Ибарском Колашину породицу довео Јанићије Колак. Од два брата Радосава и Радисава воде порекло Радосављевићи и Радисављевићи. Ови потоњи су вратили старо презиме и данас су у овом селу Колаковићи . Колаковића има у Лепосавићу и Лешку. У Лепосавићу живе Тодићи из Бања, који су пореклом, такође, од Колака.

Почетком 19. века из Ибарског Колашина Колаке у Топлицу је предводио предак Јован са браћом Вукотом, Павлом, Михајлом и Вићентијем. Род Јовића у Белом Пољу носи презиме по Јовану. Саборац и лични пријатељ Косте Пећанца из фамилије Јовића био је познат у крају као Милорад Колак (1892-1955). У Рачи Вукотићи су узели презиме по Вукоти, а Вићентијевићи по Вићентију. Од Михајла у Дешишки су Михајловићи, у Вучи Павловићи (по Павлу). Уз Павловиће у Вучи се Колацима сматрају и Мојсиловићи и Николићи. Сви су они сачували предање да су од Колака из Ибарског Колашина.

Предање говори да је сеобу Колака из Ибарског Колашина у Борач у Горњој Гружи предводио Никола Колак у време када је око Новог Пазара и Сјенице ратовао Карађорђе. Први писани траг о Колацима у Борчу налази се у црквеним матичним књигама из 1837. где су уписана имена Сретена и Срећка Колака, односно Колаковића. Данас се бележи само презиме Колаковић, пошто су тзв. „безименом“ презимену додали наставак -овић. Има их још и у селима Гружа и Радмиловић.

Род са овим Колаковићима су Колаковићи из Витановца. На гробљу овог гружанског села налази се надгробни споменик Драгутину Колаку, погинулом војнику у балканским ратовима. Рођаци Колаковића живе и у суседном селу Милавчићи. Још пре Карађорђевог устанка из Колашина су први побегли у Витковац Младенићи из племена Колака и једна су фамилија са Колацима у Витановцу.

Радоје М. Ускоковић, између осталог, бележи да су се крајем 17. и у првој половини 18. века многи Никшићи из Риђана населили у ваљевским селима. Најпре Хаџићи у Бабиној Луци под Сувобором и око себе населили рођаке Колаковиће у Бабајићу, Струганику, Цветановцима и Гуњици. У тамнавским селима су се населили Вукомановићи и уз њих рођаци Колаковићи у Бајевцу и Стублини.

У писаним изворима има пуно података о људима и скупинама становништва који носе презиме Колак и Колаковић. Поред Вука Караџића, који помиње хајдука, у својим спевовима Андрија Качић Миошић помиње (1756) Колака буљубашу.

Најстарији историјски податак је из 1479. помиње Вука Колаковића (Wok Golakowigh castelanus despoti rasciani castri Iregh), команданта града Ирига када је њиме управљао деспот Јован Бранковић. Припадао је  роду који је избегао у Срем са Бранковићима и имао племићку титулу.

Командант турске тврђаве  Раче на Сави био је 1527. Колаковић.

Славонски бунтовник Франо Колаковић је 1606. отео турској војсци тврђаву Кобаш на Сави и под Осијеком посекао сигетског Осман-агу.

Око 1619. први заповедник мале тврђаве изнад Оточца био је Андрија Колаковић.

Председник суда града Загреба 1686. био је Гашпар Колаковић.

Петицију аустријском цару Леополду 1688. поред осталих виђенијих Херцеговаца потписао је и Михаило Колак.

У аустријским документима се помиње вођа Личана у бунама 1711-12, и1728. оточачки војвода Колаковић и наређује се његово погубљење.

Капетану града Карловца Вуку Колаковићу (Wolfgang Kollakovich) за војничке заслуге у борби против Турака цар Карло Шести 1738. доделио је племство с почасном титулом „фон Тигренберг“, 1742. добио је држављанство и племство Крањске, 1743. Корушке, а 1745. града Сења.

Али-паша Ризванбеговић шаље марта 1843. на разговоре митрополиту црногорском Петру Другом  Васиља Колака, свога „вјерног слугу наше куће од његова дјетињства“.

Међу претплатнике Зоре далматинске 1844. уписан је Кollakovich, наднамесник у граду Оломоуцу у Чешкој.

Илија Колаковић је био 1859. међу санџачким делегатима код султана у Стамболу.

Из Дубровника је августа 1875. на устаничко подручје око Требиња путовао Саво Колак-Мостарац.

Матија Колак, учитељ из Прозора, био је музејски повереник око 1887. и вредни сакупљач предмета материјалне културе из Гацке за Народни музеј у Загребу.

У 19. веку познати су били Јован Колаковић из Теочина и Стеван Колаковић из Сарајева, те народни певач Мехо Колаковић из Босанске крајине.

Данило Вучков Колаковић (рођен 1880 у селу Бање) учио је у Српској гимназији у Цариграду, а Београђани браћа Драгутин и Милутин Стеванови Колаковићи учили су у Српској гимназији у Скопљу (1910-11).

Песма Страдање Срба у Требињу 1914-18. међу повешаним жртвама аустроугарског терора спомиње „са Хума Колаковић Мића“.

Јоксим Васовић Колаковић родом из Борча, учесник је балканских ратова. За заслуге у  Првом светском рату одликован је сребрном и двема златним медаљама, те француским орденом Легије части четвртог степена са мачевима.

Љубомир Вукотић Колак из Раче у Топлици био је посланик између два светска рата. У Другом рату био је припадник Краљевске војске у отаџбини.

У новије време познати су бројни Колаци. Мирко Колак, херцеговачки првоборац из Мостара и потоњи пуковник ЈНА. Руди Колак, правник и политичар највишег ранга у СФРЈ из околине Јајца. Видосав Колаковић, политички комесар Чачанског партизанског одреда. Историчар и професор Универзитета у Новом Саду Васо Колак, књижевник и певач Никола Колаковић, филолог Фекра Колаковић- Матијашевић, научник и доктор права Јуре Колаковић, београдска историчарка Василија Колаковић, градоначелник Јерусалима Теди Колак.

Данас су Колаци-Колаковићи растурени широм бивше Југославије. Према сајту Forebears  презиме Колак појављује се у 1166 случајева у Хрватској, затим у БиХ 583 и у Србији 204 пута. Презиме Колаковић највише пута се појављује у Србији 905, у Хрватској 330 и БиХ 212 пута. У БиХ презиме Колак може се срести у кантонима Зеничко-добојском и Средњебосанском, у Унско-санском и Херцеговачко-неретванском само Колаковић, а оба облика презимена у Сарајеву и Тузланском кантону. У Републици Српској (Требиње и Бања Лука) постоји само презиме Колак. У Хрватској су заступљена оба облика ових презимена, а највише их је у селима Гатачког поља у Лици, па у Карловцу, Загребу и другде. У Словенији се срећу оба облика и Колак и Колаковић. У Црној Гори је остало мало Колака. У Даниловграду ( 1 кућа) и Тивту (2 куће) телефонски именик је забележио житеље са презименом Колак, а Колаковиће (5 кућа) у Подгорици. Оба облика овог презимена три пута се помињу у општинама Бар и Улцињ.

Највише становника који носе презиме Колак и(ли) Колаковић у Србији има у централном делу Србије који је омеђен линијом Велика и Западна Морава до Ивањице и Ужица, низ Дрину до Саве. Највећа концентрација Колаковића је у Чачку и десет околних села Атеница, Рајац, Љубић, Трнава и друга. У Крагујевцу, у Ужицу и селима Мокра Гора, Дријетањ, у  Београду са околним  насељима  имамо и Колаке и Колаковиће. У Зрењанину (Клек, Лукићево, Равни Тополовац) Новом Саду, Панчеву и Суботици живе становници са оба презимена. У селу Алекса Шантић код Сомбора живе само Колаци.

Да би се утврдило ко је коме ближи или даљи род, односно директвна или споредна грана, код припадника православне религије помаже крсна слава. Није лако утврдити коју су славу славили најстарији преци данашњих Колака. Како пише др Драгиша Бојовић Колаци из Старог Колашина, Груже, Топлице, Средњег Ибра, Старе Рашке, Рогозне и Лаба данас славе Светог Николу, а преслава им је Свети Илија. Светог Николу славе Колаковићи из Борча и Рајца ово наводи на претпоставку да сви они припадају истој грани Колака.

Колаци у Качеру, Колубари, Подгорини и Јасеници славе Светога Луку, а у Ваљевској Тамнави Ђурђиц и Аранђеловдан. Колаци у Хуму, у Херцеговини и Јаловици славе Светог Јована. Колаци у Крагујевцу, Степановићеву и Тителу код Новог Сада, који су старином из Влаховића (Љубиње), те Клеку код Зрењанина, досељени из Ковачине (Требиње),  славе Ђурђевдан.

Забележени су и топоними који подсећају на присуство Колака. Код Жабљака у масиву Дурмитора постоји Колаков бријег. У литератури о Народноослободилачком рату  (1941-1945) помиње се село Колаковићи у коме су живели Ћосовићи. У долини реке Косанице око села Раче и његових засеока постоје многи топоними који говоре о траговима Колака: Колаци, Колачка вода, Колачке ливаде, Колачко гробље, Колачка воденица. У невесињско-билећком крају од Колака остао је само топоним Колаковина.

 

Извори и литература:

  1. Драгиша Бојовић, Колаци у Србији, Пунта, Ниш, 2010.
  2. Новак Љ. Миљанић, Колаковићи, Народно стваралаштво – фолклор, год.XIII, св. 49-52, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1974.
  3. Радоје М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова о Јовану Цвијићу, Београд, 1934.
  4. Наш језик, год.II, св. 8, Београд, 1934, стр. 241-247 (П. Ђорђић)
  5. Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена на: scribd.com/doc/
  6. cro-eu.com /forum/
  7. ancestry.com
  8. imenjak.com
  9. geni.com/surnames/Kolak: Porijeklo prezimena Kolak
  10. montenegro.org.au

 

Аутор: Драган Колак, Тител

 

 

 

 

 


Коментари (10)

  • Драган Колак

    Хвала што сте објавили текст о презимену Колак, али га нема у списку презимена на слово К.
    Поздрав!

    Одговори
    • Уредник

      Поштовани Драгане, списак је уређен на начин да су најпре презимена са наставком -ић, а затим и са другим наставцима, као и остала презимена. Презиме Колак је међу осталим презименима.

      Одговори
  • Andjelko

    Zahvaljujem Dragane na ovakvom iscrpnom tekstu i činjenicama koje nisam znao o svom poreklu pa sam u vezi ovog teksta imao jednu malu dopunu i nekoliko pitanja. Ukoliko ima neko odgovor na njih molio bi da mi pomogne.
    Zovem se Andjelko Vukosavljevic. Moji preci su sa Rogozne selo Javor i vi ovo prezime navodite u tekstu ali ne navodite da u tom selu imaju još dva prezimena i to Milojevic i Miletic. Iz sela banje u selo Javor, po priči, dosao je Vulin sa svoja tri sina Vukosavom, Milojem i Miletom i sinovcem (bratovljevim sinom) Milošem.
    Od njih nastaju tri prezimena Vukosavljević, Milojević i Miletić a potomci Miloša primaju prezime Vukosavljević. Tako da u selu Javor imate tri prezimena.Inače vrlo je bitno za pracenje roda napomenuti da slavimo dve slave i to kao veliku Svetog Nikolu a kao malu Svetog Iliju.
    To bi bila dopuna ovom tekstu.
    Pitanja bi bila sledeća:
    1. Dali Kolaci poticu iz plemena Vasojevića kako smo do sada mislili i ako ne kome bratstvu pripadaju Kolaci.
    2. Po predanju nasi preci su selo Banje dosli iz sela Lopate opština Podgorica (blizu Kolasina), dali je ovo tačno.
    Ukoliko neko zeli detaljnije podatke o ovoj temi a ja ih znam stojim svima na raspolaganje. Unapred hvala.

    Одговори
    • Драган

      Анђелко, не бих знао да одговорим на Ваша питања, али сам заинтересован за податке којима располажете. Поздрав!

      Одговори
      • Анђелко

        Mnogo vam hvala, gospodine Dragane, na ovom iscrpnom tekstu. Iz njega sam saznao puno o svom poreklu. Pre ovoga znao sam da smo u selo Javor na Rogozni došli iz sela Banje, a u selo Banje da smo došli iz sela Lopata. Takođe sam znao da je jedan deo iz Banja otišao u Vranoviće. Zanimalo bih me samo ako bi imali neke više informacije o plemenu Riđani i gde smo se nalazili između nestanka ovog starog plemena i dolaska u selo Banje u 18. veku. Do sad su nam po predanju pričali da smo iz plemena Vasojevića. Posle vašeg teksta nisam siguran. Ako nemate pogodne odgovore, da li bi mogli da me uputite u neke izvore koje ste pretraživali kada ste sastavljali ovaj tekst, a koji upućuju na Kolake iz Banja.
        Napomenuo bih da Kolaci koji su došli u Javor iz Banja nisu uzeli samo prezime Vukosavljević, već i Milojević i Miletić. Danas selo Javor skoro da nema više stalnih stanovnika a sve ostalo je emigriralo direktno u Kragujevac ili prvo u Novi Pazar pa Kragujevac.

        Одговори
  • Јоксим

    Анђелко, предлажм да урадите ДНК тест и једино тако добићете одговор на постављена питања, и потврду или деманти предања.

    Одговори
  • Andjelko

    Gde i kako bi bilo najlakse uraditi DNK test. Ko bi mi protumačio dobijene rezultate i kako bi oni doprineli (DNK rezultati) pojasnjenju ova dva pitanja.
    U svakom slučaju hvala.

    Одговори
    • Уредник

      Поштовани Анђелко, ДНК тестирање се може обавити у Београду, у ДНК центру за генетику, Светозара Ћоровића 10. Цена тестирања је 13.000 динара. Уколико се учланите у Друштво српских родословаца „Порекло“ имате право на попуст од 50 одсто на наведену цену. Од момента тестирања до добијања резултата прође два до три дана. Добија се резултат на 23 маркера који потом протумаче уредници Српског ДНК пројекта на нашем форуму. Резултат се истовремено унесе у табелу Српског ДНК пројекта са навођењем презимена, места порекла по оцу и крсне славе.

      Одговори
  • Војислав Ананић

    КОЛАК (п.к). Колаци (п). у Хуму (Шума требињска), Туљу (Попово) и Доњем Поплату (Столац). Старином су из Риђана код Никшића, одакле су се, у 17. вијеку, доселили у Туље. Из Туља је једна породица прешла у оближње село Јасеницу Луг, а одатле око 1780. године у Хум – на агинску земљу. Из Туља је нцки Колак прешао у манастир Тврдош код Требиња око 1700. године. Био је манастирски пчелар све док је „манастир постојао“. Његови потомци прозвали су се Поповци због тога што им је предак доселио из Попова. Славе Јовањдан (75:1191: 59:269,293: 84:170). Колаци (к) су у Грабу, Вељацима и Клобуку (Љубушки). У Вељаке и Клобук су доселили из Граба (59:300,302.308).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top