Порекло презимена Кораћ

21. фебруара 2012.

коментара: 7

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Milan Korac

    . Slava Koraća je Sv. Đorđe.
    U “Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije”, R. Grujića, Koraći su zabeleženi u više mesta, ali im je matično, po svemu sudeći, upravo Visuć, u kojem su bili u 39 kuća. U mnogo manjem broju ima ih i u Mogoriću, Oraovcu, Pavlovcu, Raduču, Šalamuniću, Širokoj Kuli i Udbini. Milan Radeka ih, u “Karlovačkom vladičanstvu”, beleži kao pravoslavne porodice sa slavama Nikoljdan, Đurđevdan i Jovanjdan.
    Prema opisu naselja u Lici u 18. veku, tvrđava Visuć, jugoistočno od Udbine, bila je nastanjena već 1701. godine i važila je za srpsko naselje sa više od šest stotina žitelja. Prema prvom popisu iz 1712. godine, Koraći su tada živeli u 43 kuće.
    Naseljavanje na udbinsko područje počelo je još krajem 17. veka, sa povlačenjem Turaka, kada su prvi stražari na utvrđenju dovedeni od Brinja i Otočca, kao i iz Primorja, iz Vojne granice koju je držala Austrija. Koraći su se, međutim, na ovo područje naselili svakako još ranije, iz visoke Hercegovine, matične oblasti svih Koreničana, Korjenića – plemena u u onom delu Hercegovine koji sada pripada Crnoj Gori.
    U Hercegovini, Koraća ima u sve tri konfesije – pravoslavaca, katolika i muslimana.
    Reč korać je turska pozajmica iz grčkog jezika i znači kucalo na vratima – turcizam zvekir, ali i čekić za potkivanje konja. Sudeći po prezimenima Kovač, Kovačić i Kovačević, smatramo da je ovo drugo značenje bilo presudno za nadimak pretka koji je bio po zanimanju kovač upravo te specijalnosti.

  2. Nada Bakic

    Koraca ima dosta u selu Krlje kod Berana.

  3. vojislav ananić

    КОРАЋ
    Из XVIII вијека

    Сазнања о поријеклу Кораћа у Хамзићима, западна Херцеговина, сежу до у прву половину осамнаестог вијека, а међу њима је први познати био Крижан Кораћ, од којег су сви данашњи потомци,
    Младен Кораћ из Читлука (Мостар) пише нам да је селу Горњим Хамзићима код Читлука данас има око 30 породица са презименом Кораћ. Према предању некада их је на овом простору било далеко више, па је запамћена изрека “Куд корачи, свуд Кораћи”. Прича се такође да су “журили”. Читаоца интересује поријекло његовог презимена и подручја на којима још има Кораћа.
    Презиме Кораћ је настало од ријечи Кораћ, преузете из ковачке терминоиогије. Кораћ је назив за чекић којим се поткивају коњи.
    Поред Кораћа Хрвата у Хамзићима, за које се интересује наш читалац, на више мјеста има и Срба и Муслимана.
    Наша сазнања о поријеклу Кораћа у Хамзићима, на подручје западне Херцеговине, сежу до у прву половину осамнаестог вијека, а први познати Кораћ у Хамзићима био је Крижан Кораћевић (Цхрyсантхус Цорацхиевицх). Његова породица је тада (1743. године) имала два одрасла члана и двоје дјеце, а двадесет пет година касније (1768. године) број чланова ове породице (сада Кораћ) повећао се на осам чланова (седам одраслих и једно дијете). О поријеклу поменутог Крижана Кораћа на основу досадашњих сазнања не можемо ништа одређено тврдити, али можемо закључити да су сви данашњи Кораћи у Хамзићима, те њихове раселице на другим мјестима, његови потомци.
    Међутим, у другим подручјима презиме Кораћ је често. Па тако у Требињској Шуми у Десин Селу постоји локалитет Кораћеве кућетине. Кораћа има у селу Биограду и за њих се сматра да су поријеклом Укропине из Љекове, те да су истог поријекла и Савиновићи и Бубрешци. Сви ови родови славе св. Климента а преслављају св. Петку. У Завали Кораћи славе Никољдан, одавно су у селу, а старином су из Црне Горе. Кораћевићи у Буковику (Јасеница) славе Никољдан, доселили су се из Дубова (Сјеница) у другој половини XIX вијека. У Ћелије (Шумадијска Колубара) Кораћи (и под другим презименима Јеремићи, Марковићи, Миловановићи, Милинковићи, Ђорђевићи и Станисављевићи) славе Никољдан, а доселили су се из Кораћице (Космај). У Ужичкој Црној Гори, Кораћи, у Глумачу и Расну славе Никољдан, доселили су се у ова села из Доброселице. У Лици је почетком XX вијека било 57 кућа Кораћа у осам насеља: Могорићу двије куће, Ораовцу једна, Павловцу (Вребац) три, Радучу једна, Шаламунићу (Бунић) четири, Шишкој Кули три, Удбини четири и Висућу (Удбина) 39. На славонском подручју Кораћа је крајем XIX вијека било у више парохија и славили су различите славе: Нова Градишка и Ловска – Никољдан; Грђевац Велики и Липовчани – Ђурђевдан и у Кукуњевцу Јовањдан.
    Нисмо били у могућности да наведемо гдје све данас има Кораћа, нити пак које су им славе. Сви Срби Кораћи, поријеклом су изгледа из Братоножића, на шта нас упућује неколико топонима који су названи по некадашњим становницима Кораћима. То су: Кораћ До, ливада Кораћ, те селиште Кораћи. Кораћи су се из Братоножића преселили на Горња Села у Васојевиће, гдје их има и данас. Ови Кораћи у Васојевићима славе Никољдан. Они су се изгледа одатле селили на друга подручја гдје данас живе Срби. Кораћа има и Муслимана. Половином XVIII вијека живио је у Крушевљанима (Невесиње) Мухарем Кораћ. Кораћи у Дуби (Пељешац) сматрају се старосједиоцима. Сеоска крсница у овом селу је Госпа од Зачећа и Никољдан. Кораћа има и у Стону, гдје су се доселили почетком деветнаестог вијека из Дубе. На крају, након покушаја да у основним цртама дамо податке о Кораћима на нашим просторима, наводимо и податак да је у другој половини петнаестог вијека (1477. године) у херцеговачки катастар уписано и пусто село Кораћево, што је потврда да је Кораћа било у Херцеговини и то у то доба.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

  4. Mile

    Znam da je moj deda, koji je umro 1959.godine, govorio da su Koraći iz Visuća poreklom iz Srbice sa Kosova

  5. Војислав Ананић

    КОРАЋ (р.к.ш). Кораћи (п), су у Биограду (Површ, Требиње), Требињу и Завали (Попово). Кораћи у Биограду потичу од Укропина из сусједног села Љекова. Један од Укропина доселио је у Биоград око 1840. године. Због ћега су се овако прозвали, “не прича се”. У овом крају “кораћ је чекић којим се коњи поткивају”. Славе Св. Климентија (/5:1213.1224). Кораћи у Завали су „одавно у селу”, а старином су из Црне Горе. Славе Никољдан (84:152). Кораћи су некада били настањени и у Мирушама (Билећа), али су изумрли у овом селу (59:163). Из породице Кораћа у Требињу потиче и Војислав Кораћ (1911-1969), некадашњи „градоначелник” Требиња и први уредник листа Наша комуна у Требињу. Писац је многих написа из историје свога завичаја, а његово тротомно дјело Требиње изазвало је велику пажњу јавности. Читаоци Требиња ће лако запазити Кораћеву велику љубав према родном крају. За Воју и његов рад о Требињу историчар др Хамдија Капиџић каже: “Овакви аутори и оваква дјела су заиста ријетки.” Кораћи (к), у Хамзићима и Читлуку (Мостар). Није утврђено одакле су поријеклом. Сазнања о Кораћима у Хамзићима „сежу до у прву половину осамнаестог вијека”. Тада се (1743) у Хамзићима помиње Крижан Кораћевић са четири члана породице, а четврт вијека касније (1768) број чланова ове породице повећао се на осам чланова под презименом Кораћ. О поријеклу поменутог Крижана не може се ништа одређено тврдити, али се може закључити да су сви данашњи Кораћи (католици) његови потомци (174:160,161). Кораћи (м), су живјели у Крушевљанима (Невесиње), Стоцу и околини. У овим крајевима се спомињу у 18. вијеку (97:101,251).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  6. Imate li podataka poreklu porodice Korać iz Ćelija, koja se 1795, doselila iz Koraćice? Kaže se da su iz Sjenice, ali ima li još nekih podataka?

  7. ratko korac

    Slava koraca je SV.NIKOLA