Порекло презимена Касалица

20. фебруара 2012.

коментара: 0

[toggle title=”ТЕСТИРАНЕ КАСАЛИЦЕ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Касалица

Хаплогрупа: I1 род Дробњака

Порекло: Комарница, Дробњаци, Црна Гора

Крсна слава: Никољдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КАСАЛИЦЕ

(живе у Комарници и Вирку)

Зна се да ова породица потиче из Херцеговине, од братства Касавица, које је живјело у мјесту Лазарићи код Гацка. На дан светог Трипуна, њихову крсну славу, бану и два Турчина као незвани гости. Пошто су се Турци понапили, почеше остале госте-званице малтретирати и домаћинима угасише крсну славску свијећу. Ово је била највећа увреда за домаћине, па два брата Касавица побише Турке, након чега са својим породицама побјегоше у Дробњак и дођоше у село Комарницу код братства Томовића. Вјероватно су са њима били у неком сродству. Насељењем у Комарници, да би заварали траг турским потјерама, промијенише презиме и узеше ново Касалице, а за крсну славу узеше Никољдан. То је била крсна слава њихових добротвора Томовића код којих су нашли уточиште.

Имена ове двојице који су се уселили у Дробњак су Тодор и Јован. Од потомака знају имена Мату и Петру. Од ове двојице потичу све Касалице. Њихово пресељење одиграло се у другој половини 18. вијека.

Малобројна братства, а посебно она која су се усељавала међу стара бројнија братства, обично су била у њиховој сјенци и нијесу могла доћи до изражаја. Из овог братства је примјер Рада Касалице, који је 1812. године убио Киџа Барјактара. Ово убиство је оспоравано од стране других породица, које су га приписивале себи. Код њих и данас живи предање везано за овај догађај. Наиме, негдје с јесени 1812. године пронесе се вијест да од Никшића долази силна турска војска и да се народ склања у збјегове. Комарани се склонише у греде и пећине поврх села. Међу народом се налазио и Раде Касалица, звани „Бумбарак”. Имао је пушку „шишану“ са једним метком. Турска се војска кретала путем кроз Комарницу идући у Пиву. Раде је тада са велике удаљености гађао Киџа Барјактара који је јахао на бијесном коњу и од прве га је погодио. Киџо је остао мртав. Ту га сахранише и данас му се познаје гроб на том мјесту.

Послије овог убиства Раде са својом породицом бјежи у Србију и настањује се у близини Врњачке Бање, гдје и данас живи његово потомство. Чедо, Радов потомак, од 1947. године живи у Санкт Петерсбургу, пуковник је Совјетске армије, љекар кардиолог и познати стручњак у области медицине.

Касалица има исељених у Ибарски Колашин, на Косову, у Србији и Румунији.

Угледни братственик и истакнути јунак Дамјан је од књаза Данила добио барјак за показано јунаштво у борбама против Турака на Ограђеници. Након Дамјана, барјак је припао његовом синовцу Мирку, који је са барјаком у руци учествовао у многим борбама против Турака. Ово братство, осим барјактара, имало је и старјешина на дужности замјеника командира чете Мила Драгићева, те Јоја Миркова на дужности замјеника командира батерије и Неђељка Спасојева на положају командира вода.

У бици на Вучјем долу 1876. године учествовало је шест Касалица са барјактаром Мирком. За показану храброст Мирко је одликован Орденом крста другог реда.

Од Мирка барјак преузима син Милинко, а након Милинкове смрти барјак припада његовом млађем брату Милошу. Милош са барјаком учествује у балканским ратовима. На Скадру је био рањен, а барјак је преузео рођак Неђељко који га је носио у Првом свјетском рату. У борбама око Скадра учествовало је осам Касалица, а међу њима и стари Живко, отац Неђељков, који је био рањен и од рана умро у подгоричкој болници. У борбама на Брегалници погинуо је Мимо Јоков.

Томо Јоков одлази на рад у Америку гдје ради у рудницима Аљаске у врло тешким условима. Томо ступа у синдикат рудара и постаје њихов предсједник, борећи се за радничка права. Када су избили балкански ратови, Томо се враћа у домовину и као добровољац учествује у ратовима од Скадра до Брегалнице.

У НОР-у 1941-1945. године из овог братства погинули су Мијо Милисављев из Вирка на Пљевљима 1941. године и Радош из Комарнице, на Матешеву 1944. године, а од осталих припадника јединица НОВ-а из рата је изашло десет старјешина, од командира вода до командира чете. Касније су они напредовали, усавршавали се и производили се у више чинове и заузимали командне положаје у ЈНА и до команданта бригаде.

У овом братству има доста школованих људи свих профила, који се у оквиру својих дјелатности истичу и постижу врло запажене резултате. О њима је било ријечи у посебном поглављу на почетку ове књиге.

У Вирак су се почели исељавати из Комарнице на своје катуне.

Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.