Порекло презимена Јосић

19. фебруар 2012.

коментара: 37

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (37)

Одговорите

37 коментара

  1. 28. октобар 2012. у 18:59

    Zorica Jošić

    kako nema prezime Jošić jer je srpsko a katolicko je Josić

    Одговори

  2. 9. април 2013. у 02:41

    Александра Богдановић

    Јосић није католичко презиме. Мислим, јесте ако гледаш на чињеницу да је распрострањено данас међу Хрватима. То су све покатоличени Срби који су за шаку жита била приморани да промене веру. Јозића већ нема међу Србима.
    Моји Јосићи(одакле ми је мајка) су Поцерци, тачније из села Двориште подно Цера. Захваљујући овом порталу видех да су у Поцерину дошли давно бежећи од Турака из околине Сјенице.

    Одговори

  3. 25. јул 2013. у 17:09

    Djordje Josic

    Svi Josici su iz posavine u bosni,odakle su otisli na razne strane bezeci od turaka.
    Josići su uglavnom Hrvati, najvećim dijelom iz Bosanske Krajine, a vrlo su rijetko i Srbi (iz Osijeka). Razmjerno najviše Josića u proteklih sto godina rođeno je u bosanskokrajinskoj općini Prijedor, gdje se svaki šezdeseti stanovnik prezivao Josić.Preuzeto sa sajta imehrvatsko.net

    Одговори

    • 25. јул 2013. у 17:24

      Александар Маринковић

      На наведеном сајту нема презимена на овим просторима које није углавном хрватско.

      Одговори

    • 25. јул 2013. у 19:40

      Милорад Богдановић

      Поштовани Дјордје Јосицу, ја незнам гдје су се заржали ти Јосици из Посавине и гдје “одоше” послије 1528 године, али, знам да Јосици нису само католици, већ су и православни Срби.
      У ШЕМАТИЗМУ даборобосанском за 1882 годину, пише за презиме Јосић:
      -Ђурђевдан славе у парохији Брусница и Мичијевићи (Маглај
      -Јована Крститеља славе у парохији Божићи (Дубица)
      -Лазарева Субота славе у парохији Маглај
      -Никољдан славе у парохији Ступари (Маглај) и Травник
      -Часне Вериге славе у парохији Церовица (Тешањ)

      Презиме Јошић:
      -Стевањдан славе у парохији Блашко и Јаворани (Бањалука) као и у пар. Бугојно
      -Вратоломије славе у парохији Блашко (Бањалука) и Стражнице (Кључ)
      -Ђурђевдан славе у парохији Угодновићи (Тешањ)
      -Јована Крсттеља славе у парохији Јаворани (Бањалука)
      -Никољдан славе у парохији Илијаш и Кралупи (Високо)
      -Симуњдан славе у парохији Мајевац (Дервента), Осиња (Тешањ) и Зеници.

      У Приједору, ТАДА, нема живе душе с презимено Јосић или Јошић. Има ЈОШКИЋА, али у и око Љубије који славе Мијољдан.
      Лијеп поздрав из Поткозарја.

      Одговори

  4. 25. фебруар 2015. у 13:48

    Славољуб Јосић

    Богами има нас Јосића и из Српског Итебеја Средњебанатски округ општина Житиште.Има фамилија-родова са различитим “шпиц наметима”-надимцима.Прво спомињање Српског итебеја у документима ондашњих држава на овим просторима је око 1230 године.Кад су се тачно и одакле доселили први Јосићи није ми познато!Поздрав!

    Одговори

  5. 24. јун 2015. у 12:21

    Јошић

    Помаже Бог! Мајка ми се дјевојачки презивала Јошић. Ти Јошићи су из Баљака (Баљци) код Дрниша испод Свилаје планине у Далмацији. Православни Срби су и славе Лазареву Суботу. Незна се кад су дошли ту али има назив греде (Јошића греда) по њима јер су живјели испод те греде. Црква у том селу је посвећена Светом Јовану (ивањдан 7. 7.) и ако добро памтим заграђена је 1732 године. Да би се црква саградила треба да би народа било а колико и кога незнам. Од прилике 1832 је саграђена унијатска црква коју су мјештани Срби звали ‘рога’ ваљда због два висока торња на њој. Направљена је наредбом аустро-угарске за први корак прекрштавање Православно Хришћанских Срба са признањем римског папе за оне који нијесу ћијели да пређу директно на римокатоличку вјеру. Становништво села Баљака су били сви Православни Срби осим двије породице (видовићи и гутићи) по задњем попису прије овог задњег рата 1991-1995. У то вријеме (1832) је била суша и глад и с’тим је била добра прилика за прекрштавање гладних и широмашних. Тад се пријавило 34 домаћина из села Баљака и Кањана за прелажење у унијатску вјеру урачунајући једног Игњата Јошића, мог претка са дидове стране. Није се прекрстио за варићак брашна као многи који су спали на простачки штап него и нешто више како сам чуо кроз приче. Док су гладни римокатолици Срби и Хрвати морали да врате то што су добили са камотом од фратра и цркве. Услов за прекрштавање је био да несмију улазити у Светог Јована на службе. То је регулисао Свјештеник Бусовић који је прешао у римокатоличку вјеру нешто раније. Док га није нашао неки тагичан смртни случај и ту су прекрштени Баљчани испоштовали ‘царску вјеру’ и остали у њој до смрти док су им породице се вратили Православној Хришћанској вјери и такође остали у старој вјери Својих предака. Док на примјер недалеко у селу Крчкама ђе су исто направили такву цркву унијатску су ти прекрштени остали у тој вјери и временом и постепену од Православних Срба постали унијатски Срби, римокатолички Срби, па римокатолички хрвати.
    Тако да Јошићи су остали Срби Православне Хришћанске вјероисповјести и свједоци покушаја прекршћавање Православих Срба. Неђе сам и читао да је куга завладала Далмацију 1800 године што ако је истина је одузела много живота у том крају. Јошића у задње вријеме по Далмацији је било само у Баљцима, т.ј до олује. Божидар Кљајевић тврди да су дијо братства Батинића из Батинића Кривокапића од неђе код Билеће заједно са другим Баљачким презименима који славе Лазареву Суботу које су Јанковићи, Гегићи, Клисурићи, Миланковићи и Гутићи који сви славе Лазареву Суботу. Ето толико од мене. Поздрав!

    Одговори

  6. 14. август 2015. у 15:39

    Dragan

    Pozdrav svima, moji Josic-i su iz Selo Djukici zadnja posta Strojice blizu planine Vitoroge Zapadna Krajina na pola puta Sipovo- Kupres i nema drugih osim nas par kuca bili u Jajcu sad u Brckom.
    Krsna slava nam je Sv. otac Vasilije veliki i sto znam je:
    otac Bogdan djed Dusan pradjed Ilija i dalje nema
    Navodno je predak dosao iz Crne gore kako zasto neznam.
    Pozdrav

    Одговори

  7. 27. новембар 2015. у 17:04

    Кекец

    Моји Јосићи су из Посавине из села Обудовац. У том селу постоје 2 породице Јосића које нису у сродству. Једни славе Ђурђевдан а други св.Лупа. Не знам одакле Јосићи дошли али претпостављам да су из Црне Горе или Херцеговине бјежали пред Турцима.

    Одговори

  8. 31. децембар 2015. у 00:08

    dragoljub

    Poštovani u selu Lugavčini kod Smedereva ima familije Josić kada je vršen popis 1863. godine bilo je Josića kasnije 1925 Borivoje Drobnjaković je zapisao da ima 12 kuća i da im se nezna poreklo. Slave Svetog Jovana Krstitelja. Teško je sve to istražiti jer ne postoje matične knjige pre prvog svetskog rata. Bugari su nam zapalili crkvu i tom prilikom izgorele su sve knjige.

    Одговори

  9. 24. јун 2016. у 15:39

    BEBEŠ

    MOJI JOSIĆI SU IZ SRBSKOG ITEBEJA IZ BANATA .U ovom selu ima više porodica Josić.Ponosna sam na svog babu pok.Josić R.Milorada -BEBEŠA

    Одговори

  10. 20. јануар 2017. у 03:25

    Boban

    Postovanje svima. Porodica Josic, po mom saznanju (barem porodicno stablo kojem ja pripadam) potice iz Hercegovine. Prije skoro dvadeset godina sam od pravoslavnog svestenika dobio prepis zivototoroda (rodoslov) u kojem prvo spominanje prezimena Josic datira iz 13 vijeka. Po daljem predanju, Josici se sele iz Hercegovine u podrucje sjevernog Banata, Bosansku posavinu i zapadnu Bosnu. U to vrijeme su svi slavili sv.Lupa, ali se to vremenom promijenilo, posto su preuzimali druge slave sa podrucja u koja su odselili. Niko ne zna pravi razlog selidbe, niti kada su odredjene porodice prihvatile katolicku vjeru.

    Одговори

    • 10. децембар 2019. у 14:26

      Ивана

      И по мом породичном стаблу потичемо из Херцеговине.
      Један човјек се доселио на планину Озрен (давно,давнооооо),добио 3 сина и сваки син је из свог имена направио изведенице и од Јове дође Јосић( бар тако моји причају). Сви моји Јосићи славе Св.Николу.
      Срдачан поздрав свима.

      Одговори
1 2 3