JARAMAZ (p), stara porodica iz Oputne Rudine – planinskog krša između Bileće i Nikšića. Porijeklom su od plemena Maleševaca. Poslije gubljenja plemenskog prezimena, javljaju se pod prezimenom Aleksić koje su dobili “po najstarijem sinu vojvode Maleša”. Prezime Jaramaz nastalo je od nadimka nekog njihovog pretka. Jaramazi su živjeli u Mirušama kod Bileće, odakle su početkom 19. vijeka odselili u Miljevinu kod Foče. Slave Ignjatdan (59:82, 152: 237:28.29).
Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.
* * *
Najstarije stanište bratstva Jaramazi je selo Miruše, nizvodno u dolini, s leve strane reke Trebišnjice. Izgradnjom brane na Trebišnjici 1965. godine stvoreno je Bilećko jezero u kome je potopljeno ovo selo a domaćinstva su raseljena. Sačuvano je predanje o nastanku prezimena.
Imućni i ugledni Luka Vitomirov Malešević iz Miruša posedovao je čamac napravljen iz jednog komada orahovog drveta koji mu je služio za prevoz i ribolov.
Jedne noći nestane mu čamca. Tražeći ga uzvodno, levom obalom stigne do crkve Svetog Nikole, na Mistijalju. Na drugoj strani reke opazi svoj čamac i u njemu trebinjskog agu Mujagu Pervanagića kako lovi ribu. Luka mu je zatražio ljubazno da mu vrati čamac na što mu ovaj osiono uzvrati psovkama i pogrdnim rečima. Luka ne podnese uvrede, podiže džeferdar i opali na Turčina te mu slomi levu ruku u ramenu i okrznu levu stranu pluća.
Iako teško ranjen Pervanagić iskoči iz čamca uzjaha konja i odjuri u selo Čepelicu gde su živeli Turci. Stigavši, stropošta se sa konja i, na samrti, smogaše snage da kaže: „Ubi me Luka Malešević, jaramaz jedan”, a zatim izdahnu. Turci se zakleše da će se osvetiti.
Od tada su Turci porodicu Lukinu nazivali Jaramazi i taj naziv osta kao prezime.
Na turskom reč jaramaz znači : „nevaljalac“ i „zlikovac“.
Luka se zatim dugo skrivao od turske osvete. Posle sedam godina udade mu se sestra u Mostaće, kraj Trebinja i on se užele da je vidi. Putem sretne Mićana Dželetovića, koji je bio turski doušnik. On se pitaše sa Lukom i ovaj mu reče gde ide.
Doušnik odjuri kod Pervanagića i izdade ga za pozamašnu nagradu. Kad Luka stiže kod sestre, izljubiše se i on sede sa džeferdarom preko krila, okrenut licem prema malom i jedinom prozoru kako ga Turci ne bi iznenadili. Pošto su oblaci dima sa ognjišta stalno išli Luki u oči, sestra ga zamoli da sedne na drugu stranu ognjišta što on i učini.
U priči sa sestrom on zaboravi da pazi na prozor. Turci, u međuvremenu opkoliše kuću, približiše se prozoru i kroz njega opališe iz džeferdara i sa leđa ubiše Luku. Poteče krv iz bratovljevih rana po sestrinom ognjištu.
U samrtnom ropcu jedino je stigao da prenese sestri ko ga izdade. Doušnik se dugo krio ali ga Jaramazi ipak ubiše. Dugo su posle trajala trvenja između ovih porodica dok napokon Dželetovići ne sklopiše kumstvo sa Jaramazima.
Nije poznato da se bilo ko iz bratstva Jaramaza poturčio.
IZVOR: Srpsko pleme Maleševci
5. april 2017. u 11:34
vojislav ananić
Jaramazi
Najstarije stanište bratstva Jaramazi je selo Miruše, nizvodno u dolini, s leve strane reke Trebišnjice. Izgradnjom brane na Trebišnjici 1965. godine stvoreno je Bilećko jezero u kome je potopljeno ovo selo a domaćinstva su raseljena. Sačuvano je predanje o nastanku prezimena.
Imućni i ugledni Luka Vitomirov Malešević iz Miruša posedovao je čamac napravljen iz jednog komada orahovog drveta koji mu je služio za prevoz i ribolov.
Jedne noći nestane mu čamca. Tražeći ga uzvodno, levom obalom stigne do crkve Svetog Nikole, na Mistijalju. Na drugoj strani reke opazi svoj čamac i u njemu trebinjskog agu Mujagu Pervanagića kako lovi ribu. Luka mu je zatražio ljubazno da mu vrati čamac na što mu ovaj osiono uzvrati psovkama i pogrdnim rečima. Luka ne podnese uvrede, podiže džeferdar i opali na Turčina te mu slomi levu ruku u ramenu i okrznu levu stranu pluća.
Iako teško ranjen Pervanagić iskoči iz čamca uzjaha konja i odjuri u selo Čepelicu gde su živeli Turci. Stigavši, stropošta se sa konja i, na samrti, smogaše snage da kaže: „Ubi me Luka Malešević, jaramaz jedan”, a zatim izdahnu. Turci se zakleše da će se osvetiti.
Od tada su Turci porodicu Lukinu nazivali Jaramazi i taj naziv osta kao prezime.
Na turskom reč jaramaz znači : „nevaljalac“ i „zlikovac“.
Luka se zatim dugo skrivao od turske osvete. Posle sedam godina udade mu se sestra u Mostaće, kraj Trebinja i on se užele da je vidi. Putem sretne Mićana Dželetovića, koji je bio turski doušnik. On se pitaše sa Lukom i ovaj mu reče gde ide.
Doušnik odjuri kod Pervanagića i izdade ga za pozamašnu nagradu. Kad Luka stiže kod sestre, izljubiše se i on sede sa džeferdarom preko krila, okrenut licem prema malom i jedinom prozoru kako ga Turci ne bi iznenadili. Pošto su oblaci dima sa ognjišta stalno išli Luki u oči, sestra ga zamoli da sedne na drugu stranu ognjišta što on i učini.
U priči sa sestrom on zaboravi da pazi na prozor. Turci, u međuvremenu opkoliše kuću, približiše se prozoru i kroz njega opališe iz džeferdara i sa leđa ubiše Luku. Poteče krv iz bratovljevih rana po sestrinom ognjištu.
U samrtnom ropcu jedino je stigao da prenese sestri ko ga izdade. Doušnik se dugo krio ali ga Jaramazi ipak ubiše. Dugo su posle trajala trvenja između ovih porodica dok napokon Dželetovići ne sklopiše kumstvo sa Jaramazima.
Nije poznato da se bilo ko iz bratstva Jaramaza poturčio.
IZVOR: Srpsko pleme Maleševci
Maleš, srpski vojvoda
Po predanju, rodonačelnik plemena. Potiče iz Stare Hercegovine.
U drugoj polovini XIV veka, zbog svojih zasluga dobio je vojvodstvo u Berovu (Makedonija).
Učestvovao je u Maričkoj bici 1371. godine, gde je ranjen.
Zbog nadiranja Turaka spaljuje kuće i seli se u Drenicu na Kosovu.
Učestvuje u Kosovskoj bici 1389. godine. Kada se oporavio od rana, opet spaljuje kuće i vraća se u postojbinu, u selo Malina (na putu između Bileće i Trebinja). Tu se bavio trgovinom i lovom. Prokrčio je klanac u planini Ljubotinji kod Kručice i ostavio zapis o tome. Obnovio je manastir Dobrićevo.
Umro je u dubokoj starosti, početkom XV veka.
Maleševci su prvo držali planinu Ravno, pa je zamenili sa pivskim vojvodom za planinu Kručicu kod Volujaka. Trgovali su sa Dubrovnikom i prenosili robu karavanom od Dubrovnika u unutrašnjost, do Arilja i dalje. Pleme se raširilo i dalo mnoga BRATSTVA…
Odabrao: Vojislav Ananić
26. oktobar 2018. u 04:36
Vojislav Ananić
JARAMAZ (p), stara porodica iz Oputne Rudine – planinskog krša između Bileće i Nikšića. Porijeklom su od plemena Maleševaca. Poslije gubljenja plemenskog prezimena, javljaju se pod prezimenom Aleksić koje su dobili “po najstarijem sinu vojvode Maleša”. Prezime Jaramaz nastalo je od nadimka nekog njihovog pretka. Jaramazi su živjeli u Mirušama kod Bileće, odakle su početkom 19. vijeka odselili u Miljevinu kod Foče. Slave Ignjatdan (59:82, 152: 237:28.29).
Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.
27. oktobar 2021. u 10:21
Dijana
Lepa priča 🙂