Poreklo prezimena Iličić

18. februara 2012.

komentara: 2

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (2)

Odgovorite

2 komentara

  1. Voleo bih još nečije informacije o našem prezimenu – ILIČIĆ
    …moja istraživanja su me dovela do druge polovine 18-og veka i do pretka koji je iz mesta Gložan sa jagodinske strane Velike Morave i koji se prezivao i zvao JOVANOVIĆ ILIJA i koji se priženio šumadijskom miradžikom u mestu Lapovo…
    …svojim potomcima je dao prezime po svom nadimku (deku su zvali ILICA) dodavši naravno “IĆ” pa je u osnovi glasilo ILICIĆ, sa vremenom je prešlo u naše prelepo prezime…
    …mi slavimo Sv.Đorđa, ĐURĐIC 16.Novembar…

    • Zoran

      Od svoje prababe Drage iz Lapova Varoš (rođene Obradović u Starom Selu 1866) čuo sam sličnu priču. Prezime je nastalo po Iliji, od milja prozvanom Ilijica (Ilica, sa dugim akcentom na drugom slogu, kao i kod prezimena). Njegovi sinovi (ili kasniji potomci) bili su poznati po imenima ili nadimcima Kena, Bula, Misa, Sveta i Pavle (Pavlica), a ako sam je dobro razumeo i još jedan Ilijica. Njihove potomke su u Lapovu razlikovali kao Keniće, Buliće i Pavličiće, koji su zvanično postali Pavlovići. Iličići su bili locirani na uglu Carigradskog druma i ulice koju sam znao kao Ulicu Aleksandra Rankovića (u kojoj je bio tzv “Pavličićki mlin”). Sa širenjem svojih porodica raselili su se po drugim krajevima Lapova i drugim mestima u Srbiji. Jedan od Iličića, Časlav promenio je prezime u Radojković, čime ga je uslovio budući tast, dok je Slobodan zadržao prezime i odselio se u Šalinac, a zatim u Ćupriju. Moj otac je, kao prosvetni radnik, dobijao posao u različitim mestima i zadržao se u Smederevu, a veliko imanje poklonio je bratu od tetke za čuvanje njihove babe Drage koja ga je odnegovala pošto mu je majka umrla posle porođaja. Od starih Iličića su u tom kraju ostali samo potomci Brane, čiji se sin zvao Zoran a kćerka Zorica. U Smederevu sam upoznao Ružicu (tada Iličić), kćerku “Barona” Iličića. Tu se naselio i njen stric Dragoslav.
      Slavimo Sv Đorđa (Đurđic) i “mladu slavu” Đurđevdan. U Smederevskoj Palanci sam upoznao policijskog inspektora sa istim prezimenom, ali mi je objasnio da nismo rod jer on slavi Aranđelovdan. Čuo sam da su se i neki Iličići odselili u 18. ili 19. veku u Bosnu ili Hercegovinu da bi se sklonili od Turaka kojima su “učinili neko zlo”.