Порекло презимена Иличић

18. фебруара 2012.

коментара: 2

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Волео бих још нечије информације о нашем презимену – ИЛИЧИЋ
    …моја истраживања су ме довела до друге половине 18-ог века и до претка који је из места Гложан са јагодинске стране Велике Мораве и који се презивао и звао ЈОВАНОВИЋ ИЛИЈА и који се приженио шумадијском мираџиком у месту Лапово…
    …својим потомцима је дао презиме по свом надимку (деку су звали ИЛИЦА) додавши наравно “ИЋ” па је у основи гласило ИЛИЦИЋ, са временом је прешло у наше прелепо презиме…
    …ми славимо Св.Ђорђа, ЂУРЂИЦ 16.Новембар…

    • Зоран

      Од своје прабабе Драге из Лапова Варош (рођене Обрадовић у Старом Селу 1866) чуо сам сличну причу. Презиме је настало по Илији, од миља прозваном Илијица (Илица, са дугим акцентом на другом слогу, као и код презимена). Његови синови (или каснији потомци) били су познати по именима или надимцима Кена, Була, Миса, Света и Павле (Павлица), а ако сам је добро разумео и још један Илијица. Њихове потомке су у Лапову разликовали као Кениће, Булиће и Павличиће, који су званично постали Павловићи. Иличићи су били лоцирани на углу Цариградског друма и улице коју сам знао као Улицу Александра Ранковића (у којој је био тзв “Павличићки млин”). Са ширењем својих породица раселили су се по другим крајевима Лапова и другим местима у Србији. Један од Иличића, Часлав променио је презиме у Радојковић, чиме га је условио будући таст, док је Слободан задржао презиме и одселио се у Шалинац, а затим у Ћуприју. Мој отац је, као просветни радник, добијао посао у различитим местима и задржао се у Смедереву, а велико имање поклонио је брату од тетке за чување њихове бабе Драге која га је однеговала пошто му је мајка умрла после порођаја. Од старих Иличића су у том крају остали само потомци Бране, чији се син звао Зоран а кћерка Зорица. У Смедереву сам упознао Ружицу (тада Иличић), кћерку “Барона” Иличића. Ту се населио и њен стриц Драгослав.
      Славимо Св Ђорђа (Ђурђиц) и “младу славу” Ђурђевдан. У Смедеревској Паланци сам упознао полицијског инспектора са истим презименом, али ми је објаснио да нисмо род јер он слави Аранђеловдан. Чуо сам да су се и неки Иличићи одселили у 18. или 19. веку у Босну или Херцеговину да би се склонили од Турака којима су “учинили неко зло”.