Порекло презимена Вуковић

16. фебруар 2012.

коментара: 137

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ВУКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Вуковић

Хаплогрупа: I2a DN род Љешњани-Војинићи

Порекло: Веље Дубоко, Колашин, Ровца, Црна Гора

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: G2a-U1

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: I2-PH908

Порекло: Дебеља, Нова Варош, Србија

Крсна слава: Василијевдан

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: I2-PH908

Порекло: Бели Манастир, Барања, ХР

Крсна слава: Мратиндан

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: J2a-M92 род Цуца-Пјешиваца

Порекло: Бандићи, Комани, Цетиње, Црна Гора

Крсна слава: Мала Госпојина

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: J2a-M92 род Цуца-Пјешиваца

Порекло: Брезово Поље, Брчко, Република Српска

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’, Лоле Рибара 48, Београд

ВУКОВИЋИ

(живе на Добрим селима и Меруљи)

Вуковићи су од давнина живјели на Добрим селима, и они су једна од оних пет породица које су прве зазимиле у Дробњаку и стално се ту населиле. Знају да су се доселили из Бањана. О даљој старини мало се зна. Средином 18. вијека било их је петорица браће. Тада ударе морачки хајдуци, посијеку сву петорицу, а стоку им заплијене. Остане пет удовица са једним мушким дјететом, коме је било име Милета. Знају за имена предака прије Милете, а то су Панто и Вук. Вјероватно је да су имали још неког претка који је имао име Вук, или више њих с обзиром на то да братство са овим презименом датира много прије Вука, оца Мијатова. У прилог овоме иде тврдња да су се побочно разродили толико да не могу да одреде степен међусобног сродства. Један огранак ове породице налази се на Гласинцу и не знају у ком се степену одвојио нити коме су најближи.

Пошто је Милета Мијатов одрастао, оженили су га и он је имао два сина: Мијата и Јована. Кад су основали породице, Јован и Мијат су живјели у задрузи од шездесет и четири члана. Јован је био глава породице и сматрао се једним од најимућнијих домаћина у Дробњаку.

За успјешно газдовање и вођење домаћинства књаз га је одликовао. Плаћао је највећи порез у Црној Гори и због тога је имао привилегију да лично носи порез на Цетиње и предаје га књазу. Приликом једног таквог пута умро је на Цетињу и сахрањен је код Влашке цркве. Јован је имао пет синова, од којих су двојица Јаков и Раде и један дио потомака од Јованова сина Новице, као и дио огранка који се на уже зове Јешић. Остали су да живе стално у Меруљи на мјесту гдје су им били катуни. Јованов син Раде био је један од најхрабријих Вуковића, а нарочито се јунаштвом истакао у бици на Вучјем долу, због чега је и одликован Челичним крстом, који је добио и Игњат Полексић. Радов син Мина командовао је једном јединицом у Првом свјетском рату.

У Комитском покрету су учествовали Божо и Урош.

Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.

______________________

ВУКОВИЋИ

(у Доњој Буковици и Боровцу)

Потичу од Вуковића из Мратиња одакле се, око 1875. године, Бошко доселио са синовима Живком, Милутином и Обрадом у Доњу Буковицу. Имају надимак Тукулије.

Владимир М. Вуковић из Боровца је као припадник НОП- а погинуо код Даниловграда 1944. године.

Нијесу у сродству са Вуковићима из Добрих Села, Мотичког Гаја, Пошћенског краја, нити са Вуковићима из Градине из Шарана.

Славе Аранђеловдан.

_______________________

ВУКОВИЋИ

(у Горњој Бијелој)

Поријеклом су из Вељег Дубоког одакле се Мато Зеков око 1895. године преселио у Горњу Бијелу.

Славе Аранђеловдан, а прислужују Ћириловдан.

_______________________

ВУКОВИЋИ

(на Градини и Смољану)

Воде поријекло од Вука, сина Радојице Шаранца. Вук је имао четири сина: Илију, Тола, Ђока и Радича. И он се из Плане код Колашина, заједно с осталим Шаранцима, доселио у шаранско село Пода. Његови потомци по њему узму презиме Вуковићи. Вуковићи су најближи у сродству с Рондовићима. До 1853. године живјели су на Подима, када су се преселили на Градину, а 1865. неке њихове породице пређу на Пренћане, на земљу коју су купили од Аџиомеровића.

Јово се из Градине с породицом исели у Смољан гдје се настане. Повремено су живјели у Градини и Смољану. Јовов син Милош-Мујо погинуо је у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године.

Вучета Вуковић погинуо је на Пренћанима 1875. године у борби против Турака.

Од овог братсгва истакли су се Милинко, Вуксан, Радуле и Јово. Вуковићи су познати као виђени људи и добри домаћини.

Живе на Градини, Смољану, Његовуђи и Жабљаку. Има их и у Пренћанима.

Славе Ђурђевдан.

_______________________

ВУКОВИЋИ – МОТИКE

(живе у Мотичком Гају)

Воде поријекло од Вука Милутиновића, по коме су и добили презиме Вуковић. Вук је живио у другој половини 16. вијека, што се може видјети из њихове породичне читуље у којој су уписана тридесет четири мушка и двадесет осам женских имена умрлих до 1839. године (А. Лубурић: Дробњаци – Београд 1930). Вук је имао синове Сима и Спасоја; Спасоје Сима, а Симо Митра, Рада и Милића. Симо се родио крајем 17. вијека и од њега потичу сви данашњи Вуковићи – Мотике. Вуковићи имају надимак Мотике, а добили су га по Томи Вуковићу, који је, бранећи своју стоку, коју су турске харачлије биле потјерале, мотиком која му се нашла у руци убио једног Тоску, турског харачлију.

Породична традиција казује да је Спасоје Вуковић купио Подинча долину на Језерима од неког Џам-бега Купусичића из Срема, за коју је дао дванаест и по ока пара, и то пола злата, а пола сребра. Тапију о овом купљеном имању понијели су са собом исељени Вуковићи у Босну. За Спасоја се још прича да је начинио први млин на Млинском потоку, који су Турци хтјели да сруше јер није имао одобрење за његово подизање, а он је Турке протјерао и одбранио млин од рушења. Послије овог догађаја отишао је босанском везиру у Травник и од њега добио одобрење да користи подигнути млин.

Митар Симов је имао синове: Максима, Марка и Васа; Раде је имао Алексу, а Милић Алексу и Спасоја.

Милић Симов је рођен око 1730. године и живио је сто двадесет седам година, што значи да је умро 1857. године. Милић је био чувени јунак, необично развијен, изузетне снаге. Био је одличан приповједач и памтиша о дробњачким старинама. Он је казивао да је у његово вријеме Дробњак горио седам пута, а прије њега четири пута. Милић се са својим синовима иселио из Комарнице на имање у Језерима.

Ова породица давала је изузетно снажне и крупне људе, који су доживљавали дубоку старост, често и више од сто година. У Дробњаку живи предање да је једна баба, родом из овог братства, која је имала преко сто година, казивала о међи између Дробњака и Пиве у масиву Дурмитор на мјесту Пријеспа. Око ове међе често су се крвили Пивљани и Дробњаци и доста је глава пало све док баба Мотичка није поставила међу, уз заклетву да је ту права међа. Тада су престала спорења око овог дијела пасишта.

Од овог братства има доста исељеника у разним крајевима. Највише их је одсељених у Босну, на Гласинац и његову околину. Неки се презивају Вуковићи, а неки Мотике.

Мирковићи у Глисници код Пљеваља су поријеклом од Вуковића-Мотика из Језера.

Славе Трипуњдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________________

(према књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена”)

ВУКОВИЋ (православни и католици).

Вуковићи (п). у Муљима и Вучеву (Гацко), Рогачама, Жиљеву и Југовићима (Невесиње). Ортијешу (Бишће, Мостар). Власаћама (Загора, Требиње). Поратку (Дабар). У Муље је предак “данашњих Вуковића” дошао са Загорја. Оженио се “од Зеленовића, па као сиромах прешао у тазбину”.

У Вучеву су поријеклом од Окиљевића из истог села. У Рогаче су доселили “с Броћанца на Чеву” око 1650. године. Потичу од тамошњег братства Перића. У Жиљево им је предак дошао с Меке Груде (Билећа). У Југовиће су доселили “однекле из Гацка”, а у Ортијеш из Столачких Дубрава. У Власаче су дошли из Јањча, а у Поратак из Стоца. Вуковићи славе Јовањдан, осим породица у Југовићима чија је слава Св.Стеван.

Вуковића има настањених и у гатачким селима: Наданићи, Липник, Изгори и Улиње. У Наданићима су поријеклом од Врањешевића из Бањана. у Липнику и на Улињу од Окиљевића из Муља, а у Изгорима су из Опутних Рудина (147:574).

Вуковићи (к), стари род у Равном (Попово). По мишљењу једних они су “били од Вукића”, а по казивању других “они су засебан род”. У Равном се спомињу 1709. године.

Претходни чланак:

Коментари (137)

Одговорите

137 коментара

  1. nesa

    Сви Вуковићи потичу од једног предака из села Чева,општина Цетиње. Вуковићи су аутохтона породица. Он се оженио девојком из породице Кокотовић, такође аутохтоне породице око 1100 године. Са Чева је прешао у селу Мратиње и у тај простор Пиве су се затим настанили Вуковићи како су се као братство ширили. Зато им се и племе назива Пивљани.Крсна слава свих Вуковића је с.Архангел Михајло. Део Вуковића, као учених људи прешао је на простор Метохије и на двору цара Душана уживали су велике привилегије, а из тог односа са њима цар Душан преузима славу свети Архангел и подиже цркве посвећене овом свецу углавном у оклини Призрена, које и данас постоје. После косовског боја и пропасти српске државе (поцетак 1400 год.) део тих Вуковића се враћа у Ц.Гору, али претежно у местима Андријевица, Беране и околини. Мањи део остаје у метохији. Такође, из Пиве, Вуковићи су почели да насељавају пределе херцеговине, Босне као и делове данашње хрватске, која у тим временима није постојала већ се простирала само у хрватском загорју. Одатле су неки наставили даље по читавом балкаском полуострву, али претежно ка Банији, Кордубу, Славонији,, Србији и то најчешће у војводини. Једног Вуковића, чувеног јунака Влатка, такође српски краљ Босне, Твртко, шаље у бој на косовом пољу 1389 године, где он, по турским записима који постоје и данас слама једно крило турске војске чиме је допринео победи срба у тој бици. Према турским изворима битка је прецизно описана, али то није тема овог коментара. Такође део Вуковића одлази на просторе Косова и Метохије, централне Србије и Војводине. Под разним утицајима преузима се слава светог Николе или светог Јована и друге, а такође из разних разлога, а пре свега због безбедности породица или присилом прелазе у ислам или у католичку веру. У цетињском манастиру се чувају ове информације које су наравно много детаљније. Оно што свим Вуковићима треба да буде важно то је да су они аутохтоног порекла и да сви воде корене из села Чева где се појавио први Вуковић, а затим из Пиве и то претежно Плужина, Мратиња… .

    • Зоран

      Уз сво дужно поштовање морам вам рећи за родство Вуковића, то је погрешна теза. Вуковић спада у најчешћа србска презимена и уједно и једно од најстаријих, са сигурно утврђеним коренима у средњем веку, када су стална презимена имале једино династије и властеле, ВЛАТКО ВУКОВИЋ, учесник Косовске битке, један је од најпознатијих властелина са тим презименом. С обзиром на велико распрострањење овог презимена у свим србским крајевима и у све три главне вере (осим православних, има их и католика и муслимана), Вуковићи, по својој прилици, не потичу из једног јединственог братства, ма и најразрођенијем, већ из више разнородних фамилија које су настајале од предака истог имена, али на разним местима и у разна времена. Oбласт Рудине у којој је и Мека Груда, помиње се још у Хроници Попа Дукљанина, а историја ове области се тачно зна од 13. века, када је била у саставу државе Немањића, са читавим Требњским крајем. Касније, после Косовског боја, Вуковићи су се највероватније повукли у околна племена , Бањане, Пиву и Дробњаке. Вуковићи који су од давнина живели на Добрим селима, су једна од оних пет породица које су прве зазимиле у Дробњаку и стално се ту населиле. Знају да су се доселили из Бањана. Али то је само делић историје родства Влатка Вуковића.

      • Јоксим

        За Нешу и Зорана: наведите литературу за све те ваше приче од цара Душана и Влатка Вуковића…

  2. Фамилије-презимена Вуковић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Горња Сабанта
    -Мала Врбица
    -Грошница
    -Трешњевак

  3. IVAN

    VUKOVICA IMA METOHIJI;SLAVE SVETOGA NIKOLU,AKO IMA NEKO PODATKE O VUKOVIC DJURO TOPLICKI USTANAK,NEKA JAVI.

  4. Предраг

    Вуковићи из Лике ,село Дебело Брдо (Бунић), славимо Лазареву суботу(Врбице). По причи да су се ту населила два брата из места Бриње (Лика),побегавши од присилног покрштавања и унијаћења. Али тачно одакле су пре доласка у Бриње – не знам. Само се претпоставља да је из ЦГ или Херцеговине (места Пива и Бијело Поље).

  5. Tanja Mišković ex Vuković

    Poštovani može li mi neko pomoci da saznam odakle su došli Vukovići koji žive u selu Veliko Pupavce kod Prolom Banje

  6. Дарко

    Вуковића има и у селу Доње Водичево (околина бившег Босанског Новог, данас Нови Град). Славе Светог Николу.

  7. Ivan

    Ja sam isto Vuković i iz Vranja sam rodom, mada je moj deda iz Srema, tačnije iz Deča. Slavimo slavu sv.Jovan. Živim u Kraljevu i ovde sam upoznao dosta Vukovića koji žive u okolini ,(s,Cvetke, s.Miloločaji) i oni slave sv,Luku!!!

  8. vukovic dragan

    porijeklo mog prezimena vodi iz okoline brckog tacnije iz Brezovog Polja slavimo sv. Jovana. POnekim saznanjima vodimo porijeklo od Zubackih ubla izmedju Trebinja i Niksica

  9. Miloš Vuković

    Moja familija Vukovića je iz Dubrave , na tromeđi Zabojnica , Grivac, Brnjica i ako neko zna nešto više o poreklu Vukovića iz Dubrave neka napiše ovde bar da znam odakle su mi koreni.

  10. Siniša

    Pozdrav svoj braći Vuković… Tu sam u Beogradu, a koreni su u s. Liplje kod Teslića… Slavimo Sv. Trifuna. I kum mi je Vuković, ali od Mojkovca i slavi Sv.Savu….