Вуковић
Хаплогрупа: I2a DN род Љешњани-Војинићи
Порекло: Веље Дубоко, Колашин, Ровца, Црна Гора
Крсна слава: Аранђеловдан
Контакт:
_________________________
Вуковић
Хаплогрупа: G2a-U1
Порекло:
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Вуковић
Хаплогрупа: I2-PH908
Порекло: Дебеља, Нова Варош, Србија
Крсна слава: Василијевдан
Контакт:
_________________________
Вуковић
Хаплогрупа: I2-PH908
Порекло: Бели Манастир, Барања, ХР
Крсна слава: Мратиндан
Контакт:
_________________________
Вуковић
Хаплогрупа: J2a-M92 род Цуца-Пјешиваца
Порекло: Бандићи, Комани, Цетиње, Црна Гора
Крсна слава: Мала Госпојина
Контакт:
_________________________
Вуковић
Хаплогрупа: J2a-M92 род Цуца-Пјешиваца
Порекло: Брезово Поље, Брчко, Република Српска
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’, Лоле Рибара 48, Београд
ВУКОВИЋИ
(живе на Добрим селима и Меруљи)
Вуковићи су од давнина живјели на Добрим селима, и они су једна од оних пет породица које су прве зазимиле у Дробњаку и стално се ту населиле. Знају да су се доселили из Бањана. О даљој старини мало се зна. Средином 18. вијека било их је петорица браће. Тада ударе морачки хајдуци, посијеку сву петорицу, а стоку им заплијене. Остане пет удовица са једним мушким дјететом, коме је било име Милета. Знају за имена предака прије Милете, а то су Панто и Вук. Вјероватно је да су имали још неког претка који је имао име Вук, или више њих с обзиром на то да братство са овим презименом датира много прије Вука, оца Мијатова. У прилог овоме иде тврдња да су се побочно разродили толико да не могу да одреде степен међусобног сродства. Један огранак ове породице налази се на Гласинцу и не знају у ком се степену одвојио нити коме су најближи.
Пошто је Милета Мијатов одрастао, оженили су га и он је имао два сина: Мијата и Јована. Кад су основали породице, Јован и Мијат су живјели у задрузи од шездесет и четири члана. Јован је био глава породице и сматрао се једним од најимућнијих домаћина у Дробњаку.
За успјешно газдовање и вођење домаћинства књаз га је одликовао. Плаћао је највећи порез у Црној Гори и због тога је имао привилегију да лично носи порез на Цетиње и предаје га књазу. Приликом једног таквог пута умро је на Цетињу и сахрањен је код Влашке цркве. Јован је имао пет синова, од којих су двојица Јаков и Раде и један дио потомака од Јованова сина Новице, као и дио огранка који се на уже зове Јешић. Остали су да живе стално у Меруљи на мјесту гдје су им били катуни. Јованов син Раде био је један од најхрабријих Вуковића, а нарочито се јунаштвом истакао у бици на Вучјем долу, због чега је и одликован Челичним крстом, који је добио и Игњат Полексић. Радов син Мина командовао је једном јединицом у Првом свјетском рату.
У Комитском покрету су учествовали Божо и Урош.
Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.
______________________
ВУКОВИЋИ
(у Доњој Буковици и Боровцу)
Потичу од Вуковића из Мратиња одакле се, око 1875. године, Бошко доселио са синовима Живком, Милутином и Обрадом у Доњу Буковицу. Имају надимак Тукулије.
Владимир М. Вуковић из Боровца је као припадник НОП- а погинуо код Даниловграда 1944. године.
Нијесу у сродству са Вуковићима из Добрих Села, Мотичког Гаја, Пошћенског краја, нити са Вуковићима из Градине из Шарана.
Славе Аранђеловдан.
_______________________
ВУКОВИЋИ
(у Горњој Бијелој)
Поријеклом су из Вељег Дубоког одакле се Мато Зеков око 1895. године преселио у Горњу Бијелу.
Славе Аранђеловдан, а прислужују Ћириловдан.
_______________________
ВУКОВИЋИ
(на Градини и Смољану)
Воде поријекло од Вука, сина Радојице Шаранца. Вук је имао четири сина: Илију, Тола, Ђока и Радича. И он се из Плане код Колашина, заједно с осталим Шаранцима, доселио у шаранско село Пода. Његови потомци по њему узму презиме Вуковићи. Вуковићи су најближи у сродству с Рондовићима. До 1853. године живјели су на Подима, када су се преселили на Градину, а 1865. неке њихове породице пређу на Пренћане, на земљу коју су купили од Аџиомеровића.
Јово се из Градине с породицом исели у Смољан гдје се настане. Повремено су живјели у Градини и Смољану. Јовов син Милош-Мујо погинуо је у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године.
Вучета Вуковић погинуо је на Пренћанима 1875. године у борби против Турака.
Од овог братсгва истакли су се Милинко, Вуксан, Радуле и Јово. Вуковићи су познати као виђени људи и добри домаћини.
Живе на Градини, Смољану, Његовуђи и Жабљаку. Има их и у Пренћанима.
Славе Ђурђевдан.
_______________________
ВУКОВИЋИ – МОТИКE
(живе у Мотичком Гају)
Воде поријекло од Вука Милутиновића, по коме су и добили презиме Вуковић. Вук је живио у другој половини 16. вијека, што се може видјети из њихове породичне читуље у којој су уписана тридесет четири мушка и двадесет осам женских имена умрлих до 1839. године (А. Лубурић: Дробњаци – Београд 1930). Вук је имао синове Сима и Спасоја; Спасоје Сима, а Симо Митра, Рада и Милића. Симо се родио крајем 17. вијека и од њега потичу сви данашњи Вуковићи – Мотике. Вуковићи имају надимак Мотике, а добили су га по Томи Вуковићу, који је, бранећи своју стоку, коју су турске харачлије биле потјерале, мотиком која му се нашла у руци убио једног Тоску, турског харачлију.
Породична традиција казује да је Спасоје Вуковић купио Подинча долину на Језерима од неког Џам-бега Купусичића из Срема, за коју је дао дванаест и по ока пара, и то пола злата, а пола сребра. Тапију о овом купљеном имању понијели су са собом исељени Вуковићи у Босну. За Спасоја се још прича да је начинио први млин на Млинском потоку, који су Турци хтјели да сруше јер није имао одобрење за његово подизање, а он је Турке протјерао и одбранио млин од рушења. Послије овог догађаја отишао је босанском везиру у Травник и од њега добио одобрење да користи подигнути млин.
Митар Симов је имао синове: Максима, Марка и Васа; Раде је имао Алексу, а Милић Алексу и Спасоја.
Милић Симов је рођен око 1730. године и живио је сто двадесет седам година, што значи да је умро 1857. године. Милић је био чувени јунак, необично развијен, изузетне снаге. Био је одличан приповједач и памтиша о дробњачким старинама. Он је казивао да је у његово вријеме Дробњак горио седам пута, а прије њега четири пута. Милић се са својим синовима иселио из Комарнице на имање у Језерима.
Ова породица давала је изузетно снажне и крупне људе, који су доживљавали дубоку старост, често и више од сто година. У Дробњаку живи предање да је једна баба, родом из овог братства, која је имала преко сто година, казивала о међи између Дробњака и Пиве у масиву Дурмитор на мјесту Пријеспа. Око ове међе често су се крвили Пивљани и Дробњаци и доста је глава пало све док баба Мотичка није поставила међу, уз заклетву да је ту права међа. Тада су престала спорења око овог дијела пасишта.
Од овог братства има доста исељеника у разним крајевима. Највише их је одсељених у Босну, на Гласинац и његову околину. Неки се презивају Вуковићи, а неки Мотике.
Мирковићи у Глисници код Пљеваља су поријеклом од Вуковића-Мотика из Језера.
Славе Трипуњдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________________
(према књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена”)
ВУКОВИЋ (православни и католици).
Вуковићи (п). у Муљима и Вучеву (Гацко), Рогачама, Жиљеву и Југовићима (Невесиње). Ортијешу (Бишће, Мостар). Власаћама (Загора, Требиње). Поратку (Дабар). У Муље је предак “данашњих Вуковића” дошао са Загорја. Оженио се “од Зеленовића, па као сиромах прешао у тазбину”.
У Вучеву су поријеклом од Окиљевића из истог села. У Рогаче су доселили “с Броћанца на Чеву” око 1650. године. Потичу од тамошњег братства Перића. У Жиљево им је предак дошао с Меке Груде (Билећа). У Југовиће су доселили “однекле из Гацка”, а у Ортијеш из Столачких Дубрава. У Власаче су дошли из Јањча, а у Поратак из Стоца. Вуковићи славе Јовањдан, осим породица у Југовићима чија је слава Св.Стеван.
Вуковића има настањених и у гатачким селима: Наданићи, Липник, Изгори и Улиње. У Наданићима су поријеклом од Врањешевића из Бањана. у Липнику и на Улињу од Окиљевића из Муља, а у Изгорима су из Опутних Рудина (147:574).
Вуковићи (к), стари род у Равном (Попово). По мишљењу једних они су “били од Вукића”, а по казивању других “они су засебан род”. У Равном се спомињу 1709. године.
4. септембар 2012. у 22:34
Јовица Кртинић
Преносимо допис о Вуковићима који је послала наша читатељка Сузана из Крагујевца:
Породица Вуковић у Шумадији,тачније у селу Бајчетина (близу Крагујевца)стигла је из Грне Горе: Цетиње или Никшић.
Славе славу Свети Никола – Никољдан 19. децембра.
Реч је о мањој фамилији која живи у Крагујевцу. Током времена млађа генерација се из села преселила у град.
21. март 2017. у 15:04
Nataša Vuković - Jocić
Direktan sam potomak porodice Vuković iz Bajčetine u kojoj mi je rođen deda Vukoje Vuković od oca Isaila Vukovića i majke Anđelije Vuković. Oženio se Bosiljkom iz Balosave u Gruži i odselio za Kragujevac gde se zaposlio u fabrici “Zvezda”. Izrodio je petoro dece: blizance sina Miloša i ćerku Milanku, ćerku Slavku i sinove Miodraga i Joksima. Joksim Vuković je bio sudija i predsednik suda u Kragujevcu, a Miodrag Vuković je otišao u Beograd na studije gde se oženio Kosarom Gojković i dobio jednu ćerku – mene. Bio je službenik u Vladi Republike Srbije. Interesantno je da sva trojica braće imaju ćerke, tako da se prezime Vuković od Vukoja neće prenositi na sledeće koleno.
U Bajčetinu se porodica Vuković doselila pre oko 200 godina iz jednog sela između Mojkovca i Kolašina u Crnoj Gori. Slavimo Svetog Nikolu.
5. април 2017. у 22:59
Milovan
Nije tacno da prezime Vuković od Vukoja neće prenositi na sledeće koleno ja sam Milovan Vukovic od dede Milovana iz bajcetine i mog oca Sretena Vukovica koji je porastao i cuvala ga tetka Slavka a pokojnog strica Joksima Vukovica par puta video i popricao posto sam to vreme mali bio.Ja imam sina Emanuela Vukovica koji ima 14 godina tako da se loza nastavlja :a naravno tu je i Dragan Vukovic zvani crni nas najbolji basista u srbiji 🙂
7. октобар 2012. у 18:03
Markovic Nada rodj.Vukovic
Porodica Vukovic se nalazi u selu Loncanik izmedju Obrenovca i Uba.Mislim da su se moji preci doselili iz okoline Niksica(selo Pluzani kod Pive)ali ne znam kad,verovatno ima vise od dva veka da su ovde, jer ja toliko predaka znam da nabrojim!
7. октобар 2012. у 18:18
Markovic Nada rodj.Vukovic
Samo da dodam da slavimo sv.Arhangel Mihaila
15. новембар 2012. у 17:57
Gordana
Ja takodje znam da Vukovici dolaze iz okoline Niksica,i tamo imam familije tak’ mi je pricao otac, a njemu njegovi i neki ljudi iz sela govore da su posecivali rodbinu u Niksicu i malnim selima.. A prava slava Vukovica je sv.Jovan Krstitelj. 😀
Vecina Vukovica koji su pravi slave ovu slavu to sam procitala na mnogim sajtovima o prezimenima.
4. август 2014. у 13:47
Sofija
I moj pradeda je iz Nikšića i slavio je Sv Jovana, Nikola Vuković. Možda smo rod 🙂
1. септембар 2015. у 15:49
Dragan
Sofija moj đed je Nikola iz Nikšića, a pok. otac Dušan – jedan od četvoro sinova Nikolinih.
A pošto ih sigurno tamo nema ili nije bilo više Nikola, mora da smo u srodstvu.
Kaži mi ko ti je otac ili đed
20. новембар 2015. у 21:44
Sofija
Pradeda Nikola je bio oženjen Sofijom i imali su sina Dušana, to je moj pokojni deda. Živeo je u Starim banovcima, ali koliko ja znam, nisu imali više dece.
21. фебруар 2017. у 21:01
Slaviša Vuković
Poštovani,
Moji Vukovići su iz kamenska(niksicke rudine) i mi slavimo sv. Jovana tako da smo možda rod. U svakom slučaju veliki pozd.
3. фебруар 2019. у 08:33
Biljans
Tvoja prabaka Sofija je moja baba tetka. Rođena je u Međi, nekada Pardanj i od majke Stane i oca Đoke Slepčevića, koji je sahranjen i ima spomenik na međanskom groblju. Kao dete sam često dolazila kod tetka Sonje, tvoje prabake, a ona je dolazila u Među kod nas i dovodila svog unuka, tvog tatu Mišu. Pozzzz.
3. јун 2020. у 14:50
Sofija
Jao koliko ste me sad obradovali, svaka informacija mi je dragocena obzirom da nisam u kontaktu sa rođacima. Volela bih da saznam nešto više o porodici, ako je moguće razmeniti brojeve telefona…Bože koliko ste mi ulepšali dan draga Biljana. Pozdrav
3. јун 2020. у 14:58
Sofija
Draga Biljana, [email protected] moja adresa, ako želite pišite 🙂
19. јануар 2015. у 08:19
wlajko
Moji su u selu Milicinica kod Valjeva,ima y selu desetak kuca i slavi se s.Sv Jovan
16. јун 2023. у 00:46
Luka
tooo cica
4. јануар 2013. у 00:39
Марко Товаровић
Поздрав свима,
моје презиме је Товаровић али пре два и кусур века моја фамилија је дошла из Црне Горе из околине Никшића у село Букор (планина Цер)и тада је због великих товара који су носили добила презиме Товаровић, али је остало у сећању да смо Вуковићи. Не могу прецизно да вам кажем које тачно године су дошли у Србију али знам да је разлог био убиство неког Турчина који је хтео да отме девојку из наше фамилије и да је узме ѕа жену. Знам да је глава фамилије који је те Вуковиће, потоње Товаровиће довео носио моје име, Марко и да је био свештеник. Знам да смо славу Св. Лука донели из Црне Горе и да је сви Товаровићи и данас славе. Нас Товаровића сада има од Београда до Аргентине, а потекли сми сви из једне куће и о том презимену знам доста, али желео би да сазнам више о својим коренима и о Буковићима од којих потичем, па би замолио, ако неко има било какве инфрмације о овој теми да ми их проследи.
Унапред захвалан
Марко Товаровић
17. октобар 2013. у 12:28
Niko
pozdrav prijatelju.moji su se nekako obreli u zapadnoj Bosni,tacnije moj cukun-deda Stjepan Vukovic.javljam ti se jer i ja slavim sv.Luku i zato sto je on,Stjepan,pobegao iz CG u to vreme,iz slicnih razloga.malo toga znam.ali drago mi je da nas ima posto vidim da ovde neki pricaju da `pravi` Vukovici slave samo sv.Jovana.pozdrav i da proslavimo slavu u veselju za koji dan :)!
5. мај 2014. у 03:34
Marko Tovarović
Niko, ako imas još koje detalje molio bi te da mi ih proslediš na mejl [email protected]. Ja se ovih dana spremam da zajedno sa dedom koji je rođen u Bukoru odem do crkve i pregledam crkvene knjige, nadam se da ću naći više imformacija o tome kako smo tamo došli, što smo tamo došli i odakle smo tamo došli, ako mi ostaviš kontakt mejl potrudiću se da te informišem o mojim saznanjima. Inače bavim se istorijom i želja mi je da što više saznam o svojim korenima. Unapred hvala.
13. септембар 2016. у 11:49
Glasinac
Poštovani Marko,
Pročitao sam tvoj komentar pa me interesuje do kakvih si saznanja došao o Vukovićima koji slave sv. Luku. Ja sam takođe Vuković i slavimo Lučindan. Nastanjeni smo u Sočicama(selo kod Rogatice, BiH). Znamo da smo iz CGe. Ostaviću ti mejl, pa bi mi bilo drago da se javiš.(srdjan.vukovic [email protected])
Pozdrav!
21. април 2013. у 22:46
млађо
Презиме Вуковић, мз. Роћевић општина Зворник…славе Јовањдан.
23. март 2016. у 20:28
prezime milos
vukovic mz.zvecka opstina obrenovac ……slave jovanjdan
5. август 2013. у 00:02
Милодан
Фамилије-презимена Вуковић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Вуковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих села.
-Вујиновача
-Градац
-Горњи Лајковац
-Кључ
-Миличиница
-Пепељевац
-Совач
-Станина Река
-Туђин
21. јун 2014. у 02:58
Danijel
Za Markovic Nadu.
Vukovici iz Pive, (opstina Pluzine) slave sv. Arhangela Mihaila, po broju kuca i pusaka koje su nosili drugo su najvece Pivsko bratsvo. Do potapanja Pive naseljavali su staro Pluzine, oblasti oko danasnje hidrocentrale. Najveci broj kuca, bio je u selu Gornje Mratinje, a u Mratinju se nalazi danasnja hidrocentrala.
15. јул 2014. у 00:50
Jelena
Vukovići su u Srem dosli iz Dalmacije tacnije iz okoline Sinja,Donjeg Bitelića 1940.godine Vuković Petar sa suprugom Anom cetiri sina Marjan, Ante,Marko,Mile i kcerkom Marom naselili su se na jedan salas izmedju sela Platičeva i Nikinaca. Katolici su.
28. јул 2014. у 19:01
dejan vukovic
Vukovici u Kotor crna gora, ima li ih i odakle su oni dosli?? i Loznica taj dio?
22. јун 2023. у 13:26
Aleksandar Vuiković
Pozdrav!
Ja sam iz Herceg Novog. Moji su iz Sela Ubli koji su nekada pripadali Kotorskoj opštini. Moji preci su tu došli krajem 17. vijeka iz Hercegovine.