Poreklo prezimena Dogandžić

Prezime Dogandžić, kako piše naš saradnik Stojan Dogandžić, pripada istoimenom rodu iz Štrca u Sirinićkoj župi na Šar planini – Kosovo i Metohija. Prilog gospodina Dogandžića objavljujemo u celini:

Svi Dogandžići u Štrpcu (uključujući i one koji su promenili prezime: Kostadinovići, Jakovljevići, Ilići, Ristići) slave Svetog Nikolu 19. decembra. Dogandžića od roda u Štrpcu ima i u Gračanici, Beogradu, Novom Sadu, Smederevu … Dogandžići u Donjoj Gušterici u opštini Lipljan su takođe od našeg roda.

Po kazivanju, Dogandžići su se u Štrpce doselili u 19. veku iz Pologa (okolina Tetova) nakon što su poubijali ”aramije” koji su ih maltretirali ”u svojoj kući”. Iz straha od osvete pokupili su stoku i najosnovnije stvari i krenuli preko vrhova Šar planine. Izgleda da su se odvojili, jer je veća grupa krenula ka Kosovskoj kotlini i stigla u Donju Guštericu, a druga manja grupa stigla u Sirinićku župu u Štrpce.

Ovo verovatno nije slučajnost jer je Gušterica u opštini Lipljan u srednjem veku bila sokolarski posed (Dogandže ili Dogandžije su u prevodu sokolari) pa nije isključeno da su se vratili onamo gde su nekad živeli. Dogandžići u Štrpcu imaju kolektivno pamćenje da su nekad bili moćni i bogati, te i danas i najsiromasniji od nas imaju visoko mišljenje o sebi. Danas su Dogandžići uglavnom vrlo obrazovani i ima ih na visokim pozicijama. Najpoznatiji Dogandžići iz Štrpca su: prof. dr Stanoje Dogandžić, njegov sin prof. dr Aleksandar Dogandžić. Na lokalu ima dosta poznatih Dogandžića.  I u Novom Sadu i Smederevu ima pozntatih (uspešnih) Dogandžića.

Nadam se da sam Vam pomogao, a takođe se nadam da ću preko Vas kompletirati delove koji nedostaju (kako su Dogandžići stigli u Polog).

Unapred zahvalan

Stojadin Dogandžić, Štrpce