Порекло презимена Делић

16. фебруар 2012.

коментара: 39

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ДЕЛИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Делић

Хаплогрупа: J2b M205

Порекло: Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Делић (Бјелаци)

Хаплогрупа: N1 P189.2

Порекло: Шљивовица, Златибор, Србија / огранак Костића из Семегњева, Пива / доселили у Шљивовицу око 1800. г.

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ДЕЛИЋИ (у Комарници и Вукодолу)

Према њиховим казивањима, они су огранак Мандића од којих су се давно одвојили. Садашње презиме су вјероватно добили по неком свом претку који је служио у турској војсци, званој делије, јер се зна да су Дробњаци једно вријеме давали по неколико војника који су служили ову војску.

Делићи су живјели у Скоку, гдје су оставили трага у називу „Делића до“. Средином 18. вијека заваде се с Параушићима, својим даљњим братственицима и комшијама, падне и крв, па се зато преселе у село Прошћење, у околини Мојковца, гдје и сада живе. Почетком 19. вијека Мијат Делић и синовац му Милутин доселе се из Прошћења у Комарницу код Крстајића. Мијат је имао синове Митра и Милована.

Средином друге половине 19. вијека неки од њих су се иселили у Вукодо, на дотадашња катуништа, гдје и сада живе.

Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.

*   *   *

ДЕЛИЋИ

(у Брајковачи)

Потичу од Делића из Борковића из Пиве, одакле се Шћепан 1919. године доселио са синовима Јованом, Раком и Милутином на земљу купљену од Богдана Џаковића у Брајковачи.

Јован је имао синове Милована, Обрена, Радивоја, Неђељка и Милорада; Рако – Љуба, Дејана, Петра и Милоша, а Милутин Милосава. Скоро сви Делићи су се населили по разним крајевима наше земље, гдје су најчешће одлазили на школовање, а након завршеног школовања они су се запошљавали и формирали породице.

Славе зимски Јовањдан.

*   *   *

ДЕЛИЋИ у Прошћењу у околини Мојковца су од Делића из придворичког засеока Скок, одакле су се одселили због заваде с Параушићима. Касније се неки од њих врате и населе у Комарници, гдје и данас живе.

Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

________________________________

 (према књизи Херцеговачка презимена, Риста Милићевића)

ДЕЛИЋ (п.к.м). Делићи (п). у Грмљанима (Попово) и Домановићима (Чапљина). У Грмљанима су у сродству са Пјанићима и Божићима.

Њихови преци, тројица браће, давно су доселили из Риђана. Према предању, у Црној Гори су се звали Мрњавчевићи. Презиме Делић су добили по неком свом претку који се увијек лијепо облаћио и изгледао као “делија”. Славе Јовањдан (84:144). Предак Делића у Домановићима је поријеклом из Лике: “Био је капетан у аустријској војсци, оженио се и овдје прије 20 година настанио” (59:252). Славе, такође, Јовањдан. Делића има у Локвицама (Требиње) и у Требињу. У овом граду је рођен познати скупљач народних умотворина Стеван Делић (1865-1927). Син је Риста, пекара родом из Локвица, и мајке Цвијете из породице Климовић са Зубаца. Радове је објављивао у Босанкој вили, Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву и другим листовима и часописима. Познатији су му радови: Сеоска свадба у Гацку, Народне игре и сијела у горњој Херцеговини, те лирске народне пјесме Дилберке.

Делићи (к), у Криводолу (Мостар) и Јасеници (Бишће). У Криводол су доселили из Читлука “због сиромаштва”, а у Јасеницу из Криводола “има више од 100 година”. Славили су Петровдан (59:244,342).

Делићи (м) су у Домановићима и у Мостару. У Домановиће им је предак дошао из Софије и ту се настанио на женино имање (59:253). Било их је и у Почитељу код Чапљине, гдје се и “данас” налази стара двоспратна кућа Салих-баше Делића (165:409).

__________________

РОДОСЛОВ ДЕЛИЋА ИЗ ГЛИБАЋА (ПЉЕВЉА)

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (39)

Одговорите

39 коментара

  1. 1. март 2015. у 13:57

    Snežana i Aleksandar Delić

    Delića ima u Somboru – selo Rastina, poreklo Frkašić, Lika
    Danilo Delić , dosao iz Amerike da bi se borio u Velikom ratu, posle rata dobio imanje u selu Rastina, na samoj granici Srbije i Mađarske.

    Одговори

  2. 20. октобар 2018. у 05:58

    Војислав Ананић

    ДЕЛИЋ (п,к,м). Делићи (п), у Грмљанима (Попово) и Домановићима (Чапљина). У Грмљанима су у сродству са Пјанићима и Божићима. Њихови преци, тројица браће, давно су доселили из Риђана. Према предању, у Црној Гори су се звали Мрњавчевићи. Презиме Делић су добили по неком свом претку који се увијек лијепо облачио и изгледао као „делија”. Славе Јовањдан (84:144). Предак Делића у Домановићима је поријеклом из Лике: “Био је капетан у аустријској војсци, оженио се и овдје прије 20 година настанио” (59:252). Славе, такође, Јовањдан. Делића има у Локвицама (Требиње) и у Требињу. У овом граду је рођен познати скупљач народних умотворина Стеван Делић (1865-1927). Син је Риста, некага родом из Локвица, и мајке Цвијете из породице Климовић са Зубаца. Радове је објављивао у Босанкој вили Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву и другим листовима и часописима. Познатији су му радови: Сеоска свадба у Гацку, Народне игре и сјела у горњој Херцеговини, те лирске народне пјесме Дитберке. Делићи (к), у Криводолу (Мостар) и Јасеници (Бишће). У Криводол су доселили из Читлука “због сиромаштва”, а у Јасеницу из Криводола „има више од 100 година”. Славили су Петровдан (59:244,342). Делићи (м) су у Домановићима и у Мостару. У Домановиће им је предак дошао из Софије и ту се настанио на женино имање (59:253). Било их је и у Почитељу код Чапљине, гдје се и “данас” налази стара двоспратна кућа Салих-баше Делића (165:409).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

  3. 26. децембар 2018. у 06:08

    Matija

    Zdravo.Matija Petrovic iz Kragujevca.Jeste da se prezivamo petrovic ali nas predak koji je dosao u sumadiju najdalji koga znam se zvao Petar Delic.Ne znamo odakle ali je imao tri brata i dosao oko 1820 god u Sumadiju.Ako neko nesto zna valjala bi pomoc

    Одговори

  4. 27. децембар 2018. у 14:56

    Вукашин Делић

    Делића има и у Шапцу (Богосавцу). Деда ми је причао како му је његод деда причао да смо се око 1800. доселили у Шабац из околине Димитровграда или са Риђаке. Није много али можда помогне такође мој чукундеда Марко Делић је учествовао у пробијању Срба на Солун. Поздрав.

    Одговори

  5. 15. јануар 2020. у 04:05

    Dalibor Delic

    Moji su iz Like,pradjed Djujo(Djuro)Delic.Bio otisao za Aneriku kao iseljenik pa se vratio da pomogne svom narodu,zaklale ga ustase.

    Одговори

    • 4. мај 2020. у 11:43

      Страхиња Делић

      Мој прадед Миле Делић је исто из Лике, отишао за Америку, одазвао се Краљу у Великом рату и након тога добио земљу у близини Бачке Тополе где се настанио. Зимски Јовањдан славимо.
      Занима ме Далиборе да ли знаш које место у Лици и одакле си ти?

      Одговори

  6. 23. септембар 2020. у 14:10

    Милан Делић

    Делићи живе у селу Локвице, на тринаестом километру од Требиња ка Поповом пољу. Четири куће и четири породице. Слави се Св. Стефан.

    Одговори

  7. 5. јануар 2021. у 17:33

    Bojana Delić

    Moj pradeda je iz Borkovića u Crnoj Gori došao 1927.u Srbiju i nastanio se u selu Vlasovo, opština Prokuplje. Slavimo zimskog sv. Jovana. Pozdrav svima!

    Одговори

  8. 27. децембар 2021. у 09:17

    Оливера Делић

    Презиме ДЕЛИЋ потиче од турске речи – дели(ја). Реч означава храброг, одважног, неустрашивог човека, једном речи ЈУНАКА. У српском говору наилазимо на ту реч у народној традицији, нпр. у епској песми “Старина Новак и дели Радивој” и она има значење храброг човека понекад и хајдука.
    У Османском царству постојао је ред војске – делија. То је била лака коњица која је имала улогу да узнемири непријатеља и унесе пометњу. Реч “дели” стоји поред многих турских имена и краси их са истим значењем као код Срба. Са османлијским освајањем шири се и употреба ове речи и на подручјима где су живели Срби.
    Понекад се у српском језику користи ова реч и за особу која има слободније понашање у смислу “бекрије”.
    Вук Стефановић Караџић делије описује као коњанике са црним високим коврџавим шубарама. Сличне капе носили су и Срби у Хазбуршком царству, у 18. – 19. веку а називали су се калпак, а и редови српске милиције – четници у Срему.Османске делије на графикама се приказују на коњима са паром тамних крила на глави, леђима или на штиту. Слободан закључак је: да је Вук С.К. описује српског јунака односно делију.

    Презиме ДЕЛИЋ егзистира и у шабачкој регији. Моја породица је из села ВАРНЕ и сматра се староседлачком. Међутим. на падине Цера доселили су се многи Срби сточари са Косова и Метохије. Турски записи бележе да су ту населили, да су имали породичне и сеоске старешине те да је насељавање било у 15. веку. Породично памћење, које се преноси са колена на колено, бележи да смо се доселили за време Ђурђа Бранковића, односно да смо тада избегли испред Турака. Породична слава је Ђурђев дан.

    Одговори

  9. 20. јануар 2022. у 00:10

    Слободан Делић

    Делића данас има и у Младеновцу. Пореклом смо из села Ведашић код Коренице, данас општина Удбина.

    Одговори

  10. 26. фебруар 2022. у 21:27

    Zoran

    Delića ima i u Kniću kod Kragujevca. Krsna slava Miholjdan

    Одговори
1 2