Порекло презимена Вулин

15. фебруара 2012.

коментара: 8

Вулина има шест домаћинстава у селу Горње Ратково (општина Кључ) и славе Михољдан. Осим тога, Вулина истог поријекла и с истом славом има још и у Чађавици, Лусићима, Дујаковцима, Ситници, Соколову и Стричићима.

Доселили су се из Рибника, а, по предању, даљом старином су из Далмације с етапним задржавањем у Унцу. Карановић вјерује да су из Рибника и да их тамо има преко 100 кућа са разним презименима. Он надаље сматра да им је старо презиме Кењало, у Рибнику има засеок Кењали, и да су се одатле расељавали по цијелој Босанској крајини и Лици, те да су неки огранци задржали старо презиме. У поменутим селима Вулини се сматрају млађим досељеницима, а Карановић наводи да су се у Ратково доселили прије 150 година.

ИЗВОР: МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ – ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ СТАНОВНИШТВА ЗМИЈАЊА “О ПОРИЈЕКЛУ СТАНОВНИШТВА ГОРЊЕГ И ДОЊЕГ РАТКОВА И СТРАЖИЦА”

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Предраг Вулин

    Најстарији писани помен о Вулинима је из 1481. у Шибенику. То су наводи Велимира др Михајловића, књига “српски презименик”. Вулини се спомињу, по наводима истог аутора и у Поменику манастира Крушедол од ХV-XVII вијека. Моји покојни стричеви, проф. Владимир и Миодраг, поуздано су по предањима најстаријих Вулина, из истоименог села на Мањачи-Змијању, знали да смо дошли из Далмације. На Змијање су се доселили из Рашиновца, Бос. Петровац, око 1780. Године. Ово потврђује и Петар Рађеновић. Никад се нису, то јест нисмо презивали Кењало и то што у Рибнику постоји заселак Кењала, из кога су наводно неки Вулини доселили је најблаже речено глупост.Презиме Вулин је много старије и од презимена Вулиновић, за кога су га неки везивали, а камоли од поменутог…Занимљивост је и то да Вулине у трећем делу сеоба, на једном месту спомиње и Милош Црњански…Видети податке о Илић Вулину ….Срдачан поздрав

  2. Предраг Вулин

    Вулин:

    У Шибенику 1481; у Крушедолу (Срем) 1736; у области Крњеуша у Босни, у Поуњу, Бјелајском пољу и Цазинском крају у Босни; у Хрватској: околина Задра, Осијека и Шибеника. Водипорекло од хипокористика Вула (Крушедолски поменик, XV-XVII век). Уп. Вулини, топоним код Бањалуке и Кључа у
    Босни.

    Срби у Украјини/Љубивоје Церовић/

    “Када је Петар Велики почео 1710. године припреме за рат против Турске, Јован Текелијам, обрштар Поморишке границе из Арада, и Вулин Илић, обрштар Потиске границе из Сегедина, послали су писмо Петру Великом у којем га моле “да помисли и о њиховој српској земљи”. Са своје стране они нестрпљиво чекају “да пожуре службом својом за свога православнога цара”. Ова двојица су 1712. године, заједно са својим врховним обрштаром Мојсијем Рашковићем, руском цару понудили да са 10.000 граничара заједно крену на Турке. То је било у складу са позивом руског цара, упућеном свим хришћанима да се укључе у рат који су Руси повели против турака и Татара. Упркос свим позивима, одзив Срба није био велик, мада је у саставу руске војске био и један српски одред, којим је командовао капетан Јован Албанез.”

    Прим. П. Вулин: Након неуспешног устанка, према речима мог рођака пуковника Драгише Вулина, Илић Вулин је дошао у сукоб са тадашњим патријархом Арсенијем IV Jовановићем Шакабентом, што је био разлог његове одлуке да дође у Босну, тачније на Змијање, из правца Карловца, преко Бихаћа. Ове информације, према његовим речима постоје у Крушедолском манастиру, где је он био и прочитао те податке. Илић Вулин се по тим подацима упокојио на Чађавици а са њим је дошла велика група његових сродника који су се ту настанили. Ја за ово немам поуздане доказе.

    Кењало:
    Српске породице у селима Осредак и Дреновац у Лици 1712. године; у Босанској Дубици, Босанској Крупи иоколини Бихаћа крајем XIX века; у следећим селима у Поуњу у Босанској Крајини: у Босанској Крупи (из Бихаћа), у Матавазима (из Рачића), Менићу, Злопољцу (из Небљува), Липи (из Рачића),Притоки (из Небљуха), селу Рачићу Сеоцету и Хргару. Уп. хидроним (поток)
    Кењаловац у истој области.

  3. Предраг Вулин

    Хвала и велики поздрав…