Вранић

14. фебруара 2012.

коментара: 9

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. zoran vranic

    postovani o prezimenu vranic vam mogu reci sledece meni poznate cinjenice zive ili su duze ziveli selo polaca kod knina sada svi raseljeni okolina sipova jos uvek su tamo okolina uzica i ivanjice prema knjizi veljka d. antunovica koji je dugo godina istrazivao sopstveno prezime pa i ostala koja su povezana sa njegovim dalekim precima saznao sam da vranici poticu o lubibratica oni od belica oni od ostrivojevica oni od svetimirovica a oni od drvanovica pisac knjige tvrdi da je podatke nalazio u italiji kod nekih grofovskih porodica koje se i danas zovu lubibratic u nekim austriskim arhivama i nesto malo u francuskoj voleo bih vasu potvrdu hvala

  2. NIkola

    Postovani,
    Imam saznanja da je prezime porodice Vranić potiče iz sela ( Čedovo ) Sjenica. Bila su 3 brata koji su Turci isterali iz sjenice i bežali su do Kraljeva i Kragujevca. Znam lično da u Kraljevu odakle je moj tata selo Cvetke su skoro celo selo Vranići.

  3. Војислав Ананић

    ВРАНИЋ (м), у Требињу. Овдје су доселили из Нудола (Никшић), “послије битке на Грахову 1858. године”. Послије Првог свјетског рата Вранићи су одселили из Требиња у Сарајево, “гдје и данас живе њихови потомци” (97:309,310).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  4. NN

    Вранића има у Дробњаку, Пиперима.
    У Пиперима су чувени род који је опевао и П. П Његош

    Разур Вранића

    (око 1800. год.)

    Прошета се Вранић Мухамеде
    до сараја Коскић Ахмет-бега,
    ал’ му вели Вранић Мухамеде:
    “Господаре, Коскић Ахмет-бего,
    да ми дадеш седамдесет другах
    од оџаках од подгоричкијех,
    од оџаках добријех јунаках,
    да затворим два влашка племена.
    да поведем Турке у Враниће,
    да се на нас чета не подигне.
    чета мала од Горице Црне,
    и да до нас не доходе војске.”
    Но говори Коскић Ахмет-бего:
    “О Турчине, Вранић Мухамеде,
    хајде бирај седамдесет другах,
    од оџаках добријех јунаках,
    па их води у твоје Враниће,
    и даћу ти харач за дружину!”
    Он изабра седамдесет другах,
    од оџаках добријех јунаках,
    одведе их Туре у Враниће.
    Кад западе Туре у Враниће,
    не да чети од Брђанах доћи,
    од Пиперах, ал’ од Црне Горе.
    Но зачуо Радојев Савићу,
    па покупи три четири друга,
    и пред њима Бећковић Павића,
    те отиде с њима низ Лазине,
    доклен дође на врх од Тријепча.
    те замјери вранићке пандуре,
    у Враниће, краје подгоричке.
    многе коње и бијеле овце;
    па говори Радојев Савићу:
    “Барјактаре, Бајовић Павићу,
    смијемо ли ударит Турцима?”
    Но му тадер Павић говораше:
    “Ој мој брате, Радојев Савићу,
    велика је сила од Тураках,
    страх је мене и бојим се љуто
    јере ће нам погинут Пипери.”
    На то Савић говори Павићу:
    “Хајде мене покупи Пипере,
    јер су, брате, пресилили Турци,
    ако бог да, хоће погинути!”
    Тадер Павић послуша Савића,
    и Пипере бјеше покупио
    на широко поље Стрганицу,
    и пред њима сердар Шушовићу.
    Тадер Паун говори Савићу:
    “О Савићу, наша купивојско,
    немој зађет рају сиротињу,
    да нас, брате, не укуне раја.”
    Но му тадер Савић говорио:
    “А не бо ј се, сердаре Пауне.
    а нећемо зађет сиротињу.
    но на силне Турке у Враниће.”
    Па су Зету воду прегазили
    а на троје разд’јелише војску:
    пред једном је сердаре Пауне,
    а пред другом Радојев Савићу,
    а пред трећом барјактар Павићу;
    Савић иде с војском на пандуре,
    а Шушовић у Њиве Вранићке
    да он чека силну Подгорицу,
    а барјактар Павић у Враниће
    па бијеле овце подгоричке.
    Кад свануло и огрија сунце,
    ал’ се једно стадо отворило –
    од Лужана Вратница Шћепане:
    бјеше Шћепан родом Црногорац
    а побратим Бајовић Павића.
    Жао бјеше Бајовић Павићу
    да погине Вратница Шћепане,
    но му вика из грла бијела:
    “Бјеж, Шћепане, зло ти јутро било,
    Пипери те јутрос посјекоше!”
    Не кће Шћепан мучке бијежати,
    пушку меће, а из грла виче,
    а Турчина Вранић Мухамеда:
    “Зло ти јутро, Вранић Мухамеде,
    Пипери ти јутрос ударише!”
    А кад зачу Вранић Мухамеде,
    он глас даде брзо Подгорици,
    брзо силна дође Подгорица.
    А кад виђе сердар Шушовићу,
    папучи се сердар на Павића,
    војску купи, а гласове даје,
    па је тадер сердар говорио:
    “О Пипери, моја браћо драга,
    ко ћ’ изметат пушку на Турчина
    без Стијене али Рогамљанах –
    да бог да му пуста останула!
    Но ми хајте дома да идемо.”
    Пипери га бјеху послушали,
    сви Пипери за њим отидоше;
    сам остаде Рогам и Стијена;
    а кад дође силна Подгорица,
    угнала их уз Рупу Вранићку,
    хоћаху их похватати живе.
    Но кад виђе Радојев Савићу,
    узе собом седам осам другах,
    па је с банде заминуо Турке;
    танкој пушки живи огањ даде,
    те погоди Тура Ђечевића,
    па му добру одсијече главу.
    Халакнуше, бога споменуше,
    а у Турке јуриш учинише,
    седамнаест посјекоше главах;
    још толико посјећи хоћаху,
    но се нагна јунак на јунака,
    од Стијене Новељић Никола
    на Турчина Ђечевић Мехмеда;
    ћаше Ника ухватит Турчина,
    но ми Турчин пушку опалио,
    те Николи срце опалио;
    пуче друга, обали Мехмеда,
    узеше му главу и оружје.
    Сви се врсни Турци побираше
    од оџаках од подгоричкијех,
    побираше, те испогибаше,
    и погибе Вранић Мухамеде;
    и на томе боја раздвојише.

  5. Nikola Vranić

    Znam za Vraniće, koji su poreklom iz okoline Skradina (selo Plastovo), Dalmacija HR. Hrvatskog su porekla.

  6. Nikola Vranić

    Dragi prijatelji,

    Porodica Vranić kao što znate u bivšoj SFRJ ima 5 sela koje nose prezime naše porodice i to verovatno govori o tome da se često selila i naseljavala razne prostore (KiM, BiH, Istra, Beograd …).

    Što se tiče grane kojoj ja pripadam našao sam crkvene spise iz 1708 godine u Jošanima odakle se naseljavamo iz Brinja i sve do početka kolonizacije i dolaska u Srbiju 1945 porodica je živela u ovom selu. U Brinje je najverovatnije dosaljene iz Turske (Bosne i Hercegovine) jer su bila dva doseljavnja jedno 1609 kada su naselili i preuzeli tvrđavu od Frankopana, drugo 1638 pod vodjstvo banjalučkog kneza Rajaka u Lučane (potomka srpskog patrijarha Jovana Rajačića) kada su 2.500 duša, pre svega oficira i plemstva naselili područje koje su napustili Hrvati pod najezdom Turaka, a Srbi su se povlačili pod islamizacijom u Bosni. Dotle sam došao ali ne i do preciznog mesta u Bosni odakle dolazi porodica. Ono što je poznato jeste da postoji manje mesto Vranića kod Travnika.

    Drugi trag koji ne verujem da je vezan za naš deo jeste u Pragu 1588 dobijaju plemićku titulu sa Markovićima, te Mostarićima (opisano u der Adel vok Kroantien und Slawonien – plemstvo Hrvatske i Slavonije u kojoj je opisan i pravoslavni živalj).

    Srdačan pozdrav,
    Nikola Vranić