Вујичић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Скрађани, Шабац, Србија / огранак Вујичића из Змињака, Шабац, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
ВУЈЧИЋИ – ВУЈИЧИЋИ (Аврамије, 5-4 к), досељени од Невесиња, у Херцеговини. Доселила се браћа Вујица и Дамјан (од Дамјан су Дамјановићи и Поповићи, у Змињаку). Вујичића такође има у Змињаку и Скрађанима, један су род. Краће време су боравили у Семберији, а затим се настанили у Китогу, у Мачви.
ИЗВОР: macva.awardspace.com
____________________
Презиме Вујичић, како пише наш вредни сарадник Славко Вујчић, има основу у личном имену Вујич или у надимку (хипокористику) Вујица.
Прилог господина Вујчића објављујемо у целини:
С језичког гледишта презиме Вујичић има у основи именицу вук или хипокористик Вуја, које је изведено од имена Вук. Оно је исто као именица вук, назив дивље звери из породице паса.
Именица вук је једна од најплоднијих антропонимијских основа у српском језику, посебно у сточарском становништву динарског подручја. Ова имена су се давала деци с уверењем да ће их својом магичном моћи оснажити и штитити од разних опасности и неприлика.
Некадашње обиље заступљености основе вук сачувало се у презименима: Вуица, Вуичић, Вујичић, Вујчић…
Врло распрострањена презимена по многим областима нашег језичког подручја.
Наглашавам да ова данашња презимена (у већини случајева) нису исто као и од наших предака. Ретко је када одсељено братство задржало старо презиме. Зато морамо да имамо на уму да треба да се нађе повезница између нашег данашњег презимена, са презименом нашег старог братства. Само на тај начин може да се дође до сазнања о пореклу. Олако доносити закључке на основу данашњег презимена, а тражити корене под тим истим презименом уназад 300-400г. је неозбиљно. Има случајева где се презиме није мењало, али то је реткост.
Зато мислим да данашњи Вуичићи, Вујичићи,Вујчићи нису сви од истог рода.
Има их по свим земљама, а у већини случајева су пореклом из Старе Црне Горе, Брда и Старе Херцеговине,
Где је и веома често име Вујица.
Вујичића има од Куча, Грахова, Зубаца, Пиве, Малешеваца из Старе Херцеговине, Дробњака, Никшићана, Угреновића, Бјелопавлића и другим српским племенима, а нама остаје да нас пронађемо негде.
Треба да упитамо своје дедове, рођаке и све оне који знају приче и предања о нашем роду. Слава је уз предање најважнија повезница са пореклом (уколико није мењана).
Господин Славко нам је послао и плод свог вишегодишњег истраживања, породично стабло Вуичића, које можете погледати овде:
Ово су потомци Јанка Вуичића, првог сина родоначелника Вуице.
____________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ВУЈИЧИЋИ
(живе у Нинковићима и у Борју)
Вујичићи су огранак Ћетковића, а воде поријекло од Вујице Ћетковића, који је био кнез села Тепаца крајем 18. и почетком 19. вијека. Вујица је био познат у том времену и представљао је истакнуту личност, што се види из једног писма које је писао Хаџи Мехмед-паша Селмановић Вујици Ћетковићу и Гаврилу Шибалији. У писму им се он правда и тражи њихово разумијевање због смрти попа Милутина Церовића, кога је погубио у Пљевљима 1807. године. Даље, паша од њих захтијева да својим ауторитетом утичу на Дробњаке да се окане четовања против Турака и да ће онда он за њих имати разумијевања.
Вујица је имао синове Тодора-Пила и Ника. Сви данашњи Вујичићи потичу од њих.
У НОР-у 1941-1945. године из овог братства су учествовали Милорад Митров из Нинковића који је био припадник НОП-а, а од 1941. године борац Петог батаљонч Четврте црногорске пролетерске бригаде. Погинуо је на Пенезићима код Прибоја 1944. године; Крсто Миланов из Борја погинуо је на. Зеленгори 1943. године, као борац Четврте црногорске пролетерске бригаде. У овој бригади налазио се и Радоман Милошев из Нинковића, на почетку њеног оснивања, али је заједно са једном групом својих сабораца из необјашњивих разлога напустио бригаду у првим њеним ратним данима и вратио се на терен.
Живјели су у Тепцима, одакле су се иселили на љетне катуне у села Нинковиће и Борје, гдје и данас живе.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
27. фебруар 2012. у 23:25
Славко
Надам се да ће те ви мени помоћи а и ја другима.
Бавим се истраживањем свог порекла већ неколико година. Направио сам родослов са 11 генерација или 10 колена. Подаци су из разних архива и матичних служби.Не могу да установим кад су и одакле моји преци дошли у Доњу Јасеницу, данашњу Смедеревску Паланку. Имам доста литературе везану за Смедеревску нахију у коју спада и Капетанија јасеничка, али одговора нема. Свима онима који су са ових простора радо ћу помоћи. Поздрав.
27. фебруар 2012. у 23:45
Јовица Кртинић
Поштовани Славко, хвала на јављању и жељи да помогнете онима који трагају за својим коренима. Напишите нам неке ближе податке о вашем породичном стаблу како би покушали да дођемо до одговора на питање одакле су стигли ваши преци.
18. март 2012. у 22:02
Славко
У тефтеру чибука Јасеничке капетаније као трговци свињама, за 1923 и 1924г. уписана четири брата: Јанко,Аћим,Јаков и Јован Вуичић. У арачком тефтеру за 1831г.
Јанко 48г.(рођ. око 1784г.)син Миливој 25г.,син Милован 18г.
Аћим 46г.,син Илија 12г.
Јаков Вуичић 31г. син Милован 12.
Јован 29г.син Радован 4г.
у МК умрлих Јаков умро 1837г. и тако редом…
у ПОПИСУ ПОЉОПРИВРЕДЕ И СТАНОВНИШТВА 1863г. Јанков унук а Миливојев син Панта, од кога ја водим порекло, уписан као Миливојевић.
Аћимов син Илија, уписан као Аћимовић. Јаковљев син Милован као Јаковљевић.
Касније су њихови потомци вратили презиме Вуичић, данас Вујичић и Вујчић. Данас у Селевцу има породица Јанковић, које славе Св.Ђурђица као и Вујчићи, али нисам сигуран да су исдог рода. Мој наврн деда Панта је у попису из 1863г. био изузетно богат, што наводи на закључак да су на овим просторима присутни већ неколико генерација. Пажљиво сам читао др-а Дробњаковића, др-а Перуничића, др-а Јована Ердељановића, и многе друге научнике, али решења нема. Можда сам запао у ћорсокак. Срдачан поздрав.
18. март 2012. у 22:19
Славко
Како да објавим бар један огранак мог породичног стабла величине 2,2МВ?
18. март 2012. у 22:39
Јовица Кртинић
Славко, пошаљите нам ваше породично стабло. Објавићемо га у целости. Хвала вам што чините овај портал богатијим.
25. март 2012. у 22:11
Славко
Први пут сам се заинтересовао да сазнам нешто више о својим прецима и родбинским односима после смрти моје бабе Драгиње, пре четрдесет година. Од тада сам више пута прекидао и отпочињао тај рад, настављајући од већ прикупљеног. Радећи на прикупљању података аматерски, самоуко и несистематски, изгубио сам на жалост много времена и енергије да бих прикупио податке и искуство које излажем. Резултат моје жеље да прикупљене податке поделим пре свега са рођацима тј. члановима фамилија чије сам родослове покушао да направим.
Често сам се питао: Зар баш морам све да знам о Хитлеру, Џеку Трбосјеку и другим белосветским битангама a да ништа не знам о себи самом тј. мојим прецима. За то сам чврсто одлучио да истражим свој лични и породични идентитет, идентитет који се стално мења и развија, који је спој старог и новог. Oно што је навика у животу појединца то је традиција у животу породице. Ta традиција снагом „прошлог” утиче на обликовање мишљења и понашања појединца у садашњости и будућности. Због тога тражење података о пореклу породице и презимена може да буде хоби, забава a крајњи резултат (гледано споља) неко може да сматра досадним сакупљањем имена.
Често ми се дешавало да сам податке добијао из друге или треће руке, тако да су поједине гране или читави родослови непотпуни. Из ове чињенице произилази други разлог за представљање резултата мог прикупљачког рада а то је нада да ћу на овај начин ступити у контакт са члановима тих фамилија које нисам уврстио у родослов и да ће ми они помоћи да употпунимо заједничке родослове. Трећи, и не мање важан разлог, је моја жеља да моје досадашње искуство и прикупљени материјал општег карактера поделим са свима онима који су можда сада на почетку откривања својих предака и порекла, као и свима онима којим то моје искуство може да буде од користи.
1. април 2012. у 22:44
Славко
Славе,
Како бих наше порекло учинио занимљивијим, овде доносим називе слава Вујичића по племенској припадности. Можда се и пронађете.
Св.Ђурђевдан је слава племена Дробњака.
Св. Петка је је слава брдског племена Бјелопавлићи.
Вујичићи од племена Угреновића (Никшић) слава Св. Јоаким и Ана.
Вујичићи из Челинца (Босна) славе Ђурђевдан. Они су од Дробњака.
Вујичићи код Градишке (Босна) славе Ђурђевдан. Они су од Дробњака.
Вујичићи из Туђина у Шумадијској Колубари славе Св. Ђурђица. Дошли из Пиве.
Вујичићи са Романије потичу од Брда, племе Бјелопавлићи, Св. Петка.
Вујичићи од Братоножића су очували своју племенску славу, Никољдан.
Васојевићи славе Св. Аранђела, а преслављају Св. Александра Невског.
Пипери-Лужани славе Ђурђиц и Ђурђевдан,
У Херцеговини, у Поповом пољу, Вујичића има у Ораху код Билеће, сада се презивају Кудузи и Станковићи и насељени су у Пољацима, слава Св. Никола.
У Требињу су живели Батине, ”никољштаци”, раније Вујичићи из Градца са Косова. Неки су се иселили у Борач, неки у Неум-Клек и у Славонију.
12. септембар 2012. у 19:49
Lazuka
Вујичићи из Туђина, Општина Осечина, славе Ђурђевдан
14. јануар 2015. у 15:39
Игор
Вујичићи из Рогатице (Романија) славе Ђурђевдан. Требало би да су од исте линије Вујичићима у Невесињу. Трећи су у Калиновику.
Може ли неко да потврди?
12. јун 2016. у 13:16
Miodrag
Vujičići iz Nevesinje i Foče vode porijeklo iz Grahova crnogorskog i slave Svetu Petku
13. август 2015. у 01:04
marko
Vujicici koji slave Sv. Nikolu ( Nikoljdan) zive u okolini Krusevca. Selo vucak
1. април 2012. у 23:12
Јовица Кртинић
Славко, хвала још једном на овом лепом прилогу. Ако имате податке и за друга презимена пошаљите. Сигурно ћете некога да обрадујете. Свако добро вам желимо!
2. април 2012. у 23:18
Славко
Да завршим моја сазнања о славама везаним за презиме Вујичић, Вујчић.
Слава брдског племена Бјелопавлић је Св. Петка (27. октобра).
Сви досељени Бјелопавлићи у средишној Шумадији, изузев Гвозденовића у Губеревцу, променили су славу. Најчешће да би се заметнуо траг због крвне освете.
У Дробњаку има Вујичића који су презиме добили по претку Вујици Ћетковићу, рођеном 1770.Он је био угледна личност међу Дробњацима. Они су славили Ђурђевдан.
Припадају Препчењанима из Никшићких Рудина. После Кандијског рата 1645-69г. селе се у више праваца.
Сматра се да су Ђурђевдан узели као племенску славу, да би касније, кад су стигли у старорашку област, вратили прву славу – Аранђеловдан, који су славили у првом матичном племену – Пиперима.
У Херцеговини се Вујичићи спомињу у месту Раст, засеоцима Бабја Глава и Залужје, у Невесињском пољу.
Дошли су с Граовца на Љубовића имању средином 19. века. Славе Петковицу. (Бјелопавлићи).
Према једном запису из манастира Острог у 18. веку, између Дубравчића и Павковића има место Сушица из којег је потекло више братстава у Херцеговини, међу којима су и Вујичићи у Грахову. Вујичићи су настали по имену једног од браће Вујићи, који су се одавде иселили због крвне освете. Сви славе Петковицу а преслављају Св. Николу 22. маја, док су неки за главну славу узели Св. Николу 19. дец.
У племену Пипери у Ц. Гори, у троуглу између река Зете и Мораче, на тлу данашњег села Баћа, у Рсовој Рудини, постоји топоним Вујичића кућиште. То је једина успомена на некадашње братство Вујичића о коме се ништа не зна. У селу Баћи где је некад било Вујичића, садашња племена славе Св. Архангела (пиперску славу) и Петковицу (племенску славу Бјелопавлића).
И у Бјелопавлићима, у Старој Гори, има Вујичића у месту Шобајићи (некад Дубравчићи).
Пре досељавања Бјелопавлића (од Пећи), на овом тлу су живела стара српска племена као што су Лужани.
Они су под притиском досељеника напустили ову област и одселили се преко Пипера у Боку и Херцеговину.
9. мај 2014. у 22:51
Marko
evo cisto da kazem,moja familija od nekih 10-tak kuca u jednoj liniji u selu Guberevci(izmedju Kv i Ca-dragacevo popularno),preziva se Vujicic. Svi kazu da vucemo korene iz Crne Gore,sad sam ovde malo citao o tome i koliko sam skontao tako i jeste iz razloga sto mi je slava Aranjdelovdan. Sada vecinom mladji deo te familije zivi u Cacku. Ako nesto znaci,cisto da pomenem. 😉
26. август 2014. у 13:20
Na vr' brda saran guja spava
Cao Marko
Nasi Vujicici (imam i ja tu korijene mada nisam Vujicic) naselili su Dragacevo iz Sjenice tokom 19og vijeka iz sela Donje Lopize, gdje dan danas ima Vujicica. A tu su dosli iz Bijelog Polja tokom 17og vijeka. Ovo sam vidio na rodoslovu Vujicica sto je neki istoricar napravio u Vici.
Pozdrav
29. април 2016. у 13:36
MILAN
Postovani Slavko ja sam Milan Vujicic.Zivim u Lajkovcu kod Valjeva.Po mojim saznanjima a citajuci ove podatke koje ste vi napisali moje poreklo vodi od Vujicica iz grahovca i slavim svetu petku.Moji su se 1965 god doselili iz Prkovica kod Nevesinja u Lajkovac.Mozete li mi pomoci da nadjem kompletnije podatke o svom poreklu pa i o toj krvnoj osveti.Veliki pozdrav
25. јануар 2018. у 13:05
Драган
САД сам се вратио из ЦГ.
Пошто трагам годинама о Зрну Вујчић /Вујичић
Био сам под Острог и један од свештеника који држи пароху код горњег поља. Ту сам упознао староседелаца које су ме упутиле ка БГ и где требам да преузмем књигу о једном од племена Вујичића који су из Крајине /Кордун. Књигу је написао Вујичић Божидар и мислим да можете књигу узети у градској библиотеци.
Славко хтио би са вама мало детаљније попричати.
[email protected]
25. јануар 2018. у 13:09
Драган
Пардон књигу је написао
Чедомир Вујичић.
Захваљујем се фамилији на драгоценом поклону
3. април 2012. у 00:58
Јовица Кртинић
Славко, шта рећи до једно велико ХВАЛА! Јављајте се кад год дођете до неког сазнања које вреди поделити са свима који долазе на наш портал.